MỳжKJÂK, мужjáka, m. 1)das Männchen (bei den] MÝKATH, MỹчÊM, v. impf. brüllen (vom Rindviehe), Vögeln), mas avium. 2) das Heft, fibula, cf. mugio. кукац.

МУЗА, f. (у горњ. прим.) welde gemolfen mirb, mulctaria :

Ој ти краво, музо моја

МУЗАРА, f. т. j. крава, овца, коза, Melf, mulctaria.

мўзга, f. vide млаз: теку му музге зноја низ лице; падају музде кише из неба; саме му музде по хаљини.

МУЗЕЊЕ, П. баз elfen, mulctus, mulsura.

aum,

МУКИЊА, f. (у Хрв.) некакво дрво, на коме
је род као дудиње и једе се, Urt
arboris genus.

1

мукљив, а, о, (на зап. кр.) н. н. дрво (влаж-
но изнутра), na, humidus.
Мукнути, мукнём, v. pf. auförüllen, mugio.
мӰКТАЏИЈА*, m. ber alles umfonit baben will,
qui omnia vult sibi gratis dari, cf. бадава-
џија, изјелица.
МУКТЕ, vide бадава.

МУЗИКРАВА, m. ber Rubmelfer (als dimpfna=|МУКТИЈА*, m. vide муфтија:
me für einen Mann der sich mit Melken abgibt), И аџије и редом мукшије

qui mulget (тако се звао један човјек у Ср-|мЎктицЁ, vide мукте.
бији).

МУЗИЉА, f. (у Хрв.) која музе, bie Melferin,
quae mulget.

МУЗЛИЦА, f. bie Melfgelte, multra, cf, крављача.
МУЗОВНА КРАВА, f. cf. музара :

Три хиљаде крава музовнијех
мујезин*, мујезина, m. ber Mufer zum Bebet
(bei den Türken).

мук, m. (ст.) bas Werftummen, silentium :

MỳдA, m.) der Mollah, doctus Turcarum judex. 2) Сарајевски, bie oberfte Megierung perfon, judex.

мўлад, f. coll. (у Грбљу) као копилад.
мулàлук, m. das Gebiet des Mollah von Sara-
jero, provincia той мула:

По Зворнику и по мулалуку
МУЛЕ, cf. пипавица.

МУЛИЈА, f. 1) (понајвише pl. мулије) у гдје-
којијех варошкијех хаљина, н. п. у џубета,
са стране код џепова. 2) (у казанџија) cf.
наја.

мулин, а, о, без Molab, mollae.
МУЛИНИЦА, f. bie Frau bes Mollab, mollae uxor.
муљ, m. 1) (у Ц. г.) vide муљало. 2) (у Лици)

што нанесе вода гдје протјече кроз грање или каку решетку, alluvio (?) cf. нанос. муљало, п. біe tange, um bie Erauben im Bottich zu zerstampfen, pertica uvis contun

dendis.

МУМОЊЕЊЕ, П vide мумлање.
мумоњити, њим, v. impf. (у Боци) murren,
murmuro, cf. мумлатн.

МУНАРА, f. baš Minaret, turricula templi turcici:
А мунаре попаст’ паучина
МӰНИТВА, f. (у прим.) vide пријевара.
мӳнути, мӳнём, v. pf. н. п. у кућу, из куће,
hineinschießen (ins Haus), irruo, feror.
МУЊА, f. (pl. муње) ber lig, fulgur.
мӱо, мўла, m. (у примор.) 1) ein Damm im
Meere (ital, molo), pila. 2) ein Stadtviertel
in Rattaro:

Док је Мула и док је Муљана
МУОСЕРИНА, f. vide мухосерина.
мӱр*, m. vide печат. cf. мухурлн.
МУРА, f. 1) (у Бачкој) блато с водом угажено,
der Lehm, lutum. 2) ein Fluß in Kroatien.
МЎРАВА, f. (у Рисну) некака трава у мору,
Art Meerpflanze, herba quaedam marina.
МУРАЈА, f.

МУРАКОВАЦ, КӦвца, m. брдо у Ловћену, Кате
eines Berges, montis nomen.
МУРАСЕЛА*, f. ber Morlabebrief beš Rabi, evoca-
toriae judicis. Кад ко тужи кога кадији, ка-
дија пошаље поњ мураселу по кадинцу,
те га кадинац доведе.

МУРВА, f. (по југоз. кр.) vide дуд.
МУРВАЦ, вца, m. (у Рисну) дивљи дуд, eine
Art wilder Maulbeerbaum, mori genus.
МЎРГА, m. дудиње мургасте, olivenfarbige
Maulbeere, mori genus.
МУРГАСТ,

a, o, olivenfarbig, coloris amurcarii. МУРДАР*, (у Србији и у Босни по варошима) liederlich, unreinlich, dissolutus, negligens. МУРЕЋЕП, m. 1) Zinte (in fefter Beftalt wie Zifd= Tischlerleim), atramentum. 2) Frucht einer Pflanze, womit die Frauen die Stickerei zeichnen, atramenti genus aliud,

МӰРКА, f. мања шајка, која само по Мури иде,
ein Mura-Schiff, navis minor.
МУРЛЁИСАТИ, лёншём, v. pf. u. impf. vide за-

печатити, печатити:

Кудуз пище, Путник мурлеме

МУСЁЛИМСКИ, ка, ко, Muffelim, musselimicus.
Mycй, aus dem Slovakischen, in diesem Sprich-
morte: Што пан проси, село муси, (у Бач-
кој) er muß, debet.

мӰсЈ! ) (у Ц. г.) 1) каже се магарцу кад га
мӱсЈО!) маме или зову, Caut ben Efel zu lo=
đen, vox alliciendo asino. 2) у пјесин:
Седлах коња добра мусја —
мУСЛОМАН*, m. ber Mufelmann, muselmanus
(orthodoxus):

На Бошњаке Турке мусломане
мўст, m. (у војв.) ber Moft, mustum, cf. маст,
шира.

мустаЋ, мустаћа, m. vide брк.

мӱсти, музём, v. impf. 1) melten, mulgeo. 2) кн-
ша музе, vom ftarfen Segen, imber:
Киша музе,

Ноге пузе

--

Мутав, а, о, vide муцав: Мушав мушавог најбоље разумије.

МУТАВЏИЈА, m. ber Serarbeiter von Siegenwolle,
qui e lana caprina ephippia saccos et cet. con-
ficit. Мутавџије су од прије у Србији биле
највише Бугари, који су у прољеће дола-
зили те козе по селима стригли и преко
љета у варошима ткали покровце, хараре
и зобнице. cf. струнар.

мутан, тна, тно, (мутнӣ, на, нô) trûb, turbi-
dus: Мушна вода као орање.
МУТАФ*, мутафа, m. vide покровац :
Два самара, два улара,
Два улара, два мушафа

МЎРТАТИН, m. ber Serrather, proditor, cf; H3-| МУТВИЦА, f. (у Херц.) младица у лозе, ber дајник:

Султан царе један муршашине МУРУ, cf. шуру муру. МУРУНА, f. (У Дубр.) некака морска риба, eine Art Seefisch, piscis quidam marinus. МӰСА (муса), f. (у Лици и у Сријему) буза из дрвета (н. п. брезова, кленова и јаворова), ber aumfaft, succus. МУСЕВЕДА*, f. vide биједа. МУСЕВЕДИТИ, дим, vide биједити.

МУСЕВЕЏИЈА, m. ber Serleumber, calumniator, cf. опадач.

Rebensproß, palmes.

МӳТЕЖ, m. baš Erübe, aqua turbida.

мутити, мӳтим, v. impf. 1) trüben, turbo. 2) verwirren, turbo.

МУТИТИ СЕ, мутим се, v. r. impf. 1) fid truben, turbari: : мути се вода, вријеме. 2) fich um bertreiben, circumcurso.

МУТЛАК, m. (у 1. банск. рег.) кршћани зову тако хришћанина, біе Венепnung ber Serben griechischer Religion von Seite ihrer Brüder römischer Religion.

МУТЛАК*, vide јамачно, занста. мутљаг, мутљага, m. vide путеж. ber=|МУТЉАГА, m. који много говори и лаже, der Plapperer, blatero.

TH ce 2.

МУСЁЛЕЗ, m. у пјесмама некакво вино. Муселим*, m. ber Muffelim (Urt türfifden profofen), praetoris turcici genus. Гдје је кадија ондје има и муселим (који се гдјешто мутЉАЊЕ, n. vide мућење, особито к истоку зове и војвода), па ка- мутЉАТИ, љам, v. impf, vide мутити 2. дија суди, а муселим затвора људе и из- муТЉАТИ СЕ, Љам се, v. r. impf. vide мутивршује оно што кадија пресуди, а доста пута муселими чине и без кадијна суда мутљив, а, о, који радо мути, буни, aufrub што им је воља. Ни муселим ни кадија до нашега времена нијесу имали плате, него | су своја госпоства још закупљивали, па им се ваљало старати од глоба и од мита да живе и за госпоства своја да плаћају. мусёлимов, а, o, beš uffelim, musselimi.

rerisch, turbulentus.

МУТЉИВАЦ, мутљивца, m. ber Wufrührer, Ger= wirrer, turbator.

мутљивица, f. bie Serwirrerin, quae turbat. МУТНИЦА, f. ријека у Параћинској нахији. МУТЊА, f. b Umbertreiben, vagatio.

МУСЁЛИМОВАЦ, мовца, m. einer von bes Muffe=|муЋак, ћка, m. ein unbefrudtetes Ei, ovum

lims Leuten, homo musselimi.

sterile. Кад се пилићи излегу, по који му

ћак остане у гнијезду, па кад се разбије, муЧЕНИЦА, f. bie Martyrerin, martyr; тако ми у њему је помијешано жуманце и бјелан

це; за то се каже и за какав посао од кога нема ништа: мућак! МУЋЕЊЕ, n. bas Erüben, Berwirren, turbatio. МуЋКАЊЕ, n. bas dütteln (3. 23. einer bunfeln Flasche), um zu sehen ob sie leer ist, periculum vasis, an sit plenum nec ne. MỸKKATH, Kâm, v. impf. schütteln, agito. муЋнути, нём, v. pf. einmal fdütteln, quatio. МӰЋУРЛА, m. (nod mehr als будала) ölpel,

МУФТИЈА, m. ber Mufti, summus doctor :
И муфтије наше књижевнике
МЎХА, f. (pl. мухе, муха) liege, musca: Колико
би муха на перу понијела, т. ј. врло ма-
ло; Као муха без главе н. п. иде, лети
(кад не гледа што ради).
MYXÀMEд, M. Mohammed, Mohammedus.
МУХАМЕДЛИЈА, f. bas ud von Moђammeb, liber

ове мученице! у заклињању и ракија се зове мученица (ваља да за то што онако у кухању постаје и кроз лулу пролази). МУЧЕНИЦИ, Ника, m. pl. baš Žeft ber 40 Märty= rer ben 9. März, festum 40 martyrum. Гдјекоји кажу да на мученике треба попити 40 чаша. Многи на мученике напаљују расаднике, т. ј. на једно мјесто нанесу дрва па запале те изгоре, по том оно мјесто ускопају и посију купусни расад.

МУЧЕНО ЗЕЉЕ, п. (у Дубр.) Urt Pflanze, herbae

МУЧИТИ СЕ, ЧЙи се, v. r. impf. fid quälen, plas gen, crucior.

de Muhammedo. Мухамедлија је написана|МӰЧКЕ, (понајвише се говори за псето) [dwei= Руским језиком, и налази се по намасти- genb, tacite: Чувај се псетета које мучке рима у Србији и у Сријему. коље. cf. ћутке. МУХАМЕДОВ, а, о, иђammebs, Mohammedis. МУХАМЕДОВАЦ, довца, m. ber

Mohammedanus. МУХАНАТ, m. :

Ид' одатле један муханаше!

МУХАНЕТ, m. :

И од дерта и од муханеша

МУЧНИЦА, f. (у Хрв.) vide мучњак.

oђammebaner,|мучно, adv.1) мучно ми је, mir ift ûbel, nauseo. 3) schwer, schlimm, dura:

Мучно дође, а мучније каже — мучњак, m. у воденица онај сандук што у њега пада брашно непод камена, ber Mebl= Faften in ber Müble, arca farinaria, cf. мучница, мука.

МУШАБА, f. (у Рисну) некака пушка (бреша), eine Art Flinte, telum quoddam jaculatorium.

МЎХАЊЕ, n. baš Stupigfein, obstinatio.
МЎХАР, m. panicum miliaceum. cf. бар.
МУХАРИКА, f. ber grüne ennid, panicum viride.
МУХАРИШТЕ, П. Wđer wo einft мухар gebaut|МУШЁБАК*, m. решетка на прозору (као што

war, ager olim panico miliaceo consitus. МЎХАТИ СЕ, Хам се, v. r. impf. fid webren vor den Fliegen, stugen, stußig sein, defendo me a muscis, contumax sum.

је обично у Турака, да жене кад су на прозору с поља нико не би могао видјети), das Fenstergitter, reticulum fenestrae insertum: Задје јој се саџбаг за мушебак

МУХОСЕРИНА, f. Gliegenunrath, muscae stercus.❘МУШЁМА*, f. bie Badsteinmanb, linteum cera

МУХУРЛИ*, adj. indecl. Diegel8-, sigilli:

tum, cf. воштаница. МУШИКА, m. (јуж.) ein

annšname, nomen viri: Једно ви је Пуришин Мушика МУШИЦА, f. dim. v. муха. m.|МЎШКАРА, f. vide мушкобана.

Чинићу те мухурли везиром — муц, 1) што куц, то муц, was einfommt, wirb auch gleich verzehrt. 2) cf. туд мyu. МУЦА, 5) f. bie tottererin, femina balba. 2) (ист.) vide муцо.

МУШКАРАЦ, рца, m. 1) баз Таnn bilb, mas. 2) bas Männden (bei hieren), mas, cf. мужјак. Urt|МУШКАТ, m. некако Ластовско вино, eine Urt Bein, vinum quoddam.

МУЦАВ, а, о, ftotternb, balbus, cf. мутав.
МЎЦАВАЦ, цавца, m. (у Фрушкој гори)
runde Zwetschken, pruni genus.
МУЦАЊЕ, n. baš Stottern, balbutitio.
МЎЦАТИ, цам, v. impf, ftottern, balbutio.
муцо, т. (јуж.) ber Stotterer, balbus.
МӰЧАН, чна, чно, peinlid, fdwer, gravis: мучан
човјек, unverträglid), difficilis, cf. непогодан.
МЎЧАЊ, чња, m. планина у Србији:

Jaох Мучњу, мучан тн си!

0 Јаворе, јадан ти си!
МУЧАЊЕ, п. даš dweigen, silentium.
МУЧАТИ, ЧИМ, v. impf. fdmeigen, sileo.
МУЧЕНИК, m. ber Märtyrer, martyr.

МУШКЕТ, m. (у Ц. г.) vide шоца.

МУШКЕТАЊЕ, П. bas Küfiliren, zo necare telo-
rum conjectu.

мушкЁТАТИ, там, v. impf. (у Ц. г.) убити из
пушке онога који је на смрт осуђен, füfiliren,
telorum conjectu necare.
мушки, ка, ко, männlid, masculus.
мушки, adv. männlid, viriliter.

МУШКИЊЕ, П. (coll.) bie Mannsbilber, mares.
мушкиЋ, мушкића, m (у Лици) мушко дије-
Te, ber Kleine, parvulus. cf. мушкарац.

мушко, n. adj. čaš Mannšbılb, mas: као да нијесн мушко (кад ко што рђаво ради). МУШКОВАНА, f. ein Grauenzimmer, baš fid wie ein Mann benimmt, flucht u. dgl., femina morum masculorum.

Б. Ко је муштерија? — Ако си мушше-
рија, ласно ћемо се погодити. cf. купац.
2) ber Berber, conquisitor:
Којино је цури муштерија

Чему си муштерија? waš möcteft bu?

МУШКОБАНАСТ, a, o, fid wie ein Mапп Бенеђ=|МУШТУЛУГЏИЈА, m. ber ben Mothenlobn anfprict, menb, morum masculorum.

qui petit mercedem nuncii. cf. женидба.
МУШМУЛА, f. bie Miefpel, mespilus germanica Муштулук, m. ber Rothenlon, merces nuncii.
Linn.
МУШТУЛУКЧИЈА, m. vide муштулугџија.

МУШТЕРИЈА*, f. bie Runbfdaft, ber Runbe, ber | мушулин, мушулина, m. (у војводству по на-
Räufer, emtor :
рошима) Mušlinet, panni genus:
И кецељу бела мушулина

А. По што је то?

H

HA, mit loc. u. асс. 1) н. п. носи на глави, ја-| наБАХНУТИ, нём, v. pf. на кога, anfabren, inше на коњу, стоји на брду, погинуо на vehor.

Косову, auf, in. 2) на небу, am Simmel. НАБАЦАТИ, цам, v. pf. in Menge aniwerfen, con3) на главу, auf, in (cum aсс.): метни на jicio abunde, porrigo. главу, узјашн на коња, попни се на брдо,| НАБАЦИВАЊЕ, n. baš inwerfen (3. 2. beš Заитв), отишао на Косово. 4) на војску, in ben Krieg, injectio.

врат који се не да ухватити, barauf merfen, injicio.

in bellum. 5) прије божића на недјељу дана, | НАБАЦИВАТИ, бацујем, v. impf. anwerfen, injicio. auf eine 2ßode, ad. 6) на моју срећу, žu mei=| МАБАЦИти, набацам, v. pf н. п. замку коњу на nem Glüc, bona mea fortuna. 7) узети што на душу, befcnören, juro. s) узети кога на вјеру да му ништа не ће бити ; узети што на вјеру, т. ј. на вересију, auf Rrebit. 9) промијенити што на боље, auf, in: жив је и здрав дерао и на бољу промијенио! Hâ, interj. da! en tibi; Haтe, da habt ihr's, en vobis. cf. нај.

НААЗАР", m. ein türfifder Beamter:
Наазару цареву већилу —
НАБАЗИТИ, ВИМ, v. pf. verfdaffen, comparo.
НАБАВЉАЊЕ, n. bas Berfdaffen, comparatio.
НАБАВЉАТИ, Љам, v. r. impf. verfdaffen, comparo.
НАБАВЉАЧ, набављача, m. ber Rieferer, praebitor.
НАБАДАЊЕ, П. 1) bas unfteđen, Hufftecten, fixio.
2) das Anstechen, compunctio.

НАБАДАТИ, набадам, v. impf. 1) auffteden, figo,
н. п. трешње на иглу. 2) н. п. опанке, an=|
fteden, compungo. Опанци пошто се остру-|
жу и покиселе, најприје се окруже, па се
онда набоду, т. ј. врхом од ножа начине
се свуд унаоко јамице кроз које се про-
влачи опута кад се граде.
НАБАЙВАЊЕ, П. vide набахивање.
НАБАЙВАТИ, баујем, vide набахивати.
НАБАЛАТИ СЕ, Лам се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide
натоварити се :

Свега чеса по залогај,
А зеља се набалај.
НАБАНУТИ, нём, vide набахнути.
НАБАЊАТИ СЕ, њам се, v. г. р. (у Ц. г.) vide

набалати се.

НАБАСАТИ, сам, v. pf. на што, unverfebens wor=| auf ftoßen, offendo in aliquid, cf. нагазитн. НАБАХИВАЊЕ, n. baš Unfabren, invectio. НАБАХИВАТИ, бахујем, v. impf. на кога, anfab= ren, invehor.

НАБÉлити, набêлим, (нст.) vide набијелити.
НАБÉлити се, набелим се, (ист.) vide набије-

лити се.

НАБИГУЗИЦА, Е. u. m. ber Odmaroger, bie dma= rogerin, parasitus, parasita (proprie b. d. culi farctor). Сви сватови који немају службе у шали зову се набигузице или пустосва

тице.

НАБИЈАЊЕ, n. 1) basdlagen an etmas, fixio.
2) das Spießen, adactio stipitis per medium
hominem. 3) das Stopfen, farctio. 4) Stampfen,
tunsio, tusio. 5) das Laden, zò implere. 6) das
sich satt effen, zoò ventrem implere, 7) das Schla=
gen (des Flachses, Hanfs), tunsio. 8), das Be-
lästigen durch öftere Besuche, oder längeres Auf-
balten.

НАБИЈАти, набијам, v. impf. 1) н. п. обруч на ка-
uy, hinaufschlagen, anschlagen, figo. 2) kora
• на колац, fpießen, adigere stipitem per me-
dium hominem. 3) ftopfen, farcio 3. 3. бра-
шно, да више стане (у врећу или у чанак).
4) ftampfen, tundo. 5) пушку, Iaben, impleo,
cf. пунити. 6) набијати г..... y, fid fatt effen,
ventrem impleo. 7) кудјељу, [dlagen, tundo.
s) коме огњиште, cf. набити.
НАБИЈАТИ СЕ, набијам се, v. г. impf. fic boll
aneffen, ventrem impleo.

...y,

НАБИЈАЧ, набијача, т. који што набија.
НАВИЈАЧА, f. (у Боци) дрво којим се туче ба-

калај.

НАБИЈелити, набијелим, v. pf. Ginem 23eiß auf= legen, fuco.

НАБИЈЕЛИТИ СЕ, набијелим се, v. r. pf. Beiß auflegen, fucare se.

НАБилити, набйлим, (зап.) vide набијелити.

НАБÚЛИТИ СЕ, нӑбилим се, (зап.) vide набије-[нÀБРЕКНУТИ, нêм, v. pf. cinen mit бре! anfal:

лити се.

НАБИРАЊЕ, П. 1) bie Ernte (Ged fung), messis. 2) das Falten, z. B. des Hemdes, plicatio. НАБИРАТИ, набирам, 1) v. impf. gewinnen, erfect | fen, ernter, meto, cf. брати. 2) falten, plico. 3) v. pf. voll lefen, Elauben, impleo legendo, cf. бирати.

НАБИРАТИ CE, набирам се, v. r. pf. fid fatt|

ren, excipere aliquem voce бре!
НАБРЁНДИТИ, ДИМ, v. pf. (у Сријему) anlaufen,
intumesco, cf. отећн: усне му набрендиле.
НАБРЕЦИВАЊЕ, n. vide набрекивање.
НАБРЕЦИВАТИ СЕ, брецујем се, v. r. impf, vide
набрекивати се.

НАБРЕЦИТ, a, o, anfabrenb, vehemens.
Набрзо, (на брзо) balb, proxime.
НАБРИЗГАТИ, гам, v. pf. nadgewinnen, erfegen,
sufficio : кад се крава ујутру помузе, па у
вече нема млијека онда кажу: није набриз-

гала.

НАБРОЈИТИ, набројим, v. pf. baraufzählen, adnu

Hlauben, satis legisse. НАБИРАЧИТИ, бирачим, v. p. (у Хрв.) nadlefen, racemor, ef, напабирчити, напаљетковати. набити, набијем, v. pf. 1) н. п. обруч на буре, binauffdlagen, figo. 2) кога на колац, {pieğen, adigere stipitem per medium hominem. 3) (to= pfen, farcio, н. п. брашно да више стане у врећу или у чанак. 4) кућу, ftampfen, tundere. 5) пушку, laben, impleo, cf. напунити. | НАБРОЈИТИ СЕ, Набројам се, v. r. pf. fid) fatt 6) набити г....у, т. ј. најести се. 7) кудје- zäblen, satis numerasse.

|

mero:

На слугина плећа набројише
Тридест и шест златни буздована

љу, fdlagen, tundo. 8) набити коме огњи- НАБРСТИТИ, тим, v. pf. н. п. набрстило воће, ште, т. j. досадити му честим долажењем т. ј. напупило, ausdlagen, gemmas protrudo. или дугијем код њега бављењем или чаш-| НАБРЎСИТИ, набрӯсим, v. pf. megen, eхacuo. cf. оштрити.

ћењем.

НАБИТИ СЕ, набијем се, v. г. pf. fid bell anef=| НАБРУСИТИ СЕ, набрусим се, v. г. pf. vide pafen, satis comedisse.

срдити се.

НАБЛАГОВАТИ СЕ, наблагујем се, v. r. pf. fid fatt| НАБРЧАТИ, ЧИМ, v. pf. anftoßen auf etmas, offendo. effen, satis comedisse. НАБЛИЗУ, (на близу) пађе, ргоре.

НАБЉУВАТИ, набљујем, v. pf. voll breden, vomitu impleo.

НАБРЧИТИ, набрчим, v. pf. т. j. точак, т. j. у главчину ударити спице, н. п. колар је точак набрчно, али још није обуо, т. ј. није му ударио наплатке, fpeiden, radiare. НАБОДИЦА, f. (у Хрв.) који налијеће на дру-| НАБРЧИЦА, m. (у Хрв.) vide набрчко. гога, ber tänfer, homo litigiosus, ef, набрч- НАБРЧКО, m. ber tänfer, homo litigiosus, cf.

НАБОЈ, m. 1) unbe an ber Goble, vom Marfuß-| НАБУБАТИ СЕ, набубам се, v. r. pf, vide најеgehen, solea vulnerata eundo. 2) Wand von сти се, набити се, набокати се. Erbe (bie zroifden retern eingefdloffen wer-| НАБУБРИТИ, рим, v. pf. auffdwellen, intumesco, den, bis die Erde fest trocknet), paries terreus. н. п. пасуљ у лонцу. 3) (у Хрв.) оно што се метне у пушку,| vide хитац.

навојит, а, о, н. п. грожђе, пуно пуца, bidt,

densus.

НАБУЈАТИ, јам, v. pf. н. п. набујало тијесто, aufschwellen, intumesco.

НАБУРИТИ СЕ, набурим се, v. r. pf. gornig fein auf Jemand, sufflare se alicui. НАБÓКАТИ СЕ, набокам се, v. r. pf. најести СЕ НАБУСИВАЊЕ, n. vide набрекивање. (напунити бокове), fid voll effen, ventrem | НАБУСИВАТИ, бусујем, v. impf. vide набрекиimpleo. Набор, m. bie Žalte (з. 23. im Pembe), plica, наБусит, а, о, zornig, gäbzornig, iracundus.

sinus.

НАБОСТИ, бодем, v. pf. 1) anfpießen, figo. 2) н. п. опанке, anftedjen, compungo, cf. набадати. НАБОЦАТИ, цам, v. pf. н. п. хљеб, anfteden, compungo.

HABPÁJÂHE, n. das Aufzählen, adnumeratio. НАБРАЈАТИ, набрајам, v. impf. aufjäblen, numero. HÀьPATH, берêм, v. pf.1) ernten, meto: Hа6раo сам ове године пун кош кукуруза, 2) anilau= ben, lego, colligo: набери јабука да једемо. 3) falten (das Hemd, Kleid), plico. НАБРЕКИВАЊЕ, n. bas Unfabren gegen einen, in

вати.

НАБУЋИТИ СЕ, набућим се, v. r. pf. anbaufфen,

intumesco.

НАБУХНУТИ, нём, (набухао, хла) v. pf. (у Дубр.)
anlaufen, anfdwellen, intumesco: набухао
човјек у лицу ; набухле руке од зиме.
НАБУШИТИ СЕ, шим се, v. г. pf. н. п. набушн-
ла се перина, anbaufden, inflor.
HÁBAдA, f. die Angewöhnung, Gewohnheit, con-
suetudo, assuetudo.

нÁВАДАН, дна, ДНо, н. п. во у кукурузе, ange=
wöhnt, assuetus.

HABAДИТИ, Дӥм, v. pf. 1) angerönnen, assuefacio, ef. навранити. 2) депид beraušnehmen, satis prompsisse.

НАВАДИТИ СЕ, дим се, v. r. pf. fid) ange öbnen, assuesco. cf. Научити се, навранити се,