лачу не ваља се радов ати. У очи Божн.

Богомбљство, р. бie 2Insat, pietas.

2) некака бодљива трава у винограду, 2rt БогдносАЦ, сца, т. (паф бет grіеф.ғордоос)

Stachelgewächs, herba quaedam spinata. н. п. Игњат богоносац, Зgnatius theopho- Тводнути, нём, vidе боцнути.

вдДРЕЊЕ, n. vіdе оштрење. rus (ben 20 Dezemb. alten Styls). вогоносни, на, но, (2єogopos) н. п. оцн: По-воднити, рим, v. impf. (око Ријеке) fbleifen,

acuere, cf.
мозите трнстан осамдесет богоносни ота-

оштрити.
ца (приповиједа се да је рекао некакав водуо, бӧдула, m. cf. морлак.
пијан пошавши да узјаше на коња, а кад водЎЛИЦА, f. cf. морлак.
се превали преко коња на другу страну, Ботани, т. р. намастир у Бачкој.
онда рече: Одступите неколико, много вдъAHски, кa, кo, pon Бођанн,

вбЖА, т. (нст.) vide Божо.
вас је).

вдЖАНА, f. Хrauenname, nomen feminae. БогдРАДник, m. (у Боцн) Зеttlеr, mendicus. Богорадити, богорадим, У. impf. искати Бо- вожанство, п. bie Bottheit, divinitas: има ли у

тој књизи штогоћ од божансшва? ra pagr, betteln, mendicare.

БджАЊА, f. (у Дубр.) махуна од боба (а од вогOРAБЕЊЕ, п. аз дзеttеіn, mеndісаtіо.

траха зове се мохуна), bie Sohnenjbote, БогородицА, f. (05отохос) Sottesgebärerin, dei

siliqua fabacea. genitrix. Богородичин, а, о, деr Sottesgeburerin, geni-БджиДАР, mm. Rann$name, nomen wiri.

Бджитн, жим, v. impf. (ст.) кога, т. б. називати tricis dei.

му Бога или Божју помоћ, паф бer 23olf8БогородичинА ТРАВА, f. (у Срнјему) раз раrtБеи, hypericum perforatum. cf. пљускавица.

fitte per Cerben mit помози Бог! обеr Божја

Tiomoh! grüßen, deum praefari : Богородичин Лін, m. Reintrаut, linaria vulgaris. cf. дивљи лан.

Божио је Јанковић Стојане: вогородичино коло, п. пред олтаром у гдје-| Божја помоћ спротице стара

којијем црквама извишено коло, а у гдје-Божитњй, на, њe, vidе божићни. којнјем од мермера различните боје начи- во жит, т. (dim. p. Бог) 23etbnajten, festum nа. њено, гдје се чита јеванђелије, апостол

tіvіtаtis Christi: Боље је Божић кужан него и т. д. У једној пјесми (може бити само

јужан; Јужну Божићу и пријатељском костиха ради) зове се и коло црквено: Спушта чедо на коло црквено

ћа, пошто се бадњаци унесу у кућу и наБогородичнно цвЙЈЕТЕ, n. sie eilie, liliuni. cf. ложе на ватру, узме домаћица сламе лиљан,

квочући (а за њом дјеца пијучући) проBÒTOCAB, m. Mannsname, nomen viri.

стре по соби, или по кући, ако нема собе. БогословАЦ, вца, т. (у војв.) Ver Sheolog, theo- По том узму неколика oраха и баце по logus :

слами. Послије вечере пјевају н ил” трговца, нли богословца

се. Кад ујутру устану, најприје отиде вдг-поміт, у пјесми мјесто: Божја иoмof : једно те донесе воде, али понесе жита те Капу скида Бог-помоћ назива

поспе воду (као полази је) кад к њој дође. BÔA, m. eine Art Stickerei, genus picturae ope

Том водом умијесе чесницун налнју ручак

те приставе. Кад се БӧДАЉ, бодља, m. (у Ц. г.) некака трава бод- мире стоку, онда сједу за ручак. Али прије љикава, 2rt #raut, hеr bae genus.

него сједу за ручак, избаце по неколике водАЦ, боца, т. н. п. во, Офs, bеr im @topen

m. Dchs, der Stoßen пушке (тако и ујутру рано кад устану), Sieger bleibt, bos vietor.

па се онда скупе сви око соФре те се моле водач, бодача, т. 1) н. п. вo, ein ft&piger 263, 1

Богу (држећи свако по једну воштану свиbos petulcus. 2) (у Ц. г.) мрежа у коју се

јећу у рукама) в мирбожају се, тј. на укљеве веће хватају, 2Гrt sifфnes, retis љубе се сви редом говорећи: „Мир Божји! genus.

Ристос се роди, водвА, f. (у Славонијн) беr Oreigat (ber Xifer), њамо се Ристу и Ристову рожанству. По tridens, cf. остве.

том домаћин покупн све оне свијеће у једвддєж, г. (у Срнјему) даѕ Ceiteniteфen, pleu

ну pуковет н усади у жито, које стоји на ritis, cf. протисли.

соФрн у каквој карлици, нли учанку (сваводѓЊЕ, n. bas Otефеп, рunсtiо.

којако жито помнјешано заједно; у том водимицE, adv. н. п. ударити кога, іtіфweife, житу стоје и колачи којекакви), те ондје auf den Stich, punctim.

мало погоре, па их угасе оним житом. Оно водњА, f. Der Otabel аn Sеmафjen, spina.

жито дају послије жене кокошима да носе вддЉАЧА, f. (у Ц. г.) ftabeliges Gewis, herba |

јаја. Кад почну pучатн, неки најприје окусе spinosa, cf. драча.

сира, неки печенице, неки (као по Срнводљив, а, о, н. п. трава, fteфent, pungensБодљиву корову није Бог дао рогове.

ракије многи не пију први дан водљИКА, f. ) једна бодља, ein @taфel, spina. |

и

веселе

acus,

поодјутрн, пошто на

ва истину роди, покла

Бачкој прије свега, срчу варе

јему и по
ник, али
због врућице. Око пола ручка устану у

ломе колач какого и окрсном помоз' Бог и добар вече), и одговара се: » Само што нема коњива. На Божић

ва истину роди; тако и кад се пије, «Hчно руча с вреће (простре се празна мјесто сиасуј се н на здравље. ~а мјесто чаршава, или по чаршаву), вожитко, m. ЭХапngname, nomen viri. Фра се не днже (ннти се кућа чисти) вожитнӣ, на, но, н. п. ражаю, свијећа, 23eihгрн дана. Први дан Божића нико нико- nachts-, festi natalis Christi. се иде у кућу, осим полажајника. овджиковаЊЕ, n. Sag Xeiern Set 23eihnawten, жићу се објести и побљувати није ни- celebratio festi natalis Christi.

абакове срамоте („ако сам се опила, Божић БожитоВАТИ, ћујем, v. impf. Sіе Bеіnаyts:

По

нешто,

се

кате, noirei...
. (ст.) кога, т. ез..
ју помоћ, паф bеr ее.
і: помоги Бог! over Божу
-am prav: fari
шћ Стеване:

festacat

Божићу и нашему беғу на Скочићу. |

не изљубе, они

ми је дошао”). Од сламе, с којом се на бад- Feiertage zubringen, agere diem festum naњи дан квоче н пијуче, остави домаћица talitiorum Christi.

па кад насађује кокоши под вожиЦА, f. Srauenname, nomen feminae. сваку метне по мало. Оно уже у којему се вӧЖЈАК, m. ) Ser 25ettler, mendicus, cf. прослама донесе, не раздријешн се, него

сак, богац: само распусти, па се

на Божић ујутру

Ето вама, божјаци пред кућом баци по њему жита, те коко- и беселе божјаци ши зобљу, а домаћица рекне: „како ми Па га даде божјакуу скупу зобале, тако мн у скупу и носи- 2) (у Дубр.) беr 9Biebebopf, uрupa, cf. пуле” на неким мјестима (као по Босни и

павац. по Херцеговини) сјачу на Божић, т. б. вожЈА плахтицА, f. (у Хрв.) некака трава, домаћин рано ујутру виче: сјај Боже и Art Pflanze, herbae genus. Божићу нашему нян нашој (по имену | вожлв Благо, п. (у зап. пр.) vidе мазга. cf. свијем кућанима редом). Приповнједају благо 2. да је отишао некакав Србин свом бегу у волЈЕ ДРВЦЕ, n. Bфаffräutl, bie Otabvuri Скочнѣ (виже Зворника) да иште шенице artemisia abrotonum Linn. за чесницу, а бег му казао: „даћу ти ше-|вджэй, жја, жје, göttlib, divinus. Hнце, али ако ћеш један пути мени сјак- вожи дан, т. први дан по Божићу (први Нуши.” Србин казао да хоће, узео пшеницу сјакнуо му на Божић: сјај Боже и

је дан Божић, други божји дан, а трећн

Crjetal Aan), der Tag nach Weihnachten, dies у Рисну се у цркви послије јутрење љубе [Божо, т. (јуж.) этапngname, hоmеn viri.

primus post nativitatem Christi.
на Божић ујутру сви један с другим, н БожогРОВАЦ, гропца, m. калуђер нз Јеруса-
тако се онда помире многи који су дуго duma, ein Mönch vom h. Grabe, monachus
времена били у завади. Којн се у цркви sancti sepulcri.

се љубе послије пред БожолЕ ! (ст.) у додолској пјесми :
црквом. Но има коња, на Божић послије Удрн, удри ситна киша
ручка ваља да га пројаше. У Бачкој мом-

0ј додоле!
чад посједају на коње

па по пољу ви

Мој божоме ! јају Божић. Гдјекоји кажу да се на Бо- вджЎР, божура, т. ) bie Pionie, Bitrofe, жић не могу вериге угријати. У Грбљу гледају на Божић с које ће нм стране чињата цеговини близу Јелеча. наврети, па коме навре од истока, онај се вожЎРАК, рка, т. vіdе божур 1. нада срећн оне године, Боци многу људи возволь", adv. н. п. нма, piel, ubertupis, mulпред Божић начине ламницу те с ње као возволици, ат, abunde, cf. болболнце, дос трпезе једу од бадњега дне до малога Божића. Од божитње сламе гдјекоји носе воз, боја, т. 1) vide битка: погинуо у боју; на њиве да би боље роднае. Гдјекоји уда- на бој на Косово. 2) ОФläge, verbera: умръо нероткињу по жилама говорећи: „ја тебе вдJA", f. (pl. gen. боја) fie Sarbe, color. рају рогом од божетњега пецива воћку

. Носијетку воћку нероткињу, а други му коволіги, (као, рекао би), etma, fortаѕѕе: он узму на Божић сјекіру н замахну као да вбЈА, т. (нст.) vide Бојо. рече: „не сијеци, родиће,” и кад се то мисли бојағи да ми то не знамо. учини трипута засопце, кажу да ће воћка |БОЈАДИСАЊЕ, p. vіdе бојење. послије роднти, Пепелом с чеснице по- возАдисати, ишем, v. impf. vіdе бојнтн. сипају свилене бубе, да их буде доста као војажљив, а, о, и прашака у пепелу. Гдјекоји угљеном од вдJАЗАН, зна, зно, furФtjam, limidus. бадњака мажу губаве смокве. До малог воЈАзљив, а, о, Божића говори се, кад се двојица срету | вдJAK, бојка, m. hyp. р. бој:

Бојак бише и помирише се — на путу, нли кад који ком дође у кућу, Расшос се роди (мјесто добро јутро, ІвдJAHA, f. ) ein Seauenname, поmеn feminae.

3*

aj ? планина у Хер

ста, изобила.

од боја.

ide 60
r) Weibna
5.ље је Божибку.
whу и пријательском
радовати. У очи Божи-
аци унесу у кућу я на-
е домаћнца слане
дјеца пијучун) про-
кући, ако нема собе.
ка орала и баце
ре пјевају и веселе
ану, најприје отиде
е, али понесе «Ата те
азн је) кад књој дође.
есницу и налију ручак
е поодјутри, пошто на-
еду за ручак. Алн прије
к, избаце по неколике
}тру рано кад устану,
сви око соФре те се но е
зако по једну воштану св.
и мирбожају се, т. ј. На.
чом говорећи: „Мир Божји!
н, ва истину роди,
гун
уи Ристову рожанству.” По
покупн све оне свијеће у јед-
и усади у жито, кое стојн на
вој карлици, нан у чан* (сва-

у том
ондје

Оно

да носе
ічну ручати, неки најје окусе
печеннце, а неки (као
Егчкојј прије свега o Срп-
акије многи не пију

Пra дoлa рrk

покла

бу.

то помнјешано заједно; ен колачи којекакви), т. ре, па их угасе оним Жи.

послије жене кокоши ме

"Рис варе

Први дан устану у

cf. нокшир.

1

2) ријека што тече поред Скадра, ein Slub,

culum. 2) (у прим.) беr ађttopf, matula,
nomen fluvii:
У бијелу Скадру на Бојани

БдкАР, бокара, т. еіnе sanne pon Xenance, vas
3) vidе укљева. 1) у припјеву : шиком- вокАРА, f.

(fаvеntіnum, cf. милојка.
бојана :

БОКАРИБ, m. dim, p. бокар.
Пошетало је пет ћевојака,

БОКАРИЦА, f. dim. р. бокара.
Шипер-пеана

БӧкВА, f. (у Дубр.) vidе боквица 1.
Шиком-бојана
Боквица, f. 5) Ser 28egeri), plantago : боквица

а в вдJATH CE, јќи се, v. . impf. 1) fürten, timeo :

мала, боквица подводна, боквица средња Не боји се свака шуша Бога, него батнне;

(у Дубр.). 2) у сваке зелени срце, које се Бојиш ли се још кога до Бога

види усред лишћа: у које расаде боквице 2) nachstehen, nihil cedere:

нема, нли ако је кнлава боквица, од ње

главица бити не може. Чудно Симо књигу изучио, Не боји се ђака ниједнога,

БокЕЉИЦА, f. (у Дубр.) ружа која цвaти и

БдкЕЉКА, љети и зимн, али нема мирнса, Ни својега старца игумана —

Art Monatsrose, rosae menstruae genus. 3) н. п. бојим се доћи ће, т.ј. чинн ми се, ich vermutbe, opinor.

БдкН.ЛЕ, m. (у Грбљу) име јарцу, дәotname, вдJАЦ, бојца, m. 1) Ser Sampfer, pugnator nomen capro indi solitum. acer, cf. убојица :

Бокин, бокйна, т. (у Боцн) ба8 9Runotud, Бојца Вука рођена нећака — prostomis:

і 2) die Nuß, mit der man (im Spiele) wirft, А у руке чибук Цариградски,

учнбуку бокин од Ми сира — nux quae mittitur (missilis), cf. ojhak. БОЈАЏнЈА“, т. 5) bеr xarber, tinctor, cf. мастн- (вбкоњ, т. (у Барањи) у лађе ребра изнутра,

лац. 2) деr treiter, pugnator, cf. бојац. die Schiffswand, costa navis. вдэЕЊЕ, n. Bas Surben, tinctio.

| БӧкӧР, бокора, т. (loc. бок ору) ба8 23üfфеl, bie вдJнн, т. еіn этаппӧпате, потеn viri.

Staude, fasciculus cauli um ejusdem herbae.
вдити, јнм, v. impf. fürben, tingo, ef. маститн. | БокОРЕЊЕ, n. bie 25ejtaидиту, fruticatio.
BÖJHUA, m. Mannsname, nomen viri. Бондрити ск, рим се, у.. г. impf. н. п. ше-
Болни, на, но, н. п. копље, седло, ОФlat-, ница, fib bejtauben, fruticare,

Жrieges-, beilicus (понајвише у пјесмама): окдент, m, dim. р. бокор.
Из бојна га седла избацио

вокун, бокуна, m. (по приморју) vide комат.
Болник, бојника, m. (у ц. г.) :) Ser Srieger, БокУ нив, т. dim. р. бокун.
pugnator, cf. бојац :

БокчалУК", т. vide бошчалук: и јунаку ваљатну бојнику

Трн јаглука, танка бокчалука – Бегођ бјеше лакца и бојника

bôn, m. der Schmerz, dolor. 2) Der Kaufer, Chläger, homo pugnax: за- (во.Ан, болана (и бона), болано (и боно), творили су два бојника, т. б. двојицу што 1) krank, aegrotus: су се тукли.

Па бесједн болани Дојчине — возниЦА, f. н. п. пушка, лубарда, галија, О мој брате болани Дојчине Schlacht, Kriegs-, bellicus:

Господару болани Дојчине Те припали бојницу мубарду

А стиже га болани Дојчине. Пуче пушка бојница јуначка

Ману сабљом болани Дојчине — Још даћу ти бојницу галију —

бона

Ана јї моја од горнце Болнички, кa, кo, (у Ц. г.) &ampfer-, pugna

2) ungluli), miѕеr, cf. јадан: шта ти учңtorum:

ни болан брате ! и бојничке пушке дохватише —

Што је болан слуго Милутине ! волнокопљAHйк, m. Oblaktlangenträger, ha

,
Зар издаде цара на .

?.

?

вдлАНЦА, f.: Седамдесет бојнокоиљаника

Па измјери плочу на вбJo, m. (јуж.) hyp. b. Богић.

волволиЦЕ, adv. (у Барањн) vidе бозболице. БЈСЕ, Іваља да, може бити, pieleiФt, Fann jein, БолЁЖљив, а, о, (у Лици) vidе болешљив. БОЈСКЕ, Topinor, cf. бојати се з.

|БОЛЕЗАЊА, f. (ст.) vidе болест : Mannsname, nomen viri.

A Бог пусти тешку болезању, m. (loc. боку) дie Ceite latus: Не

Болезању, страшну срдобољу (казао per aegrotus:

ме избијена ока, већ пуна бока (БОЛЕСАН, сна, сно, vidе болестан. вадили, што није имао чим платити); из

Болесник мало једе, ока, йз бока, pober nur іmmer (8. 23. тир тап волЁсниЦА, f. Sie frante, aegrota.

sufammenbringen), undecunque (praestan- ТволЁст, болести, f. (loc. болести) Sie #rant•ьдіАл, бокала, т. (ital. il boccale) 3) дефек, ро- ІвдлЕСТАН, сна, сно, frant, aegrotus.

status acer :

болануу

вдJЧЕТА, m. вок, бока,

гледај

али много троши.

dum).

heit, morbus.

ЗоолЁШљив, а, о, früntli, valetudinarius.

колеч.

dolor :

Дадоше

tare.

БоядзАН*, m. vіdе лађа:

т е

frutica impl. н. п.

den, taberna.

SOATAUHJA", m. der ein Gewölbe hält, Kauf

Әй, (нст.) vidе бољети.

Не умри, синко, за бора! —
ha, kè, mitleidig, gefühlvol, theilneh- Теби бору, дите Николнца

qui movetur alterius malo. Das Sprich- обора ти драги господару
Hema 60nefesa hat folgende Erzäh- bÓPA, f. 1) die Falte, plica. 2) die Runzel, ruga.

gum Grunbe:Разбољела се жена усред вдРА, f. у пјесми мјесто бор:
че, па јој пало на ум на букову мезгру; Паде момче за бору зелену
и јој каже: „Бог с тобом жено! откуда | БОРАВити, вим, y. impf. ) Leben, ago, dego :

к Әд букова мезгра? Сад букве пуцају од како боравиш ? ће боравиш сад ? 2) (ст.) мраза.” А она му одговори: „Е! мој чо- санак боравитн, flafen, dormio : вјече! нема болеfега, а он би наложно ват- и под јелом санак боравио ру око букве, па би се буква откравила Леже јунак санак боравиши и било би мезгре.”

БОРАВЉЕЊЕ, п. ) Sa8 Reben, ji Befinten, vita. БОЛЁТИЦА, f. (у Рисну) vidе бољетнца. 2) das Schlafen, somnus.

вƏРАЖБЕ, т. (у прим.) (ital. borago) ХrubБОЛЁштиня, с. augm. p. болест.

f. БОЛЁшчиНА,

БОРАЖИНА, f.fling&gemйje, olus vernum, cf. па-
БдлиЈЕст, f. (у ц. г.) vidе болест.

БОРАжиница, . dim. р. боражина.
БолЙНАк, нка, m. (као болесш ?) bеr Obmers, БОРАК, рка,

планина близу Омиша. ef.

Висућ. и Война за болинак пита

BOPHUJA, f. die noch grünnen Fisolen, phaseoli длити, болӣ (зап.) vidе бољетн.

virides, immaturi. волник, m, vide бoник:

БОРАЊА, f. планина у Рађевини, а те еіnев ми тог болника да лечим воловАЊЕ, n. Sas &ranffein, aegrotatio.

Berges in Serbien, nomen montis.

БОРАЧ, Борча, т. зидине од старога града
BOMÒBATH, bònyjêm, v. impf. krank sein, aegro- у нахији Крагујевачкој у Гружи.

BÒP5A, f. der Streit, pugna, certamen:
Иду л Савом водом болозани-

Многе доби у борби мегдане —
, bеr ga: Борис, бориja, f. pi. (ст.) ein mujit. Snjtru-

вӘРЕЊЕ, п. баѕ Rämpfen, certatio.

ment:

Ударише зиле н борије –
Б.Бя, ғ. бурге, бол. 2) велика боља, bie | Борина, г. у vіdе бор:

БОРИк, борика, m. Riеfеrvalo, pinetum. fallende Šucht, epilepsia, cf. ropa.

Из Омере зелена борика
БољАР, бољара, т. бer Bojar (Grope), magnas,

2) Frauenname, nomen feminae.
optimas, in den ungrischen Chroniken boje- BÒPHTH CE, PÂm ce, v. r. impf. kämpfen, certare,

au: бори се с душом, еt liеѕt im gодева f. pie 23ojаrin, uxor той бољар.

kampfe, agonizat:

То говори, ас душом се бори
ЕдљАРСки, кa, кo, bojarift, optimatum..

BOPJE, n. (coll.) Kieferwald, pinetum.
BÒbE, adv. geschwind, lauf!'propera :

ворковиту, (voc. ь. Борковић) ef. Пирги-
Боље, сестро, ако Бога знадеш
Бдыктн, болӣ, v. impf. (јуж.) 1) fфтеrіеn, БОРМЕ, vide бoгме:
doleo. 2) (у Далм.) боли ме, т. б. болестан

Хоћу, борме, Ешко Мехо! сам, бољело ме и т. д., frant fein, aegroto. военя сўнња, f. (ст.) faltenreit, plicarum pleБољётица, f. рана каква на тијелу која сама

nus, cf. саборнт: 04 cebe huuhe, die Bunde, vulnus.

Ко ти реза борну сукњу ? Бдьи, ља, ље, bеffеr, melior, adv. боље. GÒPOB, a, o, Föhren-, pineus, e pino silvestri: вољйнак, нка, m. bie 23efferung, melior rerum

Ој на брду на борову бор се зелени BÒPÓBuha, f. Kieferbolz, lignum pini silvestris. Боровит, т. (у Славонији) некаке врло сит

не бундевице, 2rt Eleiner Rürbije, cucurbiНе ћу, боме, моја мила Мајко —

tae genus. вдРОВИЦА, f. 28афbolet, juniperus commu

БоровницА, Јnis Linn. pт: као бонка, воровник, боровника, т. врх насред Лукаслабој жени. 2) мршава крава,

вице. magere Kuh, vacca macra.

БОРОгово, п. планина у Босни:

и Папраћу близу Борогова Бор, бора, т. (pl. борови) :) Sie Söbre (Siefer),

Mannsname, nomen viri. pinus silvestris Linn. 2) у заклнњању гово- воРОЈЕ,

| БОРТАЊЕ, n. vide боловање. рн се мјесто Бог: бора ми!

mann, mercator.

> vide konat,

rones.

(и боно).

вдњАРКА,

вдњАРКИЊА,

вати.

РА

пас.

сиље.

прстен.

вдетAти, там, v. impf. (у Бачкој) vide боло-1 Боцман, т. дав тафbrot, &leienbrot, panis far

fureus. у Лозници јекмекчије имале су БОРЧА, f. 3) Дунавска отока, која се одваја

отприје (а сад не знам како је) прво обнчпрема Београду и утјече у Тамиш. 2) село

не сомуне, или сймише, по том нана десној страни те отоке.

шренике (који су понајвише били као два Бос, боса, co, barfup, nudipes: Бос као

сомуна састављена један на другоме), па БосАНАЦ, нца, т. vіdе Бошњак:

онда боцмане. Јер Босанци Турци млндијаху —

вдцнути, нём, v. pf. einen Otіф дебеп, рungo.

у.

Stich geben. вдСАНКА, f. ) pie 25o8nierin, femina Bosnensis. | БоцӰн, боцуна, т. (у Ц. г.) vidе боца.

2) т. б. чутура, 2Irt чутура, vasis vinarii вочEњЕ, n. bas Otreiten (mit 2Botten), гixatio. genus. Босанка чутура није плосна као вдчиня, f. angm. b. бок: ударно га у бочину. плоска, него је округла н дугу.љаста. 3) брдо вдчити се, чим се, v. г. impf. jtreiten (mit 23ot. више Дубровника.

ten), rixo: он се бочи с њиме, и они се

боче (mit ипд оnе међу собом и, између восАнлиЈА”, m, yidе Бошњак:

себе).
Да не уд?ре Турци Босанлије
БОСАНски, кa, кo, bosnifф, bosnicus. Бочка (нгла), f. (у ц. г.) bie Otetnabel, acus
БосиљАК, йька, m. (једни говоре и босиок) genus, cf. батушка, чиода.

Basilienkraut, ocimum basilicum Linn. Бочњак, т. (у Ц. г.) сав $lafenfuttеr, thеса
БосиљЕ, П. vіdе босиљак: То је смиљен бо- ampularum.

BÒW*, npazho, leer, vacuus (im Ringspiel), cf.
BÒCÂÚKA, f. ein Frauenname, nomen feminae.
Босиљков, а, о, н. п. кита, Зајjilitum-, bаѕіlісі. | БОШАРИЈА“, f. vіdе нсјечак.
Бдсиок, т. vіdе босиљак.

БОТІКАЊЕ, n. cf. прстен.
Босна, 1) беr lup 250$на. 2) bag Ran23o8nien: вбIKATи, кам, v. impf. cf. прстен.
Те је шаље на Босну поносну

Јвокй, аdv. (у Бачк.) људски, лијепо, као и честнту Босну полазити

што Бог милује, Sott gefalig, ut deo placet. Од честите Босне каменнте

BÒIIIKO, m. Mannsname, nomen viri. 3) (у ц. г.) надимак женски.

| БошHУти, нём, v. p. cf. прстен. Босоног, а, о, у једну ногу обувен а у другу вдињАК, Бошњака, т. Der Bognier, Bosnus

60c, nur auf einem Fuße bekleidet, altero pede homo, cf. Босанац, Босанлија. nudus.

f1. БосотињА, f. Barfüpigfeit, pedum nuditas.

, | востан“, т. 5) Элеlоnеngarten, hоrtus peponum. Бошњанин, m. ber 23osnier, Bosnus:

2) Melonen selbst, pepones et anguriae, fig.: Јанко гледа Рељу Бошњанина како ради обраће зелен бостан, т. б. про- | вдишњачки, кa, кo, ber 23osnier, bosporum,

ј пашће. 3) (у Црмн.) vidе врт.

Бошњо, т. hyp. 2. Бошњак.
BÒCTAHẬTUTE, n. Ort, wo ein Melonengarten Bònya", 1) Wickeltuch, involucrum. 2) Schürze

gewesen, locus ubi olim pepones sati erant. der Frauen (Fürtuch), praecinctorium ; onpeБдстAHов, а, о, н. п. сјеме, эRelonen-, peponum.

жина је од саме вунене пређе различнијех BOCTÀHIHJA", m. der Melonengärtner, hortula- боја, а бошча је од платна, па у ткању nus: Босшанцији краставце продавати.

ншарана вуненом вдсТАЊ, т. (у примор.) vidе бостан 3:

3) der feinste türkische Tabak, nicotianae genus Бевојке су босшаю посадиле

optimum. У босшању да поспе цвијеће

| БОШЧАЛУк“, m. ein Gefфеnt bоn реmѕ, оfen, вости, бъдем, v. impf. ftефеп, рungo.

Strümpfen, donum amictus : вости СЕ, бодём се, у. r. impf. 5) н. п. боде

А ћевојка седам бошчалука, се крава, fie ift ft&pis, cornu petit. 2) боду ce Bonoba, stößt einer den andern, cornibus

Ни у снтно брдо увођени, se invicem petunt. вдсут, т. 1) вода у Сријему (утјече у Саву БРівоњан, бѣка, m. ein Kiselben Siegentoth,

| ниже Раче). 2) село на утоку те воде у

globulus stercoris caprini:

Стара баба у брабоњке БотуЊА, f. (у прим.) vidе боца. БоцА, f. (pІ. gen. бөца) eine Slafфе (Oputeile), БРАБдњАЊЕ, т. дas Riften bеr Зie ge, caprae БоЦА, f. eine ft ефепре Planie, plantae pun- ВРАБоЊАТИ, њам, v.impf. Mijten (bon cer 3ie ge), lagena, cf. гостара, ботуља, боцун.

cacatio. вдцАЊЕ, n. dim. р. бодење. п

6PÀBOHYÊHE, n. dummes Gerede, sermo insulsus. БОЦАти, цам, dim. р. бости.

БРАБоњчити, чим, v. impf. говорити којешта, п. dim. р. боцање.

dummes Zeug reden, ineptire: He opa60764u! вдцKATи, кам, dim. р. боцати.

BPÂB, m. 1) Schafvieb, ohne Rücksicht aufs Ger

Бошњака, с. vide Босанка ,

илн

памучном пређом.

Hнт

су ткани нити су предени,

већ од чиста злата са.1: евани

mKügelchen

Саву.

гата : Жив” ми синци, све су гола г...а

gentis genus.

caco (de capra).

БоцКАЊЕ,