Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

колеч.

[ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small]

БдлЕтн, болӣ, (ист.) vidе бољетн.

Не умри, синко, за бора! —, BÒLÊTÔ, ha, hê, mitleidig, gefühlvoll, theilneh

Теби бору, дите Николнца
mend, qui movetur alterius malo. Das Sprich-

обора ти драги господару
wort nema bonefiera hat folgende Erzäh- BÓPA, f. 9 die Falte, plica. 2) die Runzel, ruga.
ung gum Brune:Разбољела се жена усред вдРА, f. у пјесми мјесто бор:
зиме, па јој пало на ум на букову мезгру;

Паде момче за бору зелену —
муж јој каже: „Бог с тобом жено! откуда воPAвити, вим, y, impf. ) Іeben, ago, dego:
сад букова мезгра? Сад букве пуцају од

како боравиш? ће боравиш сад? 2) (ст.)
мраза.” А она му одговори: „Е! мој чо-

санак боравити, jhafen, dormio : вјече! нема болеfега, а он би наложно ват

и под јелом санак боравио ру око букве, па би се буква откравила

Леже јунак санак боравиши и било би мезгре.”

BÒPAB.HÊKE, n. 1) das Leben, rich Befinden, vita. БолЁТИЦА, f. (у Рисну) vidе бољетица.

2) das Schlafen, somnus. BOAÈL.LHB, a, 0, kränklich, valetudinarius. БОРАЖБЕ, т. (у прим.) (ital. borago) FrühволЁштина, f. augm. . болест.

БОРАИНА, f.fling&gеmufe, olus vernum, cf. па-
БолиJECT, f. (у ц. г.) vidе болест.

БОРАжиниЦА, f. dim. р. боражина.
БолЙНАК, нка, m. (као болеса ?) деr Omers, БРАК, рка, т. планина близу Омиша. f.
dolor :

Висућ.
и Война за болинак пита —

BOPÀHUJA, f. die noch grűnnen Fisolen, phaseoli
Бданти, болӣ (зап.) vidе бољети.

virides, immaturi.
волник, m, vide бoник:

| БОРАЊА, f. планина у Рађевинн, Пате eines
Дадоше ми тог болника да лечим

Berges in Serbien, nomen montis.
БоловАЊЕ, n. Sag #rankfein, aegrotatio.

БОРАЧ, Борча, m. зидине од старога града
БоловАти, болујем, v. impf. frant fein, aegro-

у нахији Крагујевачкој угружи.
tare.

BÒP5A, f. der Streit, pugna, certamen:
БолдЗАн*, m. vіdе лађа:

Многе доби у борби мегдане —
Иду . Савом водом болозани

BÒPÊbE, n. das Kämpfen, certatio.
волта, f. великн дућан, баg Gemölbe, Ber ga: вдРИЈЕ, бориja, f. pl. (ст.) ein mufit. Snjtru-
den, taberna.

ment:
BÒATAJLAJA*, m. der ein Gewölbe hält, Kauf- Ударише знае н борије
mann, mercator.

БОРИк, борика, m. RiefermaІь, рinеtum.
Ббыл, f. 1) һур. р. бол. 2) велика боља, бie | БОРИКА, f. 3) vidе бор:
fallende Sucht, epilepsia, cf. ropa.

изомере зелена борика
БдљАР, бољара, m. pet 25ojar (Grope), magnas, 2) Frauenname, nomen feminae.
optimas, in den ungrischen Chroniken boje- BÒPHTH CE, PÂm ce, v. r. impf. kämpfen, certare,

au : бори се с душом,
rones.

er liegt im Todess
БољАРКА,

kampfe, agonizat:
БољАРКиња, 5
f. Sіе 23pjаrin, uxor той бољар.

То говори, ас душом се бори
вдљАРСкӣ, кa, кo, bojarif), optimatum.

BÔPJE, n. (coll.) Kieferwald, pinetum.

Борковић) cf. Пирги-
BÒ.be, adv. geschwind, lauf! propera :

ворковиту, (voc. р.
Боље, сестро, ако Бога знадеш
Бдькти, болӣ, v. impf. (јуж.)") fbmergen, вдРМЕ, vide бoгме:
doleo. 2) (у Далм.) боли ме, т. б. болестан

Хоћу, борме, Ешко мехо!
сам, бољело ме и т. д., frant fein, aegroto. | БОРНА СУкњА, г. (ст.) fatenrei), plicarum
БољЁТИЦА, f. рана каква на тијелу која сама nus, cf. саборит:
од себе нзиђе, бie 2Sunse, vulnus.

Ко тн реза борну сукњу ?

e pino silvestri:
вдљи, ља, ље, bеffеr, melior. adv. боље.

BÒPOB, a, o, Föhrens, pineus,
БољЙНАК, нка, m. bie efferung, melior rerum

Ој на брду на борову бор се зелени
conditio.

BÒPOBHHA, f. Kieferbolir lignum pini silvestris. вдЬМА, bеffеr, melius.

| Боровит, т. (у Славонији) некаке врло БдМЕ, vide бoгме:

не бундевице, гаrt fleiner Rürbije, cucurbiНе ћу, боме, моја мила Мајко —

tae genus. . Бонд, но, cf. болан.

| БоровицА, f. Bambolver, juniperus commu-
Бдник, m. vіdе болесник.

врх насред мука-
БонцА, f. (у Бачк.) ) vide pт: као бонца, Боровник, боровийка, т.
каже се слабој жени. 2) мршава крава,

вице.
magere Kuh, vacca macra.
БОР, бора, т. (pl. боровн) 1) Sie Söbre (8iefer),
pinus silvestris Linn. 2) y jak AhmahTOBO" BOPOJE, m mannsname,

nomen viri,
рн се мјесто Бог: бора ми!

т.

но).

танче.

учн.

ple

лице.

сит

fiB.

, Tis

[merged small][ocr errors]

БӘРогово, п. планина у Босни:

и Папраћу близу Борогова

Krank

БОРТАЊЕ, n, vide боловање.

вдРТАТи, там, v. impf. (у Бачкој) vide боло- вдцMAH, т. бав Лафbrot, Sleienbrot, panis farВати.

fureus. у Лозници јекмекчије имале су БӘРЧА, f. ) Дунавска отока, која се одваја отприје (а сад не знам како је) прво обнч

према Биограду и утјече у Тамиш. 2) село не сомне, или сймише, по том нана десној страни те отоке.

аренике (који су понајвише били као два Бос, бдсa, co, barfup, nudipes: Бос као пас.

сомуна састављена један на другоме), па БОСАНАЦ, нца, m. vіdе Бошњак:

онда боцмане. Јер Босанци Турци млидиjaxy

вдцнути, нём, v. pf. einen tid, seben, pungo. вдсАНКА, f. ) бie Bognierin, femina Bosnensis. | вдцӰн, боцуна, m. (у Ц. г.) vidе боца.

2) т. і. чутура, 2Irt чутура, vasis vinarii вдчEњЕ, n. bas Ctreiten (mit 28orten), rixаtiо. genus. Босанка чутура није плосна као вдчинА, f. augm. е. бок: ударно га у бочину. плоска, него је округла н дугуљаста. 3) брдо вдчити се, чим се, у. е. impf. treiten (mit Bora више Дубровника.

ten), rixo: он се бочи с њиме, и они се БосанлиЈА“, т. vіdе Бошњак:

боче (mit uni ohne међу собом и, између Да не уд?ре Турци Босанлије

себе). вдСАНски, кa, кo, Downif, bosnicus.

БочKA (нгла), f. (у ц. г.) бie @tetnasel, acus БосиљАК, иљка, m. (једни говоре и босиок) genus, cf. батушка, чиода. Basilienkraut, ocimum basilicum Linn.

БочЊАК, т. (у ц. г.) дав Slafenfuttеr, thеса вдсӣЊЕ, n. vіdе босиљак: То је смиље и бо- аmрulаrum. . сиље.

вдш*, празно, Іeer, vacuus (in Ringjpiel), cf. восиљКА, f. ein Srauennaтe, nomen feminae.

прстен. Босиљков, а, о, н. п. кита, Bajilifum-, bаѕіlісі. | воШАРИЈА“, f. vіdе нсјечак. вдсион, m. vіdе босиљак.

вдшКАЊЕ, n. cf. прстен. восHA, 1) беr glup Bosna. 2) Das Cano Bosnien: БошKATн, кам, v. impf. cf. прстен. Те је шаље на Босну поносну

вошкӣ, adv. (у Бачк.) људски, лијепо, као и честнту Босну полазити

што Бог милује, Sott gefälig, ut deo placet. Од честите Босне каменнте

bÒIKO, m. Mannsname, nomen viri. 3) (у ц. г.) надимак женски.

вошнути, нём, v. pf. cf. прстен. Босоног, а, о, у једну ногу обувен а у другу | БошњАК, Бошњака, m. Ser 23ognier, Bosnus 60c, nur auf einem Fuße bekleidet, altero pede homo, cf. Босанац, Босанлија.

БошњакињА,

f, vide Босанка 1. БосотињА, f. Barfupigteit, pedum nuditas. БошњАКУША BÒCTAH*, m. 1) Melonengarten, hortus peponum. BÒMIHAHuh, m. der Bosnier, Bosnus : 2) Melonen selbst, pepones et anguriae, fig.: Јанко гледа Рељу Бошњанина како ради обраће зелен бостан, т. б. про- | Бошњачки, кa, кo, ber 23osnier, bosnorum, пашће. 3) (у Црмн.) vidе врт.

Бошњо, m. hyp. 6. Бошњак. BÒCTAHẬNITE, n. Ort, wo ein Melonengarten BÒNIYA", 1) Wickeltuch, involucrum. 2) Schürze gewesen, locus ubi olim pepones sati erant.

der Frauen (Fürtuch), praecinctorium; onpeвосТАНoв, а, о, н. п. сјеме, эRelonen-, peponun.

жина је од саме вунене пређе различнијех BOCTÀHUHJA*, m. der Melonengärtner, hortula- боја, а бошча је од платна, па уткању pus: Босшанцији краставице продавати.

ншарана вуненом или памучном пређом. вдсТАЊ, т. (у примор.) vidе бостан 3:

3) der feinste türkische Tabak, nicotianae genus Бевојке су босшаю посадиле —

optimum. . у босшању да поспе цвијеће

БошчАлук*, m. ein Sefфеnt von реть, рођеп, Бдсти, бодём, v. impf. ftефеп, рungo.

Otrümpfen, donum amictus : вости ск, бодём се, у. г. impf. н. п. боде

А ћевојка седам бошчалука, се крава, fie it ftopig, cornu petit. 2) боду

Hнт” су ткани нити су предени, ce BONOBH, stößt einer den andern, cornibus

Hн у ситно брдо увођени, se invicem petunt.

Већ од чиста злата сал: евани вдсут, тър вода у Сријему (утјече у Саву | BPвоњак, бњка, т. ein Rugelben Siegentoth,

globulus stercoris caprini: Саву.

Стара баба у брабоњке гата : БотуЉА, f. (у прим.) vidе боца.

Жив” ми синци, све су гола г... BÒIĻA, f. (pl. gen. 6ôųâ) eine Flasche (Bouteille), BPABÒHÂBE, n. das Misten der Ziege, caprae lagena, cf. гостара, ботуља, боцун,

cacatio.

. вбЦА, f. eine ft eфenbe Pflange, plantae pu n- БРАБоњАТИ, њам, v.impf. miten (pon per 3iege), gentis genus.

caco (de capra). вдцАЊЕ, П. dim. р. бодење.

БРАБоњЧЕЊЕ, П. Биттеs Serebe, sermo insulsus. БӧЦАти, цам, dim. р. бости.

БРАБоњчити, чим, v. impf. говорити којешта, БоцкањЕ, П. dim. р. боцање. БоцкАти, кам, dim. р. боцати.

dummes Zeug reden, ineptire: ne opa60764u! BPÂB, m. 1) Schafvieb, ohne Rücksicht aufs Ge

nudus.

ниже

Раче). 2) село на "утоку те воде У

.a

во

вози из

[ocr errors][ocr errors]

fohlecht, oder Alter, pecus, oves. 2) (y Boje.) BPÁKBÊHE, n. das Furchen, tò sulcare.
ymrpojen senap, ein verschnittenes Schwein, BPA3AA, f. die Furche, lira : Obaj
porcus castratus, cf. бравац.

брaзде, т. і. с десне стране, куд бразда GPÅBA, f. das Schloß, serra.

пада, а онај други од човјека. БРАВАЊЕ, n. Sеr Офafégang, incessus ut оvіѕ еѕt. | БРАздап, браздаша, м. БРАВАРНА, f. крух, који се у Кастелима мн

који оре из брaзде (с десне стране), Der

(у сријему) 3) во jecн о Божићу (као у нас чесница); тако

Pflugochs der auf der rechten се за то зове, што су по њему начињени

Pfluge geht, bos arator dexter. 2) der Furch

Seite vor dem различни брави (овце, волови) аи дијете

genosse, Furchnachbar, confinis: mu cmo bpagу бешици и т. д.

даши с виноградом, т. ј. бравда нам диБРАВАТи, вам, v. impf. ићи без паметн као јели винограде. obya, geben wie ein Schaf, ut ovis incedo.

БРіздити, браздим, v. impf. градити бразду, БРАВАЦ, вца, т. 5) vidе вепар. 2) ЭЛаппвпате, furben, sulcare, cf. браздичати: nomen viri.

Бразду бразди, воду мами БРАВЕЊАк, бравењака, т. деr #rammetposel, БРАЗДВЧАЊЕ, n. vіdе бражђење. turdus pilaris Linn. cf. брањуг.

БРАЗДАЧАти, чам, vide браздити. БРАВЁтинА, f. augm. В. брава.

БРАЈА, т. (нст.) vide брајо : Сви су болесни, БРАВЕТИНА, f. бравље месо, баз Офaf8fleifф, осни килавога браје. caro ovilla.

BPÀJAH, m. 1) Bruder (vertraulich zu einem FreunБРівнЦА, f. dim. р. брава.

de), fraterculus. 2) Mannsname, nomen viri. БРАВњй, ља, љё, ёфаf=, оvillus.

БРАЈЕн, т. vіdе брајан :
БРАВЧЕ, чета, п. ein аtud фаf, oyicula. Каранфиле, мој мили брајене
БРАДА, f. (асс. браду и браду) :) bеr art, БРАЈин, а, о, без браја, той браја: Чисто, као
barba: AKO

лаже, брада му не смета. 2) Sa8 брајине гаће.
Kinn, mentum. 3) kykypyawa, der Bart am BPAJHUA, m. Mannsname, nomen viri.
Kukuruz, barba zeae.

БРАЈКО, m. als hyp. р. брат, 23ruber! frаtеr , БРАДАВИЦА, f. 1) Die 248arge, verruca. 2) на БРАЈо, т. (јуж.) ) vide брајан. 2) (у Боци) chch, die Brustwa rze, papilla mammae.

мужевљн рођак жени. БРАДАВИчиЦА, f. dim. р. брадавица.

БРАЈов, а, о, Se8 брајо, той брајо: БРАДАJАГА, m. у пјесми :

Ово ми је брајов дудук — А најпотље брадајаге Турци,

6PAJE! Bruder! frater ! Што не носе ништа од оружја,

PÁHA, f. 1) das Wehr, Mühlwehr, moles. 2) eine До на руке златне перјанице,

2Гrt &gge, occae genus : Боље се и на А да њима бегенишу главе

возити, него пјешнце

ходити; Превуци БРАДАЊЕ, п. баѕ еtоmmеn beg 5artes (роп брану, па хајде у Босну храну. cf. дрљача. Kukuruz), tò aristis muniri.

БРАНАЊЕ, т. бas &ядеп, occatio. БРАДАТ, а, о, Бärtig, barbatus.

БРАНАТн, нам, v. impf. (у Хрв.) брану вућн БРАДАТи, дам, v. impf. т. б. кукурузн, 23art be: преко орaњa, eggen, occare, cf. дрљати,

funiculus incendiarius kommen (von Kukuruz), spica aristarum vallo BPAHANA, f. die Lunte, munitur. .

(Brändl ?). БРАДАш, брадаша, т. лонац највећн од јед- БРАНЕГовити, т. р. у нахији Ваљевској на

десној странн ријеке граца наврх једне нога уха, па има усну као браду отобољеhy, Art Sopf, ollae genus.

Антице зидине од старога градића. Пре БРАДВА, f. Зіmmеrаrt, ascia: Зачудио се, као ма овијем зидинама, на лијевој странн Гра

литице велика пећина, да је видио лијеву брадву. cf. ванцага. ца, има у по БРАДВЁнй, нa, нo, von Зіmmеrаrt, asciae.

коју се приповиједа, да су уз различне

и сдјецом

у њу ЗРАДВЁТИНА, f. augm. р. брадва.

мало Радвити, вим, v. impf. mit ber 2Гrt bеhаvеп,

бјежали, јер је у такој врлетн, да је

људи може браниши од читаве војске. dedolare. .

што РАДВӯРИНА, f. augm. р. брадва.

| БРАник, браника, m. 1) у пушке одоздо РАДЁТИНА, f. augm, p. брада. Радики, m. pl. 1) само у овој загонецн: на- 2) vidе усперна.

брани? ђох тиће брадиће, ваш брадића усто- | БРінити, бранӣ м, v. impf. 1) vehren, defendo. чиће, виш” усточића носочиће, виш” носочића гледоч нће, виш' гледочића челочнће,

opanum, ich bin nicht dagegen, non repugno. виш челоч нћа Гојко крике враћа (т. j. БРАНИЦА, f. т. ј. јабука, или крушка, gepflud: '

|

tes, nicht herabgeschütteltes Obst, poma decerpo брада, уста, нос, очи, чело и чешам у коси). 2) село у Јадру. АдиЦА, f. dim. ь, брада, Bärtlein, barbula. | БРАнич, m. (у Ц. г.) Оer Bejuger, defensor. АддвАтицА, f. (у Дубр.) vidе барбун.

(БРАННЧЕВКА, f. ) Cine pоп Браничево. 2) браАдЎРИНА, f. vіdе брадетина.

брани

[ocr errors]

за

ратове људи са женама

стража.

покрива обарачу, бет 23ügel, cf.

ти

2) hindern, impedire: KO

ja

не

ta, non decussa.

Браничево.

БРАНИЧЕВАЦ, ёвца, m. Siner pon

nomen viri. .

ничевкa муха, Solubager Rüte, simulium | БРАтинство, п. bie Brübеrfфаft, fraternitas :

reptans Gollubatzense, ef. Голубачка муха. Још котоме златан прстен с руке БРАНИЧЕвкињА, f. Wine pon Браничево: За залогу мојега брашинсава, Кучевкиње и Браничевкиње

Мог брашинсшва, а твога сестринства БРАНИЧЕво, п. тако се зове Пожаревачка на БРАТити, тим, vidе братимити.

хија (т. ј. од Мораве па дође до Поречке | BPAтит, т. 1) Brucersfohn, fratris filius, cf. ријеке и до Омољскијех планина).

братанић, снновац. 2) Rangname, nomen БРАничEвски, кa, кo, pon Браничево.

viri. BPÂHKO, m. Mannsname, nomen viri.

БРітичинА, f. (у Сријему) висок коров по БРАЊЕ, п. н. п. кукурузно, виноградско, бав њивама, има био округао цвијет, Гrt un

Leren (Fechsen, Ernten), messis zeae, vinde- kraut, herbae inutilis genus. miae.

БРАТЈА, f. (у Босни по варошима) vidе браћа: БРАЊЕВИНА, f. vіdе забран.

Дадох брашји коње не јахане, БРАЊќницА, f. (у Хрв.) vide брањевина.

Брашја даду, а секе не даду БРАЊЕЊЕ, n. Bas Bebren, dеfеnѕiо.

БРАТкo, m. hyp. р. брат (ово се овако пјева BPÅbŷr, m. der Krammetsvogel, iurdus pilaris мислећи да би овако Москов казао): Linn. cf. бравењак,

Немој, брашко, Црнојевић Саво БPAство, т. vіdе братство.

БРАтковиНА, f. (у Рисну) некако бијело грожБРАТ, m. Ser 25ruber, frаtеr: Оно ми је браш he, Urt Weintrauben, uvae genus. ко ми је добру рад;

БРіто, т. буж.) һур. р. брат. А. Ко ти је око извадио ?

BPÀTOB, a, o, Bruders-, fratris. Б. Браш.

БРАТдножити, m. pl. ein Otamm in Брда bet А. За то је тако дубоко.

Montenegro: Нема љета без Ђурђева дана,

Ломна Куча и Брашоножића Нити браша док не роди мајка

БРАТ-РЕГЕМЕНТА, f. приповиједа се да су овако Имам на дом мили девет браша

за Наполеонова времена Французи звали EPÁTA, m. 1)(uct.) vide oparo. 2) Mannsname, наше граничаре, који су под њима били,

што су често слушали од њих ријеч браш, БРАТАНИЕ, m.

(у Боци) братов син сестри, н. п. оди брате да -; зима - брате; богме der Bruderssohn, fratris filius sorori.

брате БРАТАНИЦА, f. (у Боцн) братова кћи сестри, БРАТСКА, f. (у Ц. г.) по свој прилици мисли die Bruderstochter, fratris filia sorori.

ce nybae, die Bruderliebe, Brüderlichkeit, БРАТАЦ, браца, m. hyp. р. брат.

fraternitas: Бог тн, и брашска! (кад ко БРАТЁнци, братенаца, m. pl. vіdе братијенци: што кога моли); Међу мили девет брашенаца

Јунак Стојан за брашску примио — БРАти, берём, v. impf. 1) н. п. кукурузе, ја- У тебе ме брашска не поможе

буке, грожђе, lеfеп, . 28. Objt, Хrauben, ern: БРАтски, кa, кo, brüberli), frаtеrnus. ten, i. 23. Suturus, lego, meto. 2) fammein, БРАТственик, т. (у Ц. г.) један од братства, legere, cf. купити:

н. п. убно ми је једнога браш сивениБери војску штогод више можеш ка, убили га његови брашсивеници, ein 3) faßen, capere:

Snitglies be8 братство, membrum zой братЗлатна купа девет бере литар”

ство, cf. братствењак. 4) (у Дубр.) жито братя, vidе жети: беру | БРАТствѣњлк, братствењака, т. (у ц. г.)

vidе братственик. БРАТИЈЕнци, братјенаца, m. pi. (ст.) vide бра- БРАТство, п. 1) vidе братинство. 2) (у ц. г.) ћинци:

нахије се дијеле на племена, а племена бути нејак царевић Урошу,

на братства, Samilie, familia; људи од бути дјете ништа не бесједи,

једнога братства имају једно презиме и Јер не смије од три брашијенца,

славе једно крсно име, и тако су сви Брашцјенца три Мрњавчевића

од једнога рода: Јако брашство брзо БРАгимити, мим, v. impf. молитн кога да буде

заплеће. брат, brübern (bitten cap einer meir ruber | БРАТУЧЕД, m. брат од стрица, Веfbmijterfino, fei), fratrem te saluto.

patruelis: првобратучеди, то су од два браБРітимЉЕЊЕ, n. Bas Brübern, appellatio fratris.

та дјеца; а другобратучеди, то су дјеца BPÀTÂMCTBO, n. die Brüderschaft, fraterna ne

првобратучеда. Он је мени брашучед и

ја сам њену брашучед. Свети Јован кумство и

БРАТУЧЕДА, f. сестра од стрица, Сејфwifter= БРАТИНАЦ, инца,

kind, soror patruelis. БРАтин, а, о, vide братов.

БРАТУЧЕДов, а, о, бет Sefфwiftertino gehörig.
БРАтинскй, кa, кo, vidе братски.
БРАтин, а, о, бев брата, frаtеrсuli.

quod patruelis est.
БРАКА, f. (coll.) бie 23rйдеr, fratres.

и т. д.

жито.

као

cessitudo: :

m, vidе братучед.

брашимсиво

[ocr errors]

те

[ocr errors]

БРітинци, браћинаца, м. р. (ст.) Зrüber, (БРВЉАти, љам, vide брблати. fratres: :

BPBOAỆbe, n. das Schnalzen, labrorum crepitus. Тя имадеш девет мили брата,

БРБољити,

љим, v. impf. кад свиња по води Ти поведи девет брабинаца

тражи што

као једе, БРАБИЦА, f. dim. р. браћа.

Schweine wenn es im Wasser durchsucht und

schnalzen (vom БРАЦА, m. hyp. р. брат.

frißt), labris crepare. БРАЦА, m. (нст.) vidе брацо.

БРВосАти, брбошем, v. pf. (у Рисну) wеinens ао

sagen, dico flens. ао,

БРБдтАЊЕ, т. vіdе брблање 2. БРАцо, т. (јуж.) һур. р. брат.

врвот АЊЕ, П. verb. р. брботати. БРАч, Брача, m, Sie Snfel Brazza.

БРБотAти, брбоћем, v. impf. Грецепбеп бап БРАЧАНИН, m. Siner pon Брач.

bеrроrbringen, crepare: водени бик брбоће БРАчЕ, брача, f. р. (у Боци) винова комина,

кад виче, и патка и гуска кад се загњури die Weintreber, vinacea, cf. KOmaha.

по води доље што тражи. БРАЧИНАЦ, Брачинца, m. брдо у Јадру (гото- | БРБОТАТи, брбоћем, у. impf. vіdе брблати 2.

во на међн нахије Ваљеcвке, пабачке и БРВУКАЊЕ, п. vіdе бръбтање. Зворничке).

БРБУКАТИ, брбучём, vide брббтати. БРАчки, кa, кo, pon Брач.

БРБУчити, брбучим, v. pf. тумарити у што БРАШАНИЦА, f. (у Херц.) vide брашњеница: руком или главом, fфne biein fabren, imи у торбу меће брашаницу

mitto manum. БРАШАнцE, n. dim. E. брашно: дај ми мало ВРВ, f. vіdе брвина. брашанца.

BPBEHйк, т. знанне од старога града, близу БРАШАнчево, п. баѕ frоbnleinansfeit (ber #a- Новога пазара : tholiken), festum corporis Christi.

Студеницу нспод Брвеника БРАШНАВ, а, о, 1) mit элеђl bejtreuet, farina, БРВинА, f. даска, или греда, што се метне conspersus. 2) јабука, кромпир, mebliФt, преко воде, да само људи могу прелазити, farinaceus, .

der Steg, ponticulus. БРАШНАР, брашнара, т. деr 9Xebbanoler, qui БРВљив, а, о, н. п. овца,

т. ј. болесна, па farinam vendit. све остаје од осталијex оваца

и понај

тако врлуда EPÀLIHAPA, f. 1) Mehlkammer, penus farinaria. више се обрће у наоколо, ?) (y Cpujemy) die Arrestkammer der Geistli- док не цркне. Говори се да никаква chen, carcer sacerdotalis (weil es ebemal eine ка не ће на брвљиву. овцу (ни на живу ни Mehlkammer war).

на мртву). BPAMIHÁPKA, f. die Mehlhändlerin, quae farinam BÒBHÂbE, n. das Aufbalken, tignorum, trabium vendit.

superpositio. БРАШНЮни (брашн енӣ), на, но, н. п. торба, (БРВНАтн, нам, v. impf. aufbalfen, trabes trabi. Mebl-(Sack), farinae (servandae).

bus superponere. БРАШНЕник, m, vide брашњеница:

БРВНАш, брвнаша, m. (у хрв.) коњ, који је Мнјеси ми лаке брашненике

као плосан, cf. дашчак. БРАшно, п. 1) дав эле, farina. 2) (у Црмн.) (БРВно, п. (gen. р. брвана)

Ser Baltet, tignum, луна кућа брашна, кућа од брашна, т. ј. trabs (ein Brett an

drei Finger dick). гдје се даје јести свакоме ко дође, то еіn | БРЊАло, m. човјек који бргља, беr fфnen uns jeder reichlich bewirthet wird, farina abundans, unverständlich spricht, blatero. hospitalis.

БРгљањж, n. Das fфnеuе ипреrftinoliфе СpreРАшњёник, брашњеника, т. (у ц. г.) vide chen, blateratio. брашненик:

БРГљАти, љам, v. impf. говорити брзо да се Сигурај ми лака брашњеника

не може разумјети, fфnen un unbert&nba РАЊЕНИЦА, f. јело што се носи на пут,

lich sprechen, blatero: Xeifeзebrung, viaticum, cf. брашаница, браш- лупатку.

vide неник, брашњеник:

ВРго, (по источним
А. Што ти је у торби ?

брзо:
Б. Брашњеница.
Па спремнше лаке брашњенице
РБЛАЊЕ, п. 3) Ріdе блебетање. 2) ба8 Офncp= |БРДА, p. pl. Gegets an Ser Srenze gegen 9)en?

pern, crepitus.
РБЛАТи, лам, 5) vidе блебетати. 2) fфnoppern,
mit dem Rüssel durchsuchen, crepare.

|БРДАР, т. 28eberblattmaфer, qui pеctіnеs tex5.10, m. der Plapperer, blatero. БЉАВ, а, о, који много брбља, plapperhaft, БРДАРЕВ, а, о, беѕ ѕеbеrbаttrаdеrѕ, ejus qui БЉАЊЕ, n. vіdе брблање.

и

звјер

јаре на

Брга као

крајевима Србије)
Брго другом за бијела уста —
Право оде у потеру брго
tenegro, regio Monti nigro contermina
Када Турци Брда поараше

[ocr errors]

torios conficit.

.

BPAẬPOB, pectines textorios conficit.
| ВРДАШЦЕ, п. dim. р. брдо.

« PreviousContinue »