Lexicon serbico-germanico-latinum

МÈСОЈЕЂЕ, f. pl. ber Kafding, bie Rarnevalszeit | метање, n. verbal. v. метати и, метати се. bacchanalia (?), tempus ante jejunium qua-|MЕТАТИ, мёћем, v. impf. 1) thun, legen, ftelen, dragesimale quo carnibus vesci licet christi

anis.

МЕСТАВ, а, о, (ист.) vide мјестав.

MÈCTBA, f. eine Art ledernen Strumpfes, tibialium e corio factorum genus:

На ногама Местве и папуче МЁСТВИЦА, f. dim. v. мества.

місти, метем, (метох, метијах, мèо, мèла) v. impf. 1) febren, vеrго. 2) мете снијег, мећаBa, stark wehen, nives plurimae cadunt. мÉсти, метём, (метох, метијах и метах, мèо, иéла) v. impf. 1) einrûbren, immisceo: мете свињама. 2) (у Ц. г.) масло у стапу, біе 2utter fdeiben, facere butyrum, cf. препéрати.

МÈСТИ CE, метêм се, v. impf. 1) fid verwirren,
conturbor: мешу се ждралови. 2) мете ми
се по устима, кад човјек не може да пого-
ди, а чини му се да зна.

МÈСТИМИЦЁ, (ист.) vide мјестимице.
МÈСТИЧАВ, а, о, (у Сријему) fleđig, maculosus

н. п. чоха, платно.

мӥсто, п. (ист.) vide мјесто.

МЕСУВЕЂЕ (мёсувеђе), f. pl. vide месојеђе.
МЁСЦЕ, n. dim. v. месо: хоћеш мало месца.
МÊT, m. (у Осијеку) оно мјесто гдје се меће

пређа кад се риба лови, ber Drt mo bas
Neg beim Fischen ins Wasser geworfen wird,
jactus.

МЁТ, m. у загонеци, cf. шеремет.

MÉTA, f. (у војв.) кад се игра лопте, baš Siel,

meta.

МÈтало, п. оно сијена што се у један пут зими положи говечету, ber Borwurf (bes Futtertheils vor das Vieh), portio pabuli. МЕТАЉЕ, п. (у Ц. г.) eine Wrt Mugen raneit, morbus quidam oculorum: навукло му се Мешаље на око. Метаље се баје метлом, пером, бијелијем луком, сољу и хљебом. МЕТАЉКА, f. 1) мјесто гдје се момци мећу камена, bie urfftätte, jactus (?). 2) (у Сарајеву) на оку као чибуљица, Xrt Hugenûbel, morbus quidam oculorum, cf. метаље, пога

ница.

МЁТАНИЈА, f. (uerávoia) bie tiefe Serneigung
unb efreuzigung, prostratio, adoratio: Уда-
рити десет, или сто метанија. Метаније
су мале и велике: мале: кад се човјек пре-
гне и дохвати рукама до земље, а велике
кад клекне на кољена и на руке па до-
хвати главом до земље.
МЕТАНИСАЊЕ, n. bas Mieberfallen unb efreuzi=

gen in der Kirche, adorationis genus christia-
norum ecclesiae graecae.
МЕТАНИСАТИ, нишем, v. impf. fid tief neigen
(oder auch niederfallen aufs Angesicht) und be
Freuzen, adoro prostratus.

МетАЊ, тња, m. (у горњ. прим.) бег фиß, telum, cf. хитац, набој.

pono, cf. стављати. 2) говедима, овцама,
Žutter vorlegen, pabulum praebeo. 3) merfen,
projicio, cf. бацати :

Млад је Васо с града гледа,
клобук јој меће:
Узми Маре жути клобук,

пођи за мене

4) пушке, топове, стријеле, fdießen, mitto:
Делибаша хајде меки стреле —
5) aufftelen, pono, cf. постављати :
Кума меѓу крститеља Јована
6) anlegen, anziehen, induo:
На се меће токе Тадијине

7) купус, краставце, Kraut, Surfen einlegen,
condio.s) н. п. купуса, пасуља ручку или
вечери, т. ј. пристављати да се куха, zufegen,
admoveo. 9) кога на муке, auf bie Žolter brin:
gen, in tormenta dare.

МЁТАТИ СЕ, мёћем се, v. Г. impf. 1) камена,
Steine werfen (ein Spiel), jacio saxum. Ka-
мена се мећу момци двојако: с рамена н
омашке. 2) ногама, aus clagen, berumfdla=
gen mit den Füßen, jacto pedes:
Не меки се ногама,
Није јорган поњава;
Веће моја долама

3) fid) fpreijen, se jactare:
Ћор-Спасоју по Тршића дају,
Ћор се меће, ни гледати не ће,
Већ он иште Гњилу Коренићку,
Да узимље ђумрук од лонаца
МЁТВА, f. (у Дубр.) vide метвица.
МЁТВИЦА, f. 1) bie Münge (Pflanze), mentha.
2) (у Далм.) vide чашица (у нози).
MÈTE, cf. метеј:

Те силази у меше Удбињске
мÉТЕЖ, m. ber Žumult, tumultus: метеж и
врева.

МЕТЕЈ, m. (у Србији) као завичај, крај, Ве
genb, regio, cf. мете, метех.
МЕТЕРИЖЊАЧА, f. Т. ј. пушка, діе danzflinte,
teli majoris genus.

МЕТЕРИЗ*, m. 1) bie Erofdanje, aggeris genus.
2) (у Ц. г.) vide засједа, бусија :
На мешериз Шуња Пешикана
МEТЕРИЗИТИ, 3Éи, v. impf. verfdanzen, vallare:
Када будеш Бечу на погледу,
Мещеризи твоју силну војску
MÈТЕХ, m. (у Ц. г.) као граница, bie Grenje,
limes, cf. метеј, мете.

МЕТИљ, метиља, m. ber Egelmurm, distoma.
Србљи кажу да од метиља нема лијека, и
за то приповиједају да су Нијемци ухва-
тили ђавола, пага питали шта је лијек од
Кад полипшу све
метнља, и он им казао :
овце до једне, онда ону пошљедњу треба
обнијети око тора, па више ни једна не
ће липсати осим ње.” Тада им је казао и
од куге да је лијек: кука и мошика.

МЕТЙљав, а, о, бей метнљ Бабепb, ovis morbo[MEХАНА*, f. vide крчма і, страња:

метиљ correpta.

Два дућана и нова механа
dafe am МЕХАнисање, n. vide крчмљење 1.
МЕХАНИСАТИ, нишём, vide крчмитн 1.

МЕТӥљање, m. bas Érfranfen ber
метнљ, метиљ morbi irruptio.
МЕТЙЉАТИ СЕ, љам се, v. r. impf. н. п. овце, МЕХАНЏИЈА*, m. vide крчмар.
беп метиљ befommen, метиљ morbo corripi. МЕХАНЏИЈИН, а, о, vide крчмаров.
МЕТИЉЕЊЕ, n. vide метиљање.
МЕХАНЏИЈНСКй, ка, ко,1
МЕТИЉИТИ СЕ, метаљим се, vide метиљати се. МЕХАНЏИЈСКИ, ка, ко,

vide крчмарски.

МЁТЛА, f. (асс. метлу, pl. метле, метала) ber] МЁХОВИ, m. pl. (ист.) ber lafebalg, follis, cf.

Defen, scopae.
метлаш, метлаша, m. (у Хрв.) vide сијерак.
МЕТЛИЦА, f. dim. v. метла.

МЁТЛОВИНА, f. baš Defenfraut, scoparia Linn.
МЁТНИЦА, f. пређа, Urt Gifdneg, retis genus.
метнути, метнем, v. pf. 1) tbun (Legen, (tellen),
pono: мешни које дрво на ватру; мешни
капу на главу; мешнуши новце у кесу,
што у торбу, на земљу; cf. ставити. 2) гове-
дима, овцама, Žutter vorlegen, pabulum prae-
beo:
: јеси ли мешнуо говедима? cf. поло-
житн. 3) {dießen, emitto :

Мешну Турчин прву белу стрелу
Стрелу мешну, пак мере аршином
4) anlegen, anzieђen, induo, cf. метати. 5)
купус, краставце, Kraut, Surfen einlegen,
condio. 6) ручак, вечеру, ручку купуса,
граха, меса, т. ј. приставити да се куха,
zufegen, admoveo. 7) кога на муке, auf bie
Solter bringen, in tormenta dare, fo audy на
шибе, cf. врћи.

мечка, f. bie 23árin, ursa, cf. медвједица. МЕЧКА, f. (у Боци) vide муљало. МЕТНУТИ СЕ, метнем се, v. г. pf. 1) на кога,| МЕШАВИНА, f. (ист.) vide мјешавина. nadarten, similem alicui fieri, cf. врћи се. МЕШАЈ, m. (ист.) vide мјешај.

2) чим, vide бацити се:

А Мара га с пенџера гледаше,
Мешну му се дуњом и јабуком,
Дуња га је у пас ударила,
А јабука у њедра панула —
МЕТÔИЈА, f. vide Метохија.
МЕТòПИР, m. (у Славонији) vide лепир.
МЕТОХИЈА, f. 1) ber füböftlide beil Serbiens,
Metochia. У Метохији је Призрен, Пећ и
Ђаковица и манастир Дечани. 2) у Гацку
некако мјесто са 30—40 кућа :
Бијеломе граду Метохији
MEGA, f. bas filüßige Butter bes Wiebes, liquidum
quod praebetur pecori. Мећа се мете од
брашна или од мекиња и даје се псима и

свињама.

MERABA, f. der Schneesturm, imber nivium procellosus : Једе као мећава (сијено и сламу?).

мало муљало,

МЕШАЈА, m. (Ист.) vide мјешаја.
МЕШАЈИЦА, f. (ист.) vide мјешајнца.
МЕШАЊЕ, п. (ист.) vide мијешање.

МЕШАОНИЦА, f. (ист.) vide мјешаоница.
МЕШАТИ, мешам, (ист.) vide мијешати.
МЕШЁЊЕ, n. (ист.) vide мијешење.
МЕШЁТИНА, f. augm. v. мешина.
МЁШИНА, f. (ист.) vide мјешина.
МÈШИНИЦА, f. dim. v. мешина.
мешкољење, n. vide мнгољење.
МЁШКОЉИТИ СЕ, љим се, v. r. impf. (у Сријему
и у Бачк.) vide мнгољити се.
MЁШНИЦА, f. (ист.) vide мјешница.
мЁШНИце, f. pl. (ист.) vide мијешнице.
мешЊА, f. (ист.) vide мијешња.
МЕШЊАЧА, Ғ. кобасица с месом, bie leifcrurft,
Bratwurst, farcimen comminutis carnibus in-
culcatum. cf. џигерњача.

МЕШОВИТ, а, о, (ист.) vide мјешовит.
МЕШТАНИН, m. (ист.) vide мјештанин.
МЕЋАНЦА, чим се каша меше (у ње су ро- МЕШТАНКА, f. (ист.) vide мјештанка.

МЕЋАВИЦА,)f. (у Ц. г.) као

гови натраг обрнути), Urt tange ben Drei] МЕШТАНСКИ, ка, ко, (ист.) vide мјештански.

einzurübren, pertica pulti immiscendae.

МÈУНА, f. (у Банату) vide махуна.

МÈýР, m. vide мехур

мёх, меха, m. (ист.) vide мијех.

МЕХАДИЈА, f. мала варошица близу Ршаве,

Mehadia.

МЕХАДИЈСКИ, ка, ко, von Мехадија.

МЁШТАНЧИЦА, f. dim. v. мештанка.

МЁШТАР, тра, m. (у Хрв.) Meifter, magister,
cf. мајстор.

МЁШТЕ, vide мјесто 3, н. п. меште мене.
мешЋёма*, f. ber Kidterftußl, tribunal.
МЕШЧИЋ, m. dim. V. мех.
mú, wir, nos.

ми, 1) mir, mihi (mi). 2) fyntatic ftatt moj: [МИЈесити, мијесим, v. impf. т. j. хљеб, баз је си ли ми виђео брата? украо ми 2rot bereiten, paro panem. cf. кувати. МИЈЕх, m. (pl. мјехови) 1) ber cloud, uter. 2) der Blasbalg, follis.

коња.

MÚBA", f. Obst (in der weitesten Bedeutung auch Erbbeeren, Müffe), poma (sensu latissimo): већ је доспјела свака мива, cf. воће. МИГА, cf. шиго-миго:

А ти патко шиғо-миго

МИГАВАЦ, гавца, m. (у Смедер.) округла шљнва, која се у нахији Рудничкој зове иискор, а у Јадру џанарика, Urt Pflaume, pruni genus, cf. муцавац.

МИГАВАЦ, гавца, m. црна малена тица, Irt Vogel, avis genus.

мигли, m. у загонеци, cf. зовути бати.
МИГОЉЕЊЕ (мигољёње), n. dim. v. мицање.
миголити (мигољити) се, љим се, v. r. impf.
dim. v. мицати се.
мид, f. (зап.) vide мјед.
МИДЕН, а, о, (зап.) vide иједен.
МИДЁНИЦА, f. (зап.) vide мједеница.
МИДЕЊАЧА, f. (зап.) vide мједењача.
мижаЊЕ, п. (у Ц. г.) vide пишање.

МИЖАТИ, жам, v. impf. (у Ц. г.) vide пишати.
МЙЗА, f. (у Ц. г.) женски надимак.
МИЗДРАК*, m. vide копље.
МИЗДРАКЛИЈА*, m. vide копљаник.
МИЗДРАЧИЋ, m. dim. v. ииздрак.
МИЗИНАЦ, зӣнца, m. (зап.) vide мљезинац,
МИЗИНИЦА, f. (зап.) vide мљезиница.
мликӑР, млнкара, m. (зап.) vide мљекар.
МИЈ, m. vide инх.

МИЈА, m. (ист.) vide Мијо.
МИЈАИЛО, m. vide Михаило.
МИЈАЈЛО, m. (ст.) vide Мијанло :

А Мијајло књигом из њедара MйJÂк, m. Mannsname, nomen viri. MàJÂH, m. Mannsname, nomen viri. МИЈАНА, f. Frauenname, nomen feminae. МИЈАТ, f. vide Михат. МИЈЕ, ja, m. vide мијех. МИЈÈНА, f. (јуж.) (ber Monbwedfel unb war) ber Meumonò, novilunium. О мијени және не ће да перу кошуља, јер кажу да ће се онда свако пртиште у води (кад се поквасн) омијениши, т. ј. постати као трухло и одмах се распасти и подерати. За то се рече у шали: „омијенно кошуље” (кад је ко подеран).

МИЈЕНИТИ СЕ, мијени се, v. г. pf. н. п. мијени

се мјесец, ber Neumonb fängt an, inchoatur luna.

мијењање, п. (јуж.) аз 2Веcfeln, bas Eau= schen, mutatio, permutatio. МИЈЕЊАТИ, мијењам, v. impf. (јуж.) taufden, commuto: Мијења као Циганин коње; Ајде Анто коње мијењајмо — МИЈЕЊАТИ СЕ, мијењам се, v. r. impf. (јуж.) untereinanber taufden, permuto: хајде да се мијењамо!

MàJEHE, n. das Kopfwaschen, lavatio capitis.

МИЈЕШАње, п. (јуж.) 1) bas ifden, Umrüfren, mixtio. 2) bas enben, iteratio, cf. двојачење. МИЈЕШАТИ, мијешам, v. impf. (јуж.) 1) mifфen, misceo. 2) umrüfren, verso. 2) (у Црмн.) други пут орати, wenben, itero, cf. двојачити. МИЈЕШАТИ СЕ, мијешам се, v. r. impf. (јуж.) sich abgeben mit einem, miscere se: He mujeшај се више шњим.

миJешење, п. (јуж.) bas Hereiten bes Wrote3, zà panem parare.

МИЈЕШНИЦЕ, f. pl. (јуж.) vide мјешнице. МИЈЕШЊА, f. (јуж.) 1) bie Portion Web um einmal Brot daraus zu backen, portio farinae. 2) на мијешње н. п. Никоља дне, т. ј. другидан до Никоља дне (кад се мијеси хљеб за славе ?).

мијо, m. (јуж.) һур. v. Мијат. Мијољ, m. мајсторски тезјај, или код чизмара пањ, біе Berban, mensa. МИЈОЉАЧА, f. vide михољача. МИЈОљ ДАН, m. vide Михољ дан. МИЈОЉШТАК, m. vide михољштак. МИЈӰР, m. vide мјехур.

миЈушко, m. „Mann$name, nomen viri:

До лудога Нешка и Мијушка МИЛА, f. Frauenname, nomen feminae (carа). МИЛА, m. 1) (ист.) vide Мило. 2) брдо у Ве

лебиту, Мате eines Berges, montis nomen. миладин, m. Mann$name, nomen viri. Мила, m. у шаљивој пјесми ние некаквој планини које може бити да и нема. cf. прца. мӥлак, m. Таnnšname, nomen viri.

МИЛАН, m. Mannšname, nomen viri.
МИЛАНА, f. vide Милена.
МИЛАНИ, на, нô, vide мили :

О ти бего мој милани синко миланко, m. Mannname, nomen viri. милање, n. bie Ceremonie von милати се. милат, m. Mannšname, nomen viri. МИЛАТИ СЕ, милам се, v. r. impf. Приповиједају да се у Херцеговини милају на Божић с чесницом, т. ј. узму двојица чесницу, па је окрећу међу собом и пита један другога : „Милам ли се” (т. ј. помила ли се иза чеснице)? Онај му одговори: „Милаш мало,” А онај први онда рече: „Сад мало, а до године ни мало” (т. ј. да роди жито добро, и да тако велика буде чесница да се ни мало не помила иза ње). МИЛАЋ, лћа, m. vide мнљак. милаш, m. Жапnšname, nomen viri. милашин, m. annšname, nomen viri. МИЛЕ, лета, п. (у Ц. г.) vide минле. миле! додаје се гдјешто у пјесмама на крај

врсте, н. п. :

Ђурађ коси по побрђу, Ладо ле миле!

МИЛОЈИЦА, m. cf. златоје.

МИЛОЈКА, f. 1) Frauenname, nomen feminae. 2) das Majolica-Geschirr, vasis fictilis genus, cf. мајолика.

милојко, m. Mannšname, nomen viri. МИЛОКРВАН, вна, вно, liebenómürbig, бет man gut fein muß, amabilis: није лијепа, али је милокрвна.

И Вукову милену љубовцу — милёнко (Миленко), m. Таnnšname, nomen viri. МИЛЕТ*, m. (у Рисну) много дјеце, eine Men = |МИЛОСАВ (Милосав), m. Mannšname, nomen viri.

ge Rinver, suboles. cf. инле, минле.

МИЛЕТА, m. Жаппšname, nomen viri.

МИЛЕТИ, лӥм, (ист.) vide миљети.

Сиња.

МИЛОРАД, m. Mann$name, nomen viri.

МИЛОСАН, сна, сно, vide милостан.

милосник, лосника, m. (у војв.) ber liebhaber, amasius, cf. љубовник.

милётин, летина, m. извор у Далмацији код милосница, f. (у војв.) vie eliebte, amasia.

МИЛЕШ, m. Mannšname, nomen viri.

МИЛЕШЕВА (Милешева), f. vide Милошева.
МИЛИВОЈЕ, m. Жапп$name, nomen viri.

МИЛИЈА, 1) m. Тапп$name, nomen viri. 2) f.
Erauenname, nomen feminae.

милиЈаш, m. Mannšname, nomen viri. милин, m. Mannšname, nomen viri. МИЛИНА, f. baš Riebfein, gratia: не може од

Милине (н. п. да се нагледа кога). МИЛИНАК, нка, m. ber liebe, carus:

Све милинке од мајке јединке милинко (Миланко), m. vide Миленко. МИЛИСАВ, m. Жаппšname, nomen viri. МИЛИСАВА, f. Grauenname, nomen feminae. МИЛИТАР, Милитара, m. (у војв.) vide мили

тарац.

МИЛИТАРАЦ, рца, m. (у војв.) ber aus ber Militär-Grenze ist, homo e regione militari. МИЛИТАРИЈА, f. vide милиција. МИЛИТАРСКИ, ка, ко, Militär>, militaris. МИЛИТИ СЕ, Ли се, v. r. impf. н. п. ништа ми се не мили, піdts freuet mid, arrideo. милити, лим, (зап.) vide миљети. милиЋ, m. Mannšname, nomen viri. МИЛИЦА, f. Frauenname, nomen feminae. МИЛИЦИЈА (милиција), f. bie Miliz (Gegenō),

terra militum.

МИЛИЧИЦА, f. dim. v. Милица.

мило, n. bie Cauge jum Ropfwafden, lixivium ad lavandum caput, cf. цијеђ. мило, m. (јуж.) Таппšпате, nomen viri. МИЛОБРУКА, f. (у Боци) vide шаљивац. МИЛӦБРУКОВИЋ, m. (у Боци) vide шаљивац. милован, m. Жаппšпате, nomen viri. МиловаЊЕ, n. 1) bas Ciebfofen, blanditiae. 2) дав Lieben, amatio. 3) das Geliebte, res cara: Не бој ми се моје миловање

МИЛОСРЂЕ, m. (уДубр.) bie Warmberzigfeit, misericordia : Госпа од милосрђa, Rirde ber barmherzigen Frau.

милост, милости, f. (loc. милости) 1) біе Упаде, gratia, favor:

На милости царе господине 2) bie liebe, amor, cf. милошта: Нема лица без црвена винца, Ни радости без зелена венца, На милости без туђа јунака 3) die Liebesgabe, munus: Браћа сеју врло миловала, Сваку су јој милост доносила, Најпослије ноже оковане МИЛОСТАН, сна, сно, vide мно: Ал' ти жалиш милосна ђевера Докле нађе милосноға кума Све за славу Бога милоснога милостив, а, о, Ignädig, barmherzig, cleМИЛОСТИВАН, вна, вно, mens: Боже милосшиви тн помози (говоре гдјекоји Срби кадгод уздахну и зијевају). МИЛОСТИЊА, f. baš Ulmofen, eleemosyna. МИЛОТА, f. vide милина.

милош, m. Mannsname, nomen viri. МИЛОШЕВА, f. намастир у Херцеговини (чини ми се да је сад пуст), cf. Миљешевка, Милешева: Колика је Милошева, да је пуна поскурица ! мЙЛОШЕВА СКАКАЛА, n. pl. тако се зове једно мјесто у Јадру код Гњиле гдје имају четири камена ударена у земљу: два одакле кажу да је Милош (Обилић) скочно, а два гдје је скочио, али је ово камење тако раздалеко да се не може вјеровати, него се само приповиједа као у Далмацији за Краљевића скакала.

милошта, blandi-мйлошA,

Мӥловатн, лујем, v. impf. 1) liebfofen, blandi- милошка, f. 1) vide милост я. 2) cf. златоје.

or. 2) lieben, amo:

Ја сам Марка врло миловао МИЛОДУ, (m. frembe Çiebftöcel, ligusticum милодух, (sticum Linn. cf. селен : Милодуха, да се милујемо

МИЛУКА, f. Frauenname, nomen feminae.
МИЛӰн, m. Mаnn$name, nomen viri.
levi-|милӰНКА, f. Grauenname, nomen feminae.
Милутин, m. Mannšname, nomen viri.
МӥЛУШ, m. Mannšname, nomen viri.
МИЛУША, f. Grauenname, nomen feminae.
милче, п. у пјесми, vide мнље:

Не могу ти пута наћи ни двору доћи Од висине витејеле, од задуа милодуаМИЛОЈЕ, m. Mann$name, nomen viri.

Зора виче, хајд' на воду милче

Миљ, m. Mannšname, nomen viri.

|МИНБУШИЦЕ, f. pl. dim. v. минђуше.

мӥљ, m. (у прим.) vide миља : С једним се ко-❘МИНЕЈ, m. vaš Menäon (Mrvator), ein Rirden= лачем може сто миља проћи, а су сто колача један миљ.

МИЉА, f. hyp. v. Миљана и. Милица.
Мӥља, f. bіе Meile, miliare, cf. миљ.
MйьAк, áка, m. das Grundstück, fundus.
МИЉАНА, f. Grauenname, nomen feminae.
Миљар, мнљара, m. (у Ц. г.) хиљада литара,
Tausend, mile:

Ил' Миљацка вода поплавила МИЉЕ, п. (ст.) bas lieb (was einem lieb ift), amor, deliciae:

Ој ђевојко Миље моје!
МИЉЕН, m. Mannšname, nomen viri.
МИЉЕЊЕ, n. baš Rrieden, reptatio.
МИЉЕТИ, ми́лӥм, v. impf. (јуж.) frieden, repo.
МИЉÈШЁВКА, f. (ст.) vide Милошева:

Док начини цркву код Требиња
Милешевку на Херцеговини
МИЉКА, f. Grauenname, nomen feminae.
миљко, m. Mannšname, nomen viri.

мимо, (mit acc.) vorbei, praeter: Ни убиј Боже
мимо свијет, ни помози Боже мимо сви-
јет;

Минух моми мимо двор
МимоГРЕД, im Sorbeigeђen, obiter, in transitu.
МИМОЙЛАЖЕЊЕ, n. baš Morbeigeђен, zo praeterire.
мимойлазити, зам, v. impf. vorbeigeђen, prae-

buch, menaeum.

|МИНЕЈСКИ, ка, ко, н. н. слова, cyrillifce Drudlettern, zum Unterschied von der Handschrift.

| МИНИТИ СЕ, МИним се, (зап.) vide мијенити се. МИНЛЕ*, лета, n. Wolf, gens: пасје минле! Седамдесет и седам минлёшӑ.

минут, минута, m. (у војв.) bie Minute, minutum, cf. час.

минути, минём, v. pf. 1) vorbeigeben (bei einem
Drte), praetereo (locum), cf. проћи :
Минух моми мимо двор

Ко стар мине, нека Бога моли,
Ко млад мине, нека ружу бере

2) vergeђen, vorbeifein, transeo, abeo: Бето
сине па и мине; Није зиме док Божић не
мине, cf. проћи. 3) vide отићи:
Отлен Бајо у Заљути мину

4) nidt treffen, praetervolo, cf. промашити :
Опремао се човјек (који се био скоро оже-
нио) на војску, а жена увразила конац у
иглу да нешто зашије; али будући да ни-
је добро видјела, за то није могла одмах
да уврзе, него промашала мимо ушице н-
глене говорећи: „мини га сабља, мини
га пушка!” као да муж рече да она њему
врача; али он опази шта је па рече: „Ми-
нуло је мене свако добро, кад сам ја те-
бе узео." 5) entgeђen, evado:

И ти Турске не минуо руке МИЊАЊЕ, n. (зап.) vide мијењање. МиЊАТИ, ийњам, (зап.) vide мијењати. [МИЊАТИ СЕ, МИњам се, (зап.) vide мијењати се. мињач, мињача, m. (зап.) vide мјењач. МИМОЙЛАЗИТИ СЕ, зам се, v. r. impf. bei einan=|мӥо, мила, мило, 1) lieb, carus. 2) (у Хрв.) ме

tereo..

der vorbeigehen ohne sich zu sehen, praetereo praeter amicum quin eum videam aut ille me. мимойЋи (мимойћи), мимойдём (мимоиђем), v. pf. кога, vorbeigeђen, praetereo. момойки (мимоићи) се, мимойдем (мимоиђем) МЙОБРАТ, m. Mannšname, nomen viri. ce, v. r. pf. с ким, bei einanber vorbeigeben Миодраг, m. Mannšname, nomen viri. obne ficy ju feђen, praetereo praeter amicum|миољ дін, m. vide Михољ дан. quin eum videam, aut ille me, cf. мИМОћи се, | МИОЉАЧА, f. vide михољача.

ни га је мило, id bebauere iln (aber body: он ми је мно, id babe ibn gern), cf. жао. 3) н. п. нема воћке (на дрвету) ни од мила gar nichts, nihil.

разминути се.

МИМдодац, оца, m. vide мимоходац.
мимдоци, мимдодака, m. pl. vide мимохоци.
МИМОПРОСАВА, f. cf. шипер-пеана.
мимоти, мимођем, vide мимонћи.

МИМОХОДАЦ, Хоца, m. (око Сиња) ein Morüber=
gehender, praeteriens.

мимохоци, мимоходака, m.pl. (у Земуну) ein
kurzer epileptischer Parorysmus, paroxysmus epi-
lepticus praeteriens.
МИНА, f. (зап.) vide мијена.
МИНДЕР*, m. bie Matraße, stragulum :

На миндеру и свилном душеку
МиндРОС, m. (у војв.) узети кога на миндрос,
durchbeuteln, excutio.

МИНЂУШЕ*, минђуша, f. pl. bie Frgefänge, inauris, cf. обоци, брюнце.

миољштак, m. vide михољштак.
МЙПАВИЦА, cf. пипавица.

МИР, мира, m. 1) (instr. миром) ber Griebe, рах.
2) (instr. миром) Friebe, Киђе, рах: сједи с
миром (док није било с чиром). 3) (особн-
то у пјесмама) vide мирис:

« Previous Continue »

Books