Page images
PDF
EPUB

НАЛИТАЊЕ, П. (зап.) vide налијетање.
НАЛИТАТИ, нӑлићем, (зап.) vide налијетати.
НАЛИТАТИ СЕ, налићем се, (зап.) vide налије-

тати се.

налити, налијем, v. pf. 1) angießen, vollgießeп,
impleo. 2) налила крава (у сисе), скоро
ће се отелитн, bie Rub eutert fфон.
налиЋи, нӑлигнём, (зап.) vide наљећн.
наличЈЕ, п. біе äbidte Seite, pars aversa.
налог, m. (у војв.) ber Wuftrag, mandatum :
Налог мајка извршује ћерке,
Све изврши што је наложила

то и то нашао, нека донесе и узме наљежбу с благосовом.” А често се догађа да и онај који што нађе, плати слијепцу, те личн, говорећи: „ко је тада и тада ту и ту што изгубио, нека донесе обиљежје и дође узети." cf. личити.

НАЉЕЖЕ, п. (у Боци) vide соџбина.

НАЉЕСТИ, Љезём, (наљезох, наљезе наљезао, зла,) v. pf. (јуж.) vorbeifommen, paffiren, venio, praetereo, cf. наићи.

|НАЉЕЋИ, Љегнём, (наљегох, наљеже, наљегао, гла) vide наљести.

Налога, f. baš Gebrange (з. 2. bei ber Gleifds | НАЉОСКАТИ СЕ, наљоскам се, v.r. pf. напитн bant), concursus, turba.

Наложити, наложим, v. pf. 1) дрво на ватру,
или ватру, brauf Legen, superpono, impono.
2) самар, хаљину, futtern, munio, subsuo. 3)
И на Турке огањ наложише, cf. уложити.
4) (у војв.) auftragen, mando :
Налог мајка извршује ћерке
Све извршн што је наложила
НАЛОКАТИ, налочём, v. pf. anfdlütfen, sorbendo

се много, fid befaufen, vino se obruere, cf.

опити се.

НАЉУБИТИ СЕ, наљубим се, v. г. pf. fid fatt
füffen, sat osculatum esse, sat amasse:
Вјерне сам се љубе наљубио

НАЉУТИТИ СЕ, наљутим се, v. r. pf. erzurnen, irascor, cf. ражљутити се.

НАМАГА́РЧИТИ, Чим, v. pf. Çinen fel nennen, appello asinum.

delibo : налокала мачка млијеко. Кад псето | НАМАГНУТИ, намагнём, v. pf. на кога, cinem што налоче, оно људи у нас већ не једу, него ваља просути,

НАЛОКАТИ СЕ, налочём се, v. r. impf. fid fatt fdlütfen, sorbendo satior: Налокао се као

пас.

winfen, innuo, cf. намигнути.

НАМАЗ*, намаза, m. ein ebet ber Eürfen, preces, cf. молитва:

Те клањају Турскога намаза
НАМАЗАТИ, мажем, v. pf. anfdymieren, befcmie-
ren, illino.

НАЛОМИТИ, нӑломим, v. pf. 1) н. п. грања, хље-
6a, voll anbreden, frangendo paго. 2) anbre=|НАМАЙВАЊЕ, n. vide намахивање.
dent, infringo, modice frango.

налош, а, е, н. п. нешто сам налош, nidt
gang gut (von Gefunòßeit), cf. слаб, рђав.
НАЛУДИТИ СЕ, налудим се,( v. r. impf. genug
НАЛУДОВАТИ СЕ, лудујем се, Дитmbeiten trei |
ben, sat desipuisse.

НАЛУНЕ, f. pl. (у Србији и у Босни по варо-
шama) Art Stelzschuhe, calcei grallati:
На ногама од седефа налуне,
По налунамʼ сандал-гаће пануле
Налупати, налупам, v. pf. bell andlagen (3.3.
Eier), tundendo paro.

НАЛУПАТИ СЕ, Налупам се, v. г. pf. 1) fidy fatt fdlagen, caedendo satior. 2) fid anfdlampen, vino et cibis impleri, cf. набубати се, набо

кати се.

НАМАЙВАТИ, маујем, vide намахивати.
нÀМАЈСТОРИТИ, рим, v. pf. (у војв.) кога, mei=
fterbaft ermiebern, reddo egregie (e. g. convi-
cium acute dictum).

НАМАКНУТИ, намакнём, vide намаћи.
НÁМАМА (нӑмама), f. bie Cockfpeife, esca.
НАМÁмити, намамим, v. pf. berbeiloden, inesco :
Што си косу навранила,
То си мене намамила

Намамику кога хоћу НАМÁМИТИ CE, намамим се, v. v. pf. fid anlo= đen laffen, auffigen, inescor, cf. навадити се. НАМАМЉИВАЊЕ, П. baš Rođen, inescatio НАМАМЉИВАТИ, Мамљујем, v. pf. Iođen, inesco. НАМÁНУТИ, наманêм, vide намахнути. НАМАНУТИ Се, наманê се, vide намахнути се. НАМАРИЦА, f. (у Ц. г.) vide сјекира: У њу Дерва намарицу нађе Остави ми моју намарицу да уберем на огањ палицу in-HAMÀCАТИТИ, тӥм, v. pf. н. п. нож, т. ј. навуhu, streichen, exacuo.

НАЉЕВАК, налијевка, m. (јуж.) etmas voll Xn=
gegoffenes, expletum quid infuso liquido: де-
бело прасе као наљевак.
HA.LEBAHE, n. (jyж.) das Angießen, fusio.
НАЉЕВАТИ, вам, v. impf. (јуж.) 1) Индіеßеп,
fundo. 2) наљева крава (т. ј. млијеко у
снсе), bie Rub eutert [don : крава ће се ско-
ро отелити, јер већ наљева, cf. налије-

вати.

НАЉЕЖБА, f. (У Дубр.) baš Ginbelgelb, praemium quod datur illi qui rem cujus perditam invenit. Кад ко што изгуби, он плати слијейцу (који сједи на градскијем вратима и проси) неколике крајцаре, те личи по граду и около њега, т. 3. виче иза гласа: „ко је

--

НӑМАСТИР, m. baš Rlofter, monasterium. У стара времена било је много више намастира у народу нашему, пак су послије под владом Турском опустјели и сад им још само зидине стоје. Будући да у Србији ни у десетом селу нема цркве, за то људи иду уз часне посте (сваке недјеље), а особито • Мученицима, о Благовијести, о Цвијешима, но Васкрсенију но остали

[merged small][ocr errors]

јем великијем годовима (н. п. о Тројичину дне, о Петрову дне, о Преображењу, о Госпођи великој и о малој, о Ваведенију, о Богојовљенију и о Задушницама) намастирима, те се исповнједају и причешћују. Уз часне се посте обично причешћују, а о другијем годовима иду као на сајам. Код гдјекојијех намастира скупи се (кад је лијепо вријеме) о Благовијести, о Цвијетима, о Преображењу и о Госпођама, по неколике хиљаде сабора. Ту продају трговци различну рубу; крчмари крчме вино, ракију, и јабуковачу; месари пеку јагањце, овце, козе и свиње, те продају месо; ту гледају момци дјевојака (обично иду дјевојке највише о Цвијетима, а младе о Васкрсенију); ту се састају кумови, пријатељи и познаници, и договарају се о свачему. Тако иду Бачвани о Тројичину дне по Сремскијем намастирима, али се они слабо баве код кога намастира, него само путују из намастира у намастир те цјелују, и гледају трпезарије (као н. п. у Раваници, гдје је измолована Косовска битка, и у Јаску смрт Цара Уроша), али у Србији дођу црквари из даљнијех села на конак (уочи празника), а из оближњијех дођу у јутру, па ту буду до послије подне. Кад људи иду намастиру, онда сви (и женско и мушко) обуку стајаће хаљине (штогод које љепше има). Гдјекојим намастирима иду људи, који су побогати, по десет дана хода далеко (као н. п. у Студеницу иду—чини ми се о Тројичину дне -H3 цијеле Србије, из Босне и из Херцеговине, и носе прилог. Тако би исто долазили и у Сремске намастире да нема лазарета н другијех сметњи). За владања Турскога у Србији владике се ништа нијесу мијешале у управљање намастирско: њима су намастири плаћали што је било одређено на годину и држали су их по неколико дана кад би ондје дошли, и више ништа. Кад је у намастиру коме умръо старјешина, игуман или архимандрит, новога је избирао околни народ, а владика му је само очитао оно што треба по закону. Околни се народ старао и за поправљање намастира, н. п. кад је требало намастир понављати или код њега што градити, једни су људи гра-] ђу сјекли, једни вукли, једни давали што за храну мајсторима, а сви заједно стара

[blocks in formation]

е да саставе новце што ће се мајстори-| ма платити. У Аустријскијем пак државама, особито у Сријему и у Бачкој и Банату прави господари од намастира: они им старјешине постављају, премјештају и збацују, њима намастири сваке године дају рачуне шта су ода шта добили

и на што потрошили; о новоме љету шаљу по намастирима по неколика своја дво

ранина у промјену, те мијењају намјеснике, прегледају ризнице и остале намастирске ствари: овима сваки намастир ваља по нешто да плати, а често им се што и поклања. Који је старјешина у милости код владике, он чини од намастирскога нмања шта му је драго а собито кад архимандрит постане владика па одлази из намастира; тако у овијем намастирима само старјешине живе госпоски, а калуђери осим јела управо сиромашки: кад се који закалуђери, намастир му начини хаљине, а кад постане свештеник онда му још поклони манторос, па у напредак у име хаљина и свега осталога трошка даје му се на годину од 25 до 40 форинти у сребру (како је у коме намастиру одређено). Осим тога још дијеле између себе (гдјешто и са старјешинама заједно) што се скупи од нуријаша и од читања молитава, и то су им сви доходи. Ручак и вечеру имају у трпезарији сви заједно са старјешином, и сваки по сатљик вина на подне и у вече; ракије 8 даје се свакоме по двије холбе на недјељу. Сви су наши већи намастири које од онијех који су их зидали, које од другијех • што су им придавали, имали од старине (који мање који више) села и земље, али им је то послије поодузимано, само су до нашијех времена задржали по једно село, које је као на њиховој земљи насељено и које се зове прњавор. У Србији су намастири плаћали спахијама осјеком и за себе и 11 за прњавор, тако је н п. намастир Троноша плаћао спахији (Рашчићима из Лознице) до почетка овога вијека по 30 гроша и по једну краву јаловицу и по које чарапе на годину; а кад су послије грошеви почели спадати, и ова је плата стала се подизати тако да је до 1832 године била 1 изишла на 250 гроша. Троношки прњаворци нити су шта више плаћали спахији нити какога другога данка осим царева харача, а калуђерима су радили најмање по један пут у недјељи дана и то понајви25 ше у петак, а давали им нијесу ништа. Намастирски је старјешина прњаворцима 1 и судно за којекаке ситнице, а кашто их је и затворао и био. Сад како је у Србији спахија нестало, влада је Српска одредила да она сва земља на коју су калуђери осјеком спахијама плаћали у напредак остане намастирска, а прњаворци да држе 1 од ње оно што су до сад држали, али прикрчивати да не смију ништа, и од онога што држе да не смију никоме ништа продавати, па кад која породица замре, да остане намастиру земља коју је она држала. У царству Аустријскоме намастири су праве спахије од прњавора као и друге спахије од осталијех села. Намастир Трге

1

[ocr errors]

тег у Сријему осим прњавора има и једно нАМАСТИРИШТЕ, n. Ort wo einft ein Rlofter ge= своје село Нерадин, а Бездин у Банату wefen, locus ubi olim fuit monasterium.

нема прњавора, него само село Мунару. | НАМАСТИРСКИ, ка, ко, Elöfterlid, monasticum. Осим земље, винограда н шљивика, које | наміки, намакнём, v. pf.1)капу на очи, admoveo: им раде прњаворци, намастири у Србији Самур-калпак на очи намаче имају н по неколико села своје нурије, Те састави самур и обрве која често позивају као на мобу, али поред свега тога намастири су од прије највише живљели од писаније и од прилога: гдјекоји су калуђери долазили намастиру готово као гости, него су све ишли по на

роду (по свој Турској докле се Српски језик говори), те писали (новце, стоку, жито, пиће, платно итд.), па што нијесу | могли намастиру носити или гонити оно су на мјесту продавали н чинили у нов

2) anmerfen (j. 23. bem Wferbe ben Baum), injicio. 3) Fleinweife jufammenbringen, minutim comparo: : намаћи коња, т. j. набавити ; Једно смакао, а друго не намакао; Да је моје стадо оћерано, Ја би стадо лако намакнуо 4) кога на колац, vide набити. cf. намакнути. НАМАХИВАЊЕ, n. baš XBinfen mit ber Hand, zò nu

tare manu.

НАМАХИВАТИ, Махујем, v. impf. mit ber anb
winfen, manu nutare :

На њу Ђуро намахује руком
НАМАХНУТИ, нӑмахнем, v. pf. einmal mit ber
Hand winken, nutare manu.

н. п. кудијер га бијеш ? Ђе ми се намахне, erreiden, assequi, cf. дохватити.

це, а многи су људи и сами о празницима доносили намастирима милостињу. Гдјекоји већи намастири слали су калуђере ради милостиње и у Каравлашку и Карабогданску и у саму Русију, и онамо су им | НАМАХНУТИ СЕ, намахне се, v. г. pf. (у Грбљу) владаоци кашто одређивали милостињу на годину, која се и до данас даје ако намастири нијесу опустјели. Али је сад пи-|НАМЕЖЎРАТИ CE, рам се, v. r. pf. fid runzeln, санија и у Србији забрањена; први је Карађорђије то почео забрањивати, и приповиједали су онда како је одговорио некакоме намастирском старјешини (ЧИНИ МИ | pf. weich machen, mollio: се Методију Лазаревићу архимандриту Добро слуги леђа намекшаше Троношкоме) кад му је молећи се за до-|НАМЕНИТИ, наменим, (ист.) vide намијенити. пуштење да може ићи или послати како- | НАМЕЊИВАЊЕ, п. (ист.) vide намјењивање. га калуђера у писанију, рекао да би му НАМЕЊИВАТИ, Мењујем, (ист.)vide намјењивати. дао иуш у вилает: „одавде до твога на-|нÁMEP, f. (ист.) vide намјер. мастира има 77 путова, којијемгод пођеш, нÁМЕРА, f. (ист.) vide намјера.

ce

corrugari: намежурала се хаљина, крушка кад увене; прсти и рука, кад се по водн шњима дуго шта ради.

НАМЁКШАТИ, шам, v.

ја ти стојим добар да ћеш доћи у намастир,| НАМЕРАВАЊЕ, П. (нст.) vide намјеравање. али у народ нигдје да се нијеси свратно | НАМЕРАВАТИ, меравам, (ист.) vide намјеравати.

у име писаније, јер људи сад немају ни са- НАМЕРЕЊЕ, n. vide намјерење.

ми шта да једу, а камоли вама да дају, а нÀМЕРИТИ, рим, (ист.) vide намјерити. ти кад дођеш човјеку на конак, домаћин| НАМЕРИТИ СЕ, Рим се, (ист.) vide намјерити се. ваља да тражи и теби и твоме коњу шта| НÁМЕРНĀ, f. (ист.) vide намјерна.

Наметнуо намеш на вилает 2)(у војв.)господско жито које се разда воденичарима да га самељу преко реда, 3wang= arbeit, vis? 3) као намеш да је нањему; намеш му је на кућу (у Ц. г.), као чини или мађије. 3) што намете снијег, vide смет. НАМЕТАК, тка, m. 1) bie Wufgabe, Daraufgabe, baš Hufgelb, collybus, cf. прид. 2) што се коме наметне, was aufgebrungen wirb, quod obtruditur.

у кући нема : ти не можеш јести кукуруз-| НАМЁСИТИ, намесим, (ист.) vide намијесити. нице, него ти ваља тражити погаче, а намЕСНИК, m. (ист.) vide намјесник. твој коњ не ће да једе кукуруза, него хоће НÁМЕСНИКОВ, а, о, (вст.) vide намјесников. јечма; а ако ти досађује гостиница, ти на-наместити, тим, (ист.) vide намјестити. чини поред манастира механу, па ко ти нÁМЕТ, m. 1) bie Zuflage, vectigal: год дође покажи му прстом у њу, те ћеш тако и госте дочекивати и јоште што добити." Намастири су се у Сријему и у Бачкој и Банату с помоћу својијех спахилука одржали до сад прилично, али су у Србији врло посрнули једно што је забрањена писанија, а друго што слабо који ваљан чо- | вјек (као и у Сријему и у Бачкој и Банату) хоће да иде у калуђере: од прије су једини калуђери били народна господа: госпоски се хранили, у ћуркове одијевали, на добријем коњма јахали и добро оружје носили, а сад ко је ваљан и што зна, откорен му је пут к различнијем службама н госпоствима. cf. манастир, школа, спахија. | НАМАСТИРИЋ, m. dim. v. намастир.

НАМЕТАЊЕ, п. 1) баs Unwerfen, injectio. 2) baš Wuforingen, obtrusio. 3) Dingen, subornatio. 4) bie dinleitung, doctio. 5) vom Stappel laf= fen, projectio (navis, molae) in aquam. НАМЕТАТИ, намећем, v. impf 1) werfen an — injicio. 2) aufbringen, obtrudo:

Коју нећу ону ми намећу

НАМИЈÈСИТИ, намијесим, v. pf. (јуж.) депид (Brot) anmachen, fermentando paro.

3) anleiten (unterridten), addoceo: намеће| га на књигу. 4) bingen, suborno : намеће хај-|НАМИЛАТИ СЕ, намилам се, v. r. impf. жито се дуке на људе. 5) vom tappel Laffen, projicio e terra in mare:

[blocks in formation]

А ја јунак намешкиње не ћу
НАМЕТНИЦА, f. дјевојка или удовица, која се
намеће коме да је узме, біе Wufgebrungene,
obtrusa, cf. наметкиња:
Жоју оћу ону ми не даду,
Коју не ћу ону ми намећу;
А ја јунак намешнице не ћу,
Да се не би никад оженио

[ocr errors]

НАМЕТНУТИ, нём, v. pf. 1) merfen an

[ocr errors]

намила, giebt viel aus, ift ergiebig. НАМИНИТИ, наминӣм, (зап.) vide намијенити. НАМИЊИВАЊЕ, n. (зап.) vide намјењивање. НАМИЊИВАТИ, мињујем, (зап.) vide намјењи

вати.

Намир, f. (зап.) vide намјер.
нÁмИРА, f. (зап.) vide намјера.
НАМИРАВАЊЕ, n. (зап.) vide намјеравање.
НАМИРА́ВАТИ, Миравам, (зап.) vide намјеравати.
НАМИРИВАЊЕ, n. 1) baš efriebigen, satisfactio.
2) Erfüllen, Vollmachen, expletio.
НАМИРИВАТИ, мирујем, v. impf. befriebigen, fa-

cio satis.

НАМИРИВАТИ се, мирујем сe, v. г. impf.) fich ausgleichen, pensare. 2) voll werden, expleri; намирује му се година.

НАМИРИТИ, Нӑмирим, v. pf. befriebigen, facio sa

tis.

/ inji. НАМИРИТи, рим, (зап.) vide намјерити.

сіо : н. п. уже волу на рогове, коњу на врат. | НАМИРИТИ СЕ, Нӑмирим се, v. г. pf. 1) fid aus= 2) aufbringen, obtrudo. 3) anleiten, addoceo : gleiden, pensare: ми смо се намирили; ја наметнуо га на књигу. 4) bingen, suborno: сам се с њим намирио.

НАМИСИТИ, Нӑамисим, (зап.) vide намијесити. намислити, лим, v. pf. befdliegen, decerno, statuo: куд си намислио? шта си намислио ? cf. наумити.

наметнуо хајдуке да га похарају. 5) воде- | НАМИРИТИ СЕ, рим се, (зап.) vide намјерити се. ницу, vom Canbe ins Baffer, propello, pro- нÁМИРНА, f. (зап.) vide намјерна, jicio. НАМЕТНУТИ СЕ, нём се, v. r. pf. 1) за ким, fid| aufmachen, accingor. 2) sich aufdringen, obtrudi. 3) sich ansehen (z. B. ein Uebel am Fuße), adhaeresco: наметнуло му се нешто на но-| гу. 4) fid verlegen, auf etmas bеgеbеn, incumbo in aliquid : наметнуо се на књигу. НАМЁЦАТИ, Нӑмёцам, v. pf. н. п. јабуку, weid Elopfen, contundo, tundendo emollio. НАМЕЧИТИ СЕ, нӑмёчим се, v. r. pf. (у Хрв.) vide навадити ce. cf. мека.

НАМЕШТАЈ, m. (ист.) vide намјештај.
НАМЕШТАЛО, m. (ист.) vide намјештало.
НАМЕШТАЊЕ, п. (ист.) vide намјештање.
НАМЕШТАТИ, там, (ист.) vide намјештати.
НАМЕШЋАЊЕ, n. vide намештање.
намешЋати, ћам, vide намештати.
НАМИГИВАЛО, m, ber gerne zuminft, qui innuit.
НАМИГИВАЊЕ, m. bas 3uwinfen, innutio.
НАМИГИВАТИ, Мигујем, v. impf. на кога, zuwin=
fen, innuo :

Иди орле, не намигуј на ме
Ђегођ чује поручује,
Бегођ види намигује

[ocr errors]

нӑмигнути, нём, v. pf. на кога, zuwinfen, in

[blocks in formation]

нÁмисник, m. (зап.) vide намјесник. нÁмисников, а, о, (зап.) vide намјесников. намистити, тим, (зап.) vide намјестити. НАМИЦАЊЕ, n. 1) baš fleinweife zufammenbringen, comparatio lenta et minuta. 2) das Spießen, infixio. 3) vide натезање.

|намицати, мачём, v. impf. 1) Efeinweife jufam: menbringen, lente et minutim comparo. 2) на колац кога, vide набијати:

Те на копље Турке намицаше

3) н. п. намиче као мати с јединчетом, vide натезати.

НАМИШТАЈ, m. (зап.) vide намјештај.
намиштало, m. (зап.) vide намјештало.
НАМИШТАЊЕ, n. (зап.) vide намјештање.
|намиШтати, там, (зап.) vide мамјештати.
НАМИШЋАЊЕ, n. vide намиштање.
НАМИШЋАТИ, ћам, vide намиштати.
НАМЈЕЊИВАЊЕ, п. (јуж.) баз Зиbınfen, destinatio.
НАМЈЕЊИВАТИ, мјењујем, v. impf. (јуж.) zuben=
fen, destino.

НАМЈЕР, f. (јуж.) bufall, casus, cf. намјера :
Та га намјер бјеше нанијела —
HÁMJEPA, f. (jyx.) 1) die Begegnung, obviatio.
2) ber 3ufall, casus, cf. намјер:
Намјера га намјерила била
На зелено у горн језеро
Намјера је старца нанијела,
Нађе старац сандук од олова
3) das Vorhaben, propositum.

НАМЈЕРАВАЊЕ, П. (јуж.) va Zorbaben, proposi-j HАМОЛИТИ, намолим, v. pf. кога, einen erbitten,

[blocks in formation]

bewegen, rogando flecto : једва сам га намо

лно.

НАМӦЛИТИ CE, намолӥм се, v. r. pf. 1) fid fatt betten, satis superque precatus sum: да се пуста Бога намолимо (у приповијеци, cf. пуст ипд јагњиво). 2) (id bervorzeigen, ber= vorfommen, prodeo, promineo, cf. измолити

ce, помолити се:

Намоли се на пенџер од куле
Ал' се други буљук намолио
НАМОЛОВАТИ, лујем, v. pf. malen, pingo.

bum.

HAMOTÁВАТИ, Мотавам, v. impf. anbaipein, раго ducendo in rhombum.

НАМЈЕРИТИ СЕ, рим се, v. r. pf. 1) fallen, fom = | НАМОТАВАЊЕ, n. baš Unbafpeln, inductio in rhommen, incido: Намјерно се на злу жену. 2) (іф) treffen, adesse, cf. десити се: Којино се дома намјерише HÁMJEPHÂ, f. was sich trifft, quod offenditur: што је Бог дао и намјерна, т. ј. што се десило, намјерило. Намјерна је најбоља (кад ко изненада дође коме на ручак или на вечеру).

HAMÒTATH, TÂM, V. pf. 1) anhaspeln, dueo fila in rhombum: намотај ту пређу на ово клупко. 2) voll anbafpeln, paro ducendo fila in rhombum: намотала сам данас десет клубака.

cf. смотрити, опазити.

НÁМЈЕСНИК, m. (јуж.) (у војв.) (in ben Slöftern) | НАМОТРИТИ, намотрим, v. pf. erbliđen, video, der Vikar, Unterguardian, Dekonom, vicarius archimandritae, oeconomus monasterii. НÁМЈЕСНИКОВ, а, о, (јуж.) бев намјесник, оесоnomi.

НАМЈЕСТИТИ, Тим, v. pf. (јуж.) 1) unterbringen,

colloco. 2) трпезу, vide поставити. 3) постељу, baš Rett auffdiagen, sternere lectum. HAMJEHITÂJ, m. (jyä.) das Hausgeräth, supellex, cf. покућство.

НАМЈЕШТАЛО, m. који намјешта кад говори,
der die Worte zusammenstellt.
НАМЈЕШТАЊЕ, п. (јуж.) baš Unterbringen, col-
locatio.

НАМЈЕШТАТИ, там, v. impf. (јуж.) 1) unterbrin:
gen, colloco. 2) у говору чисто намјешта,
т. ј. слаже ријечн, zufammenftellen, ordino. 3)
трпезу, vide постављати. 4) постељу, баз
Bett aufschlagen, sternere lectum.
НАМЈЕШЋАЊЕ, n. vide намјештање.
НАМЈЕШЋАТИ, ћам, vide намјештати.
НАМЛАДОВАТИ СЕ, младујем се, v. r. pf. jugenb
Lidyes Wlter genug geniefen, satis juvenem vi-
tam egisse:

Младости се на младово НАМЛА́ТИТИ, намлатим, v. pf. 1) н. п. граха, конопљана сјемена, anòrefden, triturando paго. 2) н. п. јабука, крушака, genug berunter | schlagen (Birnen, Aepfel), decutio.

[ocr errors]

НАМРВИТИ, Вим, v. pf. viel bröfeln, frio: намрви пилићима хљеба; шта си толико намрвно?

НАМРГОДИТИ СЕ, дим се, v. r. pf. bie tirne um:

wölfen, frontem obnubilo: Намргодио се као да ће му киша из чела ударити. cf. на

кањити се.

НАМРШТИТИ СЕ, тим се, v. r. pf. 1) bie Stirne runzeln, rugo frontem. 2) sich umwölken, obnubilor: Намрштило се вријеме. cf. намргоди

ти се.

Мамусти, намузём, v. pf. anmelfen, mulgendo paro: намузао пуну крављачу млијека. намучити, чим, v. pf. quälen, ftrapazieren, fatigo. намучити се, чим се, v. r. pf. fid abquälen, se frangere laborando : ја сам се око тога много намучио.

HAHA, f. 1) Mama, mater. 2) eine Art Kraut, um die Suppe zu würzen, condimenti genus. НАНЕГОВАТИ, Гујем, (изт.) vide нањеговати. HÄHĒти, нанесём, (ист.) vide нанијети. НÀНИГОВАТИ, Гујем, (зап.) vide нањеговати. наниз, m. нанизани новци или бисер, што се носи око врата или око главе, eine nur Perlen u. f. w., linea magaritarum. НАНИЗАТИ, нанижем, v. pf. н. п. бисер, новце, Ђинђухе, aufreiben, infilo ?

НАМАА́ТИТИ СЕ, намлатим се, v. r. pf. кога, fid | нӑНИЗ БРДО, (т. j. на низбрдо) bergab, deorsum. Cinen fatt prügeln, satis verberasse: баш наниЈкти, нанесём (нанијех и нанесох, нӑне

сам га се намлатно.

нАмложити, намложим, vide намножити. нӑмљети, мељем, v. pf. anmablen, molendo paro. НАМЉЕЧАК, чка, m. (у Србији) во од двије године, ein zweijähriger Ochs, bos bimus. НАМНОЖИТИ, намножим, v. pf. vermebren, angeo: Да вам Бог наспори и намножи! НАМНОЖИТИ СЕ, намножим се, v. r. pf. fidy ver= mehren, cresco.

се, нанијесмо и нанесосмо, нанијесте и нанесосте, нанијеше и нанесоше, нӑнно, нанијела, ло) v. pf. (јуж.) 1) bringen, adfero: сам га ђаво нанесе на мене, или: те дође к мени. 2) vollantragen, satis adportasse. 3) (im Zielen, Schießen) um soviel seitwärts zielen, als die Flinte etwa abträgt, antragen, corrigo telum. 4) није ни нанијело, eš fommt nidt von weitem gleich, nec appropinquat.

« PreviousContinue »