Богомољство, п. біе Инбасt, pietas. s) н. п. Игњат богоносац, Sgnatius theophorus (den 20 Dezemb. alten Styls). Богоносни, на, но, (ф) н. п. оци : Помозите триста и осамдесет богоносни ота 2) некака бодљива трава у винограду, Urt БОДРИТИ, рим, v. impf. (око Ријеке) fcleifen, ца (приповиједа се да је рекао некакав Бӧдуо, бӧдула, m. cf. морлак. се превали преко коња на другу страну, БӧБАНИ, m. pl. намастир у Бачкој. БОГОРАДНИК, m. (у Боци) Mettler, mendicus. БОЖА, m. (ист.) vide Божо. БОЖАНА, f. Grauenname, nomen feminae. Бо-Божанство, п. біе Bottheit, divinitas: има ли у тој књизи штогођ од божансшва? БОЖАЊА, f. (У Дубр.) махуна од боба (а од траха зове се мохуна), bie Dolnenfdote, siliqua fabacea. БОГОРОДИЧИН, а, o, ber Bottegebärerin, genitricis dei. БОГОРОДИЧИНА ТРАВА, f. (у Сријему) baš Sart= beu, hypericum perforatum. cf. пљускавица. БОГОРОДИЧИН ЛÄн, m. Qeinfraut, linaria vulgaris. cf. дивљи лан. БОГОРОДИЧИНО коло, п. пред олтаром у гдјекојијем црквама извишено коло, а у гдјекојнјем од мермера различите боје начињено, гдје се чита јеванђелије, апостол и т. д. У једној пјесми (може бити само стиха ради) зове се и коло црквено: Спушта чедо на коло црквено БОГОРОДИЧИНО ЦВИЈЕЋЕ, n. bie Qilie, lilium. cf. Бодеж, f. (у Сријему) baš Seiten teden, pleuritis, cf. протисли. Бодење, n. baš Steden, punctio. БодимиЦЁ, adv. н. п. ударити кога, ftidweife, auf den Stich, punctim. БОДА, f. ber Štadel an Bewadyfen, spina. Бодљив, а, о, н. п. трава, ftedenb, pungens: веселе БОЖИДАР, m. Тапnšname, nomen viri. помоз’Бог и добар вече), нодговара се : ва истину роди; тако и кад се пије, мјесто спасуј се и на здравље. БожиЋко, m. Жаппšname, nomen viri. БожиЋни, на, но, н. п. ражањ, свијећа, еіЂnachts-, festi natalis Christi. БожиЋовање, n. baš Žeiern ber eißnadyten, celebratio festi natalis Christi. БожиЋОВАТИ, ћујем, v. impf. bie Meinadts= Feiertage zubringen, agere diem festum natalitiorum Christi. сјак, богац: Ето вама, божјаци — 2) (у Дубр.) ber Wiebebopf, upupa, cf. пу павац. БӧЖЈА ПЛАХТИЦА, f. (у Хрв.) некака трава, благо 2. славу и ломе колач какогод и о крсном имену, само што нема кољива. На Божић се обично руча с вреће (простре се празна врећа мјесто чаршава, или по чаршаву), и софра се не диже (нити се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико никоме не иде у кућу, осим полажајника. О Божићу се објести и побљувати није никакове срамоте („ако сам се опила, Божић ми је дошао”). Од сламе, с којом се на бадњи дан квоче и пијуче, остави домаћица по нешто, па кад насађује кокоши под | БОЖИЦА, f. Grauenname, nomen feminae. сваку метне по мало. Оно уже у којему се | БОЖЈАК, m. 1) ber Mettler, mendicus, cf. прослама донесе, не раздријеши се, него се само распусти, па се на Божић ујутру пред кућом баци по њему жита, те кокоши зобљу, а домаћица рекне: „како ми у скупу зобале, тако ми у скупу и носиле!” На неким мјестима (као по Босни и по Херцеговини) сјачу на Божић, т. j. домаћин рано ујутру виче: сјај Боже и Божићу нашему или нашој (по имену свијем кућанима редом). Приповиједају да је отишао некакав Србин свом бегу у Скочић (ниже Зворника) да иште шенице за чесницу, а бег му казао: „даћу ти шенице, али ако ћеш један пут и мени сјакнуши.” Србин казао да хоће, узео шеницу и сјакнуо му на Божић: сјај Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу. У Рисну се у цркви послије јутрење љубе на Божић ујутру сви један с другим, и тако се онда помире многи који су дуго времена били у завади. Који се у цркви не изљубе, они се љубе послије пред црквом. Ко има коња, на Божић послије ручка ваља да га пројаше. У Бачкој момчад посједају на коње па по пољу вијају Божић. Гдјекоји кажу да се на Божић не могу вериге угријати. У Грбљу гледају на Божић с које ће им стране пињата наврети, па коме наври од истока, онај се | БОЖУРАК, рка, m. vide божур 1. нада срећи оне године. У Боци многи људи | БӦЗБОЛЕ*, (adv. н. п. има, viel, überflüßig, mulпред Божић начине сламницу те с ње као Бӧзболице, tum, abunde, cf. болболнце, дос трпезе једу од бадњега дне до малога ста, изобила. БОЖЈЕ ДРВЦЕ, П. dlaffräutl, bie Stabmurg, Божо, m. (јуж.) Mannšname, nomen viri. Божоле! (ст.) у додолској пјесми : Ој Додоле! БожӰР, божура, m. 1) bie Päonie, Gidtrofe, paeonia officinalis Linn. 2) планина у Херцеговини близу Јелеча. на бој на Косово. 2) dläge, verbera: умръо од боја. Божића. Од божитње сламе гдјекоји носе бӧJ, боја, m. 1) vide битка: погинуо у боју; на њиве да би боље родиле. Гдјекоји ударају рогом од божитњега пецива воћку нероткињу по жилама говорећи: „ја тебе боЈА*, f. (pl. gen. 6ójá) bie Žarbe, color. рогом, а ти мене родом!" Гдјекоји опет БОЈА, f. 1) hyp. . Богдана. 2) һур. v. Бојана. узму на Божић сјекиру и замахну као да БÓЈА, m. (ист.) vide Бојо. посијеку воћку нероткињу, а други му ко воЈАГИ, (као, рекао би), etwa, fortasse: он рече: „не сијеци, родиће,” и кад се то мисли бојағи да ми то не знамо. учини трипута засопце, кажу да ће воћка| БОЈАДИСАЊЕ, n. vide бојење. послије родити. Пепелом с чеснице по-| БОЈАДИСАТИ, ишем, v. impf. vide бојити. сипају свилене бубе, да их буде доста као бојажљив, а, о, и прашака у пепелу. Гдјекоји угљеном од БӦЈАЗАН, зна, зно, furdtfam, timidus. бадњака мажу губаве смокве. До малог БоЈазљив, а, о, Божића говори се, кад се двојнца срету БОЈАк, бојка, m. hyp. v. бој: на путу, или кад који ком дође у кућу, Бојак бише и помирише се — Ристос се роди (мјесто добро јутро, БОЈАНА, f. 1) ein Grauenname, nomen feminae. culum. 2) (у прим.) ber Madttopf, matula, cf. нокшир. БОКАР, бокара, m.leine Ranne von Gerance, vas (faventinum, cf. милојка. 3) vide укљева. 4) у припјеву: шиком- |БОКАРА, f. бојана: Пошетало је пет ђевојака, Шипер-пеана Шиком-бојана БОЈАТИ СЕ, јûм се, v. r. impf. 1) fürdten, timeo 3) н. п. бојим се доћи ће, т. ј. чини ми се, БОЈАЦ, бојца, m. 1) ber Rampfer, pugnator acer, cf. убојица: Бојца Вука рођена нећака — 2) die Nuß, mit der man (im Spiele) wirft, nux quae mittitur (missilis), cf. ојнак. БОЈАЏИЈА*, m. 1) ber Gärber, tinctor, cf. мастнлац. 2) ber Streiter, pugnator, cf. бојац. БОЈЕЊЕ, п. баs Farben, tinctio. Бојин, m. ein Mannname, nomen viri. И јунаку ваљатну бојнику — 2) ber Kaufer, Odläger, homo pugnax: за- Седамдесет бојнокоиљаника — БÓJо, m. (јуж.) һур. v. Богић. : ; БОКАРИЋ, m. dim. v. бокар. БОКВА, f. (у Дубр.) vide боквица 1. БОКВИЦА, f. 1) ber Begerid), plantago : боквица БОКЕЉИЦА, (f. (у Дубр.) ружа која цвати и Бокин, бокина, m. (у Боци) bas Munòftüd, А у руке чибук Цариградски, БОКОР, бокора, m. (loc. бокору) bas 2üfdel, bie Бокун, бокуна, m. (по приморју) vide комат. Три јаглука, танка бокчалука- БӧЛАН, болана (и бона), болано (и боно), Па бесједи болани Дојчине — 2) unglüdlid, miser, cf. јадан: шта ти учи- Што је болан слуго Милутине! Зар издаде цара на Косову? Па измјери плочу на боланџу БӦЈСЕ, ( ваља да, може бити, vielleidt, fann fein, болежљив, а, о, (у Лици) vide болешљив. БОЈЧЕТА, m. Wannšname, nomen viri. БОЛЁЗАЊА, f. (ст.) vide болест: А Бог пусти тешку болезању, бок, бӧка, m. (loc. боку) bie eite latus: He Болезању, страшну срдобољу — гледај ме избијена ока, већ пуна бока БӦЛЕСАН, сна, сно, vide болестан. (казао некакав, коме су за ручак око из-|Болесник, болесника, m. Ser Rranfe, aegrotus : вадили, што није имао чим платити); из Болесник мало једе, али много троши. ока, из бока, woђer nur immer (3. 23. muf man | Болесница, f. bie Rranfe, aegrota. zufammenbringen), undecunque (praestan- Болест, болести, f. (loc. болести) bie RranEbeit, morbus. dum). •Бокал, бокала, m. (ital. il boccale) 1) Reder, ро-БӧЛЕСТАН, сна, сно, Éranf, aegrotus. БОЛЕТИ, боли, (ист.) vide бољети. ьòлʤĤ, hâ, hê, mitleidig, gefühlvoll, theilnehmend, qui movetur alterius malo. Das Sprich -1 Не умри, синко, за бора! Теби бору, Анте Николица — О бора ти драги господару wort нема болећега bat folgenbe Erzäb= | БОРА, f. 1) bie Žalte, plica. 2) bie Kunzel, ruga. lung zum Grunbe:Разбољела се жена усред | БОРА, f. у пјесми мјесто бор: зиме, па јој пало на ум на букову мезгру; Паде момче за бору зелену — како боравиш? ђе боравиш сад ? 2) (ст.) санак боравити, falafen, dormio : муж јој каже : „Бог с тобом жено! откуда БОРАВИТИ, ВИМ, V. impf. 1) leben, ago, dego: сад букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза.” А она му одговори: „Е! мој човјече! нема болећега, а он би наложио ватру око букве, па би се буква откравила и било би мезгре.” БОЛЁЋИЦА, f. (у Рисну) vide бољетнца. болЁшљив, а, o, frånflid), valetudinarius. БОЛЁШТИНА, augm. v. болест. БОЛЁШЧИНА, f. И под јелом санак боравио Леже јунак санак боравиши БОРАВЉЕЊЕ, П. 1) bas leben, fid Refinben, vita. 2) das Schlafen, somnus. БОРАЖЂЕ, П. ((у прим.) (ital. borago) &rub БОРАЖИНА, f. ling gemüfe, olus vernum, cf. па колец. БОРАЖИНИЦА, f. dim. v. боражина. dmeri, БОРАК, рка, m. планина близу Омиша. cf. Висућ. БОЛӦВАТИ, болујем, v. impf. frane fein, aegro tare. БОЛОЗАН*, m. vide лађа: Иду л' Савом водом болозани БОРАЊА, f. планина у Рађевини, Mame eines БОРАЧ, Бóрча, m. зидине од старога града БӦЛТА, f. велики дућан, баš Gemölbe, ber Ca=|БОРИЈЕ, бӧрија, f. pl. (ст.) ein mufif. Snftruben, taberna. БОЛТАЏИЈА*, m. ber ein Sewölbe bält, Rauf mann, mercator. БÓЉА, f. 1) hyp. v. бол. 2) велика боља, bie fallende Sucht, epilepsia, cf. ropa. БољАР, бољара, m. Der Mojar (Große), magnas, optimas, in ben ungrifden Ehronifen boje rones. БОЉАРКА, Боље, сестро, ако Бога знадеш Бољети, боли, v. impf. (јуж.) 1) fdmerzen, doleo. 2) (у Далм.) боли ме, т. j. болестан сам, бољело ме и т. д., Eranf fein, aegroto. БОЉЕТИЦА, f. рана каква на тијелу која сама од себе изиђе, bie unbe, vulnus. бољи, ља, љё, beffer, melior. adv. боље. Бољинак, нка, m. Sіе efferung, melior rerum conditio. БӦЬМА, beffer, melius. Не ћу, боме, моја мила Мајко — БОНИК, m. vide болесник. БОНЏА, f. (у Бачк.) 1) vide рт: као бонџа, каже се слабој жени. 2) мршава крава, magere Kuh, vacca macra. Бӧр, бӧра, m. (pl. боровн) 1) bie Göbre (Riefer), ment: Ударише зиле и борије БОРИК, борика, m. Rieferwalb, pinetum. Из Омере зелена борика 2) Frauenname, nomen feminae. БӦРИТИ СЕ, рим се, v. r. impf. Eämpfen, certare, aud): бори се с душом, er liegt im obes= fampfe, agonizat: То говори, а с душом се бори БӦРЈЕ, n. (coll.) Rieferwalb, pinetum. БӦРКОВИЋУ, (voc. v. Борковић) cf. Пирги танче. БОРМЕ, vide богме: Хоћу, борме, Ешко Мехо! БОРНА СУКЊА, f. (ст.) faltenreid), plicarum plenus, ef. саборит: Ко ти реза борну сукњу? Боров, а, о, Föbren, pineus, e pino silvestri: Ој на брду на борову бор се зеленн БОРОВИНА, f. Rieferbol, lignum pini silvestris. БОРОВИЋ, m. (у Славонијн) некаке врло ситне бундевице, Irt fleiner Rürbiße, cucurbitae genus. БОРОВИЦА, ¿f. 2adbolber, juniperus commuБОРОВНИЦА, nis Linn. БОРОВНИК, боровника, m. врх насред Лука вице. БОРОГОВО, П. планина у Босни: И Папраћу близу Борогова pinus silvestris Linn. 2) у заклињању гово-| БороЈЕ, m Жаппšname, nomen viri. ри се мјесто Бог: бора ми! БОРТАЊЕ, n. vide боловање. БОРТАТИ, там, v. impf. (у Бачкој) vide боло-| Боцман, m. bas Madbrot, Kleienbrot, panis fur вати. БОРЧА, f. 1) Дунавска отока, која се одваја према Биограду и утјече у Тамиш. 2) село на десној страни те отоке. Бос, боса, со, barfuß, nudipes: Бос као пас. БОСАНАЦ, нца, m. vide Бошњак: Јер Босанци Турци млидијаху БОСАНКА, f. 1) bie Rošnierin, femina Bosnensis. 2) т. ј. чутура, Irt чутура, vasis vinarii genus. Босанка чутура није плосна као плоска, него је округла и дугуљаста. 3) брдо Више Дубровника. БОСАНЛИЈА*, m. vide Бошњак: Да не уд'ре Турци Босанлије BÒCAHCKĤ, Kâ, кô, bosnisch, bosnicus. Босиљак, йљка, m. (једни говоре и босиок) Basilienkraut, ocimum basilicum Linn. БОСИЉЕ, n. vide босиљак: То је смиље и босиље. fureus. У Лозници јекмекчије имале су отприје (а сад не знам како је) прво обичне сомуне, или сӑмише, по том нӑМренике (који су понајвише били као два сомуна састављена један на другоме), па онда боцмане. Боцнути, нём, v. pf. einen tidy geben, pungo. Stich Боцун, боцуна, m. (у Ц. г.) vide боца. БòЧЕЊЕ, n. bas Streiten (mit 2Borten), rixatio. вОЧИНА, f. augm. v. бок: ударно га у бочину. Бочити се, чим се, v. r. impf. ftreiten (mit 2or= ten), гіхо: он се бочи с њиме, и они се боче (mit unð ођне међу собом и, између себе). БОЧКА (игла), f. (у Ц. г.) bie tecnabel, acus genus, cf. батушка, чиода. Бочњак, m. (у Ц. г.) bas la denfutter, theca ampularum. Бош*, празно, Ieer, vacuus (im Kingfpiel), cef. прстен. БОСИЉКА, f. ein Grauenname, nomen feminae. БОСНА, 1) ber lug 2ošna. 2) bas lanb Bošnien : | Бошкати, кам, v. impf. cf. прстен. Те је шаље на Босну поносну И честнту Босну полазити Од честите Босне камените 3) (у Ц. г.) надимак женски. Босоног, а, о, у једну ногу обувен а у другу 60c, nur auf einem Fuße bekleidet, altero pede nudus. БОСОТИЊА, f. arfügigfeit, pedum nuditas. БОСТАН*, m. 1) Melonengarten, hortus peponum. 2) Melonen felbft, pepones et anguriae, fig.: како ради обраће зелен бостан, т. ј. пропашће. 3) (у Црмн.) vide врт. БОСТАНИШТЕ, n. Drt, wo ein elonengarten gewesen, locus ubi olim pepones sati erant. Бостанов, а, о, н. п. сјеме, Melonen=, peponum. БОСТАНЏИЈА*, m. ber Melonengärtner, hortula nus: Босшанџији краставце продавати. БОСТАЊ, m. (у примор.) vide бостан 3: Ђевојке су босшањ посадиле У бостању да поспе цвијеће — Бости, бодем, v. impf. fteden, pungo. Бости се, бодем се, v. r. impf. 1) н. п. боде се крава, fie ift ftößig, cornu petit. 2) боду се волови, ftößt einer ben anbern, cornibus se invicem petunt. Босут, m. 1) вода у Сријему (утјече у Саву ниже Раче). 2) село на утоку те воде у Саву. БОТУЉА, f. (у прим.) vide боца. БОЦА, f. (pl. gen. боца) eine Flafce (Routeille), lagena, cf. гостара, ботуља, боцун. Бӧшкӣ, adv. (у Бачк.) људски, лијепо, као што Бог милује, Sott gefällig, ut deo placet. Бошко, m. Mannšname, nomen viri. Бòшнути, нêм, v. pf. cf. прстен. Бошњак, Бошњака, m. ber 2ošnier, Bosnus homo, cf. Босанац, Босанлија. БОШЊАКИЊА, f. vide Босанка 1. БОШЊАКУША, Í БошЊАНИН, m. ber Reśnier, Bosnus: Јанко гледа Рељу Бошњанина Бошњачки, ка, ко, бес Bošnier, bosnorum, бошњо, m. hyp. v. Бошњак. бошча*, 1) 2ßideltud), involucrum. 2) dürze der Frauen (Fürtuch), praecinctorium; onpeжина је од саме вунене пређе различнијех боја, а бошча је од платна, па у ткању ншарана вуненом или памучном пређом. 3) der feinste türkische Tabak, nicotianae genus optimum. БОШЧАЛУК*, m. ein Gefdent von Semb, Sofen, Strümpfen, donum amictus: А ђевојка седам бошчалука, Нит' су ткани нити су предени, Ни у ситно брдо увођени, Већ од чиста злата саљевани БРАБОЊАК, оњка, m. ein Rügelden Siegenfoth, globulus stercoris caprini: Стара баба у брабоњке гата : Жив ми синци, све су гола г...а ВРАБОЊАЊЕ, n. as iften ber Siege, caprae cacatio. БОЦА, f. eine ftedenbe Pflanze, plantae pu n- | БРАБОЊАТИ, њам, v. impf. miften (von ber 3iege), gentis genus. БОЦАЊЕ, n. dim. v. бодење. БӦЦАТИ, цам, dim. v. бости. БОЦКАЊЕ, n. dim. v. боцање. БОЦКАТИ, кам, dim. v. боцати. caco (de capra). | БРАБОЊЧЕЊЕ, п. биттеš Serebe, sermo insulsus. БРАБОЊЧИТИ, чим, v. impf. говорити којешта, dummes Zeug reden, ineptire: He брабоњчи! BPAB, m. 1) Schafvich, ohne Rücksicht aufs Ge |