Page images
PDF
EPUB

МЎшко, п. adj. Sag Rannsbile, mas: као да ни- Б. Ко је муштерија? — Ако си мушше.

jecн мушко (кад ко што рђаво ради). рија, ласно ћемо се погодити. . cf. купац. MYTIKÒBAHA, f. ein Frauenzimmer, das sich wie 2) der Werber, conquisitor:

ein Mann benimmt, flucht u. dgl., femina mo- Којнно је цури муштерија rum masculorum. .

Чему си муштерија ? was müФtet u ? МУшковАНАСТ, а, о, fit wie ein Rann beneb: МУШТУЛУГИЈА, m. See Ten Bоthеnlohn аnpriФt, mend, morum masculorum.

qui petit mercedem nuncii. cf. женидба. MỒIUMYAA, f. die Miespel, mespilus germanica Myutýlyk, m. der Bothenlohn, merces nuncii. Linn. .

МУШГУЛУКЧИЈА, m, vidе муштулуција. МУШТЁРИЈА*, f. Die Runofфаft, Der Sunse, деr МУШУлйн, мушулйна, т. (у војводству по ваKäufer, emtor :

pownma) Muslinet, panni genus: A. По што је то ?

и кецељу

бела

мушулина

H

[ocr errors]
[ocr errors]

лити се.

НА, m it loc. и. асс. 1) н. п. носи на глави, ја-| нАБАХНУТн, нём, у. pf. на кога, аnfаbren, in

на коњу, стојн на брду, погинуо на vehor. Косову, auf, in. 2) на небу, ат фіmmеl. | НАБАЦАти, цам, v. pf. in Renge апwerfen, con3) на главу, auf, in (cum acc.): метни на jicio abunde, porrigo. главу, узјашн на коња, попни се на брдо, НАБАЦйвањЕ, n. Bas Inverfen (а. 23. Seg Зацтв), отишао на Косово. 4) на војску, in pen Sries, injectio. . in bellum. 5) прије божића на недјељу дана, нАВАЦивАти, бацујем, v. impf. апwerfen, injicio. auf eine 2Boфe, ad. 6) на моју срећу, јu mеі: АБАцити, набацим, v. pf н. н. замку коњу на пет Glut, bona mea fortuna. 7) узети што врат који се не да ухватити, Sarauf wеrfеп, на душу, befфwären, juro. . 8) узети кога injicio. на вјеру да му ништа не ће бити ; узети | НАБЕлити, набелим, (нст.) vide набијелити. што на вјеру, т. ј. на вереснју, auf grедit. НАБЁлити ск, набелим се, (нет.) vide набије. 9) промијенити што на боље, auf, in: жив

је и здрав дерао и на бољу промијенно! НАБИГУзиЦА, f. ш. m. Bеr Офтаховеr, Sie Офта: HÃ, interj. da! en tibi ; hare, da habt ihr’s, en vo- rogerin, parasitus, parasita (proprie b, d. euli bis. cf. нај. .

farctor). Сви сватови који немају службе HAÀ 3AP, m. ein türkischer Beamter:

у шали зову се набигузице или пустосваНаавару цареву већилу

тицё. НАБАЗити, вим, v. pf. perfфаffеп, соmраrо. НАБИЈАЊЕ, П. 1) баѕ ФLagen an etwas, fixio. НАБАВЉАЊЕ, n. Bas Berfфајтеп, соmраrаtiо. 2) das Spießen, adactio stipitis per medium НАБАВЉАТИ, љам, v.r. impf. perfфаffen, comparo. hominem. 3) das Stopfen, farctio. 4) Stampfen, НАВАвљіч, набављача, m. Ber gieferer, praebitor. tunsio, tusio. 5) das Laden, zò implere. 6) das HABÁ ÂHE, n. 1) das Anstecken, Aufstecken, fixio. sich att effen, ventrem implere, 7) das Schla2) das Unstechen, compunctio.

gen (des Flachses, Hanfs), tunsio, s). das Be: НАБАДАТи, набадам, v. impf. ) aufjteten, figo, lästigen durch öftere Besuche, oder längeres Auf

н. п. трешње на иглу. 2) н. п. опанке, аn: balten. fteфen, compango. Опанця пошто се остру. НАБИЈАти, набнјам, v, impf. 1) н. п. обруч на кажу и покиселе, најприје се округке, па се цу, binauffФlagen, аnjwagen, figo. 2) кога онда набоду, т. б. врхом од ножа начине на колац, fpiepen, adigeгe stipitem . per meсе свуд унаоко јамице кроз које се про- dium hominem. 3) stopfen, farcio 3. B. bpaвлачи опута кад се граде.

шно, да више стане (у врећу или у чанак). НАБАЙВАНЬЕ, т. vіdе набахивање.

4) ftampfen, tundo. 5) пушку, адеп, impleo, НАБАЙВАти, баујем, vide набахивати.

cf. пунити. 6) набирати г.....y, ji) fatt effen, НАБАЛАТИ СЕ, лам се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide ventrem impleo. 7) кудјељу, јФlagen, tаndо. натоварити се :

s) коме огњиште, cf. набнти. Свега чеса по залогај,

НАВИЈАТА СЕ, набијам се, v. . impf. (іф poli А зеља се набалај.

anessen, ventrem impleo. НАБАНУти, нём, vide набахнути.

НАБИЈАч, набијача, т. који што набија. НАБАЊАTн CE, њам се, v. r. pf. (у Ц. г.) vide НАВИЈАЧА, f. (у Боци) дрво којим се туче банабалати се.

калај. НАБАСАти, сам, v. pf, на што, илverfebens wor: НAБизвлити, набијелём, v. pf. Winem Beiр аија auf ftopen, offendo in aliquid, cf. нагазити.

legen, fuco. HABAXйвање, . Bas 2Infabren, inveсtiо. НАБИЈЕлити CE, набијелим се, Y. г. pf. Beip HABAXÚBATH, 6àxyjêm, v. impf. Ha kora, anfah. auflegen, fucare se. ren, invehor.

НАБйлити, набилим, (зап.) vide набијелити.

[ocr errors]

mero:

НАБилити ск, набилим се, (зап.) vidе набнје-ІнАБРЕКНУти, нём, v. pf. einen mit бре! anfab.

ren, excipere aliquem voce bpe ! НАБИРАЊЕ, p. 1) бie @rnte (8ефjung), mеѕѕіѕ. НАБРЕндити, дим, v. pf. (у Сријему) anlaufen,

2) das Falten, f. B. des Hemdes, plicatio. intumesco, cf. отећн: усне му набрендиле. НАБИРАТИ, набирам, 5) v. impf. gewinnen, erfec: НА БРЕЦИВАЊЕ, n. vіdе набрекивање. fen, erntent, meto, cf. братн. 2) falten, plico. | НАБРЕЦйВАТИ СЕ, брецујем се, у. г. impf. vide

. 3) v. pf. voll lefen, klauben, impleo legendo, cf. набрекивати се. бврати.

НАВРЕцнт, а, о, аnfаbren, vehеmеnѕ. НАБИРАТИ СЕ, набирам се, ч. г. pf. ji fatt HiP30, (на брзо) bаlѕ, рrоxіmе. klauben, satis legisse.

HÀBPA3TATY, râm, v. pf. nachgewinnen, ersegen, НАБИРАчити, бирачим, v. pf. (у Хрв.) паblеfеn, sufficio : кад се крава ујутру пoмузе, па у

racemor, ef. напаберчити, напаљетковати. вече нема млнјека онда кажу: није набризHAвити, набијем, v. pf. 1) н. п. обруч на буре, гама.

binauffФlagen, figo. 2) кога на колац, jpiepen, НАБРОЈити, набројим, v. pf. Baraufählen, adnuadigere stipitem per medium hominem. 3) stopfen, farcio, н, п. брашно да више стане у На слугина плећа набројише врећу нян у чанак. 4) кућу, tampfen, tan- Тридест и шест златни буздована dеrе. 5) пушку, арен, impleo, cf. напунити. І НАБРОЈити се, набројни се, v. P. pf, jifatt 6) набити г....у, т. б. најести се. 7) кудје- jählen, satis numerasse. љу, fФlagen, tundo. 8) кабити коме огњи- нАБРСтити, тим, v. pf. н. п. набрстило воће, ште, т. б. досадити му честим долажењем т. б. напушило, ausfblagen, gemmas protrudo. или дугијем код њега бављењем или чаш. НАБРЎСити, набрўсим, v. pf. Wegen, exacuo. ћењем.

cf, оштрити. навити cЕ, набијем се, v, г. pf. jih pel anel: НАВРЎСити св, набрӯсім се, v. г. pf. vіdе раfen, satis comedisse.

срдити се, НАБЛАгдВАТИ СЕ, наблагујем се, у.г. pf. fіф fatt | НАБРЧАТи, чим, v. pf. dnitopen auf еtmав, offendo. essen, satis comedisse.

НАБРчити, набрчим, v. pf. т.ј. точак, т.ј. углавнавлизу, (на близу) пabe, prope.

чину ударитн спице, н. п. колар је точак НАБЉУВАТИ, набљујем, v. pf. po breфen, vomi- набрчно, али још није обуо, т. і. није му lü impleo.

ударио наплатке, jpeiben, radiare. НАБодицА, f. (у Хрв.) који налијеће на дру- HABPчиця, т. (у Хрв.) vide набрчко.

rora, der Stänker, homo litigiosus, ef. Habp4. HÀBPKO, m. der Stänker, homo litigiosus, cf. ко, налетица.

налетица. навој, m. 1) 2Випке аn bеr Фоblе, bom Barfuр- НАБУВАТИ СЕ, набубам се, v. r. pf. vіdе наје

geben, solea vulnerata eundo. 2) Wand von сти се, набити се, набокати се. Erde (die zwischen Bretern eingeschlossen wer: HÀBYBPHTU, Pêm, v. pf. auffchweden, intumesco, den, bis die Erde fest trocknet), paries terreus. н. п. пасуљ у лонду. 3) (у Хрв.) оно што се метне у пушку, | НАБУЈАТ, јам, v. pf. н. п. набујало тијесто, vide xнтац.

aufschwellen, intumesco. навозит, а, о, н, п, грожђе, пуно пуца, biФt, НАБЎРити CE, набурим се, ч. г. pf. 8ornig fein densus.

auf Jemand, sufflare se alicui. НАБокATн CE, набокам се, v. г. pf. најести се нА БУСивање, п. vіdе набрекнвање.

(напунити бокове), jih poll effen, ventrem | НАВУсивАти, бусујем, т. impf. vіdе набреки

impleo. HÁBOP, m. die Falte (f. B. im Hemde), plica, HÀByCHT, a, 0, zornig, gähzornig, iracundus, sinus,

НАБЎтити CE, набућим се, y, r. pf. anbaufфеп, НАБдстн, бодём, v. pf. 1) апjpiepen, figo. 2) н. intumesco.

п. опанке, аnіtефеп, соmрungo, cf. набадати. І НАБУХНУти, нём, (набухао, хла) v. pf. (у Дубр.) НА БОЦАти, цам, v. pf. н. п. xљеб, аnіtефеп, anlaufen, anschwellen, intumesco: nabycao compungo.

човјек у лицу; набуғле руке од зиме. НА БРАЈАЊЕ, n. Bas auf3ablen, adnumеrаtiо. НАБУшити CE, шим се, v. г. pf. н. п. набушнHABPÁJATH, Hàópâjâm, v. impf. aufzählen, numero. да се перина, anbaufфеn, inflor. НАБРАТИ, берём, v. pf. 1) ecnten, meto: набраонівАДА, f. Vie QIngewöhnung, Sepohnheit, con

сам ове године пун кош кукуруза, 2) аntlаи= sueludo, assuetudo. Беn, lego, colligo : набери јабука да једемо. ІнАВАДАН, дна, дно, н, п. во у кукурузе, аngе. 3) falten (das Hemo, Kleid), plico.

wöhnt, assuetus. НА БРЕKйвањЕ, n. bas Infahren gegen einen, in- HABAдити, дим, v, pf. 5) angewöhnen, assuefacio, vectio.

ef. навранити, 2) genug beraunehment, satis НАБРЕКИВАТи, брекујем, v. impf. на кога, је- prompsisse,

manden mit ope! anfahren, invehor in aliquem, 'HÅBAẠNTH CE, AÂM ce, v. r. pf, fich angewöhnen, exclamans бре! !

assuesco. cf. научити се, навранитн се,

вати.

као

Влаш,

HÀBASAHE, n. das Angewöhnen, assuefactio. варити га. 3) воду на воденицу, anleiten, HÀBAGATH, hâm, v. impf. angewöhnen, assuefacio, derivo. 4) платно, cf. наводити. cf. наврањати, наврањивати.

НАВЁсти, везём, (навезао, навёзла) v. pf. ftizen, НАВАЪАТИ СЕ, ђам се, v. r. impf. (іф angewö65 acu pinxisse. . nen, assuesco.

НАВЁсти, везём, (навезао, навёзла) v. pf. н. п. НАВАТЁник, наваћеника, m. који се на што лађу на воду, abfahren (mit Set ©фіffе),

HabaAno, der etwas gekostet und sich daran ge- impello navim. wöhnt hat, qui assuevit: Hacafenuk je ropa HABÈCTH CE, Bèsên ce, v.r.pf. abfahren, avehor: него крвник.

навезе се на море. навАл, m. vіdе навала.

НАВЁсти се, ведём се, у. г. pf. wanken (vor навлах (навала), f. ) беr ЗuІauf, concursus dem Falle), labasco.

(н. п. у дућану), cf. налога. 2) Циганке про- НАВЁстити, навестим, (ист.) vidе навијестити. дају ћевојкама навалу (биље или чини), НА ВЕЧЕРАТИ СЕ, рам се, v. г. pf. fi, fatt effen да на њих навале просноци. 3) беr Orang, fu, Abend, satiari coena. impetus, proclivitas: То је његова навала НАВЕЧЈЕ, п. деr оrаbеn еіnев Seftев (в. 23. без била, да се тако учини.

Hauspatrons), vespera proxima ante diem fe. НАВілити, навални, v. pf. ) Saraufmälgen, ad- stum: Добар вече, и честито ти навечје!

volvo, н. п. пањ на јаму. 2) навалио да вде, (кад се долази уочи крснога имена на веdringen, festino. 3) stürmen, impetum facio: черу). нaвaлише људи на кућу, на њега. 4) нава- HABEшвивањЕ, n. (ист.) vidе навјешћивање. лио на њега вино и ракију, Баt ibn poll gea HABEштЙВАти, вешћујем, (ист.) vidе навјештафt, obruo. 5) навалио ватру, grорев Sever ћиватн. maфen, 6) навалило ми н, п. на поље, georun: на видети се, дйм се, (ист.) vidе навидјети се. gen werden zur Nothdurft.

навидити cЕ, дим се, (зап.) vidе навидјети се. НАВА лити ск, навалим се, v. P. pf. ji anlebnen, навидJЕТи ск, навидим се, v. г. pf. (у Рисну) innitor. .

слагати се, живљети у љубави, ji) НАВАЛИЦЁ, mit Sleip, dе industria, cf. наво, на- vertragen mit Jemand, cum quo concorditer

vivere: Вук и лисица не могу се навиНАВАЊАти, наваљам, v. pf. Finanmäljen, advolvo. fеши. . НАВАЊйвАЊЕ, т. perbal. v. наваљивати. навиБЕТИ СЕ, видим се,(јуж.)vidе навидјети се. НАВАЊйВАти, ваљујем, v. impf. 1) binanwäljen, НАВИЈАло, т. (у Сињу) vidе навијаљка.

advolvo. 2) oringen, festino, 3) fturnien, impe- НАВИЈАЉКА, f. сохе, возаљка и оно мјесто гдје tum facio. 4) вино на кога, boll mафеп, obruo. се навија пређа (пређа се метне на во5) ватру, gropes Seuer maфen. 6) наваљује заљку, а вратило на сохе, па се вратило ме сваки н. п. дан на поље, еѕ nöthіgеt mid) окреће, те се возаљка примиче и навија се zum Stuhlgange, mihi voluntas desidendi est. пређа). cf. навалити.

HABÚJĀBE, n. 1) das Aufwickeln, Aufwinden, НАВАЊйВAТи ск, ваљујем се, v. г. impf. fіф ап: glomeratio, 2) das Beugen, flexio. 3) das Len: lehnen, innitor.

ken, flexio. ) Lufziehen, intentio. 5) das HABATAТи, там, vidе нахватати.

Schwanken, inflexio. HABATAти CE , там се, vidе нахватати се. НАВИЈАти, навијам, v. impf. ) aufminsen, gloНАВЕЗАК, веска, m. Ser Saven Sеr аn einen an: mero. 2) beugen, flecto :

dern angebunden wird, filum adnexum. . Оде Туре навијаши њние, НАВЁЗАти, навежем, v. pf. Taran binsen, adligo. Завија му до долине главу НАВќзАТИ СЕ, навежем се, v. r. pf. 1) vidе оба- 3) anlenken, flecto:

везати се. 2) навезала ме се болест, не мо- Па навија танка ревердана гу да је се опростим, піt пафLaffen, ad- 3) на своју руку, т. б. говори оно што је haerere.

поњ добро, и еіgеnеm Rugen reдeп. 4) саНАВЕзйвањЕ, т. баз даrаnbinsen, adligatio. xat, aufziehen, intendo. НАВвзивати, везујем, v. impf. Baranbinsen, НАВИЈАти ск, навијам се, v. impf. fфwаnten, adligo.

vacillo, inflector. НАВЕК, (вст.) vide нaвнјек.

НАВИЈЕК, (на вијек) (јуж.) emig, auf іmmеr, in НАВЕсёлити CE, навеселим се, v. r. pf. fifatt регреtuum. . belustigen, satis se oblectasse:

НАВИЈїстити, навијестим, v. nf. ) (особнто Нек се моја навесели мајка

по зап, кр.) aufbeter (Brautleute), annuncio. НАВЁсти, ведём, (навео, навела) v. pf. ) fuЬ- 2) (у горњ. прим.) ушутити: навијесии

ren, anleiten, inducо, н. п. просце на дје. ме ће ћу купити добру кућу, коња, и т. д. војку (т. і. навратити нх да је просе): НАВИЈУТАК, тка, т. vіdе навитак. хајдуке на кога (т. ј. наговорити нх да навик, (зап.) vidе навијек. га похарају или убију). 2) perfeiten, indu- навика, f. Bie Gemonheit, consuetudo: Нави. со; навести кога на танак лед, т. ј. прен ка је једна мука, а одвика двије муке.

[ocr errors]

НАВИКАТИ СЕ, навичём се,у. г. р. (іф fatt freien, НАВластито (навластито), (у Имоск.) vide clamando satiari.

на власт, навластице. Навикнути, нём, v. pf. gewöhnen, assuefacio, І НАВЛAСтицЁ, vide нaвлaстито. cf. навићи.

НАВЛАЧАК, чка, m. vіdе назувица. HAвикнути, навикнён, v. pf. у пјесми мјесто навлічёЊЕ, n. 3) бав Insieben, indutus. 2) обрва, назваши :

das Schminken der Jugenbraunen, fucatio palБожу му је помоћ навикнуо

pebrarum. 3) das Verleiten, inductio. На викнути ск, нём се, v, г. pf. fіф semöhnen, THАвлічити, навлüчём, v.impf. 1) хаљине, чакassuesco.

шире, angieben, induo. 2) обрве, бie glugen: НавиљАК, навиљка, m, мали пластић, деr реи: braunen schminken, fuco. 3) verleiten, induco.

Kaufen, foeni acervus. Сијено се најприје навлічити св, навлачи се, y. P. pf. (іф баrüberпо њиви покупн у навиљке па се навици зieben, inducог, 8. 23. облак, бијело на око, послије днесу на оно мјесто гдје ће се

навлачи иу; се нешто на око. сијено садјести. Навиљци се сносе на сн- НАВЛАЧКАПА, г. (у Сријему, понајвише се гојенскоме қољу: два дугачка коца подвуку BOPH gen. pl. nao ndukauâ) ein Kinderspiel, се одоздо под навиљак, па два човјека, је- ludi puerilis genus. Посврате дјеца капе један остраг а један напријед станувши ме- дну на другу, па се онда око њих ухвате ђу коље и узевши сваком руком по за је- за руке и навлаче се, које ће их оборндан колац носе навиљак међу собом. cf. ти; па које навуку, те их обори, оно се пласт.

мора натрћити, а друго четворо узму најнавӣљЧЁњЕ, n. Bаѕ peuhaufens тафеn, foeni in

мање дијете за ноге и за руке па његоmetas exstructio.

вом задњицом бију у задњицу онога наНавӣљчити, чём, v. impf. Peupaufen maфen, трћенога (тако би се готово могло рећн foenum in metas exstruere.

да је теже ономе којим бију, него ономе НАВИРАЊЕ, п. ) баѕ аuffфween Surф бieben, кога бију).

bullitas. 2) das Durchwollen mit Gewalt, im- HÁBAAU, vide habannye. petus.

НАВЛАртито, (у Црин.) vide нaвлaстито. HÀBHPATH, pêm, v. impf. 1) durch Sieden auf- HÀBAYM*, m. (y Cp6uju) vide hâbo.

fфweden, intumesco coquendo. 2) mit Gemalt наво, навла, m. кирија кад се што носи на

durchwollen, impetu velle perrumpere aliquo. лађи (у Србији навлум), Set Офіfflори, HABйстити, навистим, (зап.) vidе навије. naulum.

наво, vidе навалице. НАВИТАК, тка, т. пређа навијена на вратило, | НАВддити, наводим, у. impf. 1) Бinführen, ans der Aufzug (ber den Webern), stamen.

leiten, induco. 2) verleiten, induco. 3) BOAY Навити, навијем, v. pf. 1) н. п. прећу, aufgie: на воденицу, anleiten, derivo. 4) (у Сри

hen, anscheren, stamen intendere. 2) beugen, јему) платно, т.ј. иглом увлачити пређу flecto. 3) anlenken, flecto:

гдје се уткању од основе жица прекинуКомнен нави танка цeвeрдана,

ла па остало као ријетко, cf. навести. Нави њега с десна на лијево

HAводити ск, наводим се, y, r, impf. јфwans 4) сахат, aufgieben, intendere. 5) (у Грбљу) ten, vacillo: наводи се да падне. као накнадити, erfekent, compenso.

Наводљив, а, о, т. б. точак којега су се паоци HAвити ск, навијем се,v. P. pf. fіф Beugen, fфwand почели изглављивати. ken, inflector.

Наводници, f. жица која се у платну навеНавини, викнём vіdе навикнути.

де, cf. наводити. Навити CE, викнём се, vidе навикнути се. HABÒ BÊBE, n. 1) das Führen, Unleiten, inductio. HABHYAJ, m. die Gewohnheit, Sitte, consuetudo, 2) das Verleiten, inductio. 3) das Leiten (des

mos, cf. навика : Колико је села толико је Wassers), derivatio. 4) das Wanken, vacillatio. навичаја (у Боци).

НАВджЁЊЕ, n. Saw bfahren (pom ufer), аvеctіо, НАВишъйвање, п. (зап.) vidе навјешћивање. discessus. НАВишивBATи, вишћујем, (зап.) vidе навјеш-| HAвозити, навозим, v. impf. лађу, abfahren ћивати,

(vom Ufer), solvo navem a litore. навЈЕСити, сём, v. pf. (у Грбљу) н. п. кoтao | НАВдзити се, навозим се, v. г. impf. abfabren, на ватру, т. ј. објесити, наставити.

discedo, avehor a litore. HABJEWRÚBABE, n. das Aufbieten (der Brauts HÀBOPA, f. die Unaphora der griechischen Kirche, leute), annunciatio.

anaphora, antidoron, cf. васкрсеније: Могао НАВЈЕШтЙВАти, навјешћујем, v. impf. (јуж.) бих навору узети (кад ко хоће да рече да aufbieten (Brautleute), annuncio.

онај дан још ништа није јео); НАВЛАКА (навлака), f. 1) Беr lеbеrgus (eines Rif= Сунце зађе за гору

fens), superindumentum. ) das Fell auf dem Дај ми, попе, навору. Uuge, cataracta.

НАВдштити, навоштім, v. pf. mit 28афв über: Навласт, (у Лицн) befonberg, praecipие. Bieben, cero: навошшиши конац.

ститн.

ти се :

навезати се.

њата се.

НАВР, vidе наврх. .

я '18

је све онако лијепо као што би требало. НАВРанитн, навраним, v. pf. 1) fфwars maфen, cf. напрести. reddo atrum :

НАВРНУти, наврнём, v. pf. 1) аnfфrauben, befeІІто си косу навранила,

ftigen, insero, figo. 2) пециво на ражаю, auf= То си мене намамила

spießen. 3) Bohry, einpfropfen, surculum arbo2) angewöhnen, assuefacio, cf. навадити. ri insere, cf. прицијепити, накалемити. 4) НАВРАнити се, навраним се, v. г. pf. 1) fi воду, Іeiten, duсо:

fchwarz färben, atrum se reddere. 2) (no jyro3. А наврнух жубер воду —
кр.) jib angewöhnen, assuesco, cf. навади- На гроб Мехов цркву оградно,

На срце му ружу усадно,
Наврани се момче нежењено,

А на ноге воду наврнуо Бевојкама бостањ погазило

НАВРНУТИ СЕ, наврнём се, vide yвратити се. НАВРАЊАЊЕ, n, vidе навађање 1.

НАВРНЧАТИ, чам, v. pf. т.ј. опанак, antiemen НАВРАЊАТИ, њам, v. impf. (у Сријему) ange- (die Riemen anmachen), lora adnecto, cf. BpHwöhnen, assuefacio, cf. Habahata.

чаница. НАВРАЊАТИ СЕ, њам се, v. r. impf. ji, ange: НАВРсти cЕ, наврзём се, (наврзао се, наврзла wöhnen, assuesco, cf. habahath ce.

се) v. P. pf. око кога, или на штo, jih an je: НАВРАЊйвањЕ, p. vіdе навађање.

mand, an etwas machen und nicht nachlassen, НАВРАЊйВАТИ, Врањујем, vidе наврањати. intendo: наврзла ме се некака болест. cf. НАВРАЊйвати ск, врањујем се, vidе навра

HÁBPT, m. das Pfropfreis, surculus, cf. Kanem. НАВРАЊнти, наврањйм, v. pf. angewöhnen, as-| НАВРТА, f. cf. коловрта. suefacio, cf. навадитн, навраннти.

HÁBPTAK, Tka, m. 1) das Angefchraubte, quod coНАВРАЊити CE, наврањйм се, v. r. pf. fi) ап: chlea adstringitur. 2) vidе наврт.

gewöқпеп, аѕѕuеsco, cf. навранити се, нава- НАВРТАЊЕ, т. 1) Ваз 2Infrauben, inѕіtіо, 2) тав дити се.

Pfropfen, insitio. 3) das Reiten, ductio. HABPÁTUTH, HàbpâTÂM, v. pf. 1) bereden, verlei- HÀBPTATH, Bpħêx, v. impf. 1) anschrauben, in

ten, indućo. 2) das Wasser leiten, duco aquam. sero, adigo cochlea. 2) воћке, pfropfen, insero. НАВРАТити CE, навратам се, vide yвратити се. 3) BoAy, leiten, duco. HÀBPARÂHE, n. 1) die leitung, ductus. 2) die HABÚTETH, TÂM, (uct.) vide Habprjeru.

Berleitung, inductio. 3) vidе увраћање. НАВРтити, тим, (зап.) vidе навртјетн. НАВРАЖАТИ, һам, v. impf. 1) н. п. воду, Іeiten, НАВРТЈЕти, тим, v. pf. (југоз.) ) аnbobren, teduco, ducto. 2) verleiten, induco.

rebrare: нијесам провртио, него сам само НАВРАКАТи ск, ћам се, vidе увраћати се. мало навршио. 2) н. п. буре, пробушити НАВРВЕти, (нст.) ) вим, v. pf. jufammеntr- га гдје ће се ударити чеп, аnbobren, terebra НАВРВити, (зап.) теп, (и за ствари, кад их dolum aperio. 3) (у Ц. г.) пециво на ражаю, НАВРВЈЕти, (југоз.) ( се накупи много) fіф ап: anjpiepen, figo, ef. натаћн, наврнути. НАВРВЉЕти, (јуж.)) häufen, confluere, cf. врв- НАВРЖЕти, вртим, (јуж.) vidе навртјети. љети.

НАВРти, навргнём, vidе наметнути (ef. наврНАВРГНУти, нём, vidе наврћи.

гнути). НАВРГНУТИ СЕ, нём се, vidе наврtіи се. НАВРни cЕ, навренём се, vidе наметнути се. НАВРЁти, наврем, (навръо наврла) (ист.) videІ НАВРХ, u obert, oben, in summo cacumine: нанавријети:

врх брда, наврах куће, наврх села нтд. НАВРЕти, врӣ, v. pf. purф бieben auffфwellen, НАВРЧМАти, мам, v. pf. (у Ц.г.) vidе наврнчатн.

intumesco coquendo : Наврела вара од Дун- НАВРШивање, п. Зав 23olmaфen, Зоmеrѕеп, дулова дола, cf. вара.

expletio. НАВРИЈЕти, наврем, (навръо, наврла) v. pf. | НАВРШИВАти, вршујем, v. impf, polumaфen, er

(jym.) mit Gewalt durchwollen, vi perrum- füllen, expleo: pere velle.

Сваком Јуже хатар навршује НАВРЙти, наврем, (навръо, наврла) (зап.) vide | НАВРШИВАТИ СЕ, навршујем се, v, r. impf. in навријетн.

Erfüllung geben, expleri, cf. Bpunth ce: НАВИКАТИ, кам, v. pf. апRegen, incito.

навршује се воља Божија. НАВРЊАти, наврљам, v. pf. н. п. наврљала нАВРШитн, навршим, v. pf. pplmaфen, erfulen,

много дјеце, т. і. нзродила, іn Renge ge- expleo : навршио у служби три године. bären, progigno, .

HABPшити се, навршим се, v. г. pf. Doll bеr : НАВРЉЕ, adv. fфief, oblique, cf. накриво:

den, erfüllt werden, expleor : Habpurna my ce Она мучи ништа не говори,

година. Наврље га млада погледива

навпE, г. р. (у Дубр.) vidе наћве 2. НАВРНдАти, дам, v. pf. (роп деп бpinnensen)| НАВӱки, вучём, v. pf. ) angieben, induo : наву

in Menge fertig machen, conficio. Kaj ce pe- ћи чизме. 2) Finaufsieben, educo : Док су мече наврндала, може се мислити да ни- феда навукми на крушку, отрган му уши.

[ocr errors]
« PreviousContinue »