Page images
PDF
EPUB

колеч.

1,

[ocr errors]
[ocr errors]

tare.

er liegt im Todess

Борковић) cf. Пирги-
BÒPOB, a, o, Föhrens, pineus, e pino silvestri:
BÒPOBHHA, f. Kieferbolir lignum pini silvestris.
| Боровит, т. (у Славонији) некаке врло

не бундевице, гаrt fleiner Srbije, cucurbi-
BÒPOBHLLA, f. Wachholder, juniperus commu-

врх насред мука

Болати, болӣ, (ист.) vidе бољети.

Не умри, синко, за бора! —, BÒHÊRÔ, Đâ, hê, mitleidig, gefühlvou, theilneh

Теби бору, дите Николнца mend, qui movetur alterius malo. Das Sprich

обора ти драги господару
wort nema 60 nefeza hat folgende Erzäh= BÓPA, f. :) die Falte, plica.

2) die Runzel, ruga.
ung gum Brune:Разбољела се жена усред вдРА, f. у пјесми мјесто бор:
зиме, па јој пало на ум на букову мезгру;

Паде момче за бору зелену —
муж јој каже: „Бог с тобом жено! откуда воPAвити, вим, y, impf. ) Іeben, ago, dego:
сад букова мезгра? Сад букве пуцају од

како боравиш? ће боравиш сад? 2) (ст.)
мраза.” А она му одговори: „Е! мој чо-

санак боравитн, jhafen, dormio: вјече! нема болеfега, а он би наложно ват

и под јелом санак боравио ру око букве, па би се буква откравила

Леже јунак санак боравиши и било би мезгре.”

BÒPAB.HẾbe, n. 1) das Leben, fich Befinden, vita. Болётица, f. (у Рисну) vidе бољетица.

2) das Schlafen, somnus.
BOAÈL.LHB, a, 0, kränklich, valetudinarius. БОРАЖБЕ, п. 1 (у прим.) (ital. borago) Früh-
БолЁштиня, f. augm. p. болест.

БОРАИНА, f.fling&gеmufe, olus vernum, cf. па-
,
БолиJECT, f. (у ц. г.) vidе болест.

БОРАжиницА, f. dim. р. боражина.
БолЙНАк, нка, m. (као болесш ?) деr Omers, БӘРАК, pкa, m. планина близу Омиша. cf.
dolor :

Висућ.
и Война за болинак пита —

BOPÀHUJA, f. die noch grűnnen Fisolen, phaseoli вдлити, болӣ (зап.) vidе бољети.

virides, immaturi. волник, m, vide бoник:

| БОРАЊА, f. планина у Рађевини, Tame eines
Дадоше ми тог болника да лечим

Berges in Serbien, nomen montis.
БоловАЊЕ, n. Sag #rankfein, aegrotatio.

БОРАЧ, Борча, m. зидине од старога града
БоловАти, болујем, v. impf. frant fein, aegro-

у нахији Крагујевачкој у Гружи.

bÒP6A, f. der Streit, pugna, certamen:
БолдЗАН*, m. vіdе лађа:

Многе доби у борби мегдане —
Иду . Савом водом болозани

BÒPÊHE, n. das Kämpfen, certatio.
волта, г. велики дуќан, bas Gemilbe, Ber ga: вдРИЈЕ, бориja, f. pl. (ст.) ein mufit. Snjtru-
den, taberna.

ment:
BÒATAJLAJA*, m. der ein Gewölbe hält, Kauf Ударише знае нборије
mann, mercator.

БОРИк, борйка, m. Siefermato, pinetum.
Ббыл, ғ. 1) һур. р. бол. 2) велика боља, bie БОРИКА, f. 3) vidе бор:
fallende Sucht, epilepsia, cf. ropa.

изомере зелена борика
БдљАР, бољара, m. pet 25ojar (Grope), magnas, 2) Frauenname, nomen feminae.
но). optimas, in den ungrischen Chroniken boje- BÒPHTH CE, PÂm ce, v. r. impf. kämpfen, certare,

au : бори се
БољАРКА,

kampfe, agonizat:
БољАРКИЊА,
f. Vie 23ojаrin, uxor tой бољар.

То говори, ас душом се бори
БољАРСКӣ, кa, кo, bojarift, optimatum.

BÔPJE, n. (coll.) ieferwald, pinetum.
BÒHE, adv. geschwind, lauf! propera :

ворковиту, (voc. р.
Боље, сестро, ако Бога знадеш
Бдљкти, болӣ, v. impf. (јуж.) ) fbmergen, вдРМЕ, vide бoгме:
doleo. 2) (у Далм.) боли ме, т. б. болестан

Хоћу, борме, Ешко мехо!
сам, бољело ме и т. д., frant jein, aegroto. воРНА СУкњА, ғ. (ст.) faltenrei, plicarum ple-
БољЁТИЦА, f. рана каква на тијелу која сама nus, cf. саборит:
A cebe honhe, die Wunde, vulnus.

Ко ти реза борну сукњу ? —
вдљи, ља, ље, bеffеr, melior. adv. боље.
БољЙНАК, нка, m. bie efferung, melior rerum

Ој на брду на борову бор се зелени
conditio.
вдЬМА, bеffеr, melius.
БдМЕ, vide бoгме:
Не ћу, боме, моја мила Мајко -

tae genus. .
Бонд, но, cf. болан.
Бдник, m. vіdе болесник.
Бонця, f. (у Бачк.) ) vide pт: као бонца, Боровник, боровника, т.
каже се слабој жени. 2) мршава крава,

вице.
magere Kuh, vacca macra.
БОР, бора, т. (pl. боровн) 1) Sie Söbre (8iefer),
pinus silvestris Linn. 2) y jak AhmahTOBO" BOPOJE, m mannsname,

nomen viri,
ри се мјесто Бог: бора ми!

е.

т.

rones.

танче.

учн.

лице.

сит

fiB.

[ocr errors]

grotus:

[ocr errors]

БӘРогово, п. планина у Босни:

и Папраћу близу Борогова

Krank

| БОРТАЊЕ, n. vide боловање.

БотуЉА, f. (у прим.) vidе боца.
БӧЦА, f. (рі. gen. боца) eine Slafфе (25puteile), БРАВдњАЊЕ, n. Bas Riften per Siege, caprae

lagena, cf. гостара, ботуља, боцун, БоЦА, f. eine ft eфenbe Pflange, plantae pun-ІБРАБоЊАТИ, њам, v.impf. mijten (von per 3iege),

gentis genus. вдцАЊЕ, п. dim. . бодење. БӧЦАти, цам, dim. р. бости. БоцкањЕ, n. dim, p. боцање. вдцKATн, кам, dim. р. боцати.

вдРТАТи, там, v. impf. (у Бачкој) vide боло-| вдцMAH, m. Sав гафьrot, &leienbrot, panis farВати.

fureus. у Лозници јекмекчије имале су БОРЧА, f. 3) Дунавска отока, која се одваја отприје (а сад не знам како је) прво обнч

према Биограду и утјече у Тамиш. 2) село не сомне, или сймише, по том на на десној страни те отоке.

аренике (који су понајвише били као два Бдс, бдсa, co, barfup, nudipes: Бос као пас.

сомуна састављена један на другоме), па БОСАНАЦ, нца, m. vіdе Бошњак:

онда боцмане. Јер Босанци Турци млидиjaxy

вдцнути, нём, v. pf. einen @ti, geben, pungo. вдсАНКА, f. 3) бie Зовніеrіn, femina Bosnensis. вдцӰн, боцуна, т. (у Ц. г.) vidе боца.

2) т. і. чутура, 2rt чутура, vasis vinarii вдчEњЕ, n. Das Ctreiten (mit 28orten), rixаtiо. genus. Босанка чутура није плосна као вдчинА, f. augm. е. бок: ударно га у бочину. плоска, него је округла н дугуљаста. 3) брдо вдчити се, чим се, у. е. impf. treiten (mit Bora више Дубровника.

ten), rixo: он се бочи с њиме, и они се БосанлиЈА“, т. vіdе Бошњак:

боче (mit uni ohne међу собом и, између Да не уд?ре Турци Босанлије

себе). Босански, кa, кo, Bosnifф, bosnicus.

БочKA (нгла), f. (у ц. г.) бie @tetnasel, acus БосиљАК, иљка, m. (једни говоре и босиок) genus, cf. батушка, чиода. Basilienkraut, ocimum basilicum Linn.

БочЊАК, т. (у ц. г.) дав Slafenfuttеr, thеса вдсӣЊЕ, n. vіdе босиљак: То је смиље и бо ampularum. сиље.

вдш*, празно, Іeer, vacuus (in Ringjpiel), cf. восиљКА, f. ein Srauennaтe, nomen feminae.

прстен. восиљков, а, о, н. п. кита, Bajilifum-, bаѕіlісі. | söШАРИЈА”, f. vіdе исјечак. вдсион, m. vіdе босиљак.

вдшКАЊЕ, n. cf. прстен. восHA, 1) беr ѕuр bosna. 2) Das Rany Bodnien: БошKATн, кам, v. impf. cf. прстен. Те је шаље на Босну поносну

вошкӣ, adv. (у Бачк.) људски, лијепо, као и честнту Босну полазити

што Бог милује, Sott gefälig, ut deo placet. Од честите Босне каменнте

bÒIKO, m. Mannsname, nomen viri. 3) (у ц. г.) надимак женски.

вошнути, нём, v. pf. cf. прстен. Босоног, а, о, у једну ногу обувен а у другу | БошњАК, Бошњака, m. Ser 23ognier, Bosnus 60c, nur auf einem Fuße bekleidet, altero pede homo, cf. Босанац, Босанлија.

БошњакињА, В. vide Босанка 1.
БосотињА, f. Barfupigteit, pedum nuditas. БошњАКУША, Ј
BOCTAH*, m. 1) Melonengarten, hortus peponum. BÒTIHAHAH, m. der Bosnier, Bosnus :
2) Melonen selbst, pepones et anguriae, fig.:

Јанко гледа Рељу Бошњанина како ради обраће зелен бостан, т. б. про- | Бошњачки, кa, кo, ber 23osnier, bosnorum, пашће. 3) (у Црмн.) vidе врт.

Бошњо, m. hyp. 6. Бошњак. BÒCTAHUNUITE, n. Ort, wo ein Melonengarten BÒNYA", 1) Wickeltuch, involucrum. 2) Schürze gewesen, locus ubi olim pepones sati erant.

der Frauen (Fürtuch), praecinctorium; onpeBÒCTAHOB, a, 0, H. II. cjeme, Melonen-, peponum. жина је од саме вунене пређе различнијех BOCTAHUHJA", m. der Melonengärtner, hortula боја, а бошча је од платна, па уткању nus: Босианцији краставце продавати.

ншарана вуненом или памучном пређом. вдсТАЊ, т. (у примор.) vidе бостан 3: бевојке су босшаю посадиле —

3) der feinste türkische Tabak, nicotianae genus

optimum. . у босшању да поспе цвијеће

БошчАлук*, m. ein Sefфеnt von реть, рођеп, Бдсти, бодём, v. impf. ftефеп, рungo.

Strümpfen, donum amictus : вости ск, бодём се, v. г. impf. зн. п. боде

А ћевојка седам бошчалука, се крава, fie it ftopig, cornu petit. 2) боду

Hнт” су ткани нити су предени, ce BONOBH, stößt einer den andern, cornibus

Ни у снтно брдо увођени, se invicem petunt.

Већ од чиста злата сал: евани вдсут, то вода у Сријему (утјече у Саву | БРівоњак, бѣка, т. еіn Sigelben Siegentoth,

globulus stercoris caprini: Саву.

Стара баба у брабоњке гата :
Жив” ми синци, све су гола г...

nudus.

ниже

Раче). 2) село на "утоку те воде У

.a

cacatio.

.

caco (de capra). БРАБоњЧЕЊЕ, П. Биттеs Serebe, sermo insulsus. БРАБӧњчити, чим, v. impf. говорити којешта,

dummes Zeug reden, ineptire: ne opa60764u! BPAB, m. 1) Schafvieb, ohne Rücksicht aufs Ge

во

вози из

funiculus incendiarius десној странн ријеке граца наврх једне коју се приповиједа, да су уз различне

људи може браниши од читаве војске.

| БРАник, браника, m. 1) у пушке одоздо ђох тиће брадиће, ваш брадића усто- | БРінити, бранӣ м, v. impf. 1) vehren, defendo.

opanum, ich bin nicht dagegen, non repugno. челоч нћа Гојко крике враћа (т. j. БРАНИЦА, f. т. ј. јабука, или крушка, gepflud:

tes, nicht herabgeschütteltes Obst, poma decerpo АдиЦА, f. dim. ь, брада, Bärtlein, barbula. | БРАнич, m. (у Ц. г.) Оer Bejuger, defensor.

(БРАННЧЕВКА, f. ) Cine pоп Браничево. 2) бра

fohlecht, oder Alter, pecus, oves. 2) (y Boje.) BPÁKBÊHE, n. das Furchen, tò sulcare.
ymrpojen senap, ein verschnittenes Schwein, BPA3AA, f. die Furche, lira : Obaj
porcus castratus, cf. бравац.

брaзде, т. і. с десне стране, куд бразда GPÅBA, f. das Schloß, serra.

пада, а онај други од човјека. БРАВАЊЕ, n. Sеr Офafégang, incessus ut оvіѕ еѕt. | БРАздап, браздаша, м. БРАВАРНА, f. крух, који се у Кастелима мн

који оре из брaзде (с десне стране), Der

(у сријему) 3) во jecн о Божићу (као у нас чесница); тако

Pflugochs der auf der rechten се за то зове, што су по њему начињени

Pfluge geht, bos arator dexter. 2) der Furch

Seite vor dem различни брави (овце, волови) аи дијете

genosse, Furchnachbar, confinis: mu cmo bpagу бешици и т. д.

даши с виноградом, т. ј. бравда нам диБРАВАТи, вам, v. impf. ићи без паметн као јели винограде. obya, geben wie ein Schaf, ut ovis incedo.

БРіздити, браздим, v. impf. градити бразду, БРАВАЦ, вца, т. 5) vidе вепар. 2) ЭЛаппвпате, furben, sulcare, cf. браздичати: nomen viri.

Бразду бразди, воду мами БРАВЕЊАк, бравењака, т. деr #rammetposel, БРАЗДВЧАЊЕ, n. vіdе бражђење. turdus pilaris Linn. cf. брањуг.

БРАЗДАЧАти, чам, vide браздити. БРАВЁтинА, f. augm. В. брава.

БРАЈА, т. (нст.) vide брајо : Сви су болесни, БРАВЕТИНА, f. бравље месо, баз Офaf8fleifф, осни килавога браје. caro ovilla.

BPÀJAH, m. 1) Bruder (vertraulich zu einem FreunБРівнЦА, f. dim. р. брава.

de), fraterculus. 2) Mannsname, nomen viri. БРАВњй, ља, љё, ёфаf=, оvillus.

БРАЈЕн, т. vіdе брајан : БРАВЧЕ, чета, п. ein аtud фаf, oyicula. Каранфиле, мој мили брајене БРАДА, f. (асс. браду и браду) :) bеr art, БРАЈин, а, о, без браја, той браја: Чисто, као barba: AKO

лаже, брада му не смета. 2) Sa8 брајине гаће. Kinn, mentum. 3) kykypyawa, der Bart am BPAJHUA, m. Mannsname, nomen viri. Kukuruz, barba zeae.

БРАЈКО, m. als hyp. р. брат, 23ruber! frаtеr , БРАДАВИЦА, f. 1) Die 248arge, verruca. 2) на БРАЈо, т. (јуж.) ) vide брајан. 2) (у Боци) chch, die Brustwa rze, papilla mammae.

мужевљн рођак жени. БРАДАВИчиЦА, f. dim. р. брадавица.

БРАЈов, а, о, Se8 брајо, той брајо: БРАДАJАГА, m. у пјесми :

Ово ми је брајов дудук — А најпотље брадајаге Турци,

6PAJE! Bruder! frater ! Што не носе ништа од оружја,

PÁHA, f. 1) das Wehr, Mühlwehr, moles. 2) eine До на руке златне перјанице,

2Гrt &gge, occae genus : Боље се и на А да њима бегенишу главе

возити, него пјешнце

ходити; Превуци БРАДАЊЕ, п. баѕ еtоmmеn beg 5artes (роп брану, па хајде у Босну храну. cf. дрљача. Kukuruz), tò aristis muniri.

БРАНАЊЕ, т. бas &ядеп, occatio. БРАДАТ, а, о, Бärtig, barbatus.

БРАНАТн, нам, v. impf. (у Хрв.) брану вућн БРАДАТи, дам, v. impf. т. б. кукурузн, 23art be: преко орaњa, eggen, occare, cf. дрљати,

kommen (von Kukuruz), spica aristarum vallo BPAHANA, f. die Lunte, munitur. .

(Brändl ?). БРАДАш, брадаша, т. лонац највећн од јед- БРАНЕГовити, т. р. у нахији Ваљевској на

нога уха, па има усну као браду отобољеhy, Art Sopf, ollae genus.

Антице зидине од старога градића. Пре БРАДВА, f. Зіmmеrаrt, ascia: Зачудио се, као ма овијем зидинама, на лијевој странн Гра

литице велика пећина, да је видио лијеву брадву. cf. ванцага. ца, има у по БРАДВЁнй, нa, нo, von Зіmmеrаrt, asciae.

и сдјецом

у њу ЗРАДВЁТИНА, f. augm. р. брадва.

мало Радвити, вим, v. impf. mit ber 2Гrt bеhаvеп,

бјежали, јер је у такој врлетн, да је dedolare. .

што РАДВӯРИНА, f. augm. р. брадва. РАДЁТИНА, f. augm, p. брада.

m. у овој на 2) vidе усперна. чиће, виш” усточића носочиће, виш” носочића гледоч нће, виш' гледочића челочнће, виш ' брада, уста, нос, очи, чело и чешам у коси). 2) село у Јадру.

брани

[ocr errors]

за

ратове људи са женама

стража.

покрива обарачу, бет 23ügel, cf.

ти

2) hindern, impedire: KO

ja

не

ta, non decussa.

Браничево.

АддвАтицА, f. (у Дубр.) vidе барбун.
АдЎРИНА, f. vіdе брадетина.

БРАНИЧЕВАЦ, ёвца, m. Siner pon

бути нејак царевић Урошу,
БРітимЉЕЊЕ, n. Bas Brübern, appellatio fratris.
BPÀTÂMCTBO, n. die Brüderschaft, fraterna ne-

Свети Јован кумство и
БРАтин, а, о, vide братов.
БРАтинскй, кa, кo, vidе братски.
БРАтин, а, о, бев брата, frаtеrсuli.

ничевкa муха, Solubager Rüte, simulium | БРАтинство, п. bie Brübеrfфаft, fraternitas :

reptans Gollubatzense, ef. Голубачка муха. Још котоме златан прстен с руке БРАНИЧЕвкињА, f. Wine pon Браничево: За залогу мојега брашинсава, Кучевкиње и Браничевкиње

Мог брашинсшва, а твога сестринства БРАНИЧЕво, п. тако се зове Пожаревачка на БРАТити, тим, vidе братимити.

хија (т. ј. од Мораве па дође до Поречке | BPAтит, т. 1) Brucersfohn, fratris filius, cf. ријеке и до Омољскијех планина).

братанић, снновац. 2) Rangname, nomen БРАничEвски, кa, кo, pon Браничево.

viri. BPÂHKO, m. Mannsname, nomen viri.

БРітичинА, f. (у Сријему) висок коров по БРАЊЕ, п. н. п. кукурузно, виноградско, бав њивама, има био округао цвијет, Гrt un

Leren (Fechsen, Ernten), messis zeae, vinde kraut, herbae inutilis genus. miae.

БРАТЈА, f. (у Босни по варошима) vidе браћа: БРАЊЕВИНА, f. vіdе забран.

Дадох брашји коње не јахане, БРАЊќницА, f. (у Хрв.) vide брањевина.

Брашја даду, а секе не даду БРАЊЕЊЕ, n. Bas Bebren, dеfеnѕiо.

БРАТкo, m. hyp. р. брат (ово се овако пјева BPÅbŷr, m. der Krammetsvogel, iurdus pilaris мислећи да би овако Москов казао): Linn. cf. бравењак,

Немој, брашко, Црнојевић Саво БPAство, т. vіdе братство.

БРАтковиНА, f. (у Рисну) некако бијело грожБРАТ, m. Ser 25ruber, frаtеr: Оно ми је браш he, Urt Weintrauben, uvae genus. ко ми је добру рад;

БРіто, т. буж.) һур. р. брат. А. Ко ти је око извадио ?

BPÀTOB, a, o, Bruders-, fratris. Б. Браш.

БРАТдножити, m. pl. ein Otamm in Брда bet А. За то је тако дубоко.

Montenegro: Нема љета без Ђурђева дана,

Ломна Куча и Брашоножића Нити браша док не роди мајка

БРАТ-РЕГЕМЕНТА, f. приповиједа се да су овако Имам на дом мили девет браша

за Наполеонова времена Французи звали EPÁTA, m. 1)(uct.) vide oparo. 2) Mannsname, наше граничаре, који су под њима били,

што су често слушали од њих ријеч браш, БРАТАНИЕ, m.

(у Боци) братов син сестри, н. п. оди брате да -; зима - брате; богме der Bruderssohn, fratris filius sorori.

брате БРАТАНИЦА, f. (у Боцн) братова кћи сестри, БРАТСКА, f. (у Ц. г.) по свој прилици мисли die Bruderstochter, fratris filia sorori.

ce nybae, die Bruderliebe, Brüderlichkeit, БРАТАЦ, браца, m. hyp. р. брат.

fraternitas: Бог тн, и брашска! (кад ко БРАТЁнци, братенаца, m. pl. vіdе братијенци: што кога моли); Међу мили девет брашенаца

Јунак Стојан за брашску примио — БРАти, берём, v. impf. 1) н. п. кукурузе, ја У тебе ме брашска не поможе

буке, грожђе, lеfеп, . 28. Objt, Хrauben, ern: БРАтски, кa, кo, brüberli), frаtеrnus. ten, i. 23. Suturus, lego, meto. 2) fammein, БРАТственик, т. (у Ц. г.) један од братства, legere, cf. купити:

н. п. убно ми је једнога браш сивениБери војску штогод више можеш ка, убили га његови брашсивеници, ein 3) faßen, capere:

Snitglies be8 братство, membrum zой братЗлатна купа девет бере литар”

ство, cf. братствењак. 4) (у Дубр.) жито братя, vidе жети: беру | БРАТствѣњлк, братствењака, т. (у ц. г.)

vidе братственик. БРАТИЈЕнци, братјенаца, m. pi. (ст.) vide бра- БРАТство, п. 1) vidе братинство. 2) (у ц. г.) ћинци:

нахије се дијеле на племена, а племена

на братства, Samilie, familia; људи од бути дјете ништа не бесједи,

једнога братства имају једно презиме и Јер не смије од три брашијенца,

славе једно крсно име, и тако су сви Брашцјенца три Мрњавчевића

од једнога рода: Јако брашство брзо БРАгимити, мим, v. impf. молитн кога да буде

заплеће. брат, brübern (bitten cap einer meir ruber | БРАТУЧЕД, m. брат од стрица, Веfbmijterfino, fei), fratrem te saluto.

patruelis: првобратучеди, то су од два брата дјеца; а другобратучеди, то су дјеца

првобратучеда. Он је мени брашучед и cessitudo: :

ја сам њену брашучед.

БРАТУЧЕДА, f. сестра од стрица, Сејфwifter= БРАТИНАЦ, инца,

kind, soror patruelis.
БРАТУЧЕДов, а, о, бет Sefфwiftertino gehörig.

quod patruelis est.
БРАКА, f. (coll.) бie 23rйдеr, fratres.

nomen viri. .

и т. д.

[ocr errors]

жито.

као

m, vidе братучед.

[ocr errors]

те

[ocr errors]

не може разумјети, fпер ипо ипреrt&nba

Брға као јаре на РВААЊЕ, n. 5) Pide блебетање. 2) баs флор- (БРДА, p. p. Segeno аn Sеr OBrenje gegen zon?

|БРДАР, т. 28eberblattmaфer, qui pectines БЉАВ, а, о, који много брбља, plapperhaft, БРДАРЕВ, а, о, беѕ ѕеbеrbаttrаdеrѕ, ejus qui

БРітинци, браћинаца, м. р. (ст.) Зrüber, ви вљАти, љам, vide брблатн. fratres:

BPBOAÊür, n. das Schnalzen, labrorum crepitus. Тя имадеш девет мили брата,

БРБољити,

љим, v. impf. кад свиња по води Ти поведи девет браћинаца

тражи што

као једе, БРАБИЦА, f. dim. р. браћа.

Schweine wenn es im Wasser durchsucht und

schnalzen (vom БРАЦА, m. hyp. b. брат.

frißt), labris crepare. БРАЦА, m. (нст.) vidе брацо.

БРВосАти, брбошем, v. pf. (у Рисну) wеinens БРАцин, а, о,

sagen, dico flens. БРАцин, а, о, у 0:{des opaya, fraterculi.

БРБдтАЊЕ, т. vіdе брблање 2. БРАцо, m. (јуж.) һур. р. брат.

БРВот АЊЕ, n. verb. D. брббтати. БРАЧ, Брача, m. Sie Anjel Brazza.

БРБОТАТн, брбоћем, v. impf. fpruselnoen Bal БРАЧАНИН, m. Siner pon Брач.

bеrроrbringer, crepare: водени бик брбоће БРАчЕ, брача, f. р. (у Боци) винова комина,

кад виче, и патка и гуска кад се загњури bie Beintreber, vinacea, cf. комина.

по води доље што тражи. БРАЧИНАЦ, Брачинца, т. у

брдо у Јадру (гото- | БРБОТАТи, брбоћем, у. impf. vіdе брблати 2. во на међн нахије Ваљеевке, пабачке и БРВУКАЊЕ, n. vіdе брббтање. Зворничке).

БРБУКАТИ, брбучём, vide брббтати. БРАчки, кa, кo, pon Брач.

БРБУчити, брбучим, v. pf. тумарити у што БРАШАНИЦА, f. (у Херц.) vide брашњеница: руком или главом, fфnel hinein fabren, imи у торбу меће брашаницу

mitto manum.

. БРАШАНЦЕ, n. dim. р. брашно: дај ми мало BPB, f. vіdе брвина. брашанца.

БРВЕник, т. зндине од старога града, близу БРАШАнчево, п. баѕ $robnleinansfeft (ber &a= Новога пазара : tholiken), festum corporis Christi.

Студеницу испод Брвеника БРАШНАВ, а, о, 1) mit элеђl bejtreuet, farina, БРВинА, f. даска, или греда, што се метне conspersus. 2) јабука, кромпир, mebliФt, преко воде, да само људи могу прелазити, farinaceus.

der Steg, ponticulus. БРАШНАР, брашнара, т. деr ЭлеђIbandler, qui БРВљив, а, о, н. п. овца,

ј. болесна, па farinam vendit. све остаје од осталијex оваца

и понај6PÀLIHAPA, f. 1) Meblkammer, penus farinaria. више се обрће у наоколо,

тако врлуда ?) (y Cpujemy) die Arrestkammer der Geistli док не цркне. Говори се да никаква den, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine ка не ће на брвљиву, овцу (ни на живу ни Meblkammer war).

на мртву). BPÀLIHẬPKA, f. die Meblhändlerin, quae farinam BÒBHÂHE, n. das Aufbalken, tignorum, trabium vendit.

superpositio. БРАшнёнӣ (брашн енӣ), на, но, н. п. торба, БРВНАтн, нам, v. impf. aufbalfen, trabes trabi. Mebl-(Sack), farinae (servandae).

bus superponere. БРАШНЕHйк, m, vide брашњеница:

БРВНАЩ, брвнаша, т. (у Хрв.) коњ, који је Мнјеси ми лаке брашненике

као плосан, cf. дашчак. БРАшно, п. 1) дав эле, farina. 2) (у Црмн.) (БРВно, п. (gen. р. брвана)

Ser Baltet, tignum, пуна кућа брашна, кућа од брашна, т. і. trabs (ein Brett an drei Finger dick). гдје се даје јести свакоме ко дође, wo ein (БРГљАло, m. човјек који бргља, Беr fфneu uno jeder reichlich bewirthet wird, farina abundans, underständlich spricht, blatero. hospitalis.

БРгљањж, n. Das fфnеuе ипреrftinoliфе Сpre-
РАшњќник, брашњеника, т. (у Ц. г.) vide chen, blateratio.
брашненик:

БРГљАти, љам, v. impf. говорити брзо да се
Сигурај ми лака брашњеника
РАЊЕНИЦА, f. јело што се носи на пут,

lich sprechen, blatero: Xeifeierung, viaticum, cf. брашаннца, браш лупатку.

ВРго, (по источним крајевима Србије) неник, брашњеник:

vide А. Што ти је у торби ?

брзо: Б. Брашњеница.

Брго другом за бијела уста — Па спремніше лаке

Право оде у потеру брго pern, crepitus.

tenegro, regio Monti nigro contermina. БЛАти, лам, 5) vidе блебетати. 2) јфnoppern,

Када Турци Брда поараше mit dem Rüssel durchsuchen, crepare. 5.10, m. der Plapperer, blatero.

torios conficit.

.

BPAAPOB, peetines textorios conficit, БЉАЊЕ, n. vіdе брблање.

| БРДАШЦЕ, п. dim. . брдо.

т.

звјер

tex

[ocr errors]
« PreviousContinue »