НАВАЂАЊЕ, n. baš Индеö,неп, assuefactio. НАВАЂАТИ, Ђам, v. impf. ange önen, assuefacio, cf. наврањати, наврањивати. НАВАЂАТИ СЕ, Ђам се, v. r. impf. fid angeröbs варити га. 3) воду на воденицу, anleiten, derivo. 4) платно, cf. наводити. НАВЕСТИ, везём, (нӑвёзао, навезла) v. pf. ftiđen, acu pinxisse. Навести, везём, (навезао, навезла) v. pf. н. п. лађу на воду, abfabren (mit bem diffe), impello navim. навезе се на море. nen, assuesco. НАВАЂЕНИК, навађеника, m. који се на што навадно, bet etmas gefoftet unb fid baran ge:| öbnt bat, qui assuevit: Навађеник је гори | НАВЕСТИ се, везём се, v. r. pf. abfabren, avehor: | него крвник. Навал, m. vide навала. НӑВАЛА (навала), f. 1) ber Žulauf, concursus (н. п. у дућану), cf. налога. 2) Циганке продају ђевојкама навалу (биље или чини), да на њих навале просноци. 3) ber Drang, impetus, proclivitas: То је његова навала била, да се тако учини. НАВЕСТИ СЕ, Ведём се, v. r. pf. manfen (vor НÁВЕЧЈЕ, n. ber Sorabenb eines Keftes (з. 2. Без ћивати. НАВÁлити, навалим, v. pf. 1) baraufwälzen, advolvo, н. п. пањ на јаму. 2) навално да иде, bringen, festino. 3) ftûrmen, impetum facio : навалише људи на кућу, на њега. 4) нава- | НАВЕШЋИВАЊЕ, п. (ист.) vide навјешћивање. лно на њега вино и ракију, bat ibn boll ges| НАВЕШЋивати, вешћујем, (ист.) vide навјешmadt, obruo. 5) навално ватру, großes Feuer тафеп, 6) навалило ми н. п. на поље, деōrun-| нÁвидети CE, дӥм се, (ист.) vide навидјети се. gen werden zur Nothdurft. НАВИДИТИ СЕ, дим се, (зап.) vide навидјети се. НАВИДЈЕТИ СЕ, навидим се, v. r. pf. (у Рисну) као слагати се, живљети у љубави, fid vertragen mit Jemand, cum quo concorditer vivere: Вук и лисица не могу се навиђеши. НАВА́ЛИТИ CE, навӑлим се, v. г. pf. fid anlebnen,| innitor. НАВАЛИЦЕ, mit leiß, de industria, cf. наво, на влаш. НАВÁЉАТИ, нӑваљам, v. pf. binanwaljen, advolvo. НАВАЉИВАЊЕ, n. verbal. v. наваљивати. НАВАЉИВАТИ, ваљујем, v. impf. 1) binanwalzen, advolvo. 2) bringen, festino. 3) ftürmen, impetum facio. 4) вино на кога, voll maden, obruo. 5) ватру, großes Feuer maden. 6) наваљује ме сваки н. п. дан на поље, es nötbiget mid zum Stuhlgange, mihi voluntas desidendi est. cf. навалити. НАВАЉИВАТИ СЕ, ваљујем се, v. r. impf. fid an=| lehnen, innitor. НАВАТАТИ, там, vide нахватати. НАВАТАТИ СЕ, там се, vide нахватати се. НÀВЕЗАК, веска, m. ber Gaben ber an einen an= dern angebunden wird, filum adnexum. НАВЕЗАТИ, навежём, v. pf. baran binben, adligo. НАВÉЗАТИ CE, навежём се, v. r. pf. 1) vide обавезати се. 2) навезала ме се болест, не могу да је се опростим, nidt nadlaffen, adhaerere. НАВЕЗИВАЊЕ, П. baš Daranbinben, adligatio. НАВЕЗИВАТИ, везујем, v. impf. baranbinben, adligo. НАВЁК, (ист.) vide навијек. НАВИЂЕТИ СЕ, видим се, (јуж.) vide навидјети се. НАВИЈАЛО, n. (у Сињу) vide навијаљка. НАВИЈАЉКА, f. cохе, возаљка и оно мјесто гдје се навија пређа (пређа се метне на возаљку, а вратило на сохе, па се вратило окреће, те се возаљка примиче и навија се пређа). НАВИЈАЊЕ, П. 1) bas Zufwiceln, Hufwinben, glomeratio, 2) das Beugen, flexio. 3) das Len= ken, flexio. 4) Aufziehen, intentio. 5) das Schwanken, inflexio. НАВИЈАТИ, навијам, v. impf. 1) aufwinben, glo- Оде Туре навијаши њиме, Па навија танка џевердана 3) на своју руку, т. ј. говори оно што је поњ добро, ju eigenem Пиßen reben. 4) саxar, aufziehen, intendo. НАВИЈАТИ CE, навијам се, v. impf. fdmanfen, vacillo, inflector. НАВИЈЕК, (на вијек) (јуж.) emig, auf immer, in perpetuum. НАВЕСЁЛИТИ СЕ, навеселим се, v. r. pf. fid fatt beluftigen, satis se oblectasse: НАВИЈЕСТИТИ, навијестим, v. nf. 1) (особито Нек се моја навесели мајка по зап, кр.) aufbieten (rautleute), annuncio. навести, ведём, (навео, навела) v. pf. 1) fûb=| 2) (у горњ. прим.) упутити: навијесши ren, anleiten, induco, н. п. просце на дје- ме ђе ћу купити добру кућу, коња, и т. д. војку (т. ј. навратити их да је просе); НАВИЈУТАК, тка, m. vide навитак. хајдуке на кога (т. ј. наговорити их да навик, (зап.) vide навијек. га похарају или убију). 2) verleiten, indu-| навика, f. bіе е оßnheit, consuetudo: Нависо; навести кога на танак лед, т. j. пре-i ка је једна мука, а одвика двије муке. НАВИКАТИ СЕ, Нӑвичём се,v. г. pf. fid fatt {dreien, НАВЛАСТИТО (нӑвластито), (у Имоск.) vide clamando satiari. навласт, навластице. НАВИКНУТИ, нём, v. pf. gewöhnen, assuefacio, НАВЛАСТИЦЁ, vide навластнто. cf. навићи. НӑВЛАЧАК, чка, m. vide назувица. НАВИКНУТИ, навикнем, v. pf. у пјесми мјесто | НАВЛАЧЕЊЕ, П. 1) baš Unzieben, indutus. 2) обрва, das Schminken der Augenbraunen, fucatio palpebrarum. 3) das Verleiten, inductio. навлачити, навлачим, v. impf. 1) хаљине, чакшaрe, anziehen, induo. 2) oбpвe, die Augen: braunen schminken, fuco. 3) verleiten, induco. НАВЛА́ЧИТИ СЕ, навлачи се, v. r. pf. fid barüber= zieben, inducoг, 3. 23. облак, бијело на око, навлачи му се нешто на око. НАВЛАЧКАПА, f. (у Сријему, понајвише се говори gen. pl. навлачкааа) ein Rinberfpiel, ludi puerilis genus. Посврате дјеца капе једну на другу, па се онда око њих ухвате за руке и навлаче се, које ће их обориТи; па које навуку, те их обори, оно се мора натрћити, а друго четворо узму најмање дијете за ноге и за руке па његовом задњицом бију у задњицу онога натрћенога (тако би се готово могло рећн да је теже ономе којим бију, него ономе кога бију). HÀBиPÂHE, n.) das Aufschwellen durch Sieden, bullitus. 2) bas Durdwollen mit Dewalt, im- НавЛАШ, vide навалице. petus. НАВЛАШТито, (у Црмн.) vide навластито. НАВИРАТИ, рём, v. impf. 1) burd ieben auf= | навлум*, m. (у Србији) vide наво. fdwellen, intumesco coquendo. 2) mit Gewalt наво, навла, m. кирија кад се што носи на durchwollen, impetu velle perrumpere aliquo. лађн (у Србији навлум), ber difflobn, НАВИСТити, навистим, (зап.) vide навије- naulum. ститн. НАВИТАК, тка, m. пређа навијена на вратило, Комнен нави танка џевердана, 4) сахат, auf ieben, intendere. 5) (у.Грбљу) као накнадити, erfeђen, compenso. навити се, навијем се,v. r. pf. [ф beugen, fdwan= fen, inflector. нӑвиЋи, викнем vide навикнути. НАВИЋИ СЕ, ВНкнём се, vide навикнути се. HABHчAJ, M. die Gewohnheit, Sitte, consuetudo, mos, cf. навика: Колико је села толико је навичаја (у Боци). HÁBÕ, vide навалице. НАВОДИТИ, Наводим, v. impf. 1) binführen, an Leiten, induco. 2) verleiten, induco. 3) воду на воденицу, anleiten, derivo. 4) (у Срнјему) платно, т.ј. иглом увлачити пређу гдје се у ткању од основе жица прекинула па остало као ријетко, cf. навести. наводити CE, наводим се, v. r. impf. fdwans fen, vacillo: наводи се да падне. НАВОДЉИВ, а, о, т. ј. точак којега су се паоци почели изглављивати. НАВОДНИЦА, f. жица која се у платну наведе, cf. наводити. НАВОЂЕЊЕ, П. 1) baš Gübren, Unleiten, inductio. 2) das Verleiten, inductio. 3) das Leiten (des Waffers), derivatio. 4) das Wanken, vacillatio. НАВДЖЕЊЕ, n. bas 2bfahren (vom Ufer), avectio, discessus. НАВИШЋИВАЊЕ, п. (зап.) vide навјешћивање. НАВИШЋИВАТИ, вишћујем, (зап.) vide навјеш-НАВОЗИТИ, Навозим, v. impf. лађу, abfabren ћивати. (vom Ufer), solvo navem a litore. НАВЈЕСИТИ, сим, v. pf. (у Грбљу) н. п. котао | НАВОЗзити се, навозим се, v. r. impf. abfabren, на ватру, т. ј. објесити, наставитн. HABJEшRÚBÂHE, n. das Aufbieten (der Brauts Leute), annunciatio. НАВЈЕШЋИВАТИ, навјешћујем, v. impf. (јуж.) aufbieten (Brautleute), annuncio. НАВЛАКА (навлака), f. 1) ber leberzug (eines Rifs fens), superindumentum. 2) das Fell auf dem Huge, cataracta. НАВЛАСТ, (у Лици) befonbers, praecipue. discedo, avehor a litore. HABOPA, f. die Anaphora der griechischen Kirche, anaphora, antidoron, cf. васкрсеније: Могао бих навору узети (кад ко хоће да рече да онај дан још ништа није јеo); Сунце зађе за гору Дај ми, попе, навору. НАВОШТИТИ, Навоштни, v. pf. mit Bads übers jieben, cero: навошшиши конац. НАВР, vide наврх. је све онако лијепо као што би требало. НАВРАНИТН, навраним, v. pf. 1) fdyrary maden, cf. напрести. reddo atrum : НАВРНУТИ, наврнем, v. pf. 1) anfdrauben, befe= ftigen, insero, figo. 2) пециво на ражањ, auf= spießen. 3) воhkу, einpfropfen, surculum arbori insere, cf. прицијепити, накалемити. 4) воду, Ieiten, duco : А наврнух жубер воду На гроб Мехов цркву оградно, На срце му ружу усадио, А на ноге воду наврнуо НАВРНУТИ СЕ, наврнём се, vide увратити се. НАВРНЧАТИ, Чам, v. pf. т. j. опанак, anriemen (bie Siemen anmaden), lora adnecto, ef. врн чаница. ange=|НАВРСТИ СЕ, наврзем се, (наврзао се, наврзла ce) v. r. pf. око кога, или на што, fid an je= mand, an etwas machen und nicht nachlassen, intendo: наврзла ме се некака болест. cf. wöbnen, assuesco, cf. навађати се. НАВРАЊИВАЊЕ, n. vide навађање. НАВРАЊИВАТИ, врањујем, vide наврањати. НАВРАЊИВАТИ СЕ, врањујем се, vide навра њати се. НАВРАЊИТИ, нӑврањим, v. pf. angewöbnen, as-| suefacio, cf. навадити, навранити. НАВРÁЊИТИ СЕ, наврањим се, v. r. pf. fidy an ge ölnen, assuesco, cf. навранити се, нава дити се. НАВРАТИТИ, нӑвратим, v. pf. 1) bereben, verlei= ten, induco. 2) das Wasser leiten, duco aquam. НАВРАТИТИ СЕ, навратим се, vide увратити се. НАВРАЋАЊЕ, П. 1) bie feitung, ductus. 2) bie erleitung, inductio. 3) vide увраћање. НӑВРАЋАТИ, ћам, v. impf. 1) н. п. воду, Ieiten,| duco, ducto. 2) verleiten, induco. НАВРАЋАТИ СЕ, ћам се, vide увраћати се. И НАВРВЕТИ, (ист.) вим, v. pf. zufammenftrö НАВРВИТИ, (зап.) men, (и за ствари, кад их НАВРВЈЕТИ, (југоз.) ( се накупи много) fid an=| НАВРВЉЕТИ, (јуж.))5äufen, confluere, cf. врв-| љети. НАВРГНУТИ, нём, vide наврћи. НАВРГНУТИ СЕ, нем се, vide наврћи се. 1731 НАВРЁТИ, нӑврем, (нӑвръо наврла) (ист.) vide навријети: НАВРЕТИ, врӣ, v. pf. burd ieben auffdywellen, intumesco coquendo : Наврела вара од Дун-| Дулова Дола, cf. вара. НАВРИЈЕТИ, наврем, (навръо, нӑврла) v. pf. (јуж.) mit Bewalt burdwollen, vi perrumpere velle. НАВРИТИ, нӑврём, (навръо, нӑврла) (зап.) vide навријетн. НАВРКАТИ, кӑм, v. pf. anbegen, incito. НАВРЉАТИ, наврљам, v. pf. н. п. наврљала много дјеце, т. j. изродила, in Menge ge= bären, progigno, НАВРЉЕ, adv. fcief, oblique, cf. накриво: Она мучи ништа не говори, Наврље га илада погледива НАВРНДАТИ, дам, v. pf. (von ben pinnenben) in Menge fertig madjen, conficio. Кад се рече наврндала, може се мислити да ни Навезати се. НАВРТ, М. ba fropfreis, surculus, cf. калем. НАВРТА, f. cf. коловрта. НАВРТАК, тка, m. 1) bas Ungefdyraubte, quod cоchlea adstringitur. 2) vide наврт. НАВРТАЊЕ, m. 1) baš Unfdyrauben, insitio. 2) баз Pfropfen, insitio. 3) das Leiten, ductio. НАВРТАТИ, врћем, v. impf. 1) anfdrauben, insero, adigo cochlea. 2) воћке, pfropfen, insero. 3) воду, leiten, duco. HABÉТЕТИ, тим, (ист.) vide навртјети. НАВРТИТИ, тим, (зап.) vide навртјети. НАВРТЈЕТИ, Тӥм, v. pf. (југоз.) 1) anbolten, terebrare: нијесам провртио, него сам само мало навршио. 2) н. п. буре, пробушити га гдје ће се ударити чеп, anboyren, terebra dolum aperio. 3) (у Ц. г.) пециво на ражањ, anfpießen, figo, cf. натаћи, наврнути. НАВРЋЕТИ, вртим, (јуж.) vide навртјети. НАВРТИ, навргнём, vide наметнути (cf. навргнути). НАВРЋИ СЕ, навргнём се, vide наметнути се. HABPX, ju oberft, oben, in summo cacumine: наврх брда, наврх куће, наврх села итд. НАВІЧМАТИ, мам, v.pf. (у Ц. г.) vide наврнчати. НАВРШИВАЊЕ, п. Баз Rollmaden, Xolmerben, expletio. НАВРШИВАТИ, ВРШујем, v. impf. vollmaden, er= füllen, expleo: Сваком Јуже хатар навршује HAВРШИВАТИ СЕ, навршујем се, v. r. impf. in Erfüllung geben, expleri, cf. вршити се: навршује се воља Божија. НАВРШитн, навршим, v. pf. bollmaden, erfüllen, expleo: навршио у служби три године. НАВРШИТИ СЕ, навршим се, v. r. pf. voll werben, erfüllt werben, expleor : навршила му се година. НАВЋЕ, f. pl. (у Дубр.) vide наћве 2. adigo: Нажени му срне и јелене 3) verleiten, induco. 4) нож (огњилом), бри-| нагљење, n. baš Gilen, festinatio. јаћу бритву (на каишу), abzieђen, еxасио, наГНАТИ, нагнам (наженём), v. pf. 1) antreiben, cf. намасатити. 5) обрве, {dminfen, fuco. НАВУЋИ СЕ, вуче се, v. r. pf. fid bazmi den jie= ben, inducor, н. п. облак, бијело на око. Наг, нага, о, (наги, га, го) nact, nudus, ријеТко се говори, и то као у пословицама, н. п. го наг, као од мајке рођен (mutternact), под нагим Богом (н. п. нема ништа). НАГАЂАЊЕ, n. bas Matben, Umbervatben, divina tio. НАГНАТИ СЕ, нагнам (наженём) се, v. г. pf. 1) на kora, sich auf jemand werfen, irruo in aliquem, 2) (у Ц. г.) vide десити се, cf. нагон: нагнао се дома; У колу се нагнао Новица дити. НАГНЁЗДИТИ СЕ, нагнёздим се, (ист.) vide наг НАГНÉздити, нагназдим, (зап.) vide нагнијез НАГАЂАТИ, нагађам, v. pf. umberrathen, divino. НАГАРИТИ, рим, v. pf. mit Ru befemieren, fu- НАГВАЖДАЊЕ (нагважђање?), п. біе 3iererei (beim Effen, Sieben), ineptiae. дити. НАГНИЗДИТИ СЕ, нагниздим се, (ист.) vide нанигјездити се. НАГНИЈЁЗДИТИ, нагнијездим, v. pf. (јуж.) коKoш, der Henne ein Nest machen, nidum paro gallinae. НАГНИЈЕЗДИТИ се, нагнијездим се, v. г. pf. (jyx.) sich ein Nest machen, nidum paro mihi: нагнијездила се кокош. НАГРАЖДАТИ (нагважђати ?), нагваждам, v. НАГНОЈИТИ, Нагнојим, v. pf. cüngen, stercoro. impf. sich zieren, delicias facio, ineptio. НАГИБАЊЕ, n. baš Meigen, inclinatio. НАГИБАТИ, нагибам (нагибљём), v. impf. neigen, inclino, н. п. буре или други какав суд. cf. нагињати. НАГИБАТИ СЕ, нагибам (бљем) се, v. r. impf. НАГИЗДАТИ, нагиздам, v. pf. fdmücen, orno, НАГИЗДАТИ СЕ, нагиздам се, v. r pf. fid [фmücken, comor. НАГИЊАЊЕ, П. baš Meigen, inclinatio. НАГИЊАТИ, Њём, v. impf. neigen, inclino, cf. нагибати: нагињали су да му даду, т. j. наваљивали су. НАГИЊАТИ СЕ, њем се, у. r. impf. fid neigen, inclinor. НÁГЛАВАК, главка, m. 1) bie Morfdubung, calceamentum? (öfterr. ber tiefelvoridub). 2) vide приглавак. нагнути, нӑгнём, v. pf. 1) пеіgеn, inclino. 2) нагао дан, т. ј. превалило подне, neigt (ф dem Abend. 3) mit Gewalt durch wollen, vi perrumpere velle, cf. навалити : Куда си нагао као во у купус? Плећи даде а бјегати наже НАГНУТИ СЕ, Нӑгнём се, v, г. pf. jid neigen, inclinor. нагњести, њётём, v. pf. н. п. врећу брашна, ftopfen, farcio, cf. набити. НАГЊЕЧИТИ, нагњечим, v. pf. 1) н. п. граха, in Menge Eneten, subigo. 2) н. п. ногу, an quetschen, contundo. нагњиздити, нагњиздим, (у војв.) vide нагнијездити. НАГЊИЗДИТИ CE, нагњиздим се, (у војв.) vide нагнијездити се. НАГОВАРАЊЕ, n. baš Dereben ju etmaš, suasio. HАГОВАРАТИ, Говарам, v. impf. bereben, suadeo, impello. НАГЛА́вити, нӑглавим, v. pf. н. п. чизме, vor-| НАГОВЕСТИТИ, говестим, (нет.) vide наговијеschuhen, calceo. стити. * НАГОВЕШЋИВАЊЕ, п. (ист.) vide наговјешћи НАТОВЈЕШЋИВАТИ, вјешћујем, v. impf. (јуж.) | НАГРАВАЧА, I. vide награђуша. erinnern, moneo. НАГРАЂИВАЊЕ, П. bas Morridten, praeparatio. НАГОВНАТИ, нам, v. pf. anmiften, stercore im-|НАГРАЂИВАТИ, грађујем, v. impf. vorridten, praepleo (z. B. лулy, im Scherze für füllen). paro, paro. НАГОВОР, m. bie Berebung, inductio, impulsio. | НАГРАБУША, f. комад платна, којега се један НАГОВОРИТИ, Говорим, v. pf. bereben, induco, im- крај обавије око (предњега) вратила, а за pello. НАГОВОРИТИ СЕ, говорим се, v. r. pf. fid fatt sprechen, satis locutum esse. НАГОДБА (нагодба), f. (у Хрв.) 1) ber Fall, casus, cf. догађај. 2) (у Боци) Sergleid, compositio, cf. погодба. НАГОДИТИ, нагодим, v. pf. 1) treffen, errathen, наружити. НАГРДИТИ CE, нагрдим се, v. г. pf. 1) id= lich zurichten, turpor. 2) sich satt beschimpfen, satis contumeliatum esse: алн сам га ce нагрдно! ferio, attingo, cf. погодити. 2) (у Боци) fin:|НАГРДити, нагрдим, v. pf. 1) bäßlid maden, ent ben, invenio, cf. наћи, десити. ftellen, turpo. 2) befdimpfen, contumelior. cf. НАГОДИТИ СЕ, нагодим се, v. r. pf. (у Боци) vide намирити се: Боље се с дужником нагоди и него судом потезати. НАГОЈИТИ, нагојим, v. pf.pflegen, erziebert, curare: Народила лице за љубљење — НАГОМИЛАТИ, лам, v. pf. anbäufen, accumulo. нагон, m. 1) ber 3wang, vis. 2) ber Wntrieb (ber Schweine der Save zu, um sie nach Deutschland zu überfegen), compulsio suum ad trajectum. 3) (у Ц. г.) колиба као чардак на четири стуба, Urt Sütte, tugurii genus. 4) (у Ц. г.) н. п. то се учинило нагоном, }ufällig, casu: без нагона не ће убити из пушке (рече се за рђава пушкара)лгода играм НАГОНИТИ, нагоним, v. impf. antreiben, nöthi= gen, adigo, impello.дый 2НАГОНИТИ СЕ, нагоним се, v. r. impf.1) loftürzen | НАГРИЗАТИ, нагризам, v. impf. anbeißen, admor ...auf einen, irruo in aliquem: На јадну се нагонише рају — 2) (у Ц. г.) vide десити се: Ал' се добар јунак нагонио - НАГРЕЗНУТИ, нём, v. pf. (у Дубр.) 1) auflaufen, auffdwellen, intumesco, н. п. нагревнули кукурузи у води (т. ј. набубрили), нагрезНу крух (т. 3. нарастао). 2) (у Бјелопавл.) uberfdwemmen, inundo. cf. грезнути. нАГРЕЈАТИ СЕ, јем се, (ист.) vide нагријати се. НАГРЕПСТИ, гребем, v. pf. anfcaben, corrado. нАРРЕПСТИ СЕ, гребем се т. г. pf. fid fatt an= fdaben, satis corrasisse, cf. грепсти: Ако се не накусасмо, не нагребосмо се. НАГРИЗАЊЕ, П. baš Unbeifen, admorsio. deo. НАГРИЈАТИ CЕ, јем се, v. г. р. (јуж. и зап.) fid fatt warmen, sat caleferi: Док се човјек дима не надими, не може се ватре нагриjаши. НАГОНИЦА, f. Н. п. у жиру, кад многи људи до- | НАГРИЈЕБАЊЕ, П. (у Црмн.) baš Umgraben beš тјерају гдје свиње да жире, ber Winbrang, Rufuru, circumdatio humi. НАГРИЈЕБАТИ, Нагријебам, v. impf. (у Црмн.) огртати кукуруз, bem Rufuruj Erbe um dau feln, circumdo humum. нагристи, нагризем, v. pf. anbeißent, admordeo. НАГРК, а, о, мало грк, etmas bitter, subamarus. НАГРНУТИ, нагрнём, v. pf. 1) anfdarren, corrado, congero. 2) fdarrenmeife anbringen, irruo : натрнуше људи на врата, cf. навалити. НАГРЦАТИ СЕ, цам се, v. r. pf. fid anhäufen (von einer Menge), accumulor: нагрцаше се толики људи у кућу; нагрцала се пуна со ба људи. НАГУЗИТИ СЕ, нагузим се, v. г. pf. fi fo neigen, daß der Hintere in die Höhe sieht, inclinari po dice erecto. НАГузька, m. (јуж.) ber Müdgänger (ein Romifder Name bes Rrebfes), cancri nomen comicum, retrogradus. |НАГУлити, нагўлим, v. pf. 1) н. п. лиле, луба, in Menge schälen (z. B. Rinde von Bäumen), delibro, decortico. 2) н. п. дрво, aufrigen, scarifico. |
