НАГУЛИТИ СЕ, Нагулим се, v. r. pf. fid fatt fau=|
fen, satis potasse: нагулно се водурине, ви-
• Нушине. 12

НАГУМАТИ СЕ, мам се, v. pf. vide награбити се.
НАГЎНТАТИ СЕ, там се, v. r. pf. in einer Wenge
kleben bleiben, sich anhängen, adhaeresco: нa-
гунтало се блато на точак.
НАГУСКЕ, réclingš, retrorsum, cf. натрашке.
НАГУТАТИ СЕ, Там се, v. г. р. н. п. дима, иједа,
sich satt schlingen, satis devorasse.

нӑд (над), m. (у Херц. и у Ц. г.) bie Hoffnung,
spes, cf. нада:

Кад виђеше е им нада нема,
Добријех се коња дофатише

НАДБАЦИВАЊЕ, П. bas Uebertreffen im Berfen,
victoria jactus.

НАДБАЦИВАТИ, бацујем, v. impf. кога, im Ber=
fen übertreffen, vinco jactu.
НАДБАЦИТИ, надбацим, v. pf. кога, im Berfen
Übertreffen, vinco jactu:

Он надбаци три стотин Маџара НАДБИЈАЊЕ, n. ber Sieg im Befedte, victoria. НАДБИЈАТИ, надбијам, v. impf. in berdladt befiegen, proelio vinco.

надбити, надбијем, v. pf. кога, in ber Odladt befiegen, praelio vinco.

НАДБОСТИ, БОДём, v. pf. im Štof befiegen (von en Stieren), cornibus vinco.

НАД, ) (mit acc. u, instr.) über, super : над во-| надвÁлити, надвалим, v. pf. übermältigen, vinco,

НАДА,) дом, нада мном, нада се;

Нада те се не нашло јунака
Млада нева воду нела,

Над воду се надносила

Нада, f. vide над.

НАДА, f. (у Ц. г.) оно што се додаје кад се што нади. cf. надо.

НАДАВАЊЕ, n. verbal. v. надавати 2. 3. НАДАВАТИ, надајем, 1) v. pf. genug geben, satis dedisse: не можеш му доста надавати. 2)v. impf. у воденици, у камен жито надавати, т.ј. руком, помагати да би ишло више него што га само чекало нагони. 3) н. п. руку, т. j. заклањати се њоме подмећу-| ћи је под сабљу или под нож, unterlegen, suppono, cf. подметати.

НАДАЛЕКО (на далеко.), (ferne, longe :

НАДАЛЁКУ (на далеку),

Надалеко запроси ђевојку

1mcf. надвладати :

Српска војска Турску надвалила НАДВАТИТИ, Тим, vide натхватити. НАДВЕЗАТИ, Надвежем, v. pf. anbinben, adligare: ходи брже! чекај док надвежем уже, пукло је, cf. навезати. НАДВЕЗИВАЊЕ, П. baš Unbinben, alligatio. НАДВЕЗИВАТИ, везујем, v. impf. н. п. пређу у ткању кад се кида, anbinben, alligo. НадвÈсти, везём, v. pf. н. п. лађу или скелу уз воду да пријеко возећи се не би до-1, шла врло сниско на другу страну, Štrom aufwärts lenken, contra aquam dirigere. НАДВЕСТИ се, ведём се, v. г. pf, 1) н. п. над воду, над јаму, fic baruber beugen, inclinor desuper, cf. наднијети се. 2) н. п. надвео се облак, baruber fommen, superinduci. НАДВИКАТИ, надвичём, v. pf. überfdreien, im Schreien übertreffen, obstrepo, clamore vinco.

АДАМ, Дма, m. bie läbung, inflatio: подузео | НАДВИРИВАЊЕ, n. bas Spinabguđen, despectus.

ме некакав надам.
НАДАНУТИ, наданêм, vide надахнути.
HÁдÂшE, n. das Hoffen, spes.
МОЛИНИ
НАДАРИТИ, рим, v. pf. verleiten, induco in ani-

НАДВИРИВАТИ СЕ, вирујем се, v. r. impf. bar= über hinabgucken, despicio.

НАДВИРИТИ СЕ, рим сe, v, r. pf. binabguđen, despicio.

1

mum : који те ђаво надари (на то)? cf. на- | НАДВИСИВАЊЕ, n. bas Uebertreffen an öbe, suвести, навратити, навући, натентати. О viperatio altitudinis.

НАДА́РИТИ, надарим, v. pf. (у Дубр.) fpenben,| НАДВИСИВАТИ, висујем, v. impf. an oöbe über= befdenfen, largior, muneror: Бог надарио! treffen, altitudine supero. (т ј. дао, даровао).

Надати, дам, v. pf. ausreißen, fugam petere, н.

п. нададе преко поља, уз поток и т. д.

НАДВИСИТИ, надвисим, v. pf. an Söbe übertreffen, altitudine supero:

Сву су гору врѣом надвисиле НАДАТИ СЕ, надам се, v. r. impf. boffen, sperо. НАДВИТИ СЕ, надвијем се, v. r. pf. fid barüber НАДАТИ СЕ, нада се, v. г. р. коме што, es folgt winden, desuper se flectere: nacheinander, succedit (bene aut male); на- Надви се облак изнад дјевојак’ дало се продало се (fagt ber Raufmann wenn | НАДВИШИВАЊЕ, n. vide надвисивање. ihm im Laden etwas herabfällt). | НАДВИШИВАТИ, вишујем, vide надвисивати. Надати, надађем, (надашао) vide надићи. НАДВЛАДАТИ, надвладам, v. pf. überwinben, надахнути, надахнём, v. pf. кога т. j. научити, einhauchen, inspiro.

vinco.

НАДВЛАЂИВАЊЕ, n. baš Ueberwinben, victoria. НАДБАДАЊЕ, n. bas Deftegen im örnerftoß (zwi=|НАДВЛАЂИВАТИ, влађујем, v. impf. überwinben, schen Ochsen, Kühen), victoria tauri.

vinco..

НАДБАДАТИ, надбадам, v. impf. im toße befte= | НАДВЛАЧЕЊЕ, n. baš Uebertreffen im Sieben, im gen, cornibus vincere : наш је во надбадао

вашега.

НАДБАРЈЕ, П. :

Примише се високу Надбарју

Spiele клипак, victoria tractus.

НАДВЛА́ЧИТИ СЕ, надвлачим се, v. impf. клипка, im 3ieben übertreffen, tractu vincere, cf.

клипак.

жље да јој је !

НАДВОДИТИ СЕ, надводим се, v. r. impf. 1) fid | Ко ће мајку надживјети
darüber hin beugen, inclinor desuper:
Млада нева воду нела,
Над воду се надводила

2) надводи се од свуда облак, berüber fom=
men, superinduci.

НАДВОЖЕЊЕ, n. baš Renfen Stromaufwärts, zo
dirigere navem contra aquam.
НАДВОЗИТИ, надвозим, v. impf. Stromaufwart3
Ienfen, contra aquam navem dirigo cf. над-

Вестн.

НАДВÕРНӥ, на, но, (у Хрв.) äußerlid, externus,
cf. спољашни.

НАДГЛЕДАЊЕ, n. bie 2uffidt, cura.
НАДГЛЕДАТИ, надгледам, v. impf. ( befeben, in-
НАДГЛЕДАТИ, дам, v. pf.
spicio, curo.
НАДГОВАРАЊЕ, n. baš Ueberfpreden, victoria
linguae.

НАДГОВАРАТИ, говарам, v. impf. überfpreden, ju
Schanden reden, vinco lingua.

НАДЖИВСТИ, Живём, vide надживљетн.

| НАДЖЊЕВАЊЕ, n. ber Betteifer im Betreibenitt, certamen messorium.

НАДЖЊЕВАТИ, Наджњевам, v. impf. judanben schneiden, messe vinco.

НАДЖЊЕВАТИ СЕ, наджњевам се, v. г. impf. eine Schnittwette eingehen, certamen messorium ineo :

Наджњева се момак и девојка наджЊЕти, vide наджети. НАДЗИРАЊЕ, П. vide надгледање. НАДЗИРАТИ, рêм, v. impf. надгледати : Надзиру мн коње и волове НАДЗИРАТИ СЕ, рêм се, v. r. impf. baruber caueп, despicio:

На Дунав се надзирала НАДЗРЕТИ СЕ, надзрём се, v. г. pf. barüberbliden, despicio :

НАДГОВАРАТИ се, говарам се, v. r. impf. im Wies Надарех јој се на прозор ben wetteifern, certo lingua. НАДИВАЊЕ, П. (зап.) vide надијевање. НАДГОВОРИТИ, говорим, v. pf. žu danben reben, НАДИВАТИ, Надивам, (зап.) vide надијевати. lingua vinco. Стојан је Чупић био врло рје- надигнути, нём, vide надићи. чит и много је говорио на скупштинама у НАДИГРАВАЊЕ, n. ber Dieg im Opielen, Sanjen, Биограду, за то приповиједају да је не- victoria lusus, saltus.

jen, vinco lusu, saltu.

гдје рекао Карађорђије: ко мн надговори | НАДИГРАВАТИ, игравам, v. impf. überfpielen, tan Чупића и натпише Молера, даћу му шта год хоће (војвода је Петар Молер имао обичај о свачему писати дуго и широко, тако да му је човјек морао све вјеровати). НАДЕБЕЛИТИ СЕ, дебелим се, v. г. pf. (у Далм.) vide одебљати (угојити се).

НАДЕВ, m. (у војв., по јуж. било бн нађев, а по југоз. надјев) baš Gülfel, impensa. НАДЕВАЊЕ, П. (ист.) vide надијевање, НАДЕВАТИ, надевам (ист.) vide надијевати. НАДЁВАЧ, надевача, m, (у Сријему) који надијева имена (кад се дјеца играју), ber ben Namen gibt, qui nomen indit.

НАДИГРАТИ, надиграм, v. pf. überfpielen, über=
tanjen, vinco lusu, saltu :
А Маџари игру започеше,
Другу игру, кола Маџарскога;
Кад заигра Канца Радоња,
Он надигра три стотин Маџара
Ђе се муња с громом игра,
Мила сестра су два брата,
А невјеста с два ђевера,
Муња грома надиграла

надизање, m. baš Yufridten (in bie Şöbe rids
ten), arrectio.

arrigo, tollo.

НАДЕВЁТАТИ СЕ, там се, v. г. pf. einen genug|НАДИЗАТИ, дижем, v. impf. in bie Göbe risten, prügeln, dedolo: баш сам га се надеветао. НАДЕКАТИ СЕ, надёкам се, v. pf. fid) anfdolampen, ventrem impleo, cf. набубати се. НАДЕЉАТИ, Љам, v. pf. (ист.) vide надјељати. наденути, нём, vide надести. НАДЕСИТИ, надесим, v. pf. treffen, offendo: Јели мајка родила јунака,

[надијевање, п. (јуж.) 1) baš Unmaфen, Defefti= gen an etwas, adfixio. 2) das Geben (eines Namens), inditio nominis. 3) das Füllen (z. B. eines Bratens), farctio.

А данас га срећа надесила
У Тушину ђе пијемо вино —
надесно, (на десно) redts, dextra.

НАДЕСТИ, наденем, (ист.) vide надјести.
НАДЕТИ, денем, vide надести.

ҢАДЖЕТИ, жањем (наджњем), v. pf. judan=

НАДИЈЕВАТИ, Надијевам, v. impf. (јуж.) 1) н. п. што на руку, на штап, аптафen, befeftigen, figo. 2) geben (einen Namen), indo nomen. 3) füllen, farcio (indo).

НАДИЛАЖЕЊЕ, n. baš Umgeђen von oben, ambitus. НАДИЛАЗИТИ, зим, v. impf. von обеп итдеђеп, ambio desuper.

|надиЉАТИ, љам, (зап.) vide надјељати.

ben fcneiben (als dnitterin), messe vinco : [надим, m. зидине од старога града близу За

Ако те наджањем, љуба да си моја, Ако ме наджањеш, даћу ти ја стадо НАДЖИВЕТИ, (ист.)

НАДживити, (зап.) живим, v. pf. überleben,
НАДЖИВЈЕТИ, (југоз.)( supervivo:
НАДЖИВЉЕТИ, (јуж.)

дра.

НАДИМАК, надимка, m. У Херцеговини и у Црној гори много чељаде (и мушко и женско) има још по једно име осим крштенога, таково се име данас онамо зове надимак. Управо узевши може се рећи да су

надимци Двојаки: једни се надјену дјете-| НАДЈЕЉАТИ, Љам, v. pf. 1) држалицу на сјеки-
дјете-|НАДЈЕЉАТИ,
ту у кући као од милости (може бити још py, anpassen, adapto. 2) viel aufschnigeln, con-
прије крштења), а други послије изван seco: шта си надјељао толико у соби ?
куће, понајвише подсмијеха ради. Овијех | НАДЈЕНУТИ, Нêм, (југоз.) vide надјести.
другијех надимака, који се Њемачки зову
bie Špignamen, онамо слабо и има (јер ни-
ко не да да му се подсмијевају), а у Срби-
ји првијех готово нема никако. У Црној|
гори и у Херцеговини људи се овијем пр-|
вијем надимцима зову и пјевају и пишу, та-
ко да се многима крштено име слабо и зна
изван куће и родбине његове: ја сам с је-
днијем Цетињанином, којему је надимак
Шушо, путовао неколика пута из Котора
на Цетиње, с Цетиња на Стањевиће у
Котор, на Цетињу сену Котору много
пута с њиме састајао и разговорао, и не
само што му нигда нијесам чуо крштенога
имена, него ми га нијесу знали казати ни|НАДЛАГИВАТИ, лагујем, v. impf. im lügen über>
његови знанци с Цетиња и из Котора. Ова-
кови надимци нијесу начињенн од имена|
крштенога, као н. п. Машо, Машко и Ма-
шан од Марко; Лако и Лакеша од Ла-
зар; Ико, Илча и Илчан од Илија;
него са свијем од другога и често непо-|
знатога коријена. У Црној се гори узимају
и права Турска имена за надимке, а и
само име Турчин, н. п. Мустафа Вукса-|
новић, Мураш Вуковић, Рамо Лазаревић,
Хасан Кезунов (а и Кезун је јамачно на-
Димак), Турчин Перовић, Осман Турчи-

надJЕсти, дјенем, v. pf. (југоз.) 1) anftecten,
figo, н. п. што на руку, на штап. 2) име,
geben, indo. 3) füllen (z. B. den Braten, Kür-
big), farcio, indo farturam.
надJети, дјенем, vide надјести.
НАДЈУНАЧИТИ, јуначим, v. pf. an elbentu
übertreffen (überhelden ?), virtute supero:
Надмудрисмо и надјуначисмо -
Кад се виде на невољи Марко
де ће њега дете надјуначит’-
НАДЛАГАТИ, надлажем, v. pf. im lügen übertref=
fen, mendaciis vinco.

нӑдинути, нём, vide надисти.

НАДИРАЊЕ, n. 1) vaš Unreißen, delibatio, scis-
sio. 2) das Ausreißen, fuga.
НАДИРАТИ, рêм, v. impf.1) anreiğen, delibo, scindo
primam partem. 2) aušreißen, fugam peto.
нӑдисти, динём, (зап.) vide надјести.
надити, динём, vide надисти.
надити, дим, v. impf. ftäblen, chalybe induco.
Кад се нади н. п. сјекира, онда се на ош-|
трице њезино настави нада (челика), па
се послије истањи и изоштри.
надити, надиђем, v. pf. von oben umgeђen, am-
bio desuper.

надиЋи, дигнём, (надигао, гла) v. pf. beben,
elevo, cf. надигнути.
НАДЈАЧАВАЊЕ, n. baš Ueberwinben, victoria.
НАДЈАЧА́ВАТИ, јачавам, v. impf. übermeiftern,

vinco.

НАДЈАЧАТИ, Чам, v. pf. überwinben, fortitudine

supero.

НАДЛАГИВАЊЕ, П. bas Betteifern im lügen, certamen mendacii?

treffen, mendacio vinco.

НАДЛАГИВАТИ се, лагујем се, v. r. impf. wett=
eifern im Lügen, mendacio vinco.
надлАЈАТИ, jем, v. pf, überbellen, latrando vin-
со: не би га надлајало деветоро паса.
НАДМАШИТИ, надмашим, v. pf. übergreifen, alti-
us extendo manum, altius deero :

Високо га копље надмашило НАДМЕТАЊЕ, п. 1) bas Darüber dießen, trajectus justo altior. 2) das Darüberseßen, super impositio (3. B. Punkt aufs i). 3) das Mehrbieten (im Kaufe).

НАДМЁТАТИ, надмећем, v. impf. 1) barûberfdies fen, altius jaculor, н. п. ова пушка надмеће. 2) baruberfeßen, superponere, н. п. над иже. 3) mehr bieten (im Raufe), н. п. Милован је давао за овога коња сто гроша, а Радован је надметнуо пет, па остао на њему (за 105 гроша).

НАДМЁТАТИ СЕ, надмећем се, v. r. impf. 1) mett= eifern, aemulari, н. п. надмећу се ко ће прије то и то учинити. cf. отимати се. 2) bei der Lizitation mehr bieten.

наДМЕТНУТИ, нём, v. pf. 1) barüberfdießen, altius jacio. 2) barüber egen, superpono. cf. над

метати.

НАДМОНТАТИ, там, v. pf. (у Боци) übertreffen, supero : козопаше надмоншаше. НАДМУДРИВАЊЕ, n. baš Ueberweifen, victoria sapientiae.

НАДМУДРИВАТИ, Мӱдрујем, v. impf. einen mit
Weisheit schlagen, supero sapientia.
НАДМУДРИВАТИ СЕ, мудрујем се, v. r. impf. mit
einander wetteifern, wer gescheuter ist, de sapi-
entia certo.

НАДМудрити, надмудрим, v. pf. an in und
Wiz
Weisheit übertreffen, sapientia vinco :
НАДМУДРИсмо и надјуначнсмо —
НАДНЕТи, наднесём, (наднео, наднêла) (ист.)
vide надиијетн.

НАДНЕТИ СЕ, наднесем се, (нст,) vide надни-
јети се.

Јеси ли ми санка надосиао ? НАДОСТАВИТИ, вим, v. pf. (у Дубр.) vide наста

вити.

НАДНИЈЕТИ, наднесём, (наднио, наднијела)
v. pf. (jyæ.) darübertragen, super fero.
НАДНИЈЕТИ СЕ, наднесём се, v. r. pf. fid bars
überbeugen, inclinor desuper. cf. надвести се. | НАДОСТАВЉАЊЕ, n. vide настављање.
наднити, наднесём, (наднио, надыйла) (зап.)
vide наднијети.

наднити се, наднесём се, (зап.) vide надни-
јети се.

надница, f. baš Zaglobn, merces diurna.
НАДНИЧАР, m. ber Eaglöbner, mercenarius.
НАДНИЧАРЕВ, a, o. vide надничаров.
НАДНИЧАРКА, f. bie Eaglöhnerin, mercenaria.

НАДОСТАВЉАТИ, љам, v. impf. (у Дубр.) vide

настављати.

НАДОСТАЧИТИ, чим, v. pf. (у Осијеку) деnug berbei daffen, satis conquiro: не можеш му надостачити (кад ко много троши или једе). НАДРАЖИВАЊЕ, n. vide подраживање. НАДРАЖИВАТИ, дражујем v. impf, vide подражи

вати.

надничаров, а, o, bes Eaglöhners, mercenarii. | НАДРА́ЖИТИ, надражим, v. pf. anreißen, incito, НӑДНИЧАРСКИ, ка, ко, Eaglöhner-, mercenarius. stimulo, cf. подражити.

НӑДНИЧЕЊЕ, n. baš aglöbnern, labor mercena-| НАДРВАТИ, Вêм, v. pf. кога, im Singen übertref= rius, opera. fen, luctatu vinco.

}

надничити, чим, v. impf. taglöhnern, operam| НАДРЕПАК, пка, m.) у приповијеци мјесто крdiurnam praesto. НАДРЕПИНА, f.

сти.

надно, unten, in ima parte : Боље се је на-|нÀДРЁТИ, надрём (надерём), (надръо, надрла) врх винограда договарати, него се надно (ист.) vide надријети. њега карати ;

Један стани навр Малована,
Други стани надно Малована
НАДНОСИТИ, Надносим, v, impf. barübertragen,
porto desuper.

НАДНОШЕЊЕ, П. baš Darubertragen, superlatio.
надо, n. 1) рупа, гдје пољски миши сносе жи-
To, das Mäuseloch, caverna murium. 2) (y СpH-
јему) све оно чии се свиње саме хране,
bas utter, pabulum: добра су овдје нада
за свиње. 3) Štabl, chalybs, cf. нада.
НАДОВЕЗИВАЊЕ, n. vide навезивање.
НАДОВЕЗИВАТИ, везујем, v. impf, vide надвези-|

вати.

НАДРИГЎЗ, m. eine urt allfpiel, pilae quidam lusus.

НАДРИЈЕТИ, надрем (надерём), (надријех, надрије, надријесмо, надръо, надрла) v. pf. (јуж.) 1) anreißen, scindo ex parte, perrumpo. 2) надрије у поток, aušreifen, fugam petere. НАДРИКЊИГА, m. ber Salbgelebrte, semidoctus (eig. Buchanreißer).

НАДРИТИ, нӑдрём (надерём), (нӑдрих, надръо, надрла) (зап.) vide надријети.

НАДРЉАТИ надрљам, v. pf. 1) auffrigeln, conseribillo. 2) übel anfommen, cf. награбусити. НАДРОБИТИ, надробим, v. pf. ein = ober anbröceln,

intero.

НАДОВОЉИТИ, љим, v. pf. н. п. срце своје, be= |НАДРОБИТИ СЕ, надробим се, v. г. р. н. п. виfriebigen, satis facio. на, fid voll trinfen, satis bibisse.

anbegen, incito.

НАДОВОЉИТИ СЕ, љим се, V. P. pf. fi.5 befriebi=|НАДРШКАТИ, Кам, v. pf. н. п. псето на свиње, gen, fatt baben, satis facere sibi. НАДОДАВАЊЕ, П. bas Unterlegen, suppositio. НАДОДАВАТИ, додајем, v. impf. н. п. руку под сабљу, unterlegen, suppono, cf. подавати,

подметати:

--

А луко му руке надодаје НАДОДАДБА, f. (у Ц. г.) bie ugabe, tum, cf. додатак.

НАДСКАКИВАЊЕ, n. 1) baš Uebertreffen im Oprin= gen, victoria saltus. 2) eine Springwette, contentio saltus.

НАДСКАКИВАТИ, скакујем, v. r. impf. im Sprin= gen übertreffen, vinco saltu.

additamen-НАДСКАКИВАТИ СЕ, скакујем се, v. r. impf. eine Springwette eingeben, contendo saltu: хајде да се надскакујемо.

НАДОЈИТИ, Надојим, v. pf. fäugen, mammamdare:
Да надојим нејаку сироту —
НАДОКНАДИТИ, Дим, v. pf. vide накнадити.
НАДОЛЕТИ, (ист.))

НАДОЛИТИ, (зап.) надолим, v.pf. videодољети. |
НАДОЛЕТИ, (јуж.))

НАДОМАК, Н. П. Беча, Бијограда, nabe, ad, prope:
И Троицу надомак Таслиџе —
НАДОМЁТАЊЕ, П. bas Sinzufegen, additio.
НАДОМЁТАТИ, ДӦМећем, v. impf. Kinzufegen, ad-
do, cf. Дометати.

НАДОМЕТНУТИ, Нем, v. pf. binzufegen, addo, cf.

дометнути.

НАДОСПАТИ, Пӥм, v. pf. у пјесми мјесто насиа

ваши се :

Добро јутру, моје несуђење,

НАДСТРИЈЕЛИТи, надстријелим, (јуж.) im die=|НАЖЕТИ, жањем (нањжем), v. pf. erernten, ßen mit Pfeilen übertreffen, sagittando vinco. НАДСТРИЛИТИ, надстрилим, (зап.) vide надстријелити.

НАДСТРИЉИВАЊЕ, п. (зап.) vide надстрјељн

вање.

НАДСТРИЉИВАТИ, стриљујем, (зап.) vide надстрјељивати.

einernten, meto, metendo nanciscor. НАЖИВЕТИ CE, (ист.)(вим се, vide наживљеНАЖИВИТИ СЕ, (зап.) ти се.

наживичити, чим, v. pf. (у Сријему) 1) обалу, einen lebendigen Zaun ziehen, viva sepe munire. 2) дрво, т. ј. тако га пресјећи да се не раздвоји, него само да се превали, и оно преваљено висећи о пању опет да остане ЖИВО и да листа; овако се ради кад се живиче обале (да би обала била гушћа).

НАДСТРИЉИВАТИ СЕ, стриљујем се, (зап.) vide надстрјељивати се. НАДСТРЈЕЉИВање, п. (јуж.) 1) baš Uebertreffen im Schießen mit Pfeilen, victoria sagittando. 2) eine dießmette, contentio quae fit sagittis. НАЖИВЈЕТИ CЕ, (југоз.) (вим се, v. r. pf. fid) fatt НАДСТРЈЕЉИВАТИ, стрјељујем, v. impf. (јуж.) НАЖИВЉЕТИ СЕ, (јуж.) leben, satis vixisse. im dießen mit Pfeilen übertreffen, sagittan- НАЖИВСТИ СЕ, живём се, (по зап, кр.) vide do vinco.

наживљети се.

паљивати.

НАДСТРЈЕЉИВАТИ CE, стрјељујем се, v. r. impf. нажизаЊЕ, п. (у Ц. г.) vide запаљивање. eine dießnette eingeben, contendo sagittis. нÀЖИЗАТИ, жижём, v. impf. (у Ц. г.) vide занажизати, НАДУВАТИ, надувам, vide надухати. НАДУВАТИ СЕ, надувам се, vide надухати се. НАДУТИ СЕ, надмём се, (надух се, надуо се, part. надувён) v. г. impf. 1) надуо се вјетар, ift | ins Blasen hineingekommen, coepit vehementer flare. 2) auffdwellen, inflor, н. п. мртав човек. 3) fid ftols aufblafen, inflor, cf. наду

хати се.

НАЖИКАТИ, нажикам, v, pf. tränfen, imbuo: цревље јуначке крви нажикање. НАЖИКИВАЊЕ, п. čas Zerzieren mit жик, огпаtio ope auri tremuli. нажиКИВАТИ, жикујем, v. impf. mit жик ver= }ieren, auro tremulo ornare: Кулу гради, о весељу ради, Нажикује што може наљеше НАЖИРИТИ, нажирим, v. pf. 1) н. п. свиње, mit Eideln fatt füttern, sagino. 2) дјетету гузицу, т. ј. избити га прутом, fegen, cf. нажарити. наду-|НАЖМИРАТИ, рам, v. pf. (у Дубр.) пушку, т. j.

НАДУХАТИ, надухам, v. pf. н. п. мјешину, on: blafen, inflo.

НАДУХАТИ СЕ, надухам се, v. r. pf. fidy ftolj auf=
blafen, inflor, cf. надути се.

НАДУШИТИ СЕ, надушим се, v. r. pf. aufladen,
eine Rade auffdlagen, in risum solvi:
шно се смијати.

НАЂЕЉАТИ, љам, (јуж.) vide надјељати.
наѣкнути, нêм, vide нађести.

НАЂЕЊЕ, n. bas tablen, inductio chalybis, cf.

надити.

НАБЕСТИ, енем, (јуж.) vide надјести.
набети, ђенем, vide нађести.
НАЂИКАТИ (нађикати), нађикам (нађикам), v.
pf. (у Бачк.) bоd aufwadfen, altus excresco,
cf. нарасти:

Око двора навикала трава,
Нека ђика, покосиће дика
наѣипати, нађипам, v. pf. vide нађикати: На-
Билала ка' и кобила:

НАЂУБРИТИ, Рим, v. pf. vide нагнојити.
НАÉРИТИ СЕ, наёрим се, vide нахерити се.
НÄЁРО, (на еро) vide нахеро.
НАЁРЦЁ, (на ерце) vide нахерце.

НАЖАЊ, жња, m. ове године слаб је нажањ
(мало је жита било снопом), али родно,
Einschnitt, messis.

нажарити, нажарим, vide нажирити 2. cf.

ожарити.

|

нанишанити.

нажњкти, нажњем (нажањем), vide нажети:
Момак нажње двадест и три снопа,
А девојка двадест и четири
НАЖУЉАТИ, нажуљам, (v. pf. фwielen maden,
НАЖУЉИТИ, Нажуљим, (callum facere:
Каде шета, да је не нажуља
нажут, а, о, vide жућкаст.

НАЗАД, (1) zurüd, retro, cf. натраг. 2) (по зап.
назада, кр.) два дана (томе) назад, vor zwei
Eagen, ante duos dies.

НАЗАДАК, газатка, m. ber Küdgang (fdledter
Erfolg), successus adversus : бије га на-

НАЖДЁРАТИ СЕ, наждерём се, v. r. pf. fid voll НАЗАДИЈЕВАТИ, Задијевам, v. pf. пad einanber freffen, satis vorasse. anstecken, impono aliud ex alio. нажёлкти, (ист.) (желим, v. pf. erwünfфen, назадовање, n. ber Müdgang, regressus. НажЁлити, (зап.) exoptare: ако ти то и же- НАЗАДОВАТИ, Дујем, v. impf. zurüdgeben, regredi. НАЖЁЉЕТИ, (јуж.))лиш, не можеш наже-|НАЗАЛУД, (на залуд) umfont, vergeblid, frustra, cf. узалуд:

љеши.