Page images
PDF
EPUB

Богомољство, п. біе Инбасt, pietas.
Богоносац, сца, m. (паф бет gried.

s)

н. п. Игњат богоносац, Sgnatius theophorus (den 20 Dezemb. alten Styls). Богоносни, на, но, (ф) н. п. оци : Помозите триста и осамдесет богоносни ота

2) некака бодљива трава у винограду, Urt
Stachelgewächs, herba quaedam spinata.
Бӧднути, нём, vide боцнути.
БОДРЕЊЕ, n. vide оштрење.

БОДРИТИ, рим, v. impf. (око Ријеке) fcleifen,
acuere, cf. оштрити.

ца (приповиједа се да је рекао некакав Бӧдуо, бӧдула, m. cf. морлак.
пијан пошавши да узјаше на коња, а кад| БОДУЛИЦА, f. cf. морлак.

се превали преко коња на другу страну, БӧБАНИ, m. pl. намастир у Бачкој.
онда рече: Одступите неколико, много БОЂАнски, ка, ко, von Бођанн.
вас је).

БОГОРАДНИК, m. (у Боци) Mettler, mendicus.
БОГОРАДИТИ, богорадам, v. impf. искати
га ради, betteln, mendicare.
БОГОРАЂЕЊЕ, n. баз Metteln, mendicatio.
БОГОРОДИЦА, f. (Orozóxos) Gottesgebärerin, dei
genitrix.

БОЖА, m. (ист.) vide Божо.

БОЖАНА, f. Grauenname, nomen feminae. Бо-Божанство, п. біе Bottheit, divinitas: има ли у тој књизи штогођ од божансшва? БОЖАЊА, f. (У Дубр.) махуна од боба (а од траха зове се мохуна), bie Dolnenfdote, siliqua fabacea.

БОГОРОДИЧИН, а, o, ber Bottegebärerin, genitricis dei.

БОГОРОДИЧИНА ТРАВА, f. (у Сријему) baš Sart= beu, hypericum perforatum. cf. пљускавица. БОГОРОДИЧИН ЛÄн, m. Qeinfraut, linaria vulgaris. cf. дивљи лан.

БОГОРОДИЧИНО коло, п. пред олтаром у гдјекојијем црквама извишено коло, а у гдјекојнјем од мермера различите боје начињено, гдје се чита јеванђелије, апостол и т. д. У једној пјесми (може бити само стиха ради) зове се и коло црквено: Спушта чедо на коло црквено БОГОРОДИЧИНО ЦВИЈЕЋЕ, n. bie Qilie, lilium. cf.

[blocks in formation]

Бодеж, f. (у Сријему) baš Seiten teden, pleuritis, cf. протисли.

Бодење, n. baš Steden, punctio.

БодимиЦЁ, adv. н. п. ударити кога, ftidweife, auf den Stich, punctim.

БОДА, f. ber Štadel an Bewadyfen, spina.
БОДЉАЧА, Ѓ. (у Ц. г.) ftadeliges Gemäds, herba
spinosa, cf. Драча.

Бодљив, а, о, н. п. трава, ftedenb, pungens:
Бодливу корову није Бог дао рогове.
БодљИКА, f. 1) једна бодља, ein Štadel, spina.

[ocr errors]

веселе

БОЖИДАР, m. Тапnšname, nomen viri.
БОЖИТИ, ЖИМ, v. impf. (ст.) кога, т. ј. називати
му Бога или Божју помоћ, nad ber Wolfs-
fitte ber Derben mit помози Бог! обег Божја
помоћ! grüßen, deum praefari :
Божио је Јанковић Стојане:
Божја помоћ сиротице стара
божитњи, на, ње, vide божићни.
вожиЋ, m. (dim. v. Бог) Beibnadten, festum na-
tivitatis Christi : Боље је Божић кужан него
јужан; Јужну Божићу и пријатељском ко-
лачу не ваља се радовати. У очи Божи-
ћа, пошто се бадњаци унесу у кућу и на-
ложе на ватру, узме домаћица сламе
квочући (а за њом дјеца пијучући) про-
стре по соби, или по кући, ако нема собе.
По том узму неколика ораха и баце по
слами. Послије вечере пјевају и
се. Кад ујутру устану, најприје отиде
једно те донесе воде, али понесе жита те
поспе воду (као полази је) кад к њој дође.
Том водом умијесе чесницу и налију ручак
те приставе. Кад се поодјутри, пошто на-
мире стоку, онда сједу за ручак. Али прије
него сједу за ручак, избаце по неколике
пушке (тако и ујутру рано кад устану),
па се онда скупе сви око софре те се моле
Богу (држећи свако по једну воштану сви-
јећу у рукама) и мирбожају се, т. ј. из-
љубе се сви редом говорећи: „Мир Божји!
Ристос се роди, ва истину роди, покла-
њамо се Ристу и Ристову рожанству.” По
том домаћин покупи све оне свијеће у јед-
ну руковет и усади у жито, које стоји на
софри у каквој карлици, или у чанку (сва-
којако жито помијешано заједно; у том
житу стоје и колачи којекакви), те ондје
мало погоре, па их угасе оним житом. Оно
жито дају послије жене кокошима да носе
јаја. Кад почну ручати, неки најприје окусе
сира, неки печенице, а неки (као по Срн-
јему и по Бачкој) прије свега срчу варе
ник, али ракије многи не пију први дан
због врућице. Око пола ручка устану у

помоз’Бог и добар вече), нодговара се : ва истину роди; тако и кад се пије, мјесто спасуј се и на здравље. БожиЋко, m. Жаппšname, nomen viri. БожиЋни, на, но, н. п. ражањ, свијећа, еіЂnachts-, festi natalis Christi. БожиЋовање, n. baš Žeiern ber eißnadyten,

celebratio festi natalis Christi. БожиЋОВАТИ, ћујем, v. impf. bie Meinadts= Feiertage zubringen, agere diem festum natalitiorum Christi.

сјак, богац:

Ето вама, божјаци —
И беседе божјаци
Па га даде Божјаку

2) (у Дубр.) ber Wiebebopf, upupa, cf. пу

павац.

БӧЖЈА ПЛАХТИЦА, f. (у Хрв.) некака трава,
Urt Pflanze, herbae genus.
БожЈЕ БЛАГО, п. (у зап. пр.) vide мазга. cf.

благо 2.

славу и ломе колач какогод и о крсном имену, само што нема кољива. На Божић се обично руча с вреће (простре се празна врећа мјесто чаршава, или по чаршаву), и софра се не диже (нити се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико никоме не иде у кућу, осим полажајника. О Божићу се објести и побљувати није никакове срамоте („ако сам се опила, Божић ми је дошао”). Од сламе, с којом се на бадњи дан квоче и пијуче, остави домаћица по нешто, па кад насађује кокоши под | БОЖИЦА, f. Grauenname, nomen feminae. сваку метне по мало. Оно уже у којему се | БОЖЈАК, m. 1) ber Mettler, mendicus, cf. прослама донесе, не раздријеши се, него се само распусти, па се на Божић ујутру пред кућом баци по њему жита, те кокоши зобљу, а домаћица рекне: „како ми у скупу зобале, тако ми у скупу и носиле!” На неким мјестима (као по Босни и по Херцеговини) сјачу на Божић, т. j. домаћин рано ујутру виче: сјај Боже и Божићу нашему или нашој (по имену свијем кућанима редом). Приповиједају да је отишао некакав Србин свом бегу у Скочић (ниже Зворника) да иште шенице за чесницу, а бег му казао: „даћу ти шенице, али ако ћеш један пут и мени сјакнуши.” Србин казао да хоће, узео шеницу и сјакнуо му на Божић: сјај Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу. У Рисну се у цркви послије јутрење љубе на Божић ујутру сви један с другим, и тако се онда помире многи који су дуго времена били у завади. Који се у цркви не изљубе, они се љубе послије пред црквом. Ко има коња, на Божић послије ручка ваља да га пројаше. У Бачкој момчад посједају на коње па по пољу вијају Божић. Гдјекоји кажу да се на Божић не могу вериге угријати. У Грбљу гледају на Божић с које ће им стране пињата наврети, па коме наври од истока, онај се | БОЖУРАК, рка, m. vide божур 1. нада срећи оне године. У Боци многи људи | БӦЗБОЛЕ*, (adv. н. п. има, viel, überflüßig, mulпред Божић начине сламницу те с ње као Бӧзболице, tum, abunde, cf. болболнце, дос трпезе једу од бадњега дне до малога ста, изобила.

БОЖЈЕ ДРВЦЕ, П. dlaffräutl, bie Stabmurg,
artemisia abrotonum Linn.
Бӧжәй, жја, жје, göttlid), divinus.
БОЖЈИ дан, m. први дан по Божићу (први
је дан Божић, други божји дан, а трећи
Стјепањ дан), ber Zag nad Beihnachten, dies
primus post nativitatem Christi.

Божо, m. (јуж.) Mannšname, nomen viri.
БОЖОГРОБАЦ, ГРОпца, m. калуђер из Јеруса-
лuмa, ein Mönch vom h. Grabe, monachus
sancti sepulcri.

Божоле! (ст.) у додолској пјесми :
Удри, удри ситна киша

Ој Додоле!
Мој божоле!

БожӰР, божура, m. 1) bie Päonie, Gidtrofe, paeonia officinalis Linn. 2) планина у Херцеговини близу Јелеча.

на бој на Косово. 2) dläge, verbera: умръо од боја.

Божића. Од божитње сламе гдјекоји носе бӧJ, боја, m. 1) vide битка: погинуо у боју; на њиве да би боље родиле. Гдјекоји ударају рогом од божитњега пецива воћку нероткињу по жилама говорећи: „ја тебе боЈА*, f. (pl. gen. 6ójá) bie Žarbe, color. рогом, а ти мене родом!" Гдјекоји опет БОЈА, f. 1) hyp. . Богдана. 2) һур. v. Бојана. узму на Божић сјекиру и замахну као да БÓЈА, m. (ист.) vide Бојо.

посијеку воћку нероткињу, а други му ко воЈАГИ, (као, рекао би), etwa, fortasse: он рече: „не сијеци, родиће,” и кад се то мисли бојағи да ми то не знамо.

учини трипута засопце, кажу да ће воћка| БОЈАДИСАЊЕ, n. vide бојење.

послије родити. Пепелом с чеснице по-| БОЈАДИСАТИ, ишем, v. impf. vide бојити.

сипају свилене бубе, да их буде доста као бојажљив, а, о,

и прашака у пепелу. Гдјекоји угљеном од БӦЈАЗАН, зна, зно, furdtfam, timidus.

бадњака мажу губаве смокве. До малог БоЈазљив, а, о,

Божића говори се, кад се двојнца срету БОЈАк, бојка, m. hyp. v. бој:

на путу, или кад који ком дође у кућу, Бојак бише и помирише се —

Ристос се роди (мјесто добро јутро, БОЈАНА, f. 1) ein Grauenname, nomen feminae.

[merged small][ocr errors]

culum. 2) (у прим.) ber Madttopf, matula, cf. нокшир.

БОКАР, бокара, m.leine Ranne von Gerance, vas (faventinum, cf. милојка.

3) vide укљева. 4) у припјеву: шиком- |БОКАРА, f. бојана:

Пошетало је пет ђевојака,

Шипер-пеана

Шиком-бојана

БОЈАТИ СЕ, јûм се, v. r. impf. 1) fürdten, timeo
Не боји се свака шуша Бога, него батнне
Бојиш ли се још кога до Бога
2) nachstehen, nihil cedere:
Чудно Симо књигу изучно,
Не бој се ђака ниједнога,
Ни својега старца игумана

3) н. п. бојим се доћи ће, т. ј. чини ми се,
ich vermuthe, opinor.

БОЈАЦ, бојца, m. 1) ber Rampfer, pugnator acer, cf. убојица:

Бојца Вука рођена нећака —

2) die Nuß, mit der man (im Spiele) wirft, nux quae mittitur (missilis), cf. ојнак. БОЈАЏИЈА*, m. 1) ber Gärber, tinctor, cf. мастнлац. 2) ber Streiter, pugnator, cf. бојац. БОЈЕЊЕ, п. баs Farben, tinctio.

Бојин, m. ein Mannname, nomen viri.
БОЈИТИ, јим, v. impf. färben, tingo, cf. мастити.
БОЈИЦА, m. Mannšname, nomen viri.
Бӧзни, на, нӧ, н. п. копље, седло, dyladyt=,
Krieges, bellicus (понајвише у пјесмама):
Из бојна га седла избацио
Бојник, бојника, m. (у Ц. г.) 1) ber Krieger,
pugnator, cf. бојац :

И јунаку ваљатну бојнику —
Ђегођ бјеше лакца и бојника —

2) ber Kaufer, Odläger, homo pugnax: за-
творили су два бојника, т. j. двојицу што

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Седамдесет бојнокоиљаника —

БÓJо, m. (јуж.) һур. v. Богић.

:

;

БОКАРИЋ, m. dim. v. бокар.
БОКАРИЦА, f. dim. v. бокара.

БОКВА, f. (у Дубр.) vide боквица 1.

БОКВИЦА, f. 1) ber Begerid), plantago : боквица
мала, боквица подводна, боквица средња
(у Дубр.). 2) у сваке зелени срце, које се
види усред лишћа: у које расаде боквице
нема, или ако је килава боквица, од ње
главица бити не може.

БОКЕЉИЦА, (f. (у Дубр.) ружа која цвати и
БОКЕЉКА, љети и зими, али нема мириса,
Art Monatsrose, rosae menstruae genus.
БОКИЛЕ, m. (у Грбљу) име јарцу, Docšname,
nomen capro indi solitum.

Бокин, бокина, m. (у Боци) bas Munòftüd,
prostomis:

А у руке чибук Цариградски,
У чибуку бокин од Мисира —
|Бокоњ, m. (у Барањи) у лађе ребра изнутра,
die Schiffswand, costa navis.

БОКОР, бокора, m. (loc. бокору) bas 2üfdel, bie
Staude, fasciculus caulium ejusdem herbae.
БокореЊЕ, п. bie 2eftaubung, fruticatio.
БОКОРИТИ СЕ, рим се, v. г. impf. н. п. ше-
ница, fid beftauben, fruticare.
БокориЋ, m. dim. v. бокор.

Бокун, бокуна, m. (по приморју) vide комат.
вокуниЋ, m. dim. v. бокун.
БОКЧАЛУК*, m. vide бошчалук:

Три јаглука, танка бокчалука-
BOA, m. der Schmerz, dolor.

БӧЛАН, болана (и бона), болано (и боно),
1) frane, aegrotus:

Па бесједи болани Дојчине —
0 мој брате болани Дојчине —
Господару болани Дојчине —
А стиже га болани Дојчине —
Ману сабљом болани Дојчине —
Ана ј' моја од горице бона

2) unglüdlid, miser, cf. јадан: шта ти учи-
ни болан брате!

Што је болан слуго Милутине!

Зар издаде цара на Косову?
БОЛАНЏА, f.:

Па измјери плочу на боланџу
БолБолице, adv. (у Барањи) vide бозболнце.

БӦЈСЕ, ( ваља да, може бити, vielleidt, fann fein, болежљив, а, о, (у Лици) vide болешљив.
БӦЈСКЕ, ý opinor, cf. бојати се 3.

БОЈЧЕТА, m. Wannšname, nomen viri.

БОЛЁЗАЊА, f. (ст.) vide болест: А Бог пусти тешку болезању, бок, бӧка, m. (loc. боку) bie eite latus: He Болезању, страшну срдобољу — гледај ме избијена ока, већ пуна бока БӦЛЕСАН, сна, сно, vide болестан. (казао некакав, коме су за ручак око из-|Болесник, болесника, m. Ser Rranfe, aegrotus : вадили, што није имао чим платити); из Болесник мало једе, али много троши. ока, из бока, woђer nur immer (3. 23. muf man | Болесница, f. bie Rranfe, aegrota. zufammenbringen), undecunque (praestan- Болест, болести, f. (loc. болести) bie RranEbeit, morbus.

dum). •Бокал, бокала, m. (ital. il boccale) 1) Reder, ро-БӧЛЕСТАН, сна, сно, Éranf, aegrotus.

БОЛЕТИ, боли, (ист.) vide бољети.

ьòлʤĤ, hâ, hê, mitleidig, gefühlvoll, theilnehmend, qui movetur alterius malo. Das Sprich

-1

Не умри, синко, за бора! Теби бору, Анте Николица — О бора ти драги господару

wort нема болећега bat folgenbe Erzäb= | БОРА, f. 1) bie Žalte, plica. 2) bie Kunzel, ruga. lung zum Grunbe:Разбољела се жена усред | БОРА, f. у пјесми мјесто бор:

зиме, па јој пало на ум на букову мезгру;

Паде момче за бору зелену —

како боравиш? ђе боравиш сад ? 2) (ст.) санак боравити, falafen, dormio :

муж јој каже : „Бог с тобом жено! откуда БОРАВИТИ, ВИМ, V. impf. 1) leben, ago, dego: сад букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза.” А она му одговори: „Е! мој човјече! нема болећега, а он би наложио ватру око букве, па би се буква откравила и било би мезгре.”

БОЛЁЋИЦА, f. (у Рисну) vide бољетнца. болЁшљив, а, o, frånflid), valetudinarius. БОЛЁШТИНА, augm. v. болест.

БОЛЁШЧИНА,

f.

[blocks in formation]

И под јелом санак боравио Леже јунак санак боравиши БОРАВЉЕЊЕ, П. 1) bas leben, fid Refinben, vita. 2) das Schlafen, somnus.

БОРАЖЂЕ, П. ((у прим.) (ital. borago) &rub БОРАЖИНА, f. ling gemüfe, olus vernum, cf. па

колец.

БОРАЖИНИЦА, f. dim. v. боражина.

dmeri, БОРАК, рка, m. планина близу Омиша. cf. Висућ.

БОЛӦВАТИ, болујем, v. impf. frane fein, aegro

tare.

БОЛОЗАН*, m. vide лађа:

Иду л' Савом водом болозани

[blocks in formation]

БОРАЊА, f. планина у Рађевини, Mame eines
Berges in Serbien, nomen montis.

БОРАЧ, Бóрча, m. зидине од старога града
у нахији Крагујевачкој у Гружи.
БОРБА, f. ber Štreit, pugna, certamen:
Многе доби у борби мегдане
БОРЕЊЕ, п. баs Rampfen, certatio.

БӦЛТА, f. велики дућан, баš Gemölbe, ber Ca=|БОРИЈЕ, бӧрија, f. pl. (ст.) ein mufif. Snftruben, taberna.

БОЛТАЏИЈА*, m. ber ein Sewölbe bält, Rauf mann, mercator.

БÓЉА, f. 1) hyp. v. бол. 2) велика боља, bie fallende Sucht, epilepsia, cf. ropa. БољАР, бољара, m. Der Mojar (Große), magnas, optimas, in ben ungrifden Ehronifen boje

rones.

БОЉАРКА,
f. bie Zojarin, uxor чой бољар.
БОЉАРКИЊА, )
БОЉАРСКИ, ка, ко, bojarifd, optimatum.
БЕ, adv. gefdrinb, lauf! propera:

Боље, сестро, ако Бога знадеш Бољети, боли, v. impf. (јуж.) 1) fdmerzen, doleo. 2) (у Далм.) боли ме, т. j. болестан сам, бољело ме и т. д., Eranf fein, aegroto. БОЉЕТИЦА, f. рана каква на тијелу која сама од себе изиђе, bie unbe, vulnus. бољи, ља, љё, beffer, melior. adv. боље. Бољинак, нка, m. Sіе efferung, melior rerum

conditio.

БӦЬМА, beffer, melius.
БӦМЕ, vide богме:

Не ћу, боме, моја мила Мајко —
БОНА, но, cf. болан.

БОНИК, m. vide болесник.

БОНЏА, f. (у Бачк.) 1) vide рт: као бонџа, каже се слабој жени. 2) мршава крава, magere Kuh, vacca macra.

Бӧр, бӧра, m. (pl. боровн) 1) bie Göbre (Riefer),

ment:

Ударише зиле и борије

БОРИК, борика, m. Rieferwalb, pinetum.
БОРИКА, f. 1) vide бор:

Из Омере зелена борика

2) Frauenname, nomen feminae. БӦРИТИ СЕ, рим се, v. r. impf. Eämpfen, certare, aud): бори се с душом, er liegt im obes= fampfe, agonizat:

То говори, а с душом се бори БӦРЈЕ, n. (coll.) Rieferwalb, pinetum. БӦРКОВИЋУ, (voc. v. Борковић) cf. Пирги

танче.

БОРМЕ, vide богме:

Хоћу, борме, Ешко Мехо!

БОРНА СУКЊА, f. (ст.) faltenreid), plicarum plenus, ef. саборит:

Ко ти реза борну сукњу? Боров, а, о, Föbren, pineus, e pino silvestri: Ој на брду на борову бор се зеленн БОРОВИНА, f. Rieferbol, lignum pini silvestris. БОРОВИЋ, m. (у Славонијн) некаке врло ситне бундевице, Irt fleiner Rürbiße, cucurbitae genus.

БОРОВИЦА, ¿f. 2adbolber, juniperus commuБОРОВНИЦА, nis Linn.

БОРОВНИК, боровника, m. врх насред Лука

вице.

БОРОГОВО, П. планина у Босни: И Папраћу близу Борогова

pinus silvestris Linn. 2) у заклињању гово-| БороЈЕ, m Жаппšname, nomen viri. ри се мјесто Бог: бора ми!

БОРТАЊЕ, n. vide боловање.

БОРТАТИ, там, v. impf. (у Бачкој) vide боло-| Боцман, m. bas Madbrot, Kleienbrot, panis fur

вати.

БОРЧА, f. 1) Дунавска отока, која се одваја

према Биограду и утјече у Тамиш. 2) село на десној страни те отоке.

Бос, боса, со, barfuß, nudipes: Бос као пас. БОСАНАЦ, нца, m. vide Бошњак:

[ocr errors]

Јер Босанци Турци млидијаху БОСАНКА, f. 1) bie Rošnierin, femina Bosnensis. 2) т. ј. чутура, Irt чутура, vasis vinarii genus. Босанка чутура није плосна као плоска, него је округла и дугуљаста. 3) брдо Више Дубровника.

БОСАНЛИЈА*, m. vide Бошњак:

Да не уд'ре Турци Босанлије BÒCAHCKĤ, Kâ, кô, bosnisch, bosnicus. Босиљак, йљка, m. (једни говоре и босиок) Basilienkraut, ocimum basilicum Linn.

БОСИЉЕ, n. vide босиљак: То је смиље и босиље.

fureus. У Лозници јекмекчије имале су отприје (а сад не знам како је) прво обичне сомуне, или сӑмише, по том нӑМренике (који су понајвише били као два сомуна састављена један на другоме), па онда боцмане.

Боцнути, нём, v. pf. einen tidy geben, pungo. Stich Боцун, боцуна, m. (у Ц. г.) vide боца. БòЧЕЊЕ, n. bas Streiten (mit 2Borten), rixatio. вОЧИНА, f. augm. v. бок: ударно га у бочину. Бочити се, чим се, v. r. impf. ftreiten (mit 2or= ten), гіхо: он се бочи с њиме, и они се боче (mit unð ођне међу собом и, између себе).

БОЧКА (игла), f. (у Ц. г.) bie tecnabel, acus genus, cf. батушка, чиода.

Бочњак, m. (у Ц. г.) bas la denfutter, theca ampularum.

Бош*, празно, Ieer, vacuus (im Kingfpiel), cef.

прстен.

БОСИЉКА, f. ein Grauenname, nomen feminae.
Босиљков, а, о, н. п. кита, ajilifum=, basilici.| БОШАРИЈА*, f. vide исјечак.
босиок, m. vide босиљак.
БошкаЊЕ, n. cf. прстен.

БОСНА, 1) ber lug 2ošna. 2) bas lanb Bošnien : | Бошкати, кам, v. impf. cf. прстен.

Те је шаље на Босну поносну

И честнту Босну полазити Од честите Босне камените 3) (у Ц. г.) надимак женски.

Босоног, а, о, у једну ногу обувен а у другу 60c, nur auf einem Fuße bekleidet, altero pede nudus.

БОСОТИЊА, f. arfügigfeit, pedum nuditas. БОСТАН*, m. 1) Melonengarten, hortus peponum. 2) Melonen felbft, pepones et anguriae, fig.: како ради обраће зелен бостан, т. ј. пропашће. 3) (у Црмн.) vide врт. БОСТАНИШТЕ, n. Drt, wo ein

elonengarten gewesen, locus ubi olim pepones sati erant. Бостанов, а, о, н. п. сјеме, Melonen=, peponum. БОСТАНЏИЈА*, m. ber Melonengärtner, hortula

nus: Босшанџији краставце продавати. БОСТАЊ, m. (у примор.) vide бостан 3: Ђевојке су босшањ посадиле

У бостању да поспе цвијеће — Бости, бодем, v. impf. fteden, pungo. Бости се, бодем се, v. r. impf. 1) н. п. боде се крава, fie ift ftößig, cornu petit. 2) боду се волови, ftößt einer ben anbern, cornibus se invicem petunt.

Босут, m. 1) вода у Сријему (утјече у Саву ниже Раче). 2) село на утоку те воде у Саву.

БОТУЉА, f. (у прим.) vide боца.

БОЦА, f. (pl. gen. боца) eine Flafce (Routeille), lagena, cf. гостара, ботуља, боцун.

Бӧшкӣ, adv. (у Бачк.) људски, лијепо, као

што Бог милује, Sott gefällig, ut deo placet. Бошко, m. Mannšname, nomen viri. Бòшнути, нêм, v. pf. cf. прстен. Бошњак, Бошњака, m. ber 2ošnier, Bosnus homo, cf. Босанац, Босанлија. БОШЊАКИЊА, f. vide Босанка 1. БОШЊАКУША, Í

БошЊАНИН, m. ber Reśnier, Bosnus: Јанко гледа Рељу Бошњанина Бошњачки, ка, ко, бес Bošnier, bosnorum, бошњо, m. hyp. v. Бошњак. бошча*, 1) 2ßideltud), involucrum. 2) dürze der Frauen (Fürtuch), praecinctorium; onpeжина је од саме вунене пређе различнијех боја, а бошча је од платна, па у ткању ншарана вуненом или памучном пређом. 3) der feinste türkische Tabak, nicotianae genus optimum.

БОШЧАЛУК*, m. ein Gefdent von Semb, Sofen, Strümpfen, donum amictus:

А ђевојка седам бошчалука,

Нит' су ткани нити су предени, Ни у ситно брдо увођени, Већ од чиста злата саљевани БРАБОЊАК, оњка, m. ein Rügelden Siegenfoth, globulus stercoris caprini:

Стара баба у брабоњке гата :

Жив ми синци, све су гола г...а

ВРАБОЊАЊЕ, n. as iften ber Siege, caprae

cacatio.

БОЦА, f. eine ftedenbe Pflanze, plantae pu n- | БРАБОЊАТИ, њам, v. impf. miften (von ber 3iege),

gentis genus.

БОЦАЊЕ, n. dim. v. бодење.

БӦЦАТИ, цам, dim. v. бости.

БОЦКАЊЕ, n. dim. v. боцање.

БОЦКАТИ, кам, dim. v. боцати.

caco (de capra).

| БРАБОЊЧЕЊЕ, п. биттеš Serebe, sermo insulsus. БРАБОЊЧИТИ, чим, v. impf. говорити којешта, dummes Zeug reden, ineptire: He брабоњчи! BPAB, m. 1) Schafvich, ohne Rücksicht aufs Ge

« PreviousContinue »