Алат*, алата, m. bas Berfjeug,instrumenta: Без | Алосін, а, о,(у Сријему) полудно, узеле му але памет или здравље, verrúdt, mente captus.

АЛАТ", m. црвен коњ, ber Suds (pferb), equus | АЛБЕРГЕЛЕТ*, m. (може бити да у Турскоме је

На алашу вас у чистом злату
АЛАТАСТ, а, о, н. п. коњ, fudoroth, rufus.
АЛАТЉИКА, f. ein einzelnes Berfzeug, instrumen-|АЛУГА, f. vide халуга.

АЛЧА, m. vide àлат:

Те притеже на алче колане
Па увати алчу његовота
АЉАК, аљка, m. vide хаљак.
АЉЕТАК, тка, m. vide хаљетак.
АЉЕТИНА, f. augm. v. аљина.
АЉИНА, f. vide хаљина.

АЉИНАК, нка, m. vide хаљинак.
АЉИНАЦ, нца, m. vide хаљинац.
Аљине, аљина, f. pl. vide хаљине.
АЉИНИЦА, dim, v, аљина.

АЉКА, f. vide хаљка.

АЛЕ, m. hyp. von Алил (и Алија): До подне АљМА, f. eine Wrt 3wiebeln, cepae genus.
Јуре, од подне Але (кажу Срби закона | Ам, áма, m. bas Befhirt bes Bagenpferbes, lora
Турскога у Босни за Ђурђев дан, јер га

АЛЕКСИНАЦ, Алексинца m. мала варошица из- | АМАЈЛИЈЦА, f. dim. v. амајлија.

1

АМБАРНУТИ, амбарнем, v. pf.) дићи прву капу, АНДРА, М. (ист.) vide Андро.

кад се игра прстена, fаgеn амбар, dico ам-|АНДРА, f. vide Андријана.

бар. сf. прстен. 2) запросити дјевојку гдје- АНДРАВОЉИ, m. pl. vide прње: носи којекаке год, или друго што занскати, einen um et= андравоље.

was anfprehen, appellare: ја сам амбарнуо |АНДРАК, m. in ber Hebenšart: незнам који му је на једном мјесту.

АМБАРСКИ, ка, ко, н. п. око, врата, без Мада jins, horrei.

АМБЕР", m. ber imber, Ambra :

А мој драги амбер-душом дише

андрак (у Сријему и у Бачк.), іф і пі
was ihm eingefallen ist.

АНДРАМИЉЕ, п.као нешто љепше од андравоља.
АНДРИЈА, m. lnbreaś, Andreas.

АНДРИЈАНА, f. Grauenname, nomen feminae.

АМБЕРИЈА, f. Розолија (која мирише на ам-| АНДРИЈАШ, m. noreas, Andreas.

бер?):

Кад су ирку каву окинули,
Иза каве жуту амберију

АМБИС, т. (у Ц. г.) ber 2lbgrund, abyssus, cf. про-|
паст, безданица, безадњица.

АМБИСАТИ СЕ, àмбишем се, ѵ. г. pf. (у Ц. г.)
berften, dirumpi, cf. просјести се: Тако се
не амбисао, као јама безадњица !
АМБУЉА, Е. дугачка врећа, ein langer ad,
saccus longior.

АНДРИЈЦА, m. dim. v. Андрија.
АНДРКВА, f. (У Дубр.) vide ротква.
АНДРО, m. (јуж.) һур. v. Андрија.
Ана, f. һур. в. Анђелија.

АНБЕЛ, m. ber Engel, angelus, cf, анђео.
АНЂЕЛАК, Лка, т. һур. . анђео.
АНЂЕЛИЈА, f. Wngelia, Angelia.
АНЂЕЛИЈЦА, f. dim. v. Анђелија.
АНЂЕЛИНА (АНЂЕЛИНА), f. Grauenname, nomen
feminae:

АМЕљ, м. (у Сријему) 1) ђубре у житу, Unrath Анђелина ружу брала
im Betreibe, sordes. 2) нечисто жито, untei | АНЂЕЛОВ, а, о, òeš ngels, angeli.
nes Getreide, frumentum sordidum.
АНБЕЛСКИ, ка, ко, englif, angelicus.
АМЕТИМИЦЕ, adv. (у Сријему) gänglich, total, pe- АнБЕО, ђела, m. vide анђел.
nitus: помријеше људи амешице (кад је | АНБИЦА, f. dim. v. Анђа.
какав помор у селу); марва цркава аме- |АНБУША, f. augm. v. Анђелија.
шице.

Амин, Итеп! amen! Амин да Бог да!
АМИНАЊЕ, П. дав Xmenfagen, adprecatio.

АМИНАТИ, нам, v. impf. 2&men fagen, dico amen.

АНЕКМОЛИ, vide акамоли:

Имам блага колико ми драго,
Градио би десет манастира,
Анекмоли себе оженно

Кад се на свадби напија, онда сватови, све | АНЕТА, f. Xnnette, Annula.

два и два, аминају, т.ј. вичу: (н. п.) Стари | Анета, анета, п.pl. (am tußen) bierauben= сват чащу пије, Бога моли, амин!

AMо, hieher, huc.

gange, rugae. cf. олук.

Ани, (у Ц. г.) vide ено: ани га!

АМРЕЛ, амрела, m. ber Regenfirm (äfterr, баз Аниж, m. (у Дубр.) vide онаиз.

И ме, паф bem lat, umbrella), umbella |АНИЦА, f. dim, v. Ана.

(major). cf. штит.

Ан*, m. vide хан.

AHA, f. Unna, Anna.

АНА,

АНАДОЛИЈА, Г. Inatolien, Anatolia:

Од богате од Анадолије И делије од Анадолије AHATEMA(AHATEMATE), f.das Anathem, anathema: анате га мате било! анатемате ђавола и његова имена!

АНАТЕМНИК, m. ber beš inathems würbig ift, dignus anathemate: Анашемниче један!

АНИЧИЦА, f. dim. v. Аница.
AHKA, f. Wennchen, Annula.
Ански, ка, ко, vide хански.

АНТА, м. (у Сријему) ber Marthaufen, cumulus
(terrae) terminalis.

АНТА, m. (ист.) vide Анто.

ÂнTÂHE, n. das Sehen der Markhaufen, cumulorum terminalium exactio.

Антати, там, v. impf. Miarfhaufen feßen, cumulos terminales exigo.

АНТЕРИЈА* (антерија), f. ein Unterflein mitler= meln, tunicae genus.

АНАТЕМНИЦА, Е. біе beš inathems würbig ift, digna | АНТЕРИЛУК*, m. tüt eng auf eine антерија,

anathemate.

АНАТЕМЊАК, m. vide анатемник.

АНАЋЕМА, f. (у Ц. г.) vide анатема.

panni quantum sufficit ad vestem антерија

dictam conficiendam.

АНТИЦА, m. dim. v. Анта.

АНГЛИЈА, f. 1) Englanò, Anglia, Britannia. 2) eng | Анто, m. (јуж.) һур. . Антоније.

У антрешељ бакина ужина

2) (у Сријему) vide кртог.

АРАМБАШОВАЊЕ, n. vide харамбашовање.
АРАМБАШОВАТИ, шујем, vide харамбашовати.

Антун, Антуна, m. (ѵос. антӳне) (по зап. кр.) | АРАМЗАДА, m. pigbube (mehr im guten inne),

vide Антоније :

0 Аншуне, мањак те у мајке

ÀнyшIKA, f. Unna, Anna.

АНЧИЦА, f. dim. v. Анка.

Анцар, анцара, m. vide ханџар.
АНЏИЈА*, m. vide ханџија.
Анцизин, а, о, vide ханџијин.
АНЏИЈНСКИ, ка, ко, vide ханџијнски.
АНЏИЈСКИ, ка, ко, vide ханџијски.

АЊАТИ, њам, v. pf. vide јењати.

! interj. fapperment! vah: ао, мој брајко!

Адно, (а оно) fo, bann, -, igitur, at: ако није

nequam :

А срете је момче арамзада
АРАМИЈА*, m. vide харамија.
АРАМИТИ, арамим, vide харамити:
Арами им погачу белију,
И арами од овна јанију
АРАМЉИВАЊЕ, n. vide харамљивање.
АРАМЉИВАТИ, арамљујем, vide харамљивати.
Арандио, аранђела, m. (у Дубр.) vide аранђел.
АРАНЂЕЛ, m. ber Erjengel, archangelus: свети
шестокрили аранђеле! закрили ме кри-
лом твојим (кад се моле Богу). cf. аранђео.

тако, а оно је овако; ако не ћеш ти доћи | АРАНЂЕЛов, а, о, н. п. дан, Erzengelstag (бен

мени, а оно ћу ја теби.

Aox! wehe! vae! cf. jaox:

Аох јадан Муса побратиме

Апа, f. (у Ц. г.) Serum, odor :

Заудри ме аиа од дувана

АПА ДРАПА, Sabel gegen eine flete Irbeit, con

vicium in rem male confectam.

АПАТЕКА, f. bie Xpothete, apotheca, pharmacopоlium.

АПАТЕКАР, апатекáра, m. ber Xpotheřer, pharmacopola.

АПАТЕКАРЕВ, a,o,des Apothekers, pharmacopolae.

АПАТЕКАРОВ,

АПАТЕКАРСКИ, ка, ко,2lpotheřer, pharmaceuticus.
АПКАЛО, п. (у Сријему) vide епкало.
Апостол, м.) Xpoftel, apostolus. 2) књига,
Apostelbuch, liber apostolorum. 3) Mannsname,
nomen viri.

s. Nov.), festum S. archangeli.

АРАНЂЕЛОВАЦ, овца, m. vide аранђеловштак.
АРАНЂЕЛОВИЦА, f. аранђелов пост, bie Safte s

Tage vor Erzengels- Tag, jejunium archan-
geli.
АРАНѣеловштак, т. човјек који слави аранђе-
лов дан, ber ben Erzengel Michael zum Haus.
patron bat, cliens archangeli.

Аранко, аранђела, m. vide аранђел.
|АРАНТОС, (у Рисну) vide аратос: Тако ме
арантос не било!

APAHE, n. das Plündern, depopulatio.
АРАП, m, vide Арапин.

АРАПИЈА, f. (coll.) bie Mobren, Mauri: Сад навали љута араџијо: Нема оног страшнога јунака На шарену коњу великоме АРАПИН, m. der Mor, Aethiops, Maurus. Апостолски, ка, ко, apoftolifch, apostolicus. adv. | АРАПИНОВ, а, о, без Mobren, Aethiopis. апостолски: отишао апостолски, т.ј. | АРАПИНЧЕ, чета, п. у пјесми мјесто Арапче: пјешке, и, per pedes apostolorum. Ал процвили Арапинче црно

Апостолство, n. baš poftelamt, apostolatus. | АРАПКА, f. 1) bie Robrin, Maura. 2) eime 2lrt bar

Anc, m. vide xanc.

АПСАНА, f. vide хапсана.

АПСЕНИК, m. vide хапсеник.

АПСЕНИЧКИ, ка, ко, vide хапсенички.

Апсити, сим, vide хапсити.

AITA, f. Uttich, sambucus ebulus, Linn.
Аптик, аптика, m. ber ittih(traum, sambucetum
ebuletum.

АПТИКА, f. eiu Ittiftengel, ebulum.
Аптов, а, о, н. п. лист, Xtti, ebuli.
ÀПTOBнHA, f. der Attichstrauch, sambuci ebuli.
Апустол, m. vide апостол mit allen 2lbleitungen.
АПШЕЊЕ, n. vide хапшење.
ÂP*, m. vide ахар.

АРАД, m. tabt in Ungern, urbs Ungariae.
АРАДСКИ, ка, ко, воп Арад.

АРАБАНИН, m. (pl. Арађани) човјек из Арада.
АРАЈСТВО, П. (у Сријему) \uft, Bergnügen,
gratia: Сад је копати од арајсшва (Н. П.
послије кише). cf. милина.
Арам, арама, m. харам.
АРАМБАЩА, m. vide харамбаша.
АРАМБАШИН, а, о, vide харамбашин.

vide

ter, schwärzlicher Birnen, piri genus.
АРАПКИЊА, f, vide Арапка 1.

АРАПОВ, а, о, vide Арапинов.
АРАПСКИ, ка, ко, mobrif, mauricus.

АРАПЧАД, f. (coll.) Mobrenfinder, soboles maura.
АРАПЧЕ, чета, n. ein Mobrentinb, puer mau-

rus.

АРÂP, apápa, m. vide xарар.
АРАРИНА, f. vide харарина.
АРАТИ, рам, v. impf. plünbern, expilo.
APATOC, (άoάtos) verflucht, hol's der Teufel, in

malam rem! Арашос га било! Арашос ти
кирије, сиђи ми с кола.

АРАТОСИЉАЊЕ, n. verbal. v. аратосиљати се.
АРАТОСИЉАТИ СЕ, аратосиљам се, ѵ. r. impf. кога
или чега, etmaš zum eufel wünе, dete-
stor aliquid, exsecror.
AрÂч, ара́ча, m, vide харач.
АРАЧ, ӑрча, m. vide хӑрач.
АРАЧЛИЈА, m. vide харачлија,
АРАЧЛИЈИН, а, о, vide хараҹлијин.
АРАЧЛИЈНСКИ, ка, кӧ, vide харачлијиски.
АРАЧЛИЈСКИ, Кâ, ко́, vide харачлијски.

Често сам јој слао армагане:
Двије дибе, четири кадифе,

И два ћурка куном постављена
АРМИЈА, f. (у Црници) Армија те изјела! рече
се масци, и значи: да би цркла. сf. рмија.
АРНАУТИН, m. vide Арбанас.

АРНАУТИНОВ, а, о, beš Xrnauten, Albani.
АРНАУТИТИ, Тим, v. impf. zum Xrnauten тафен,
facio esse Albanum.

АРНАУТИТИ СЕ, тим се, ѵ. г. impf. ein Xrnaut
werden, fio Albanus.

АРНАУТКА, f. 1) Xrnautinn, Albana. 2) eine 2lr=
nautinn (Art langer Flinte), telum albanum.
АРНАЎТЛУК*, М. Арнаутска земља, Шваніеп,
Albania, cf. Арбанија.

АРБУН, арбуна, m. (у Дубр.) некаква морска | АРНАУТОВАЦ, Арнаутовца, m. Арнаутски пишриба, eebarbe, erythinus. тол, albanesische Pistole, telum minus albanum.

АРГАТ, м. (у Ц. г.) јама на каквој згради, као | АРНАУТСКИ, ка, ко, [banefer, albanus. пушкарница, біе hatte, foramen jaculato-| АРНАУЋЕЊЕ, П. 2[banefiren, mutatio in Albanum.

rium:

Од аргаша трче до аргаша,
Те ми Турке бију проз аргаше -
АРГАТАР, m. vide аргатин:

---

• Три стотине ђеце аргашара
АРГАТИЈА, f. (coll.) bie Saglöhner, mercenarii:
Сад навали аргашијо моја
АРГАТИН, m. (qyárns) ber Zaglöbner, mercena-
rius, cf. надничар.

АРНАУЧАД, f. (coll.) junge Xrnauten, soboles albana. АРНАУЧЕ, чета, п. ein Ibanefer=Sinò,puer albanus. Арњеви, арњева, m. pl. (у војв.) дав Даф eines (sonst offenen) Bauernwagens, von Stäben und Rohrmatten darüber, tectum currus rustici. АРПАКАША, f. јечмена каша, bie Serftengrüße, ptisana, cf, каша.

АРПАЏИК*, m. eine irt 3wiebel zum Berfeßen, ceparum genus.

АРГАТЛУК, м. Befäft eines Zaglöhners, opera | АРСА, m. (ист.) vide Apco.

mercenaria:

Па нареди мене у аргашлук
АРГАТОВАЊЕ, П. baš urbeiten um agelon, baš
Taglöhnern, operae diurnae locatio.
АРГАТОВАТИ, Тујем, v. impf. taglöhnern, merce-
de conduci, laborare:

И нареди мене у аргатлук,
Аргашовах три године дана

Ардов, ардова, m, baš aß, dolium, cf. буре.
АрдовиЋ, m. dim, v. ардов.

АРСЕН, m. tfenius, Arsenius. cf. Арсеније.
АРСЕНИЈА, М.
АРСЕНИЈЕ,
{m. Xtfenius, Arsenius.

АРСИЦА, m. dim, v, Apca.
Арслан", арслана, m. vide лав:

Па ти крени звијера арслана
Арсо, m. (јуж.) һур. ѵ. Арсеније.
АРТИЈА, f. vide хартија.
АРТИЈЕТИНА, f. vide хартијетина.
АРТИЈЕЩИНА, f. vide хартијешина.

АРЕНДА, Г. (у Војв.) деr рафт, redemtio, con- АРТИЈЦА, f. vide хартијца.

ductio: узео под аренду. cf. закуп.

АРТОВАЊЕ, п. Berathen, Hofmeiftern, consiliatio. АРЕНДАТОР,m.ber Pähter, redemtor. cf.закупник. | АРТОВАТИ, тујем, v. impf. кога, berathen, of= APÈнДATOPOв, a, o, des Pächters, redemtoris. meiftern, consilior.

АРЕНДАТОРСКИ, ка, ко, pächters, redemtorum. АРФА, f. (у војв.) діе Parfe, harfa:

АРИЉЕ, П. Зидине од великога старог нама- Једна носи златну арфу, оће да свира — стира у Србији у нахији Ужичкој на уто-| АРХИЂакон, m.(у књижевника) vide акриђакон. ку Рзава у Моравицу. АРХИМАНДРИТ, m. (у књижевника)акримандрит. АРИШТАНАЦ, НЦА, m. (у војв.) ber 2lrretant, АРХИМАНДРИТОВ, а, о, vide акримандритов. qui in custodia est. cí. хапсеник. АРХИМАНДРИТски, ка, ко, vide акримандритски.

АРИШТЕ, п. (у војв.) Xrreft, custodia, cf. хапс, АРЧАЛИЈА, f. vide харчалија.

затвор: метнули га у аришше; Нуде се
као Грци у аришше.

АРКА", f. ber Müden, dorsum (im âleibe). cf. леђа.
АРЛАКАЧА, f. ein lärmeno luftiges Grauenzimmer,

АРЧЕЊЕ, n. vide харчење.
АРЧИТИ, чим, vide харчити.
АРЧИТИ СЕ, ЧИМ се, vide харчити се.
АРЧЉИВ, а, о, vide харчљив.

femina tumultuosa. cf. алакача, алапача. АРЩИН*, аршина, m. bie le, ulna, ef. лакат. ÀPлÂœE, n. das Lärmen (der Kinder), tumultuatio. АРЛАТИ, лам, v. impf. lärmen, tumultuor.

APIIIJAMA*, f. 1) Art Frühkirsche, cerasi genus. 2) црни лук дугуљастијех главица, Xrt 3wie bel, cepae genus.

АРШОВ, m. vide ашов.

Ac, m. као кнежина негдје око Лима:

А слуга му цркву Шудикову

шао асли васли.

АСНА, f. vide хасна.

АСНИТИ, ним, vide хаснити.

АСНИТИ СЕ, Ним се, vide хаснити се.

Асновит, а, о, vide хасновит.

АСПА, f. ber Б, pustulae, cf. оспа.

АСПИДА, f. bie Biper, Dtter, aspis: зла као ас-ÀФ, m.vide рўдица 2: кад спадне у чохе аф, онда

аида (реку злој жени).

Аспидин, а, о, ber Dtter, viperae.

АСПРА, f. (у Ц. г.) vide јаспра.

се виде жице.

АФЕРИМ*! bravo! macte! Турски аферими и калуђерски благослови.

АСПРЕ, f. pl. vide јаспре: Браћа ка' и браћа, АФИЈӰН*, афијуна, т. дав Дріит, opium.

ма сир за пcape.

АСПРИЦА, f. dim. v. аспра:

А надницу но једну асарицу

АФТУЉА, f. (у Ц. г.) греда крајем изнутра,
на којој друге греде стоје, cf. атула.
Ax! interj. ah! ah! cf. a.

АСТА*, adj. indecl. vide болестан: нешто сам Ахар*, m. s) ber pferbeftall, stabulum eqäorum, асша; он је асша;

Забун аста! мај, ослади уста —
Астал, астала, m. (у војв.) ber if, mensa, cf.

сто.

АСТАЛЧИЋ, m. dim. v, астал.

Астар*, астара, т. памучно платно, у које се обично мртви Турци завијају, а и хаљине се њиме постављају, баиттоценет Зеид, pannus xylinus:

Сад на теби свилена кошуља,

До дан до два бијела асшара! АСУРА*, f. vide рогожина.

cf. коњушница:

Па силази у доње ахаре
Коње води у доње ахаре

2) (у Ц. г.) као чардак или госпоска кућа, der Hof, palatium. cf. xap.

(АХТАПОД, m. vide ободница.

ац! interj. кад се коме што пружи, па се опет не да (као н. п. што дјеца драже једно друго).

АЦА, m. (ист.) vide Ацо.

Ацал, ацала, m. (у Боци) ber tabl, chalybs:
Удрила лима на ацал. cf. челик, надо.

АСУРЏИЈА, m. ber Mattenflechter, qui tegetes Ацко, m. dim. v. Алекса,
plectit e scirpo.

Ацо, т. (јуж.) һур. . Алекса.

v.

АСУРЏИЈИН, а, о, beš Mattenmahers, tegetum, f. иди, ачи! ein Närrhen, stulte!
confectoris.

Àr*, m. das arabische Roß, equus arabs: C Tyħa
аша усред блата; Два аша на
јаслима не могу бити.

АТАНАЦКО, m. Ithanas, Athanasius.

ATÂнE, n. das Achten, attentio.

АТАПОТ, m. vide ахтапод.

ÀTÂP, m. vide xàтâp.

ÁTAP, m. vide хáтар.

АТАРЏИЈА, m, vide хатарџија.

Атати, тӑм, v. impf. за чим, т. ј. марити или АПИЈНИЦА, f. vide хаџијница.

приањати за што, a ten, attendere: да ти | АЏИЈНСКИ, ка, ко, vide хаџијнски.