Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

plex frater.

bae genus. .

serpentis genus. Она је дуља и тања од воБАРИЦА, f. vіdе бобара: баора.

БОБАТИ СЕ, бобам се, v. г. impf. бобају се tу. ВАЎ дити, блӱдім, v. impf. (у Дубр.) н. п. ди- puhh, junge Truthühner bekommen ihnen eis

јете, т. б. мазитн, bütfфеіn, corrumpo nimia genthümliche rothe und bläuliche Fleischlappen indulgentia.

am Sopfе. Многи ћурнћи поцркају кад се влдити се, блӯдім се, v. r. impf. (у Дубр.) бобају.

fi perbütfelt betragen, nimie sibi indulgere: вдвАЦ, бопца, т. у пјесми аlѕ hyp. D. боб:

блуди се дијете. cf. мазнти се, печити се. Навади се пипац врабац у бобач БЛӰдник, т. (по зап. кр.) Der Задабить, erro. БдынЈА, f. 1) мала н велика, два брда у Pacf. скитница.

ђевинн. Мала је Бобија на путу кад се иде БЛӰДни син, т. беr реrlоrnе Срђn, ilius pro

од намастира Троношек Дринин Лозници з digus (Лук. XV, 1).

и ту се свраћају цркварно великим годовивмӯъЕЊк, п. ) pas patibeln, corruptio per ма (љети кад је лијепо вријеме), те се nimiam indulgentiam. 2) das verbätschelte Be

одмарају, пију и играју. 2) два брда више tragen, nimia indulgentia.

Жабљака зову се мала и велика Бобија. БАЎНА, f. (у Хрв.) eine einfältige Perfon, sim- 3) и у нахији Рудничкој има Бобија.

вдвиця, f. (у Дубр.) ситни боб, 2rt 23opne, faвлутити, блутим, v. impf. (у Рисну) говорити којешта без прилике, ungereimt, ипратеnо вбвица, f. (највише се говори pl. бббице) као fpreden, ineptire. cf. будалити.

мале красте које излазе у Ђурића по глави Блутиш, блутиша, т. (у Рисну) који много кад се бобају, - SleifФГарреn bеr grutbubner. говори којешта, деr ungereimt, ипраffens / вдвлиЈА, f. (у Сријему) eine Renge, copia: чиspricht, qui ineptit.

таву боблију меса поједе. BAYRÊHE, n.das ungereimte Reden, ineptia. вдвЊА, f. (у Биогр.) као зелена паприка, и ВЉЕддъA, f. (јуж.) bie bеіфе Sarbe, 23li ije, pallor. кува се за јело, 2rt Semüfe, oleris genus. БљќТАН, а, о, dim. v. блијед.

вдвов, а, о, оқnen-, fabaginus: Боља је и вљЁчBE, f. (по југоз. кр.) vidе бјечве.

бобова слама него празне јасли. вљЁчKAВица, f. (у Дубр.) vide брчкавица. вдвоВА КЎГА, f. (у Дубр.) боттеrmurj, огоБЬЁЧКАЊЕ, n. Das Ouаtfфеn, strepitus.

banche.

. вљЁчKATи ск, бљёчка се, . г. impf. quatfфеn вдвовинА, . Sas Bonentrop, eulmi fabae. (vom Kothe u. dergl.), strepere.

Боковник, бобовника, т. (у Дубр.) Гrt Reaut, Е.БувањАК, њка, m, vidе бљувотина. БњУВАЊЕ, p. bав Зreфen, vomitus.

вдвовњак, т. трава, fette penne, sedim teleвљУВАти, бљујем, v. impf. Dreфen, vото. phium. . вљўвотинА, f. Das 28eggebroфene, vomitus (аиф воволиці, аdv. vіdе бозболнце. fig.)

вдвота, f. у загонеци, cf. ћућерица. ВЉУДА f. (у Паштровићнма) земљан суд за вовотіњк, п. vіdе цокотање. вљУдо n. fјело, irbene ефuffet, patina. ef. чи- вовотAти, бобоћем, v. impf. (у Боци) vide нија, каленица.

цокотати. вљЎНУти, нём, v. pf. Dreben, evomo.

воБЎК, m. клобук на води, дie Baffеrbafe, bulla. BBÏTAB, a, o, abgeschmackt (von Speisen), fastidii Bòbyt m. (y Ayop.) Art Pflanze, herbae genus. plenus, nullius saporis.

Бог, Бога, m. Sott, Deus. ) На права (праввжутак, тка, ткo, vidе бљутав.

цита) Бога, за нрава Бога, на правди Бога, вљӯшт, m. некаква трава, која горе расте

umsonst, unschuldigerweise, innocens. 2) Aaj za као лоза, а коријен јој је као ротква, 2rt

Бога! Удијели за Бога! Немој за Бога! Gewächs, herbae genus.

um Gotteswillen! per deum. 3) Bora Mh, bei BÝTHITHTH, TÂM v. impf. fica edeln, fastidio:

Gott, medius: Бога ти ; у, пјесмама из Бобљушти мн срце (н. п, код човјек једе мно

гу ши: : го грожђа).

Богу шебе Краљевића Марко во, (у Дубр.) сепn, enim, cf. јер: он бо је знао ;

Ој Богу ши мили синко Марко а особито се говори послије за шщо (за

Ој Богу ши наша арамбашо

Ој Богу ви кићени сватови рошима што се додаје послије јер,

Мјесто овога гдјекоји побожни људи (као говорн јербо.

да нмена Божијега не помињу узалуд) говов, боба, m. pie sone, faba.

воре: бора ми, ибро да ми, и гдға ми! БОБА, f. т. б. рачја, Sreb$rogger,

4) на Бога (н. п. не удари киша, дође он)! Бдвяни, Бобана, m, pl. кнежина у нахије тре

8um Stud! 5) Јао мени до Бога милога! бињској. БОБАЊЕ, П. verb. v. бобати се.

тешко мени до Бога милora ! 6) Ако Бог

Aa, wenn's Gott wil, si deo placuerit. OBO вдБАРА, f.

Срби говоре кадгод што уговарају да рад БоВАРАЦ, рца, m.

или се чему надају или што желе : ак

herbae genus.

. .

што бо је знао), као ну војводству по ва

те се

ova

cancri.

(der Roggenkrebs, cancer бmina, ova gestanѕ.

fe

тако

ито

Кеш

веле да са ако ли би ко

* Ema, ne sua, gar nichts, prorsus nihil.

ајеци кад грмн);

; мили Бого!

pius, cf. побожан.

fauces, cf. кланац, ждријело : Друштва мало, ан то невјешто,

стаза ни богаза

Не познаје

gegeben, a deo datus.

вде у цркву и Богу се молн, апоätig, pius,

[ocr errors]

,

богмаш! ићи ћемо на прољеће тамо и та- вдГМАТИ СЕ, мам се, v. г. imp. mit Богме Бе:

theuern, deum testor:

UITa се мо; биће кише,

ако Бог

да;
не hе

немој се богмаши.
битн, ако Бог да;

bÒME! bei Gott! (etwas weniger als bora mu)

me dius fidius!
Сашо Сријем не расели,
та пашо раселити,

БоговбЈАЗАН, зна, зно, gоttеѕfurtis, pius.
Не ћеш пашо, ако Бог.

да -
а) Ако Богда, каже се мјесто: куда кеш? I Богов, а, о, (у грбљу) 33otte, dei : Тако ми

Богова дома! : куд си пошао? куда си наумио? јер

БогоВАТА, f. намастир у Ваљевској нахији. ријечн куд не ваља запитати ;

BOTOBAHE, n. das Gott-sein, tò deum esse. запитао кога са куд, онај му кашто од заборавивши се или навалице

роговАти, богујем, v. impf. Giott fein, deum esse: говори: Идем укудильево да те скудим ;

Бог богује (т. ј. Бог све чинн нуређује, Фр- bin? quorsum ? 3) Тешко до зла Бога,

аљуди су ништа). ск уло до зла Бога, реrtеufelt fфwer, thецеr,

Riedensart: CBAKA

БогоВЕТни, на, но, in Sex
ni nie. 9) Ништа под (
баким) Богом, н. п.

6020beunu qah, jeden Tag, den der liebe Бог А, т. hyp. . Бог : кара се Бога (кажу

Gott gegeben, omnis omnino.

дгодівАн, вна, вно, (у Славонији) anoäФtig, ТАЗ", т. (gen. р. богаза) 1) деr еnѕрар, 1 БфоДАН, а, о, што је од Бога дано, Bon Sott и 2) (у војв.) прећа у коју се риба хвата,

БогодУШАН, шна, шно, (у Рисну) који често
Art Fischerneß, retis genus.
ГАЗ.АУк“, т. у лисице оно бијело испод БогојављЕНСКА водицА, f. ein Beibraffеr, Bas

cf. побожан, душеван.
rpa, der beil des Fuchsbalges unter dem
Фо.
palje, faux pellis vulpis.

БОГОЈАВЉЕНИЈЕ, п. vіdе Богојављенье.

am Feste der h. drei Könige (auf ein Jahr 60TOJÁBAEHE, n. (das Fest der h. drei Könige)

Бог дати
hво,
ele

Могхгіш, богаташа, т. (у Боци) vidе богатун.
OTAT, a, o, reich, dives.
RÒTATHTH, THM, v. impf. bereichern, ditare: To

богаши ; стока људе богаши овдје.
ditesco. .

Богатош, т. (у војв.) vidе богатун. vide

се а.

Бог АТӰН, богатуна, т. (у ц. г.) богат чо

Bjek, der Reiche, dives, cf. 6oratam. enus. BÒTAKELDE, n. 1) bas Bereichern, tò ditare, 2) das творило), промоли главу кроз прозор да

тако да правreidy-werden, cò ditescere.

рече : дај ми Боже осмак Бога, , Богац, бокца, m. (у Хрв.))) беr #rupper, sauci

ме

Боже од осмак главу. У тај час us, mutilus, cf. 6oraj, 2) der Bettler, menjora! dicus, cf. божјак, просјак: Нема већег бок-|

Постане му глава колико н, bei

ца од попа удовца. : БоБогдан, Бог дана, т. (voс. Богдане) Start=

је није могао кроз онај прозор увући у собу

док нијесу људи дошли BÒTHAHA, f, ein Frauenname, nomen feminae.

н начинили прозор већи. Многи се на БоBOTAMULE ! Daß doch! bätte Gott gegeben! utinam! БОГДАНИТ, m. у Лици брдо са зидинама.

гојављење ујутру прије

Потоку или у ријеци (ако је вода смрзла,
BÖreb, m. ein Mannsname, nomen viri.
дие то онда Знa o!

BOTOJE, m. ein Mannsname, nomen
БОГИЊАВ, а, о, vidе оспнчав.

\ьогозно,п. варош у Херцеговини близу дувна. БогиЊЕ, борања, f. pl. vіdеоспнце

( Богољув(Богољуб),m.Этаппӧпапе, поmеn viri. Богиня, f. (у Дубр.) vie OpertIIt

\ Богомбјство, п. vіdе богомољство : Brachi, m. ein Mannsname, nomen

Који нигђе богомојства немаш manica Jinn. cf. перуника.

Ао цамије од камена традиш,

и оне ти само празне трубе формАЊЕ, n, bаѕ Бог ме! jаgеn, testa 1

БогомољА, f. 1) црква,

Sirdфе, tеmрlum, 2) молитве што уче дјеца

у школи, ба3 Gebet, preces. | БогомољАЦ, богомољца (богомољац, ца), т.

der Beter (f. B. vom Mönche), precator.

m. der Krüppel, saucius, mutilus.

a, o, krüppelhaft, mutilatus. n. der Reichthum, divitiae.

сва.

нас

BÖTATHTH CE, TÂM ce, v. r. impf. reich werden,

не може

то

Богатство, п. vіdе богаство.

lang) geweihet wird, aquae lustralis genus. epiphania domini. Србн приповиједају да се ноћу уочи Богојављења сваке године отвора

небо, и да ће онда коме којн што заиште (само да не иште BHIe него једно). Гдјекојн стоје на поу по цијелу ноћ не би ли

ли видјели кад небо

сваки отвори, али видјети. Тако се некакав догодно у соби Кад се небо отворило,

не имајући кад нзићи

не би за. на поље (да се

блага ; па у оностраху

ну xнтњи мјесто тога рече: »да ми

осмак,

и

TOM

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

н

стиха

и

Богомољство, n. Sіе 2Insamt, pietas.

2) некака бодљива трава у винограду, 2irt БогдносАЦ, сцa, m. (паф бет grіеф.ғоиброд) Stachelgewächs, herba quaedam spinata.

н. п. Игњат богоносац, Зgnativ& theopho-| Боднути, нём, vidе боцнути. rus (ben 20 Dezemb. alten Styls).

| вдДРЕЊЕ, n. vіdе оштрење. вогоносни, на, но, (0одоброѕ) н. п. оци: По- | вдДРИти, рим, v. impf. (око Ријеке) јФleifen, мозите трнста и осамдесет богоносни ота

acuere, cf. оштритн. ца (приповнједа се да је рекао некакав водуо, бодула, m. cf. морлак. пијан пошавши да узјаше на коња, а кад водулиця, f. cf. морлак. се превали преко коња на другу страну, вдъAни, m. pl. намастир у Бачкој. онда

рече: Одступите неколико, много вдъAHски, кa, кo, ppt Бођани. вас је).

БбЖА, m. (нст.) vide Божо. БогдРАДник, m. (у Боци) Bettler, mendicus. вдЖАНА, f. Хrauenname, nomen feminae. Богорадити, богорадим, v. impf. нcкaтн Бо- | вожанство, n. bie Bottbeit, divinitas: има ли у ra paxn, betteln, mendicare.

тој књизи штогоћ од божансшва ? BOTOPÁSÊbE, n. das Betteln, mendicatio.

| вдЖАЊА, f. (у Дубр.) махуна од боба (а од Богородица, f. (0506xos) Sottesgebärerin, dei траха зове се мохуна), Sie 2ohnenfфоtе, genitrix.

siliqua fabacea. Богородичин, а, о, per Bottegebärerin, geni- вджиДАР, m. Onannname, nomen yiri. tricis dei.

Бджити, жим, v. impf. (ст.) кога, т. б. називати БогородичинА ТРАВА, f. (у Сријему) Sas parta му Бога нян Божју помоћ, па беr оff%

Беи, hypericum perforatum. cf. пљускавица. fitte per Derben mit помози Бог ! oper Божја Богородичин Лін, m. Reinfraut, linaria vulga- nomoh! grüßen, deum praefari: ris. cf. дивљи лан.

Божио је Јанковић Стојане: БогдРодичино коло, п. пред олтаром у гдје- Божја помоћ сиротице стара

којијем црквама извишено коло, а у гдје-Божитњй, на, њe, vidе божићни. којијем од мермера различите боје начи- вджит, m. (dim. b. Бог) 23eihnayten, festam naњено, гдје се

чита јеванђелије, апостол tіvіtаtis Christi: Боље је Божиб кужан него т. д. У једној пјесми (може бити само јужан ; Јужну Божићу и пријатељском ко

ради) зове се и коло црквено: лачу не ваља се радовати. Уочи БожиСпушта чедо на коло црквено

ћа, пошто се бадњаци унесу у кућу и навогOPOдичино цвЙЈЕТЕ, n. Sie gilie, lilium, cf. ложе на ватру, узме домаћнца сламе лиљан,

квочућн (а за њом дјеца пијучући) проbòrocab, m. Mannsname, nomen viri.

стре по соби, или по кући, ако нема собе. БогословАЦ, вца, т. (у војв.) Ser Skeplog, theo- По том узму неколика oраха и баце по logus:

Послије вечере пјевају и и трговца, нли богословица

се. Кад ујутру устану, најприје отиде вдг-помок, у пјесми мјесто: Божја помоб: једно те донесе воде, али понесе жита те Капу скида Бог-помоћ назива

поспе воду (као полази је) кад к њој дође. BÔA, m. eine Art Stickerei, genus picturae ope

Том водом умијесе чесницу и налију ручак acus.

те приставе. Кад се поодјутри, пошто наводаљ, бодља, т. (у Ц. г.) некака трава бод- мнре стоку, онда сједу за ручак. Али прије љикава, 2Irt #raut, herbae genus.

него сједу за ручак, избаце по неколике вддАЦ, боца, т. н. п. во, офs, bеr im @topen

пушке (тако и ујутру рано кад устану), Sieger bleibt, bos victor.

па се онда скупе сви око софре те се моле водач, бодача, т. 1) н. п. вo, ein ft&piger 28,

Богу (држећи свако по једну воштану свиbos petulcus. 2) (у Ц. г.) мрежа у коју се

јећу у рукама) н мирбожају се, т. ј. изукљеве веће хватају, 2rt Stfфnep, retis |

љубе се сви редом говорећи: „Мир Божји !

Ристос се роди, ва истину роди, поклаводвА, f. (у Славонији) Ser Oreigat (ber Sifфеt),

њамо се Ристу н Ристову рожанству.” По tridens. cf. остве.

том домаћин покупн све оне свијеће уједвддєж, f. (у Срнјему) Sag Ceitenjteфen, pleu-|

ну pуковет н усади у жито, које стоји на ritis, cf. протисли.

соФрн у каквој карлици, нян у чанку (свавддӣЊЕ, n. sas Otemen, punctio.

којако жито помнјешано заједно; у том водимиЦЕ, adv. н. п. ударити кога,

житу стоје и колачи којекакви), те ондје auf den Stich, punctim.

мало погоре, па их угасе оним житом. Оно водљА, f. Der Otabel an Sewafen, spina.

жито дају послије жене кокошима да носе вддЉАЧА, f. (у ц. г.) ftaфelige& Gewabs, herba |

јаја. Кад почну pучатн, неки најприје окусе spinosa, cf. драча.

сира, неки печеннце, а неки (као по Срн

јему и по Бачкој) прије свега срчу варе Бодиву корову није Бог дао рогове.

ник, али ракије многи не пију први дан водњНКА, f. 1) једна боджа, ein Otabet, spina, због врућице. Око пола ручка устану »

сламн.

веселе

genus.

.

stichweise,

водљив, а н. п. трава, fteфent,

pungens:

вдJAHA

[ocr errors]

се

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

славу и ломе колач кaкoгoд и окрсном

помоз Бог н добар вече), и одговара се: нмену, само што нема кољива. На Божић

ва исшину роди; тако се обично руча с вреће (простре се празна

мјесто сиасуј се н на здраве.

кад се пије,
врећа мјесто чаршава, или по чаршаву), вджитко, m. Лапngname, nomenviri.
н софра се не днже (ннти се кућа чисти) (Божитни, на, но, н. п. ражаю, свијећа, 23eib.
за три дана. Први дан Божића нико нико- nachts-, festi natalis Christi.
ме не иде у кућу, осим полажајника. овджиковАЊЕ, п. Баs Seiern ber
Божићу се објести и побљувати није ни-

celebratio festi natalis Christi.

der Weihnachten, какове срамоте („ако сам се опила, Божић | вджиковАти, ћујем,

v. impf. die Weinachts-
ми је дошао”). Од сламе, с којом се на бад- Feiertage zubringen, agere diem festum na-
њи дан квоче н пијуче, остави домаћица

talitiorum Christi.
по нешто, па кад насађује кокоши под вожица, f. Srauenname, nomen feminae.
сваку метне по мало. Оно уже у којему се вджЈАК, m. 1) беr Bettler, mendicus, cf. про-
слама донесе, не раздријеши се, него сјак, богац:
само распусти, па се на Божић ујутру Ето вама, божјаци
пред кућом баци по њему жита, те коко- и беседе божјаци
ши зобљу, а домаћица рекне: „како мн

Па га даде божјаку
у скупу зобале, тако ми у скупу и носи-

2) (у дубр.) per siebebopf, uрupa, cf. пу-
ле " На неким мјестима (као по Босни и павац.
по Херцеговини) сјачу на Божић, т. б. | БожЈА пліхтнЦА, f. (у хрв.)

некака трава,
домаћин рано ујутру виче: сјај Боже и Art Pflanze, herbae genus.
Божићу нашему нян нашој (по имену вожлЁ Благо, п. (у зап.

зап. пр.) vidе мазга. cf.
свијем кућанима редом). Приповиједају

благо 2.
да је отишао некакав Србин свом бегу у вожЈЕ ДРВцв, п. бaffräutI,

die Stabwurz,
Скочнѣ (ниже Зворника) да иште шенице artemisia abrotonum Linn.
за чесницу, а бег му казао: „даћу ти ше- вожли, жја, жје, göttrib, divinus.
Hнце, али ако ћеш један пути мени сјак-вожJЙ ДАН, m. први дан

по Божићу (првн
нуши." Србин казао да хоће, узео шеницу је дан Божић, други

божји дан, а трећи
н сјакнуо му на Божић: сјај Боже и Crjenak dan), der Tag nach Weihnachten, dies
Божићу и нашему бегу на Скочићу. primus post nativitatem Christi.
У Рисну се у цркви послије јутрење љубе Божо, т. (јуж.) этапngname, nomen viri.
на Божић ујутру сви један с другим, и вождГРОВАЦ, гропца,

m. калуђер нз Јеруса.
тако се онда помире многи који су дуго auma, ein Mönch vom h. Grabe, monachus
времена били у завади. Који се у цркви

sancti sepulcri.
не нзљубе, они

се љубе послије пред БожоЛЕ! (ст.) у додолској пјесми :
црквом. Ко има коња, на Божић послије У дри, удри ситна киша
ручка ваља да га пројаше. У Бачкој мом- ој додоле !
чад посједају на
па по пољу ви- Мој божоле !

Päonie, Gichtrofe,
јају Божиќ. гдјекоји кажу да се на Бо- вджЎР, божура, т. 5) бie
жић не могу вериге угријати. У Грбљу гле- paeonia officinalis Linn. 2) планина у Хер-
дају на Божић с које ће нм стране пињата

цеговинн близу Јелеча.
наврети, па коме наври од истока, онај се вожЎРАК, pкa, m. vіdе божур 1.
нада срећи оне године. У Боци многи људи возволь”, adv. н. п. има, pie, uberrupig, mul.
пред
Божић

начнне сламницу те с ње као возволицE, tum, abunde, cf. болболнце, до-
с трпезе једу од бадњега дне до малога

погинуо у боју;
Божића. од божитње сламе гдјекоји носе | Бох, боја, т. 5) vide битка:
на њиве да би боље родиле. Гдјекоји уда-
рају рогом од божитњега пецива воћку
Вероткињу по жилама говорећи: „ја тебе возл", г. pi. gen. боја) bie Sarbe, color.
рогом, а ти мене родом !» Гдјекоји опет (вбал, г. у һур. р. Богдана. 2) hyp. .
узму на Божић сјекиру и замахну као да вбЈА, m. (нст.) vide Бојо.
поснјеку воћк у нероткињу, а други му ко (воЈАги, (као, рекао би), etwa, fortаѕѕе :
рече: „не сиреци, родиће,” и кад се то
ини, трипута засонце, кажу да ће воћка | Боядисањt, p. vіdе бојење.
послије роди ти. Пепелом с чеснице по- ТвојадисАти, ишем, v. impf. vіdе бојитн.
сипају свилен е бубе, да их буде доста као | Болажљив, а, о,
прашака у пепелу. Гдјекоји "угленом од волан, ана, зно, furtfam,

мажу губаве смокве. До малог | BoЈАзљив, а, о,
Божића говори се, кад се двојица срету |ьдJAK, бојка, m. hyp. р. бој:
на путу, нан

кад који ком дође у кућу,
Рисшос се роди (мјесто добро јутро, ІьдJAHA, f. 1) eit rauenname, nomen feminae

3"

и

трообе.

[ocr errors]

коње

по еле "Иде ате ође. . учак онаарије Анке ану), моле

сви

ста, изобила.

[blocks in formation]

Умръо

на бој на Косово. 2) быäge, venbera:
од боја.

окла

Бојана.

y.По : у једоји на

у (сва

он

не знамо.

[ocr errors]

мисли бојаги да мн то

е ондје

"Ом. Оно да носе

timidus.

.

бадњака

је окусе по Сриу варе рви дан јстануу

Бојак бише и помирише се —

1

ше

2) ријека што тече поред Скадра, ein Slup, culum. 2) (у прим.) беr mattopf, matula, , nomen fluvii:

cf. нокшир. у бијелу Скадру на Бојани

БОКАР, бокара, m. I eine #anne pon Xenance, vas 3) vidе укљева. 1) у припјеву : шиком- вдКАРА, f.

fаvеntіnum, cf. милојка. бојана:

БОКАРИБ, m. dim. р. бокар. Пошетало је пет ћевојака,

БОКАРИЦА, f. dim. р. бокара. Шипер-пеана

Бӧква, f. (у Дубр.) vidе боквица г. Шиком-бојана

БоквиЦА, f. 5) Ser 28egeri), plantago : боквица вдJAти CE, јќи се, v. r. impf. ) fürəten, timeo : мала, боквица подводна, боквица средња

Не боји се свака шуша Бога, него батнне ; (у Дубр.). 2) у сваке зелени срце, које се
Бојиш ли се још кога до Бога

види усред лишћа : у које расаде боквице 2) nachstehen, nihil cedere:

нема, или ако је кнлава боквица, од ње Чудно Симо књигу изучио,

главица бити не може. Не боји се ђака ниједнога,

БокЁљица, f. (у Дубр.) ружа која цвати н Ни својега старца игумана

БдкЁЬКА, љети и зими, али нема мириса, 3) н. п, бојим се доћи ће, т. ј. чинн ми се, Art Monatsrose, rosae menstruae genus. ich vermuthe, opinor.

БокиЛЕ, m. (у Грбљу) име јарцу, зовпате, вдJАЦ, бојца, т. 1) bеr Rümpfer, pugnator nomen capro indi solitum. acer, cf. убојица :

Бокин, бокйна, т. (у Боци) баѕ munoltud, Бојца Вука рођена нећака —

prostomis: 2) die Nuß, mit der man (im Spiele) wirft, А у руке чнбук Цариградски,

nux quae mіttіtur (missilis), cf. ојнак. Учнбуку бокин од Мисира — БОЈАЏИЈА“, т. 1) беr $örber, tinctor, cf. мастн- вікоњ, т. (у Барањн) у лађе ребра изнутра,

лац. 2) Беr Otreiter, pugnator, cf. бојац. die Schiffswand, costa navis. BÒJÊbE, n. das Färben, tinctio.

БӧкӧР, бокора, m. (loc. бокору) аѕ Зufфеl, sie вдин, m. ein Rannüname, nomen viri.

Staude, fasciculus caulium ejusdem herbae. возити, јим, v. impf. fürben, tingo, cf. мастити. І вокӘРЕЊЕ, n. Die Beftaupung, fruticatio. БолиЦА, m. Diannname, nomen viri. Бокорити CE, рим се, v. r. impf. н. п. војни, на, но, н. п. копље, седло, blamt-, ница, i) beftauben, fruticare. Жriege8-, bellicus (понајвише у пјесмама): Бокорит, m. dim. р. бокор. Из бојна га седла избацио

БокӰН, бокуна, m. (по приморју) vide комат. вдник, бојника, т. (у Ц. г.) ) деr #rieger, БокЎ Ний, m. dim. р. бокун. pugnator, cf. бојац :

БокчалУК*, m, vide бошчалук: и јунаку ваљатну бојнику

Три јаглука, танка бокчалука Бегођ бјеше лакца и бојника - BỘ.1, m. der Schmerz, dolor. 2) per Xaufer, ОФläger, homo pugnax: за- воЛАН, болана (и бона), болано (и 6бно), творнли су два бојника, т. б. двојицу што 1) krank, aegrotus: су се тукли.

Па бесједн болани Дојчине — БолницА, f. н. п. пушка, лубарда, галија, О мој брате болани Дојчине — Schlacht-, Kriegs-, bellicus:

Господару болани Дојчине — Те припали бојницу лубарду

А стиже га болани Дојчине — Пуче пушка бојница јуначка

Ману сабљом болани Дојчине Још даћу ти бојницу галију

Ана ј° моја од горице бона вдJнички, кa, кo, (у ц. г.) &ampfet:, pugna

2) unglufli, miѕеr, cf. јадан: шта ти учиtol'um :

ни болан брате ! и бојничке пушке дохватнше —

Што је болан слуго Милутине ! волнокопљAHйк, т. Oblaptlanzenträger, ha- Зар издаде цара на Косову ? status acer:

вдлАНЦЦА, f.: седамдесет бојнокоиљаника

Па измјери плочу на болануу вбJ0, т. (јуж.) hyp. . Богић.

волволицE, adv. (у Барањи) vidе бозболнце. вдJcКЕ, Jopinor, cf. бојатн се 3.

, Fann fein, зольжљив, а, о, (у мици) vidе болешљив.

БолЁЗАЊА, f. (ст.) vidе болест: БОЈЧЕТА, m.

A Бог пусти тешку болезању, вок, бока, m. (loc. боку) pie Ceite latus: Не

Болевању, страшну срдобољу — бока волЕСАН, сна, сно, vidе болестан.

пуна (казао некакав, коме су за ручак око из- Твольсник, болесника, m. Оer frante, aegrotus

Болесник мало једе, али много троши. ока, йз бока, рођеr nur іmmer (8. 23. тир тап волЁСНИЦА, f. Sie Wrante, aegrota. Bufammenbringen), undecunque (praestan- |вдлЁст, болести, f. (loc. болести) бie rani dum).

heit, morbus.

. «БдкАл, бокала,

, m. (ital. il boccale) 1) Becher, po- IBÒAECTAH, cha, cho, krank, aegrotus.

[ocr errors]

Mannsname, nomen viri.

гледај

ме

избијена ока, већ

вадили, што није имао чим

платнти); йз

« PreviousContinue »