ter, pecus, oves. 2) (у војв.) БРАЖЂЕЊЕ, n. baš uren, zo sulcare. уштројен вепар, ein vernittenes chwein, БРАЗДА, f. bie Suche, lira: овај во вози из porcus castratus, cf. бравац. БРАВА, Г. баз, serra.

БРАВАЊЕ, n. ber hafsgang, incessus ut ovis est. | БРАВАРИЦА, f. крух, који се у Кастелима мијеси о Божићу (као у нас чесница); тако се за то зове, што су по њему начињени

различни брави (овце, волови) а и дијете у бешици и т. д.

БРАВАТИ, Вам, v. impf. ићи без памети као
овда, gehen wie ein Schaf, ut ovis incedo.
БРАВАЦ, вца, m. 1) vide вепар. 2) Тапинате,
nomen viri.

БРАВЕЊАК, бравењака, m. ber Grammetsvogel,
turdus pilaris Linn. cf. брањуг.
БРАВÈТИНА, f. augm. v. брава.

БРАВЕТИНА, Е. бравље месо, баз hafsfleifh,
caro ovilla.

БРАВИЦА, f. dim. v. брава.

ÂРÀÂÂĤ, ¿â, âê, Schaf-, ovillus.
ьРÁBчE, чeтa, n. ein Stück Schaf, ovicula.
БРАДА, f. (асс. браду и браду) 1) ber Bart,
barba: Ако лаже, брада му не смета. 2) баз
inn, mentum. 3) кукурузна, ber Bart am
Kukuruz, barba zeae.
БРАДАВИЦА, f. 1) bie Barte, verruca. 2)

сиcи, die Brustwarze, papilla mammae. БРАДАВИЧИЦА, f. dim. v. брадавица. БРАДАЈАГА, m. у пјесми :

на

А најпотље брадајаге Турци,
Што не носе ништа од оружја,
До на руке златне перјанице,
А да њима бегенишу главе
БРАДАЊЕ, п. бaš Befommen beš Bartes (von
Rufurus), zo aristis muniri.
БРАДАТ, а, о, bärtig, barbatus.

--

бразде, т. ј. с десне стране, куд бразда пада, а онај други од човјека. БРАЗДАШ, браздаша, m. (у Сријему) 1) во који оре из бразде (с десне стране), бer Pflugochs der auf der rechten Seite vor dem Pfluge geht, bos arator dexter. 2) der Furchдепоте, и на bar, confinis: ми смо бразДаши с виноградом, т. ј. бразда нам дијели винограде.

Браздити, браздим, v. impf. градити бразду,
furchen, sulcare, cf. браздичати:

Бразду бразди, воду мами
БРАЗДИЧАЊЕ, П. vide бражђење.
БРАЗДИЧАТИ, чам, vide браздити.

БРАЈА, m. (ист.) vide брајо: Сви су болесни,
осим килавога браје.

БРАЈАН, m. 1) 23ruber (vertraulich zu einem reun= de), fraterculus. 2) Mannsname, nomen viri. БРАЈЕН, m. vide брајан:

Каранфиле, мој мили брајене

БРАЈИН, а, о, češ браја, чой браја: Чисто, као
брајине гаће.

БРАЈИЦА, m. Mannšname, nomen viri.
БРАЈКО, m. al hyp. v. брат, Bruber! frater!
БРАЈО, m. (јуж.) 1) vide брајан. 2) (у Боци)
мужевљи рођак жени.

БРАЈОВ, а, о, без брајо, чой брајо:

Ово ми је брајов дудук

БРАЛЕ! 23ruber! frater!

BРÁHA, f. 1) das Wehr, Mühlwehr, moles. 2) eine Иrt Egge, occae genus: Боље се и на брани возити, него пјешице ходити; Превуци брану, па хајде у Босну храну. сf. дрљача. БРАНАЊЕ, п. òas Éggen, occatio.

БРАНАТИ, нам, v. impf. (у Хрв.) брану вући БРАДАТИ, дам, v. impf. т. ј. кукурузи, Bart be- преко орања, eggen, occare, cf. дрљати. Fommen (von Rufuruz), spica aristarum vallo | БРАНДЛА, f. bie lunte, funiculus incendiarius

БРАДАШ, брадаша, m. лонац највећи од јед- | БРАНЕГОВИЋИ, m. pf. у нахији Ваљевској на нога уха, па има усну као браду отобољенy, Art Topf, ollae genus.

БРАДВА, f. Зіmmerart, ascia: Зачудио се, као

да је видно лијеву брадву. cf. ванцага.
БРАДВЕНИ, на, но, von Žimmerart, asciae.
БРАДВЕТИНА, f. augm. v. брадва.
БРАДВИТИ, ВИМ, v. impf. mit ber Wxt behauen,

dedolare.

БРАДВУРИНА, f. augm. v. брадва.
БРАДЁТИНА, f. augm, v, брада.
БРАДИЋИ, m. pl. 1) само у овој загонеци: на-
ђох тиће брадиће, виш брадића усто-
чиће, виш усточића носочиће, вишносо-
чића гледочиће, виш гледочића челочиће,
виш челочића Гојко крмке враћа (т. j. |
брада, уста, нос, очи, чело и чешаљ у
коси). 2) село у Јадру.

БРАДИЦА, f. dim. v. брада, 23ärtlein, barbula.
БРАДОВАТИЦА, f. (у Дубр.) vide барбун.
БРАДУРИНА, f. vide брадетина.

|

десној страни ријеке Граца наврх једне литице зидине од старога градића. Према овијем зидинама, на лијевој страни Граца, има у по литице велика пећина, за коју се приповиједа, да су уз различне ратове људи са женама и с дјецом у њу бјежали, јер је у такој врлети, да је мало људи може браниши од читаве војске. БРАНИК, браника, m. 1) у пушке одоздо што покрива обарачу, ber 2ügel, cf. стража. 2) vide усперица.

|БРАНити, браним, v. impf. 1) wehren, defendo.
2) bindern, impedire: ко ти брани, ја не
браним, іh bin nicht bagegen, non repugno.
БРАНИЦА, Е. т. ј. јабука, или крушка, дери
tes, nicht herabgeschütteltes Obst, poma decerp-
ta, non decussa.
БРАНич, m. (у Ц. г.) ber für defensor.
БРАНИЧЕВАЦ, êвца, m. Ciner von Браничево.
БРАНИЧЕВКА, Г. ) Éine ven Браничево. 2) бра-

ничевка муха, Golubaßer Mücđe, simulium | БРАТИНСТВО, n. bie Brüberfhft, fraternitas: reptans Gollubatzense, cf. Голубачка муха. БРАНИЧЕВКИЊА, f. Cine von Браничево:

Кучевкиње и Браничевкиње
БРАНИЧЕВО, п. тако се зове Пожаревачка на-
хија (т. ј. од Мораве па доље до Поречке
ријеке и до Омољскијех планина).
БРАНИЧЕВСКИ, ка, ко, von Браничево.
БРАНКО, m. Mann name, nomen viri.
БРАЊЕ, П. Н. п. кукурузно, виноградско, баз
Lesen (Fechsen, Ernten), messis zeae, vinde-

miae.

БРАЊЕВИНА, f. vide забран.

БРАЊЕНИЦА, f. (у Хрв.) vide брањевина.
БРАЊЕЊЕ, П. baš Behren, defensio.
БРАЊУГ, m. ber Krammetšvogel, turdus pilaris
Linn. cf. бравењак,
БРАСТВО, n. vide братство.

БРАТ, m. ber Bruber, frater: Оно ми је браш
ко ми је добру рад;

А. Ко ти је око извадио?
Б. Браш.

А. За то је тако дубоко.
Нема љета без Ђурђева дана,

Нити браша док не роди мајка —
Имам на дом мили девет браша
БРАТА, М. 1) (ист.) vide брато. 2) Mann nаmе,
nomen viri.

Још к отоме златан прстен с руке За залогу мојега брашинсава, Мог брашинсшва, а твога сестринства БРАТИТИ, тим, vide братимити. |БРАТИЋ, m. 1) Bruberšfohn, fratris filius, cf. братанић, синовац. 2) Маnnšname, nomen viri.

БРАТИЧИНА, f. (у Сријему) висок коров по
њивама, има био округао цвијет, Xrt Un=
fraut, herbae inutilis genus.

БРАТЈА, f. (у Босни по варошима) vide браћа:
Дадох брашји коње не јахане,
Брашја даду, а секе не даду

БРАТКО, m. hyp. v. брат (ово се овако пјева
мислећи да би овако Москов казао):
Немој, брашко, Црнојевић Саво -
БРАТКОВИНА, f. (у Рисну) некако бијело грож-
he, Art Weintrauben, uvae genus.
БРАТО, m. (јуж.) һур. ѵ. брат.
Братов, а, о, 23ruberš=, fratris.
БРАТОНОЖИЋИ, m.pl. ein Stamm in Брда бег
Montenegro:

---

Ломна Куча и Брашоножића БРАТ-РЕГЕМЕНТА, f. приповиједа се да су овако за Наполеонова времена Французи звали наше граничаре, који су под њима били, што су често слушали од њих ријеч браш, н. п. оди брате да — ; зима брате; богме брате и т. д. БРАТСКА, f. (у Ц. г.) по свој прилици мисли ce yбae, die Bruderliebe, Brüderlichkeit, fraternitas: Бог ти, и брашска! (кад ко што кога моли);

,

БРАТАНИЋ, m. (у Боци) братов син сестри,
der Bruderssohn, fratris filius sorori.
БРАТАНИЦА, f. (у Боци) братова кћи сестри,
die Bruderstochter, fratris filia sorori.
БРАТАЦ, браца, m. hур. . брат.
БРАТЕНЦИ, братенаца, m. pl. vide братијенци:
Међу мили девет брашенаца
БРАТИ, берём, v. impf. 5) н. п. кукурузе, ја-
буке, грожђе, lefen, 3. 23. Doft, rauben, ern=|БРАТСКИ, ка, ко, brüberlidh, fraternus.
ten, 3. 23. Rufucuz, lego, meto. 2) fammeln,
legere, cf. купити:

Бери војску штогод више можеш 3) faßen, capere:

Златна купа девет бере литар’

4) (у Дубр.) жито брати, vide жети: беру

жито.

БРАТИЈЕНЦИ, братјенаца, m.pl. (ст.) vide браћинци:

Ћути нејак царевић Урошу, Ћути дјете ништа не бесједи, Јер не смије од три брашијенца, Брашијенца три Мрњавчевића БРАТИМИТИ, мим, v. impf. молити кога да буде брат, brübern (bitten баß einer mein Bruber| fei), fratrem te saluto.

БРАТИМЉЕЊЕ, n. baš 2Brübern, appellatio fratris.
БРАТИМСТВО, n. bie Brüberfhaft, fraterna ne-
cessitudo:

Свети Јован кумство и брашимсшво
БРАТИНАЦ, Инца, m. vide братучед.
Братин, а, о, vide братов.
БРАТИН, а, о, без брата, fraterculi.
БРАТИНСКИ, ка, ко, vide братски.

Јунак Стојан за брашску примно
У тебе ме брашска не поможе —

БРАТСТВЕНИК, m. (у Ц. г.) један од братства, н. п. убно ми је једнога брашсшвеника, убили га његови брашсшвеници, ein Mitglied des бpатство, membrum zov бparство. сf. братствењак.

БРАТСТвењак, братствењака, m. (у Ц. г.) vide братственик.

БРАТство, п. 1) vide братинство. 2) (у Ц. г.) нахије се дијеле на племена, а племена

на

братства, Samilie, familia; људи од једнога братства имају једно презиме и славе једно крсно име, и тако су сви као од једнога рода: Јако братство брзо заплеће.

БРАТУЧЕД, m. брат од стрица, Sefchwifterfinb, patruelis: првобратучеди, то су од два брата дјеца; а другобратучеди, то су дјеца првобратучеда. Он је мени брашучед и ја сам њему братучед.

БРАТУЧЕДА, f. сестра од стрица, Gefhwifter= find, soror patruelis.

БРАТУЧЕДОВ, а, о, bem Sefchwifterfint gehörig quod patruelis est.

БРАЋА, f. (coll.) bie 23rüber,

fratres.

БРАЋинци, браћинаца, m. pl. (ст.) Brüber, |БРБЉАТИ, љам, vide брблати.

fratres:

Ти имадеш девет мили брата,

Ти поведи девет браћинаца

БРАЋИЦА, f. dim. v. браћа.
БРАЦА, m. hyp., брат.

БРАЦА, М. (ист.) vide брацо.
Брацин, а, о,1

des

БРАЦИН, а, о, без браца, fraterculi.

БРАЦО, m. (јуж.) һур. . брат.
Брач, Брача, m. bie nfel Brazza.
БРАЧАНИН, m. iner von Брач.

БРАЧЕ, брача, f. pl. (у Боци) винова комина,

bie Beintreber, vinacea, cf. комина.

|БРБОЉЕЊЕ, П. bašonaljen, labrorum crepitus. БРБОЉИТИ, љим, v. impf. кад свиња по води

тражи што Н као једе, [hnalsen (voт Schweine wenn es im Waffer durchsucht und frißt), labris crepare.

БРБОСАТИ, брбошем, v. pf. (у Рисну) weinen
fagen, dico flens.

БРБОТАЊЕ, n. vide брблање 2.
БРБОТАЊЕ, П. verb. v. брботати.

БРБОТАТИ, брбоћем, v. impf. fprubelnben ha
Bervorbringen, сгераге: водени бик брбоће
кад виче, и патка и гуска кад се загњури
те по води доље што тражи.

БРАЧИНАЦ, Брачинца, m. брдо у Јадру (гото- | БРБОТАТИ, брбоћем, v. impf. vide брблати 2. во на међи нахије Ваљесвке, Шабачке и | БРБУКАЊЕ, n. vide брботање. Зворничке).

БРАЧКИ, ка, ко, хоп Брач.

БРАШАНИЦА, f. (у Херц.) vide брашњеница:
И у торбу меће брашаницу -
БРАШАНЦЕ, n. dim. v. брашно: дај ми мало
брашанца.

БРАШАНЧЕВО, п. baroninamšfeft (ber a=
tholifen), festum corporis Christi.
БРАШНАВ, а, о, 1) mit beftreuet, farina,
conspersus. 2) јабука, кромпир, mehlicht,
farinaceus.

БРАШНАР, брашнара, m. ber Melänòler, qui
farinam vendit.

BPÀILIHAPA, f. 1) Mehlkammer, penus farinaria.

2) (у Сријему) bie Wrreftfammer ber Seiftli= chen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine Mehlkammer war).

BPÀшIHÂPKA, f. die Mehlhändlerin, quae farinam
vendit.

БРАШНЕНИ (брашненӣ), на, но, н. п. торба,
Mehl-(Sack), farinae (servandae).
БРАШНЕНИК, m. vide брашњеница:
Мијеси ми лаке брашненике
БРАШНО, п. 1) baš Ты, farina. 2) (у Црмн.)
пуна кућа брашна, кућа од брашна, т.ј.
гдје се даје јести свакоме ко дође, wo ein
jeder reichlich bewirthet wird, farina abundans,
hospitalis.

БРАШЊЕНИК, брашњеника, m. (у Ц. г.) vide
брашненик:

-

Сигурај ми лака брашњеника БРАШЊЕНИЦА, f. јело што се носи на пут, Reifezebrung, viaticum, cf. брашаница, брашненик, брашњеник:

А. Што ти је у торби ?

Б. Брашњеница.

Па спремише лаке брашњенице БРБЛАЊЕ, п. 1) vide блебетање. 2) baš фер= pern, crepitus.

БРБЛАТИ, лам, 1) vide блебетати. 2) фиорреги,
mit dem Rüffel durchsuchen, crepare.
БРБЛО, m. ber Plapperer, blatero.

БРБЉАВ, а, о, који много брбља, plapperhaft,
garrulus.

БРБЉАЊЕ, n. vide брбање.

БРБУКАТИ, брбучём, vide брботати.

БРБУЧИТИ, брбучим, v. pf. тумарити у што руком или главом, фпец Біnein fahren, immitto manum.

БРВ, f. vide брвина.

БРВЕНИК, m. Зидине од старога града, близу
Новога пазара :

Студеницу испод Брвеника

БРВИНА, f. даска, или греда,, што се метне

преко воде, да само људи могу прелазити, der Steg, ponticulus.

|Брвљив, а, о, н. п. овца, т. ј. болесна, па све остаје од осталијех оваца и понајвише се обрће у наоколо, и тако врлуда док не цркне. Говори се да никаква звјерка не ће на брвљиву, овцу (ни на живу ни на мртву).

BPBнÂHE, n. das Aufbalken, tignorum, trabium superpositio.

БРВНАТИ, нам, v. impf. aufbalten, trabes trabibus superponere.

|БРВНАШ, бранаша, m. (у Хрв.) коњ, који је
као плосан, cf. дашчак.

БѓВНО, n. (gen. pl. брвана) ber Balfen, tignum,
trabs (ein Brett an drei Finger dick).
|БРГЉАЛО, m. човјек који бргља, ber (фнец ипо
unverständlich spricht, blatero.
БРГЉАЊЕ, П. даś Це unvertändliche
chen, blateratio.
БРГЉАТИ, љам, v. impf. говорити брзо да се
не може разумјети, фпец un unvertän=
lih fprechen, blatero: Бргља као јаре на

лупатку.

pre=

БРГО, (по источним крајевима Србије) vide
брзо:

Брго другом за бијела уста
Право оде у потеру брго

|БРДА, n. pl. Segend an ber Srenje gegen Топ
tenegro, regio Monti nigro contermina:
Када Турци Брда поараше -
BPAAP, m. Weberblattmacher, qui pectines tex-
torios conficit.

БРДАРЕВ, а, о, bes Beberblattmahers, ejus qui
БРДАРОВ, pectines textorios conficit.
БРДАШЦЕ, n. dim. . брдо.

ьPÈCкBA, f. (pl. gen. 6рècâкâ) 1) Pfirsichbaum, amygdalus persica Linn. 2) die Frucht davon, malum persicum. cf. прасква.

Хргудом (у Херцеговини) и протјечући | БРЕСКВИЦА, f. dim. v. бресква.

испод града Стоца око четири сахата од | БРЕСНИК, Бресника, m. брдо на лијевој страсвога врела у Габели утјече у Неретву, ни Ибра близу Ђакова.

ein luß in Peregowina, fluvius hercegovinae. БРЕСТ, бреста, m. (ист.) vide бријест. БРЕГОВИТ, а, о, (нст. и јуж.) Fügelig, clivosus. БРÈстов, а, о, (ист. и јуж.) ulmen, ulmeus. БРЕГОВО, п. 1) Dorf am linfen Ufer bes SimoЕ. БРЕСТОВАЦ, овца, m. (ист. и јуж.) Wm/tab, 2) Ruinen einer Stadt am rechten Ufer des baculus ulmeus. Timok, dem Dorfe gegenüber. БРЕГОВСКИ, ка, ко, von Брегово.

БРЕГУНИЦА, f. bie Mauerfhwalbe, hirundo mu-| БРЕСТОВИНА, Г. (ист. и јуж.) Штепkol, lignum

БРЁБ, а, е, (по зап. кр.) 1) (у приморју) [wan= |БРЕТЕНО, п. (у Имоск, а и на Корчули) vide ger, gravidus, cf. трудан: Све бити може, вретено.

до бреб чоек. 2) у Хрватској највише се | БРЕЦАЊЕ, n. vide брекање.

говори само за краву, trächtig (von ber Sub), БРЕЦАТИ, СЕ, цам се, vide брекати се.

БРЖАЈ! pl. бржајте! кад се ко зове куд на |БРИБИР, Брибира, m. зидине (у селу тога брзу руку, fomm (фией, propera:

Бржај к мене ако Бога знадеш

БРЖЕ, adv. vide брзо.

имена) у Далмацији између Бенковца и Скрадина: говори се да су ту сједили Зубићи или Субићи, потоњи Зрињски.

БРЖЕ БОЉЕ, 0 fhnell als mögli, quam citis- |БРИВАЊЕ, п. бријање.

sime: како га угледах, а он се брже бо- |БРИВАТИ, вам, v. impf. (у Ц. г.) vide бријати. ље сакри. БРИГ, m. (зап.) vide бријег. БРИГА, f. Gorge, cura.

БРЖЕЊЕ, П. Баš pornen, incitatio.

Брз, брза, зо, (брзи, за, 36, comp. бржи) [n,

БРиговит, а, о, (зап.) vide бреговит.
БРИДЕТИ, (ист.)

citus. БРЗАК, брзака, m. 1) (у Ресави) vide брздица: |БРИДИТИ, (зап.) бридим, v. impf.juđen, pruРаскречно се као рак на брзаку. 2) па- |БРИДЈЕти, (југоз.) (гіо: бриди ми нога. суљ или грашак, који рано доспијева. 3) (у | БРИЂЕТИ, (јуж.)

Славон.) некакав ситан кукуруз, који се | БРИЖАН, жна, жно, beforgt, sollicitus.

сије око Видова дне (пошто Сава опадне | БРИЖДИТИ, дим, v. impf. (у Сријему), laut и плоштине се присуше), па будући да

weinen, plärren, plorare.

брзо расте, опет приспије на вријеме, БРИЖЂЕЊЕ, П. Баѕ lärren, ploratio.

Art türkischen Weizens, zeae genus.

БРЗАЊЕ, п. баś ilen, festinatio.

БРЗА ПАЛАНКА, f. Stäòtchen an ber Donau zwi= [фен Кладово цn Праово.

БРИЖЕЊЕ, П. baš Gorgen, curae.

БРИЖИТИ СЕ, жим се, v. r. impf. (у Ц. г.) vide бринути се:

Немој се за то брижиши

БРЗАТИ, зам, v. impf. eilen, festinare in opere | БРИЖљив, а, о, forgfältig, sollicitus. faciendo.

БРИЖЊАЧА, f. (зап.) vide бријежњача.

БРЗАЦ, бреца, m. (у Ц. г.) berne, homo | БРИЖУЉАК, љка, m. (зап.) vide брежуљак.

velox:

Брзити, брзим, v. impf. т. j. коња, роnеn,

БРИЗГАЊЕ, П. baš nhäufen ber Mildh, im u=
ter oder auch in der Brust, lactis in mammis
affluentia.

БРИЗГАТИ, гам, v. impf. н. п. крава, овца, коза,
Milch absondern, lactare.

БРИЗНУТИ, брязнём, v. pf. berborftürgen (?), рго-
rumpo in lacrimas: бризну плакати, т. ј.
у један пут заплака.

incitare. БРИЈАЊЕ, П. баš 2Barbieren, tonsio. БРЗИЋ, брзића, m. bernelle, homo velox, cf. | БРИЈАТИ, бријем, v. impf. babieren, tondere. cf. брзац: брзића и младића! (кад се напија). бривати, бричити.

БРЗИЦА, f. вода, гдје тече брзо преко камења, | БРИЈАЋИ, ћâ,ће, н. п.бритва, Barbier=,tondendo. Stelle im Bache, wo er n über Siefel ba= |БРИЈАч, бријача, т. бријаћа бритва, baš 23ars bin rinnt, locus ubi flumen per silices de- БРИЈАЧИЦА, f. biermeffer, novacula, cf. properat, cf. брзак, брздица, брскут, слап. Брзо (брзо), adv. 1) фей, cito. 2) balb, brevi: дођи брзо; брзо ће он доћи. comp. брже. БРЗОВАТ, а, о, у пјесми мјесто бра:

У њега су коњи брзоваши Брзолов, а, о, auf ber

ago ц eine Beute machend, citus venator (canis): Пред њима су рти брзолови БРЗОЛОВАЦ, вца, m. ber dell eine Beute macht, citus venator:

У њега су ртн брзоловци —

БРЗОПАЛАНАЧКӣ, ка, ко, von Брза Паланка.

устра.

БРИЈЕГ, m. (pl. брегови, брегова, брёговима) (јуж.))ügel, collis. 2) baš Ufer, ber Main, ripa.

БРИЈЕЖЊАЧА, f. (јуж.) ископана у бријегу пећ за хљеб, ein Bergofen, furnus subter

raneus.

БРИЈЕМЕ, бремена, н. (у Дубр. и по околини) vide вријеме:

Ајд' из двора, првијенче, бријеме ти је БРИЈЕСТ, бријеста, m. (јуж.) ber Штваит, ulmus campestris.

БРЗОПАЛАНЧАНИН, m. човјек из Брзе паланке. | БРИЈЕШЋЕ, n. coll. v. бријест, біе Штьäите, SPзÒпJET, m. 1) eine Art in Eile geflochtenen ulmi campestres.

Заци, sepis species tumultuariae. 2) човјек |БРИНУТИ се, нём се, у. r. impf. Gorge baben, који не пази шта ради, него све на преsollicitum esse: не брини се ти ништа за чaд, unüberlegender Mensch, homo praeceps. To, laß dir dafür keine grauen Haare wachsen. БРЗОРЕК, а, о, (у Ц. г.) који брзо говори не cf. брижити се.

мислећи шта, па рекне што рђаво, ber fich | БРИст, бриста, m. (зап.) vide бријест. im Reben übreilt, linguae praecipitis: брзо- Бристов, а, о, (зап.) vide брестов.

река пун гријеха (браорека мјесто брзо- |БРИСТОВАЦ, овца, m. (зап.) vide брестовац. реки ваља да је према гријеха).

БРЗОЋА, f. vide брзина.

БРИСТОВАЧА, f. (зап.) vide брестовача.

БРИСТОВИНА, f. (зап.) vide брестовина.