Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

вати.

надниЈЕти, наднесём, (наднио, наднијела) Јеси ли ми санкa нaдoсиао ?

v. pf. (jyk.) darübertragen, super fero. НА доставити, вим, v. pf. (у Дубр.) vidе настаНадниЈЕТИ СЕ, наднёсём се, у. г. pf. jiф бар?

übеrbeugen, inсlinor dеsuper. ef. надвести се. HАддcТАВЉАЊЕ, n. vіdе настављање. наднити, наднесём, (наднно, наднила) (зап.) наддcТАВЉАти, љам, v. impf. (у Дубр.) vide vidе наднијети.

настављати. наднёти си, наднесём се, (зап.) vidе надни- наддстачити, чим, v. pf. (у Оснјеку) genus јети се.

bеrbeifфаffen, satis conquіrо: не можеш му надница, f. Das Saglobn, merces diurna. надостачити (кад ко много троши или једе). HAAHHYAP, m. der Laglöhner, mercenarius. НА ДРАЖИВАЊЕ, n, vidе подраживање. надничАРЕв, а, о, vidе надничаров.

НАДРАЖИВАти, дражујем v. impf. vіdе подражинадничАРКА, f. Die Saglöhnerin, mercenaria. НадниЧАРОв, а, о, бев Saglükners, mercenarii. | НАДРАжити, надражим, v. pf. anreigen, incito, надниЧАРСкӣ, кa, кo, Saglübhere, mercenarius. stimulo, cf. подражитн. НАдничЁЊЕ, n. Sag Saglübhern, labor mercena- НАДРВАти, вём, v. pf. кога, im Ringen übertref= rius, opera.

fen, luctatu vinco. НАдничити, чӣм, v. impf. taglübnеrn, operam | НАДРЕПАК, пка, m, у приповијеци мјесто крdiurnam praesto.

НАДРЕпина, f.

(сши. НАдно, иnten, in ima parte : Боље се је на- НАДРЁти, надрём (надерём), (надръо, надрла)

врх винограда договарати, него се надно (ист.) vidе надријети. њега карати ;

HÀAPHTỹ3, m. eine Art Ballspiel, pilae quidam Један стани навр Малована,

lusus. Други стани надно Малована

НАДРИЈЕти, надрём (надерём), (надријех, наНАДндсити, надносйм, v, impf. Barӣbertragen, дрије, надријесмо, надръо, надрла) v. pf. porto desuper.

(jym.) 1) anreißen, scindo ex parte, perrumpo. НАДндшЁЊЕ, n. Bas Barubertragen, ѕuреrlаtiо. 2) надрије у поток, auBreiben, fugam petеrе. надо, п. 1) рупа, гдје пољски миши сносе жи- НАДРИкњига, m. Bеr albgеlеbrte, semidoctus

To, das Mäuseloch, caverna marium. 2)(y Cph- (eig. Buchanreißer). јему) све оно чим се свиње саме хране, НАДРИти, надрём (надерём), (надрӣх, надръо, Bas Sutter, pabulum: добра су овдје нада надрла) (зап.) vidе надријети.

за свиње. 3) Otab, chalybs, cf. нада. НАДРЊАТи надрљам, v. pf. 5) auffrigeln, conscriНАДовезивањЕ, п. vіdе навезивање.

billo. 2) übel antommen, cf. награбусити. НАДовезивати, везујем, v. impf. vіdе надвези-НАДРОБити, надробим, v. pf. ein: oper anbröteln,

intero. НАДдвољити, љим, v. pf. н. п. срце своје, be: НАДРОБити ск, надробим се, v. r. pf. н. п. виfriedigen, satis facio.

Ha, fich voll trinken, satis bibisse. НАДдвољити cЕ, љим се, v. P. pf. fib befrіедіс нАДРШКАТи, кам, v. pf. н. п. псето на свиње, gen, fatt haben, satis facere sibi.

anbeßen, incito. НАДодАВАЊЕ, n. Bаѕ unterlegen, suppositio. НАДСКАКИВАЊЕ, n, ) даѕ uebertreffen im prine НАДОДАВАТи, додајем, v. impf. н. п. руку под gen, victoria saltus. 2) eine Springwette, conсабљу, unterlegen, suppono, cf. подавати,

tentio saltus. подметати:

НАДСКАКИВАти, скакујем, v. r. impf. ian Oprin= A Луко му руке надодаје

gen übertreffen, vinco saltu. НАДддАДБА, f. (у Ц. г.) бie Зugabe, additamen-| НАДСКАКИВАТИ СЕ, скакујем се, y, r. impf. eine tum, cf. додатак.

Springwette eingeben, contendo saltu : xajxe НАддити, надојим, v.pf, jäидеп, mammam dare: да се надскакујемо. да надојим нејаку сироту —

НАдскочити, надскочим, у. pf. im pringen НАддкНАдити, дим, v. pf. vіdе накнадити. übertreffen, vinco saltu : НАддикти, (ист.)

Он надскочи три стотин? Мауара НАддлити, (зап.), наділим, v.pf. vіdеодољетн.) НАДСТРЁлити, надстрелим, (ист.) vidе надНАддЊЕти, (јуж.))

стријелити: надомак, н. п. Беча, Бијограда, наре, аd, prope: Те ти мене данаске надстрелиш и Тронцу надомак Таслице —

НАДСТРЕЉйвАЊЕ, т. (нст.) vidе надстрјељинадомётаЊЕ, n. Bаѕ рingujegen, additiо. НадомӣTATи, домећем, v. impf. Finufesen, ad- НАДСТРЕЉйвАти, стрељујем, (ист.) vidе надdo, cf. доиетати.

стрјељивати. НАддметнути, нём, v. pf. binsufegen, addo, cf. | НАДСТРЕЉйвАТИ СЕ, стрељујем се, (нст.) vide дометнути.

надстрјељивати се: НАддеПАТи, пим, v.pf. у пјесми мјесто насаа- Ајд” на мејдан да с' надстрељујемо ваши се :

надсТРЕШНИЦА, f. (у Сријему) да дограф, Добро јутру, моје несуђење,

protectum.

вати.

вање.

вање,

стане

Живо

на живљети се.

паљивати.

хати се.

НАДСТРИЈЁянти, надстријелим, (јуж.) im ©фie-iнiЖЕти, жањём (нањжем), v. pf. eternten,

ßen mit Pfeilen übertreffen, sagittando vinco. einernten, meto, metendo nanciscor. НАДСТРИлити, надстрілим, (зап.) vidе над- НАЖивкти CE, (ист.)| вим се, vide наживљестријелитн.

НАживити cЕ, (зап.)ти се. НАДСТРИљиваЊЕ, п. (зап.) vidе надстрјељн-| наживычити, чим, v. pf. (у Сријему) ) обалу,

einen lebendigen Zaun zieben, viva sepe muНАДСТРИљивАти, стриљујем, (зап.) vidе над- nire. 2) дрво, т. ј. тако га пресјећи да се стрјељиватн.

не раздвоји, него само да се превали, н НАДСТРИљйВАТИ СЕ, стриљујем се, (зап.) vide оно преваљено висећн опању опет да онадстрјељивати се.

н да листа; овако се ради НАДСТРJEљивАЊЕ, n. (јуж.) 1) баѕ Иebertreffen im кад се живиче обале (да би обала била

Schießen mit Pfeilen, victoria sagittando. 2) гућа).

eine Schießwette, contentio quae fit sagittis. HAXÁBJETH Cr, (jyro3.) (BÂM ce, v. r. pf. sich satt НАДcТРЈЕЉИВАТн, стрјељујем, v. impf. (јуж.)| наживЊЕТИ СЕ, (јуж.) fleben, satis vixisse.

im ёфiepen mit Pfeilen übertreffen, sagittan- наживсти CE, живём се, (по зап, кр.) vide

do vinco. . НАДСТРЈЕЉйВАТИ СЕ, стрјељујем се, v. г. impf. ІнАжизањЕ, n. (у ц. г.) vide запаљивање.

eine Офiepette eingeben, contendo sagittis. І ніжнзАти, жижём, v. impf. (у Ц. г.) vide зaНАДУВАТИ, надувам, vidе надухати. НАДУВАти ск, надувам се, vidе надухати се. ІнджикАти, нажікам, y, pf. tränten, imbuo : НАДУТИ СЕ, надмём се, (надух се, надуо се, раrt. цревље јуначке крви нажикање.

надувен) v. г. impf. 1) надуо се вјетар, іft нАЖикиВАЊЕ, . ба8 Xierzieren mit жик, ornains Blasen hineingekommen, coepit vehementer tio ope auri tremuli. flare. 2) auffфwеllеn, inflor, н. п. мртав чо-нджикивати, жикујем, у. impf. mit жик pera век. 3) јi tols auf6Lafen, inflor, cf. наду- fieren, auro tremulo ornare:

Кулу гради, овесељу ради, НАДЎХАТИ, надухам, v. pf. н. п. мјешину, ana Нажикује што може наљеше blasen, inflo.

НАЖИРИти, нажирим, v. pf. 3) н. п. свиње, mit НАДУХАТи си, надухам се, v. P. pf. ji) ftol auf= €іфeln fatt füttern, sagino, 2) дјетету гузиБаfen, inflor, cf. надути се.

цу, т. б. нзбити та прутом, fepen, ef. нажаНАДУшити ск, надушим се, v. P. pf. auflафеп, рити.

eine game aufflagen, in riѕаm ѕоlvі: наду- нажмЙРАТн, рам, у. pf. (у Дубр.) пушку, т. б.

шно се смијати. НА ВЕЉАТИ, љам, біуж.) vidе надјељати. НАЖЊЕти, нажњём (нажањём), vide нaжeти: НАТКНУти, нём, vidе нађести.

Момак нaжње двадест и три снопа, HÀ BÊHE, n. das Stählen, inductio chalybis, cf. А девојка двадест и четири надити.

НАЖЎЊАТи, нажӯљам, v. pf. Офwielen тафеп, НАБЕстн, фенём, (јуж.) vidе надјестн. НАЖЎљнти, нажуљим,7callum facere: НАБЕТи, ђенёai, vidе нађести.

Каде шета, да је не нажуља НАФИКАТИ (нађйкатн), наћикам (нађикам), v. нажут, а, о, vidе жућкаст.

pf. (у Бачк.) body aufmafen, altus excresco, назад, 11) Зurut, retro, cf. натраг. 2) (по зап. cf. нарасти:

назади, укр.) два дана (томе) назад, роr зwei Око двора набикала трава,

Tagen, ante duos dies. Нека ђика, покосиће дика

назАДАК, кiзатка, m. Ser Kufgang (fwleter НА ТИПАти, нађипам, v. pf. vіdе наћикати: На- Erfolg), successus adversus : 6nje ra fuаала ка” н кобила:

задак. НАБУБРИти, рим, v. pf. vіdе нагнобитн. НАЗАДАН, дна, дно, frebвдіngіg, male succedens: НАЁРИти се, наёрим се, vide нахерити се.

Многн човјек није назадан Богом, већ НАЁРО, (на еро) vidе нахеро.

собом. НАЁРЦЁ, (на eрце) vidе нахерце.

НАЗАДАчкЁ, н. п. поћи, rüdwart, retrorsum, НАЖАЮ, жња, m. ове године слаб је нажаю cf. натрашке.

(мало је жита било снопом), али родно, НАЗАДЁВАТИ, задевам, (нст.) vide назадије

Einschnitt, messis. НАЖАРИти, нажарим, vide нажиритн 2. cf. НАЗАД.ВAТи, задивам, (зап.) vide назадије.

ожаритн. наждЁРАТи се, наждерём се, v. P. pf. jih volt | НАЗАдилЁВАти, задијевам, v. pf. паф einanber fressen, satis vorasse.

anstecken, impono aliud ex alio. НАЖЁлкти, (нст.) желим, v. pf. ermünfфеп, назадовањЕ, n. Ber Autgang, regressus. НАЖЁ.Лити, (зап.) Sexoptare: ако тн то и же назАдовАти, дујем, v. impf. gurutgeben, rеgrеdi. НАЖЁЊЕти, (јуж.))лиш, не

наже-ІнАЗАЛӰД, (на залуд) umjonit, pergeblіф, frustra, Феши.

на нишанити.

.

на

ватн.

вати.

ef. узалуд:

можеш

Не ви

Коме пушка назалуд не пуца

HÀ3HPATH, pêm, v. impf. undeutlich sehen, video назвОРИти CE, рим се, v. г. pf. genus jpeeфen, obscure: Видиш ли, баба, кулу ?

ѕаtіѕ lоcutam esse, cf. наговорити се : дни. — А видиш ли старца? Назирем. Но када се понапише вина,

HÀ3A0BỘ3, m. hastig nach einer Uebelthat, mali и јуначка збора назборише

cupidus. НАЗВАТИ, назовём, v. pf. 5) пеппен, urufen, voco : назлоБРЗовит, т. : и Турскијем не назвала гласом

Са сватовим? Назлобрзовића 2) назвати коме Бога, т. ј. назвати добро НАЗНАЧйваЊЕ, n. Das ejeinen, notatio. јушро, помоз' Бог или добар вече, dе-назначивати, значујем, v. impf. bejeinen, an= um praefari:

merken, noto. Када сједе, онда Бога назва:

НАЗначити, назначим, v. pf. Безеіфпеп, аптер: Добро јутро беже Љубовићу

ken, noto. НАЗВАТИ СЕ, назовём се, v. г. pf. beigen, ji) | наздБАТИ СЕ, назобљем се, v. pf. fi аnеffеr, nennen, appellor.

satis comedisse (von Haber, Kirschen, Trauben). НАЗДРАВити, вим, v. pf. коме, jutrinten, pro-| наздвити, назобим, v. pf. кога, anfuttern (mit

pino. Кад који хоће да пије, онда наздрави Haber), satis avenae praebeo. ономе што ће да пије послије њега (јер НАЗови (PO4), fоgеnаnnt, porgeblіф, simulatus, у Србији, у Босни иу Херцеговини пију diсtus : назовнбрат, назовнсестра, и т. д. једном чашом), т. ј. рече му: саасуј се, назор, буди назор, не ћеш ли га гдје видјети, сиасБог” (а онај одговори: „На спасе- gib Ucht, u. s. w. attende. није Ристово”), нли ,,здрав буди.– Здрав (назоРИЦЕ, von weitem, bоdу fо, бар тап деп, Османе, ако ти остане. cf. напијати.

dem man folgt, sieht, e longinquo, ita ut videas: НАЗДРАВИЦА, f. vіdе здравица :

отишао за њим назорвце ; Кружић за те наздравицу пије

Двије слуге иду назорице НАЗДРАВЉАЊЕ, n. Ba8 Зutrinter, prоpіnаtіо. назорљив, а, о, н. II. коњ који зазире, јфеи, НАЗДРАВЉАТИ, љам, v. impf. sutrinten, propino. pavidus. НАЗЁБ, f. (у Ц. г.) vidе назебао.

НАЗОРЦЕ, vide назорнце. назЕБА, if. Vie ®rtuklung, Ertaltung, re-| назоЧАН, чна, чно, аnmefeno, praesenѕ. назЁБАо, бля, frigeratio, pituita, cf. нахлада, ІнАЗРЕТи назрём, v. pf. untеutli anЫliten, obназеб, назима.

scure conspicor.

. НАЗЁпсти, зебём, v. pf. jih erfälter, refrigeror, НАЗУБАК, назу пка, т. 1) (у Ц. г.) vidе назувак. cf. нахладити се.

2) (у Далм.) грло у чарапе, bie R&bre pom НАЗИВАЛО, п. etmа bеr tamen, nomen. cf. нзан- @trumpf, fistula canalis tibiae, cf. грлић. рало.

назУБАН, бна, бно, на кога, auffäpia, infensus. називаЊЕ, п. 1) баѕ Пепеп, береn, appellatio. НАЗЎвити, назубам, v. pf. 1) н. п. женско брдо, 2) das Grüßgott! salutatio.

mit Zähnen versehen, instruo dentibus. 2) H. НАЗИВАТИ, називам (називљём), v. impf. 1) пена п. срп, тестеру, зükneln, dеntіrе.

пеп, appello. 2) Бога, (ст.) fagen помоз Бог! НАЗУВАК, назӱвка, т. назувача, назувица, наDeum praefari :

влачак, назубак, беr molene uebergug uber Војводама када оно дође,

den Strumpf, bis an den Rist herauf, calceaОно њима Бога не назива,

menti genus. Већ овако њима проговара

| НАЗўваЊЕ, п. das Unziehen der Schube, calназиВАТИ СЕ, називам (љём) се, v. r. impf. Беia ceatio. Ben, vocor. .

НАЗУВАти, назувам, v. impf. Sіе фubc anjid= НАЗйдАти, назидам (назађем), v. pf. 1) in Ren-ben, induco calceum. деп Байеп, construеrе, н. п. назидао много ІнАЗУВАЧА,

f. vіdе назувак. kyħa. 2) daraufmauern, addere murum. НАЗУВИЦА, НАЗИТИВАЊЕ, п. баs Paraufmauern, impositio нaзути, назујем, v. pf. н. п. чарапу, аnjieben muri.

(Schube), induo. HAзитивАти, зиђујем, impf. Caraufmauern, im-(НАЙГPATи, наиграм, v. pf. BurSanjen ermera pono murum.

ben, saltu acquiro: Играј, играј међеде, назиMA, f. vіdе назеба.

што наиграш то тебе. назимад, f. (coll.) einjäbrige Офwеine, ѕuеѕ аn- НАЙГРАТИ СЕ, нанграм се, v.r. pf. 5)ji fatt jpielen, niculae. .

satis lusisse. 2) sich satt tanjen, satis saltasse. назнМАЦ, назимца, т. vіdе вепар.

НАЙЗМАКУ, cf. Hзмак. HÁSHME, meta, n. einjähriges Schwein, porcus HAH3MÈHUÊ, (uct.) ) abwechselnd, vicissim, H. II. anniculus.

НАИзминцE, (зап.) Учувају стражу наизмјенHÀBHMULTA, f. einjährige Sau, porca annicula. HAHзмЈЕНЦЕ, (јуж.)) це, т. і. један на други. НАЗимчия, т. dim. . назимац.

НАИЗРЕД, der Reihe nach, ex ordine, cf. peназИРАЊЕ, n. Bas индеutliфе береп, visio indi- НАЙЗРЕДНЦЕ, Гдом. stincta.

НАЙЗуст, аивреnѕіg, memoriter.

[ocr errors]

HÁHJA, f. vide maxuja.

HÀJAMHHLA, f. das Miethweib, femina mercede НАИЈЁдіЊЕ, П. (јуж.) бав Inbeipen, admоrѕiо. conducta. . НАЙЁДАТИ, наиједам, v. impf. (јуж.) аnbeipen, НАЈАМнйчE, чета, п. ein junger Rietbtneot, seradmordeo.

vus conductus juvenis : НАИЈЁдити, нанједим, v. pf. (јуж.) ergiirnеп, Но бесједн најамниче младо irrito.

НАЈіти, најашём, vidе најахатн. HÀHJECT, f. die Sättigung, saturitas: y TOME HÀJÂTH CE, jamiem ce, vide najaxata ce. није наијесши.

НАЈАЎКАТА СЕ, jаучём се, v. г. pf. fi, fatt flaнайзскӣ, кa, кo, vide нахијски.

gen, lamentis fatigari. НАИљивАЊЕ, n. vіdе нахиљивање.

HAJAXATн, јашём, v. pf. кога или на кога, at: НАЙњйВАТИ, йљујем, vide нахиљнвати.

fallen, invehor. «АймаЊЕ, p. Das Rietben, conductio.

HÀJAXATH CE, jamêm ce, v. r. pf. fich satt reiten, найMATи, мам (мљём), v. impf. aufnehmen, mie. satior equitando. then, conduco.

| HAJAXйВАЊЕ, n. Bаѕ аnfаlеn, inveсtiо. наиМАТИ СЕ, мам (мљём) се, v. r. impf. fit auf HAJAXйВАТИ, јахујем, v. impf. кога, на кога, dingen lassen, conducor .

anfallen, invehor. HÀHME, (Ha hme) namentlich, nominatim. НАЈВИШЕ, superІ. в. више. НАискАп, пити, big auf die efen, ad ultimam | НАЈЁДАЊЕ, n. (ист.) vidе наиједање. usque guttam. .

НАЈЁДАТи, најёдам, (нет.) vidе нанједати. НАЙcти, наидем, (найдох, найшао) vidе наићи. | НАЈЁдити, наједім, (ист.) vidе наиjедити. НАйти (найћн), найђем (найдём, нандем), (на- НАЈЕдно, (на једно) auf einmal, simul, eodem

иђох, найдох, найшао, шла) v. pf. 1) wоr. tempore. auf ftoffen, offendo. 2) наишла пуна копања НАЈЁДРАТи, рам, v. pf. poll wersen, impleri: наBaaa, angelaufen (aus dem rinnenden Faße), једрало грожђе, кукурузн. confluxit. 3) не може чизма да наиђе на но- | НАЈЁжити ск, најёжим се, v. pf. н. п. од зиме, ry, ist zu eng.

das Haar sträuben, erigo crines (wie der Igel, НА, 1) vidе на: дај нај. 2) ат (ит деп бирер: jex), daudern, horreo.

Latin u bilben): најбољн, аm bеften, Der Be: НАЈЕмник, т. vіdе најамник: ste, maxime, super omnes:

Јер ти добро најемника плаћаш Нај острагу крла капетане

НАЈЁст, f. (ист.) vidе напjест. НАЈААТИ СЕ, jашём се, vidе најахати се. НАЈвсти, наједём (јуж, н: нанјем, ист. највм), HAJÁBH, (na jabu) in wachendem Zustande, vi. v. pf. 1) anbeißen, admordeo: hajenó ra icegilans.

то. 2) кога чега, fättiger, satio: ко би га НАЈАвити, најавим, v. pf. (у Ц. г.) овце, зи: наио, душу би стекао; führen, adduco:

Наједе га пива и јестива од Ровинах овце најавио

НАЈЕсти CE, наједём се, V. r. pf. fich satt Он пројави, други најавио

effen, sаtiоr: Пси ти се меса најели! НАЈАЙВАЊЕ, П. vіdе најахивање.

НАЈЗАд, vidе најпослије : НАЈАйвати, jayjём, vidе најахивати.

Најзад зове паша Вучитрнски НАЈазити, најазим, v. pf. н. п. воду, perfeiten, НАЈйдАЊЕ, n. (зап.) vidе наиједање. adduco. ,

НАЈйдATи, најидам, (за.п.) vide нaпједати. НАЈАМ, jма, т. 1) oie Rietbe (swifфеn Perfonen), НАЈйдити, најидим, (зап.) vidе нанједити.

соnduсtiо: отишао у најам, бити у најму : НАЈйст, f. (зап.) vidе нанјест. Ко ти је мани, био ти у најму. 2) беr | НАЈИсти, најидём, (зап.) vidе најести. SRietblojn, merces : није му платно најма; налисти се, најидём се, (зап.) vidе најести се. одбиј му од најам; Не одби најам за сје- | НАЈЛАН, Іangfam, lente, cf. полако, понајлак. киру! (кад ко неправо хоће коме да одби- НАЈMEHйк, т. (у Далм.) vidе најамаик. је једну ствар за другу). Човјек се узме или најмнти, најмнм, v. pf. кога, auftingen, conстане у најма или се најми; кућа се уз- duco. ef. најам. ме или да под кирију; а око чега треба нізмити се, најмйм се, v. P. pf. fit aufоingen што радити, оно се закуиъује или узима Lafen, conducor : Ако сам се најмио, нипод закуа (н. п. воденица, земља, кака јесам се помамно; бара гдје се риба хвата итд.); волови се Најмио се зао у горега, дају на изор, краве и овце под кесим; на Жље га рани, а горе му ради казан се даје исаек.

напослЕ, (ист.) vidе најпослије. НАЈАмити, мим, у. pf. aufbringen (in binreiфен- напосли, (зап.) vidе најпослије.

der Menge), herbeischaffen, comparo, cogo. НапослиЈЕ, (јуж.) gulet, poѕtrеmо. НАЈАМлик, m, vidе најамник.

НАЈПотЉЕ, vidе напослије: НАЈАМлиЦА, f. vіdе најамница.

и најпошље злаћеном марамом HÀJAMHÂK, m. der Miethknecht, servus conductus, Најпошље се с Мујом уФатно cf. најемник, најменик.

напошљЕ, vidе најпослије:

Па најаошље ајку заметнуше

einweimer, macerari: наквасн се, да те оНАЈПРЕ, (ист.) vidе најприје.

бријем. 2) наквасно се вина, fit einen Rauf) НАЈПРИ, (зап.) vidе најприје :

trinken, crapulam potare. Ја сам најари била за Милошем НАкидАти, дам, v. pf. in Renge flucten, rеіреп, нати, најдём, vidе наћи :

carpo. Што је, сестро, да од Бога најдеш! - накидАТИ СЕ, дам се, v. r. pf. (у Ц. г.) jid fatt нак, m, vide Наци:

hauen, sich anhauen, satiatus sum caedendo : Покупн ми по Наку крваву

Да се данас накидамо глава, ніка, f. cf. златоје.

Шићаримо коња и оружја НАКАдити, накадим, v. pf. antäифеrn, infumo.

Јесу ли се глава накидали : НАКАЗИВАЊЕ, n. sas Inräubern, fumigatio. Ту се доста глава накидаємо НАКАТИВАти, кађујем, v.inpf.anrudern, fumigo. НАКИНБУРИти CE, кинђӯрӣм се, v. pf. fit aus: HÁKA3, m. Mißgeburt (als Shimpfwort), mon- ftaffiren, exornari inepte, cf. накитити се. НАКАЗА, f.Jstrum: иди наказо једна! НАкињнти, накӣњим, v. pf. quqlеn, ftrapasieren, НАКАЗАН, зна, зно, pon Gott gезеіфnet, gejtraft, fаtigo. cf. намучити. a deo signatus. .

НАКИСЕлитн, лим, v. pf. D) in Renge einweimen, НАКАзити, наказӣм, v. pf. наказио га Бог, де- macerare. 2) in Menge säuern (z. B. Kraut),

zeichnet (zur Strafe), signavit eum deus. acidum facere. НАКАЗнти CE, наказим се, v. г. pf.:

НАКИСЕО, села, село, fuerlic, acidulus. А. Казаћу

НАкисиВАЊЕ, n. Bаѕ іftеrе ieghen, pluviae fre6. Hakabufeu ce, für das Sagen von Gott

quentcs. gestraft werden.

HAKHсивАТн, кисујем, v. impf. н. п. ове годиНАКАЈАти, jём, v. pf. vіdе покајати:

не често накисује, т. з. често даждн, tеgnеп, Ево нам је шаке запануло

pluere frequenter. Да ми јаде наше накајемо

Накиснути, не, у. pf. 1) bineinregnen, impluo, На крвника Ченгиј Смаил-агу

н. п. накисло укацу. 2) апредпen, pluvia НАКАЛАMАK, ламка, т. vіdе наставак.

impleor: добро је накисло, могу се копаНАКАЛАМити, мим, v. r. pf. 1) pfropfen, insero ти кукурузи.

(surculum), cf. наврнути, прицијепити, при- накит, п. беr Фир, оrnatus; женски накит, т. врнути, пресадити. 2) н. п. осовину, т. б. ј. новци, сребро, злато, бисер н драго канаставити.

мење што жене носе на глави или о врату. НАКілити, накалим, v. pf. н. п. гвожђе, tube накитити, тим, у. pf. fфmufen, como.

Іen, refrigero (ferrum), cf. окалити : НАкитити ск, тим се, v. г. pf. 1) fi) fфтӣten, Је су стреле пусте отроване,

соmеrе se; baber au2) (ст.) накитите се На змијину једу накаљење НАКА-Ати, накаљам, v. pf. auf ein uebel jtoffen, А када се вина накишише impingere, cf. огрансати.

HAKйшATи, шам, v. pf. (у Дубр.) н. п. боб, vі. накАН, а, о, био сам накан да ти дођем, ent: de нaквасити, покиселити. chloßen, schlüßig, statueram.

.

НАКЈУчE, трећн дан натраг (т. і. уоҷи прекНАКінити CE, наканим се, у. r. pf. jih entfwlie- јуче), као наксјуара у напредак.

реп, соnstituo, decerno : Кад се лијен нака-| НАКЛАЊАТи ск, њам се, v. P. pf. нa штo, ji) ни, сав свијет попали.

баrübеr beugen, inсlinor, cf. надноснти се. HAKAHÚBABE, n. das Vornehmen, consilii captio. HAK ÁTLA.NO, m. der Plauderer, loquax, fabulator. НАКАЊйВАТИ СЕ, кањујем се, v. impf. jih an: НАКлапаЊЕ, n. Bas Daperplaubern, confabulatio. schicken, capto consilium.

НАКЛАПАти, наклапам, v. impf. Daberplaubern, НАКАЊити CE, њим се, v. r. pf. 1) бie @tiene fabulor: Наклава као баба у грозници.

runjein, rugo frоntеm : што си се нақањно: накЛАти, кољем, y pf. 3) eine Renge abftефеп, 2) (vom Wetter) fich umwölken, obnubilor: fФlaten, satis maclasse, 2) н. п. курјак дви

накањило се вријеме. cf. намрштити се. је овце удавно и једну наклао, аnbeigen, НАКАПАти, пьё, v. pf. antropfen, stillando im- admordeo, cf. најестн.

pleor : накапала пуна копања вина ипд на- НАКлонити cЕ, наклоним се, v. P. pf. fib beu= капало внна пуна копања.

gen, inclinor : HAKAPAAE, f. pl. bas Rüften, die Vorrichtung, dis- Наклони се одајн на врата

positio: каке су то накараде? некаке на- Па ћеш внђет лијепу ћевојку караде.

НАКлопити, наклопим, v. pf. (у Ц. г.) навалиНАКАРАТИ, накарам, v. pf. ein menig ausgarten, TH, losdrängen, losgehen, incumbo: modice objurgo.

А да хоца, куд си наклонио, HAKACтити, тим, v. pf. vіdе наумитн. cf. ка- А нијеси друма угодно

НАКлопити CE, наклопйм се, v. г. pf. ) за кни, НАКВА Сити, сём, v.pf. wdffern,einweimen, mасего. perfolgen, namfesen, persequor. 2) н.п. на јело, НАкваСити ск, сим се, y, r. pf. 1) id) mäfern, на какав посао, ji, Sarauf legen, inсumbo.

вина :

стиле.

« PreviousContinue »