блике припадао у мало вијеhe, Mitglieb|мÁMAK, мка, m. онај кончић надно казанске des kleinen Rathes (zur Zeit der Republik in луле, низ који ракија тече у капалицу, cf. Ragusa), socius senatus minoris (rei publicae коњић. Ragusanae).

МАЛОВИЧАН, чна, чно, (зап.) vide маловјечан.
МАЛӦВЈЕЧАН, Чна, чно, von Furjer Dauer, non
diu durans.

МАЛОПРЕШЊИ, ња, ње, neu, frifd, recens.
МАЛОПРЕШЊИЦА, f. н. п. вода, т. ј. она која
је мало прије донесена, као скорашњица,
ein frisches Waffer, recens aqua.
Малош, Малоша, m. (ст.):
Из Малоша града бијелога
МАЛТА, f.
МАЛТИЈА, f.)

-

:} Malta (?), Meleda (?), Melita:

Кад дођоше под проклету Малшу
Господине од Малшије краљу —

мілчице, vide малко.

МАМАЉУГА, f. vide качамак.

Мамац, мца, m. ber Röber, esca, cf. мéка.
MÀМЕНӣ, на, нô, vide помаман:

На зеленку коњу маменоме
МАМИАСПРА, f. ствар која је на продају а чо-
вјеку није од потребе да је купи, Selb=
Iocer, pecuniam eliciens.

мамин, а, о, ber Mama, matris.

мамити, мамӥм, v. impf. 1) Iođen, allicio. 2)
у пјесми, мамитн коња, т. ј. љутити га и
тркати, in Buth bringen, in furorem ago :
Неко пјева, неко коња мами,
Неко пали бистра џевердана
МÄМИЦА, f. dim. v. мама.

МАМИЧИН, а, о, ber мамица, matris.

маљ, маља, m. 1) bie Mamme, fistuca. Маљеви | мамла3, m. (у војв.) vide блесан.

су сви од дрвета, али су различно начи- МА́МЉЕЊЕ, П. baš Rocen, allectio.

њени: једни имају на сриједи држак за мамљив, а, о, 1) који што мами у кога, ber

који човјек узме те маљем удара гдје хоће н. п. кад се како коље удара у земљу; други су тако тешки да их један човјек не може подићи и ови немају дршка, него се унаколо утврде савијена дрвета која око њега од прилике стоје као пера на буздовану, па за ова дрвета узме по нелико| људи те га подижу и њиме ударају; има маљева дугачкијех који нити имају на сриједи дршка ни унаоколо овијех дрвета, него су насађени на дрво од прилике као што се окомак натиче на вретено, па се за оно на што су насађени узимају и њима се н. п. набија земља од прилике онако | МАНА, f. Gebler, Sabel, vitium: нема мане на као што се великијем тучком со или кава туче. 2) (у Ц. г.) велики чекић, Sammer,

entloct, qui elicit. 2) (у Боци) мамљива пара, т.ј. која није с трудом и с правдом стечена, него измамљена, entloct, allectus. МАМУЗА*, f. 1) Oporn, calcar, cf. оструга. 2) (у Барањи) vide девермавиш. МАМУЗАЊЕ, n. baš pornen, incitatio. МАМУЗАТИ, ЗА́М, v. impf. fpornen, addo calcar. мÁМУРАН, рна, рно, vom Кафе nod benebelt, qui crapulam nondum exhalavit. МАМУРЛУК*, m. bie Нафтеђen bes Кафез, dolor capitis cet. a crapula: разбити мамурлук, die Nachwehen des Rausches (wieder durch Trinken) vertreiben, crapulam discutio bibendo.

nugo.

МАЉЕНИЦА, Ё.u. m. ber Kleine, fleiner tatur, homo parvus.

мÁЉЕЊЕ, n. bas Derringern, deminutio.
маљиЋ, m. dim. V. маљ.

маљиц, маљица, m. (у Ц. г.) мали чекић, ein
kleiner Hammer, malleolus.
МАЉИЦА, f. ber (Winters) dlägel, tudicula.
MAKA, f. das Bret, auf dem der Hanf abgeklopft
mirb, frangibulum pro cannabi, cf, махаљка.
Маљо, m. vide мањо.

MA, MÄ! Laut, um die Kuh herbeizulocken, sonus
alliciendi vaccam.

МАЉУГА, f. (у Ц. г.) ) vide пратљача, 2) као дрвени самотвор маљ, eine Hurt Mamme,

fistucae genus.

MÁMA, f. (voc. мамо) һур. v. мати.
MAMA, f. die Wuth, furia, furor :

Ој ђевојко мамо и помамо
MÄMA, f. (У Ц. г.) vide мамац.

њему никакве, er ift ofne Gebler.

МАНАСИЈА, f. Манастир у Ресави, задужбина Високог Стефана, ein Alofter, nomen monasterii.

МАНАСТИР, m. vide намастир (mit allen 2blei=
tungen).

МАНГУЛАЦ, Лца, m. eine 2rt leidt mantbarer
Schweine, genus suis altilis.

МАНГУЛЧЕ, чета, n, прасе од мангулице, баз
Sunge vonмангулица, porcellus zijs мангулица.
МАНГУРА*, f. cine Urt Münze, numi genus: не-
ма ни мангуре.

МАНДА, f. Grauenname, nomen feminae.
Мандал*, m. велика кључаница преко ције-
лијех врата, ber horriegel, vectis portae,
cf. засовница.

MAHAAPA, f. ein Gericht von Schmalz, Mehl und

Baffer, cibi genus: Тандара мандара (кад се што не уради као што треба). МАНДРА, f. Gennerei, locus et casa mulgendis aestate ovibus, ef. катун, стан. МАНДУША, f. Grauenname, nomen feminae. МАНИ*, indecl. коме бити, neibig, invidiosus: нијесам му мани; Ко ти је мани, био ти у најму;

Мани беу ђаци намастирски —

Мањичав, а, о, (у Сријему) н. п. пасуљ, фаф= | МАРЈАШ, m. 1) (у Србији кажу каурски) Ser baft, mancus, cf. шанатан.

једном руком маторога вола држи за реп преко ра мена и носи на леђима идући управо ; у пјесми 67 („Марко Краљевић и Муса Кесеџија”) пјева се како је узео у руку суху

биш, Доро, Маршина. 2) ber gemöhnlide Name des Tangbären, Martinus (ita vocant ursum saltare edoctum): дед, понграј мој Маршине!

дреновину „са тавана од девет година,”| МАРТИНИЋИ, v. pl. племе у Брдима код Црне па кад ју је стиснуо руком, она прела на горе.

Двоје на троје и двије канље воде некочи-| МАРТОЛОЗ, m.: ле из ње. Он без вина није могао никуд,

Мила сеја маршолов Николе —

и према јачини својој иного га је могао| МАРТОЛОЗ-БАША, m. Haupt von Mартолози, попити да се не опије. За његова Шарца једни приповиједају да му га је поклонила

princeps » Мартолози:

И Николу баш Маршолоз-башу

некака вила, а једни опет да га је купиО | МАРТОНОША, m. cf. мартолоз:

у некакијех кириџија : прије Шарца веле

Пију вино тридесет маршоноша

Martii: Боље је да те змија упекне, него да те марчано сунце огрије. масак, маска, m. (у Ц. г.) ber Maulefel, mulus. мÁCAH, сна, сно, vide мастан. МАСАТ*, m. vide огњило. МАСЕНИЦА, f. (у Исмок.) leuciscus mulicellus Bonaparte.

МАСКАРА (мӑскара), f. (у Босни) verladenswerthe ade, ridicula res: Шала маскара путем праскала. Приповиједа се како је некакав Бошњак (Турскога закона) доказујући нешто Нијемцу рекао: Тако ја не обрнјаo бркова и не постао маскара тако као тн. масла, масала, n. pl. bas geweißte Del, bie legte Delung: unctio extrema: светили (свјештали) му масла.

да је мијењао много коња, па га ниједан маруља, f. (у Дубр.) некака трава, која се меније могао носити; кад у некакијех кири- ће на убоје, Urt Pflanze, herba quaedam. џија види шарено губаво мушко ждријебе,| МАРУША, f. (у Дубр.) vide крештелица. учини му се да ће од њега добар коњ би-|МАРЧАНА СВИЈЕЋА, f. (у Боци) cf. чаратан. ти, и узме га за реп да омахне око себе МАРЧАНИ, на, но, (у Дубр.) Märj, mensis као што је остале коње огледао, али се оно не дадне ни с мјеста помаћи; онда га купи у кириџија, излијечи га од губе и научи вино пити. За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа : једни веле да га је негдје у селу Ровинама убно некакав| Каравлашки војводаМирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима ; други казују да му се у таковоме боју заглибно Шарац у некакој барн код Дунава и да су ондје обојица пропали; у Крајини Неготинској приповиједа се да је то било у једној бари ондје близу Неготина испод извора Царичине; ондје има и сад бара и зидине од старе цркве, за коју говоре да је била начињена на гробу Маркову. Трећи кажу да је у такоме боју то-| лико људи изгинуло да су по крви поплнвали коњи и људи, па Марко онда пружно руке и небу рекао: „Боже, штоћу ја сад!” на то се Бог смиловао и некакијем чуднијем начином пренно и њега и Шарца у некаку пећину, у којој и сад обојица живе: он забодавши своју сабљу под греду или је ударивши у камен легао те заспао, па једнако спава, пред Шарцем стојн мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или из ка- Све порасле смокве и маслине мена, па кад Шарац маховину поједе и саб-| МАСЛИНКА, f. біе Dlive, olea, oliva. ља непод греде или из камена испадне, маслиЋ, m. (у Хрв.) четврт врча. онда ће се и он пробудити и опет на свн- | масло n. 1) baš dymal, butyrum_liquatum :

јет изићи. Једни говоре да је он у ту пећину побјегао кад је први пут видно пушку и пошавши да је огледа (да ли је истина да је онака као што се приповиједа) пробно из ње сам себи длан, па онда рекао: „сад не помаже јунаштво, јер најгора рђа може убити најбољега јунака.” МАРЉИВ, а, о, fleißig, diligens.

МАРТ, m. ber März, mensis Martius : Замислио
се као јемин о Маршу.
МАРТА, f. Grauenname, nomen feminae.
MÀPTHн, m. 1) Mannsname, nomen viri:

y-l

МАСЛАЧАК, чка, m. ber Cöwenzabn, leontodon taraxacum, cf, попино гумно, од грознице трава.

фmalj-, bu

Маслен, а, о, fdmalzig, fett, pinguis, pingue-
dine imbutus, н. п. руке.
МАСЛёнӣ, на, но, н. п. лонац,
tyri.
МАСЛЁЊАК, маслењака, m. т. j. лонац или ћуп,
der Schmalztopf, olla butyro servando.
маслИНА, f. (pl. gen. маслина) ber Delbaum,
olea, cf. уљнка :

Не би ни пси с маслом изјели. 2) vide цицвара. 3) све је то његово масло, BeranIaffung, ille autor est: и ту има његова масла; ни то није без његова масла. МАСНИЦА, f. 1) eine trieme, blauer leđen, vibex. 2) (у Лици) некака пита са свињском масти, Irt Ruden, placentae genus. МАСНОГУЗ, m. ber Gourmanb, liguritor, homo delicatus.

МАСНОГУЗ, а, о, lederbaft, delicatus.

МАСОНИЦА, f. (у Паштр.) погача изломљена и посута медом, што се даде сватовима

кад доведу дјевојку ; по том пустосвати
иду сваки својој кући.
MÂCT, f. (loc. мácтн) 1) das Schmalz, geschmol-
zenes Fett, pinguedo liquata. 2) Salbe, un-
guentum, adeps. 3) (особито по југоз. кр.) bic]
Farbe, color, cf. боја: човјек црне масши
т. j. црномањаст.

МАСТ, m. ber Moft, mustum. ef. мастика.
МАСТАН, сна, сно, fett, pinguis.
МАСТИКА, f. (у Боци) Moft, mustum, cf. мӑст.
мастилац, иоца, m. (у Дубр.) ber ärber, tin-
ctor, cf. бојаџија.

мастило, n. (у војв.) bie Žinte, atramentum.
МАСТИТИ, мастим, v. impf. 1) mit Gett befdmugen,
pinguedine imbuo. 2) (у Дубр.) färben, tin-
go, cf. бојитн.

МАСУљ, масуља, m. (у Сријему) vide тркуљ.
МÁTA, m. (нет.) vide Мато.

MÀTAPA, f. Urt Tschutura (Weingefäß), vasis vi-
narii genus:

Додаје му чашу и машару —
MÃTEPÊHE, n. die Begrüßung als Mutter, saluta-
tio pro matre.

МАТЕРЁШИНА, f. augm. b. мати.
МАТЕРИН, a, o, ber Mutter, matris.
МАТЕРИНСТВО, n. mütterlides Dermögen, opes

MĀTEPHIA, f. die Mutter, Bärmutter, Mutterleib,
matrix, cf. матица, матерница.
МАТЕРИЦЕ, f. pl. празник који свагда пада у
другу недјељу пред Божић (а у прву пред
оце). Материце су као женско крено и-
ме: за то је обичај уочи материца (или
на материце у јутру) везати све жене, ко-
је су се мајке назвале: неке вежу за ноге
без шале, а пред неке само донесу уже,
или (по варошима) пантљику или гајтан,
па већ оне знаду шта је то, и морају се |
откупљивати: орасима, сухијем шљивама,
јабукама, ракијом, лијепом вечерои, и сју-
традан ручком.

МАТЁРНИЦА, f. 1) vide материца. 2) као проти-
сли у жена, bie Syfterie, hysteria.
МАТЁРНИЧАВ, а, о, н. п. жена, бyfterifd, hyste-
ricus.

МАТИ, тере, f. vide мајка: жива ти је маши,
(i. e. bu bift glüdlid) begrüßt man ben, ber
eben noch recht kommt um allenfalls, wenn er
will, mit ufpeifen.

MATHJA, m. Matthias und Matthäus.
МАТИЈАш, m. Mannšname (von Mатија), nomen
viri.

МАТИЈЦА, m. dim. v. Матија.

мајдан. 4) (у Дубр.) саборна црква, Дом-
firde, aedes cathedralis. 5) (у Ц. г.) vide ма-
терица: Машица је невиђена болест, ма
је тешка, јад је убио !

МАТИЧЊАК, m. 1) bie Belle ber Bienenfönigin,
cellula reginae. 2) melissa officinalis Linn.
(fonft audy маца genannt).
Мато, m. (јуж.) һур. . Матија.
МАТОКИТ, m. планина у Херцеговини близу
мора и .Љубишкога, ein Berg in ber Serzego
wina, mons Hercegovinae.

MATOP, a, o, alt, senex (besonders von den Thie-
ren), cf. стар.

МАТÓРАЦ, рца, m. ber alte (von bieten), senex; auch vom Weinberge würde man es gebrauchen. МАТОРЁЊЕ, n. bas Wltern, senescentia (?). МАТОРИНА, f. (öfterr. bie Welte) bas Wlter, senectus, cf. старина.

MATOPHTH, PĤм, v. impf. alt werden, altern, se

nesco.

MATOPKA, f. die Alte, & B. beim Geflügel, senex, cf. маторац.

МАТОРЊАК, m. стара вода, од које се одреде
jaз, Hauptfluß von welchem Waffer abgeleitet
wird.

МАТУЗИЦА, f. (у Ц. г.) узица којом је приве-
зан шибак (цијеп) за стојало (стојак).
MARÂ, f. vide mahexa.
МАЋА,

МАЋАА,

MARA, f. 1) (y Сpujemy) die Makel, macula 2) (у Дубр.) као пламењача или тоња што падне у малом дажду, ftarfe Sonnenbige, sol nimius.

маЋав, а, о, fleđig, maculosus, cf. мјестичав.
МÄЋАХА, f, vide маћеха:

Нека буде сестри иночица,
А макаха младим сестрићима —
МАЋЕДÓНАЦ, Нца, m. ber Macebonier, Macedo.
МАЋЕДОНИЈА, f. Macebonien, Macedonia.
МАЋЕДОНКА, f. bіе Маседоnierin, Macedonia

mulier.

МАЋЕДОНСКИ, ка, ко, macebonifd, macedonicus.
МАЋЕХА, f. (у Дубр.) bie tiefmutter, noverca :
Маеха зла ућеха. cf. маћаха, маћија.
маЋи, мӑкнём, v. pf. 1) rüđen, moveo:
Маче војску стари Југ Богдане
2) н. п. болестан сам, не могу никуд маћи,
sich rühren, bewegen, moveri.
МАЋИЈА, f. (у Бачк.) vide маћеха.
MATH CE, Maкнêм ce, v. r. pf. sich rühren, rücken,
fortbewegen, moveor: макни се
макни се брже ;

отоле;

Док се макне снијег из планине мӑўк, т. даš Miau, vox felis. МАЎКАЊЕ, П. bas Miauen, mutitio felis. МАТИЦА, f. 1) bie 2ienenfönigin, apum dux, re- МАЎКАТИ, мӑучём, v. impf. miauen, mutio. gina. 2) ber Elalweg, medius alveus flumi-| МАЎКНУТИ, мӑукнём, v. pf. ein Miau maфen,

nis :

mutio.

МАЎКАВА, (у Грбљу): У прољеће дође маукава и у цара.

МАУНА, f, vide махуна.

Па се ману преко поља,
Као зв'језда преко неба
махови, m. pl. 3. 23. боли ме глава на маҳове,
auf Augenblicke, stoßweise, punctim, identidem.
МАХОВИНА, f. 1) bass, muscus. 2) (y Ory-
лину) vide омаја.

dimmel, mucor, cf. махо-| MAXХОВИТ, а, о, у пјесми мјесто замашан:
У Марка је маховиша рука
MAXOM, sogleich, illico :

1

Што је теби, братац мацан ? МАЦАРУО, рула, m. (у Боци) дијете које умре некрштено, па послије (као што се приповиједа) у гробу оживи, и из гроба, кашто излази и малу дјецу мучи и дави. Кажу да 1 мацарули ноћу иду у друштву, и свакоме 27-наврх главе гори мала свјећица, а они пљешту рукама и подвикују.

мӑхнитац, ница, m. (у Дубр.) ber for, stul-] MÁЦИНА ТРАВА, f. ber gemeine Walbrian, valeri