Page images
PDF
EPUB

fdlect, ober Wlter, pecus, oves. 2) (у војв.)| БРАЖЂЕЊЕ, n. baš Žurden, zo sulcare. уштројен вепар, ein verfdnittenes dwein, БРАЗДА, f. bie Žurde, lira: овај во вози из porcus castratus, cf. бравац. БРАВА, f. baš dloß, serra.

БРАВАЊЕ, n. ber dafgang, incessus ut ovis est. БРАВАРИЦА, f. крух, који се у Кастелима мијеси о Божићу (као у нас чесница); тако ce за то зове, што су по њему начињени

различни брави (овце, волови) а и дијете у бешици и т. д.

БРАВАТИ, вам, v. impf. нћн без памети као
овда, gehen wie ein Schaf, ut ovis incedo.
БРАВАЦ, вца, m. 1) vide вепар. 2) Mann$name,
nomen viri.

БРАВЕЊАК, бравењака, m. ber Rrammetsvogel,
turdus pilaris Linn. cf. брањуг.
БРАВЁТИНА, f. augm. v. брава.

БРАВЕТИНА, f. бравље месо, bas daffleifd,
caro ovilla.

БРАВИЦА, f. dim. v. брава.

БРАВљи, ља, љê, daf-, ovillus.
ьPÁвчE, чeтa, n. ein Stück Schaf, ovicula.
БРАДА, f. (асс. браду и браду) 1) ber Mart,
barba: Ако лаже, брада му не смета. 2) баз
Rinn, mentum. 3) кукурузна, ber Bart am
Kukuruz, barba zeae.

БРАДАВИЦА, f. 1) bie Marze, verruca. 2)
cucи, die Brustwarze, papilla mammae.
БРАДАВИЧИЦА, f. dim. v. брадавица.
БРАДАЈАГА, m. у пјесми :

на

А најпотље брадајаге Турци,
Што не носе ништа од оружја,
До на руке златне перјанице,
А да њима бегенишу главе
БРАДАЊЕ, n. bas Befommen bes Bartes (von
Rufuru), zo aristis muniri.
БРАДАТ, а, о, bärtig, barbatus.

БРАДАТИ, дам, v. impf. т. j. кукурузи, Dart be=
Eommen (von Rufuruz), spica aristarum vallo|

munitur.

БРАДАШ, брадаша, m. лонац највећи од јед-|

нога уха, па има усну као браду отобоље-
ну, Urt opf, ollae genus.

БРАДВА, f. Simmerart, ascia: Зачудио се, као
да је видно лијеву брадву. cf. ванцага.
БРАДВЁНИ, на, но, von Simmerart, asciae.
БРАДВЁТИНА, f. augm. v. брадва.

БРАДВИТИ, Вӥм, v. impf. mit ber Ixt bebauen,
dedolare.

БРАДВЎРИНА, f. augm. v. брадва.
БРАДЁТИНА, f. augm. v. брада.
БРАДИЋИ, m. pl. 1) само у овој загонеци: на-
ђох тиће брадиће, ваш брадића усто-
чиће, виш' усточића носочиће, виш’носо-
чића гледочиће, виш’гледочића челочиће,
виш’челочића Гојко крмке враћа (т. j.
брада, уста, нос, очи, чело и чешаљ у
коси). 2) село у Јадру.

БРАДИЦА, f. dim. v. брада, 2ârtlein, barbula.
БРАДОВАТИЦА, f. (у Дубр.) vide барбун.
БРАДУРИНА, f. vide брадетина.

бразде, т. ј. с десне стране, куд бразда
пада, а онај други од човјека.
БРАЗДАШ, браздаша, m. (у Сријему) 1) во
који оре из бразде (с десне стране), ber
Pflugochs der auf der rechten Seite vor dem
Pfluge geht, bos arator dexter. 2) der Furch-
genoffe, Kurdnady bar, confinis: ми смо браз-
даши с виноградом, т. ј. бразда нам ди-
јели винограде.

БРАЗДИТИ, браздим, v. impf. градити бразду,
furden, sulcare, cf. браздичати:
Бразду бразди, воду мами —
БРАЗДИЧАЊЕ, П. vide бражђење.
БРАЗДИЧАТИ, чам, vide браздити.
БРАЈА, m. (ист.) vide брајо: Сви су болесни,
осим килавога браје.

БРАЈАН, m. 1) 2ruber (vertraulid zu einem Greun=
de), fraterculus. 2) Mannsname, nomen viri.
БРАЈЕН, m. vide брајан:

Каранфиле, мој мили брајене
БРАЈИн, а, о, beš браја, чой браја: Чисто, као
брајине гаће.

БРАЈИЦА, m. Жапп$name, nomen viri.
БРАЈКО, m. al hyp. v. брат, 2ruber! frater!
БРАЈО, m. (јуж.) 1) vide брајан. 2) (у Боци)
мужевљи рођак жени.

БРАЈОВ, а, о, без брајо, чой брајо:

Ово ми је брајов дудук

БРАЛЕ! Bruber! frater!

BРÁHA, f. 1) das Wehr, Mühlwehr, moles. 2) eine
Wrt Egge, occae genus: Боље се и на брани
возити, него пјешице ходити; Превуци
брану, па хајде у Босну храну. cf. дрљача.
БРАНАЊЕ, n. bas Éggen, occatio.
БРАНАТИ, нам, v. impf. (у Хрв.) брану вући
преко орања, eggen, occare, cf. дрљати.
БРАНДЛА, f. bie Qunte, funiculus incendiarius
(Brändl?).

БРАНЕговиЋи, m. pf. у нахији Ваљевској на
десној страни ријеке Граца наврх једне
литнце зидине од старога градића. Пре-
ма овијем зидинама, на лијевој страни Гра-
ца, има у по литице велика пећина, за
коју се приповиједа, да су уз различне
ратове људи са женама ис дјецом у њу
бјежали, јер је у такој врлети, да је мало
људи може браниши од читаве војске.
БРАНИК, браника, m. 1) у пушке одоздо што
покрива обарачу, ber 2ügel, cf. стража.
2) vide усперица.

БРАНИТти, браним, v. impf. 1) webren, defendo. 2) finbern, impedire: ко тн брани? ја не бpanum, ich bin nicht dagegen, non repugno. БРАНИЦА, f. т. ј. јабука, или крушка, gepflüc= tes, nicht herabgeschütteltes Obst, poma decerpta, non decussa. |БРАНИЧ, m. (у Ц. г.) ber efdüger, defensor. Beschüßer, БРАНИЧЕВАЦ, ёвца, m. Ciner von Браничево. БРАНИЧЕВКА, f. 1) Çine von Браничево. 2) бра

ничевка муха, Golubager Müce, simulium| БРАТИНСТВО, n. bie rüberfdaft, fraternitas: reptans Gollubatzense, cf. Голубачка муха. Још к отоме златан прстен с руке БРАНИЧЕВКИЊА, f. Gine von Браничево: За залогу мојега брашинсшва, Кучевкиње и Браничевкиње Мог брашинсшва, а твога сестринства БРАНИЧЕВО, n. тако се зове Пожаревачка на- БРАТИТИ, тим, vide братимити. хија (т. ј. од Мораве па доље до Поречке БРАТИЋ, m. 1) Zrubersfohn, fratris filius, cf. ријеке и до Омољскијех планина). братанић, снновац. 2) апnšname, nomen БРАНИЧЕВСКИ, ка, ко, von Браничево. viri. БРАНКО, m. Mannšname, nomen viri. БРАЊЕ, п. н. п. кукурузно, виноградско, баз Lesen (Fechsen, Ernten), messis zeae, vindemiae.

БРАЊЕВИНА, f. vide забран.

БРАЊЕНИЦА, f. (у Хрв.) vide брањевина.
БРАЊЁЊЕ, n. bas Bebren, defensio.
БРАЊУГ, m. ber Krammetšvogel, iurdus pilaris
Linn. cf. бравењак,
БРАСТВО, n. vide братство.

БРАТ, m. ber Rruber, frater: Оно ми је браш
ко ми је добру рад ;

А. Ко ти је око извадио ?
Б. Браш.

А. За то је тако дубоко.
Нема љета без Ђурђева дана,

Нити браша док не роди мајка —
Имам на дом мили девет браша
БРАТА, m. 5) (ист.) vide брато. 2) Жаппšname,
nomen viri.

БРАТАНИЋ, m. (у Боци) братов син сестри,
der Bruderssohn, fratris filius sorori.
БРАТАНИЦА, f. (у Боци) братова кћи сестри,
die Bruderstochter, fratris filia sorori.
БРАТАЦ, браца, m. hyp. v. брат.
БРАТЕНци, братенаца, m. pl. vide братијенци:
Међу мили девет брашенаца
БРАТИ, берём, v. impf. 1) н. п. кукурузе, ja-
буке, грожђе, lefen, 3. 2. bft, Erauben, ern |
ten, 3. 2. Rufuruz, lego, meto. 2) fammeln,
legere, cf. купити:

Бери војску штогод више можеш 3) faßen, capere:

Златна купа девет бере литар’
4) (у Дубр.) жито брати, vide жети: беру

жито.

БРАТИЈЕНЦИ, братјенаца, m. pl. (ст.) vide браћинци:

Ћути нејак царевић Урошу, Ћути д’јете ништа не бесједи, Јер не смије од три брашијенца, Брашијенца три Мрњавчевића БРАТИМИТИ, Мӥм, v. impf. молити кога да буде брат, brübern (bitten baß einer mein ruber fei), fratrem te saluto.

БРАТИМЉЕЊЕ, n. baš Xrübern, appellatio fratris.
БРАТИМСТВО, n. bie Brüberfdaft, fraterna ne-
cessitudo:

Свети Јован кумство и брашимсшво
БРАТИНАЦ, Инца, m. vide братучед.
БРАТИН, a, o, vide братов.
БРАТИН, а, о, без брата, fraterculi.
БРАТИНСКИ, ка, ко, vide братски.

БРАТИЧИНА, f. (у Сријему) висок коров по
њивама, има био округао цвијет, Urt Un:
fraut, herbae inutilis genus.

БРАТЈА, f. (у Босни по варошима) vide браћа :
Дадох брашји коње не јахане,
Брашја даду, а секе не даду
БРАТКО, m. hyp. v. брат (ово се овако пјева
мислећи да би овако Москов казао);
Немој, брашко, Црнојевић Саво —
БРАТКОВИНА, f. (у Рисну) некако бијело грож-
he, Art Weintrauben, uvae genus.
БРАТО, m. (јуж.) hyp. v. брат.
БРАТОВ, а, о, 23 ruber3 =, fratris.
БРАТОНОЖИЋИ, m. pl. eintamm in Брда bet
Montenegro:

[blocks in formation]

Јунак Стојан за брашску примно У тебе ме брашска не поможе — БРАТСКИ, ка, ко, brüberlid), fraternus. БРАТСТВЕНИК, m. (у Ц. г.) један од братства, н. п. убно ми је једнога брашсшвеника, убили га његови брашсшвеници, ein Mitglieb Des братство, membrum чой братство. cf. братствењак. БРАТСТвењак, братствењака, m. (у Ц. г.) vide братственик.

БРАТство, п. 1) vide братинство. 2) (у Ц. г.) нахије се дијеле на племена, а племена

на

братства, Familie, familia; људи од једнога братства имају једно презиме и славе једно крсно име, и тако су сви као од једнога рода: Јако братство брзо заплеће.

БРАТУЧЕД, m. брат од стрица, Befdmifterfinb, patruelis: првобратучеди, то су од два брата дјеца; а другобратучеди, то су дјеца првобратучеда. Он је мени брашучед н ја сам њему брашуҹед.

БРАТУЧЕДА, f. сестра од стрица, Вefdmifter= finb, soror patruelis.

БРАТУЧЕДОВ, a, o, bem Sefcwifterfinb деђörig quod patruelis est.

БРАЋА, f. (coll.) bie Wrüber,

fratres.

БРАЋИНЦИ, браћинаца, m. pl. (ст.) Brüber, [БРБЉАТИ, љам, vide брблати.

fratres:

Ти имадеш девет мили брата,

Ти поведи девет браћинаца
БРАЋИЦА, f. dim. v. браћа.
БРАЦА, m. hyp. v. брат.
БРАЦА, m. (ист.) vide брацо.
БРАЦИН, а, о,).

БРАЦИН, a, o, bes браца, fraterculi.
БРАЦО, m. (јуж.) һур. v. брат.
БРАЧ, Брача, m. bie Snfel Brazza.
БРАЧАНИН, m. Einer von Брач.

|БРБОЉЕЊЕ, П. basdnalzen, labrorum crepitus. БРБОЉИТИ, љим, v. impf. кад свиња по води као једе, {dynalzen (vom Schweine wenn es im Waffer durchsucht und frißt), labris crepare.

тражи што И

БРБОСАТИ, брбошем, v. pf. (у Рисну) meinenb fagen, dico flens.

БРБОТАЊЕ, n. vide брблање 2.

БРБОТАЊЕ, П. verb. v. брботати.

БРБОТАТИ, брбоћем, v. impf. fprubelnben da
bervorbringen, сгераге: водени бик брбоће

БРАЧЕ, брача, f. pl. (у Боци) винова комина,
bie Beintrebet, vinacea, cf. комина.
БРАЧИНАЦ, Брачинца, m. брдо у Јадру (гото-|
во на међи нахије Ваљесвке, Шабачке и БРБУКАЊЕ, n. vide брботање.
Зворничке).

кад виче, и патка и гуска кад се загњури
те по води доље што тражи.

БРАЧКИ, ка, ко, von Брач.

БРАШАНИЦА, f. (у Херц.) vide брашњеница:
И у торбу меће брашаницу —
БРАШАНЦЕ, n. dim. v. брашно: дај ми мало
брашанца

БРАШАНЧЕВО, П. bas Grobnleidnamsfeft (ber Ra
tholiken), festum corporis Christi.
БРАШНАВ, а, о, 1) mit Mebl beftreuet, farina,
conspersus. 2) јабука, кромпир, meblidt,

farinaceus.

БРАШНАР, брашнара, m. ber Mänòler, qui farinam vendit.

BPÀIшHAPA, f. 1) Mehlkammer, penus farinaria.

2) (у Сријему) bie Urreftfammer ber Geiftli chen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine Mehlkammer war).

БРАШНАРКА, f. bie Mebländlerin, quae farinam
vendit.

БРАШНЁНИ (брашнени), на, но, н. п. торба,
Mehl-(Sack), farinae (servandae).
БРАШНЕНИК, m. vide брашњеница:
Мијеси ми лаке брашненике
БРАШНО, п. 1) bas el, farina. 2) (у Црмн.)
пуна кућа брашна, кућа од брашна, т. ј.
гдје се даје јести свакоме ко дође, wo ein
jeder reichlich bewirthet wird, farina abundans,
hospitalis.

БРАШЊЕНИК, брашњеника, m. (у Ц. г.) vide
брашненик:

-

Сигурај ми лака брашњеника
БРАШЊЕНИЦА, f. јело што се носи на пут,
Reifezebrung, viaticum, cf. брашаница, браш-
неник, брашњеник:

А. Што ти је у торби ?
Б. Брашњеница.

Па спремише лаке брашњенице БРБліЊЕ, n. 1) vide блебетање. 2) bas фпер= pern, crepitus.

БРБЛАТИ, лам, 1) vide блебетатн. 2) фиорреrn,
mit dem Rüffel durchsuchen, crepare.
БРБЛО, m. ber Wlapperer, blatero.

БРБЉАВ, а, о, који много брбља, plapperhaft,
garrulus.

БРБЉАЊЕ, n. vide брблање.

БРБОТАТИ, брбоћем, v. impf. vide брблати 2.

БРБУКАТИ, брбучём, vide брботати.

БРБУЧИТИ, брбучим, v. pf. тумарити у што руком или главом, fdnell binein fabren, immitto manum.

врв, f. vide брвина.

БРВЕНИК, m. зидине од старога града, близу
Новога пазара:

Студеницу испод Брвеника

Брвина, f. даска, или греда,, што се метне

преко воде, да само људи могу прелазити, der Steg, ponticulus.

Бӗвљив, а, о, н. п. овца, т. 3. болесна, па све остаје од осталијех оваца и понајвише се обрће у наоколо, и тако врлуда док не цркне. Говори се да никаква звјерка не ће на брвљиву овцу (ни на живу ни на мртву).

БРВНАЊЕ, n. as Zufbalfen, tignorum, trabium superpositio.

БРВНАТИ, нам, v. impf. aufbalfen, trabes trabibus superponere.

|БРВНАШ, брвнаша, m. (у Хрв.) коњ, који је као плосан, cf. дашчак.

Брвно, n. (gen. pl. брвана) ber Malfen, tignum, trabs (ein Brett an drei Finger dick). БРГљало, m. човјек који бргља, ber fcinell unb unverständlich spricht, blatero.

БРГЉАЊЕ, п. дas fanelle unverftänblide Epre= chen, blateratio.

БРГЉАТИ, љам, v. impf. говорити брзо да се не може разумјети, fdnell uno unverftänb= lid fpreden, blatero: Бргља као јаре на лупатку.

БРГО, (по источним крајевима Србије) vide
брзо:

Брго другом за бијела уста
Право оде у потеру брго-

|БРДА, n. pl. Gegent an ber Grenze gegen Mon=
tenegro, regio Monti nigro contermina:
Када Турци Брда поараше —
|БРДАР, m. Beberblattmader, qui pectines tex-
torios conficit.

БРДАрев, а, о, bes Beberblattmaders, ejus qui
|БРДАРОВ, pectines textorios conficit.
|БРДАШЦЕ, n. dim. v. брдо.

БРДЕЉАК, љка, m. dim. v. брдо.

БРДИЛА, n. pl. am Beberftuble baš, morin баз брдо 2) ftent. cf. оглобје.

БРДИНА, f. augm. v. брдо:
По брдина и долина

И слепачки торбетина
БРДНЙ, на, но, Gebirg$=, montanus.

Брдо, n. (pl. брда, gen. брда) 1) ber Serg, mons:
уз брдо, bergauf, sursum; низ брдо, bergаb,
deorsum. 2) женско (pl. брда, gen. брда),
Weberblatt, pecten textorium.
БРДОВИТ, а, о, bergig, montosus.
Брдски, ка, ко, von Брда:

0 Илија Брдској земљи главо БРДӰн, брдуна, m. (у Боци) два грозда на једној лози осјечена. БРЂАНИЈА, f. coll. v. Брђанин:

Поведи ми Брђанију листом —
БРЂАНИН, m. (pl. Брђани) човјек из Брда:
Све Брђане безумне јунаке –
БРАНКА, f. жена из Брда:

Послаћу ти другу и преслицу,
Па ти преди како и Брђанка
БРЂАНСКИ, ка, ко, ber Брђани :

Себи зове Брђанске кнезове

БРЁ! interj. imperandi: дај бре! камо бре! ајде бре!

БРЕБЕРИНА, f. Urt Pflanze, herbae genus.
БРЁГ, m. (ист.) vide бријег.

БРЁКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. žu jemančen бре fagen, imperiose dico, dico бре! БРЁКИЊА, f. 1) ber Operberbaum, sorbus torminalis Linn. 2) die Frucht davon, sorbum. БРЁКИЊОВ, а, о, н. п. дрво, лист, vom perber= baum, sorbi torminalis Linn.

БРЁКТАЊЕ, n. badnauben, anhelatio. БРЕКТАТИ, брекћем, v. impf. fdnauben, anhelo, cf. дахтати.

БРЕМА, f. (око Книња) као плоска за воду (од дужица), Urt platte bölgerne &lafce, vasis lignei genus.

БРЁМЕ, мена, п. 1) bie ürbe, onus. 2) (у Боцн) жена с бременом, т. ј. трудна, fdwangere Frau, gravida.

Брёменит, а, о, н. п. жена, {dwangere Grau, gravida. cf. трудан.

БРЁМЕНИЦА, f. уска а дугачка вучија, тако да се може ласно носити на рамену или двије натоварити на коња, Eragfaß, dolium portatile.

БРЕМЕНОША, f. (у Ц. г.) ко носи бреме, бес

Eaftträger, bajulus. Бременоше носе највише сухе укљеве с Ријеке у Котор. БРЕНЦЕ, цета (ца), п. (у Гружи) ber Glođen= idywengel, pistillum campanae, cf. звечак,

клатно.

БРЁСКВА, f. (pl. gen. бресака) 1) Pfirfidbaum, amygdalus persica Linn. 2) die Frucht davon, malum persicum. cf. прасква. БРЕСКВИЦА, f. dim. v. бресква. БРЁСНик, Бресника, m. брдо на лијевој страни Ибра близу Ђакова.

БРЁГАВА, f. Вода која извире под планином Хргудом (у Херцеговини) и протјечући испод града Стоца око четири сахата од свога врела у Габели утјече у Неретву, ein luß in Serzegovina, fluvius hercegovinae. БРЕГОВИТ, а, о, (ист. и јуж.) bügelig, clivosus. БРЕГОВО, n. 1) Dorf am linken Ufer bes Zimof. 2) Ruinen einer Stadt am rechten Ufer des Timok, dem Dorfe gegenüber. БРЁГОВСКИ, ка, ко, vor Брегово. БРЕГЎНИЦА, f. bie Mauerfdyralbe, hirundo mu-| БРЕСТОВИНА, f. (ист. и јуж.) Шlmenbolj, lignum

raria.

[blocks in formation]

БРЕСТ, бреста, m. (ист.) vide бријест. БРЕСТОв, а, о, (ист. и јуж.) ulmen, ulmeus. БРЕСТОВАЦ, овца, m. (ист. и јуж.) Wlmftab, baculus ulmeus.

БРЕСТОВАЧА, f. (нст. и јуж.) Ulmftoc, fustis ulmeus.

ulmeum.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Пушке брече, а јунаци јече – БРЁЧИТИ, ЧИМ, v. impf. о земљу лупити, žu 23oben merfen, projicio.

БРЁЗИК, брезика, m. ber irfenwalb, betuletum. | БРЕША, f. eine Wrt Glinte (von Brescia), sclopі

БрёзнЋ, m. eine junge Mirfe, betula alba.

БРЁЗИЦА, f. dim. v. бреза.

Брёзов, а, о, birfen, betulinus.

БРЁЗОВАЦ, овца, m.

linus.

irfenftab, baculus betu

БРЁЗОВАЧА, f. ber irfenftod, fustis betulinus. БРЁЗОВИНА, f. irfenbel;, lignum betulae. БРЁКАЊЕ, п. баз бре fagen, imperatio per vo-| cem бре!

species, cf. брешакиња, брешка : Пуна ми је бреша о рамену — БРЕШАКИЊА, f. (у Ц. г.) vide бреша: А у руке држи брешакињу БРЁШКА, f. vide бреша:

Танку брешку држи преко крила A Довати брешку по сриједи БРЕШЋЕ, п. (ист.) vide бријешће. БРЕШЧИЋ, m. vide брежуљак.

БРЖАЈ! pl. бржајте! кад се ко зове куд на|БРИБИР, Брибира, m. зидине (у селу тога брзу руку, fomm fcnel, propera:

Бржај к мене ако Бога знадеш

БРЖЕ, adv. vide брзо.

имена) у Далмацији између Бенковца и Скрадина: говори се да су ту сједили Зубики или Субики, потоњи Зрињски.

БРЖЕ БОЉЕ, fo fdnell als möglid), quam citis-|БРИВАЊЕ, п. бријање.

sime: како га угледах, а он се брже бо- |БРИВАТИ, вам, v. impf. (у Ц. г.) vide бријатн. БРИГ, m. (зап.) vide бријег. БРИГА, f. Gorge, cura.

ље сакри.

БРЖЕЊЕ, п. баš pornen, incitatio.

Брз, брза, зо, (брзи, за, зо, comp. бржи) {dnell,

citus.

Брзак, брзака, m. 1) (у Ресави) vide брздица:
Раскречно се као рак на брзаку. 2) па-
суљ или грашак, који рано доспијева. 3) (у
Славон.) некакав ситан кукуруз, који се
сије око Видова дне (пошто Сава опадне
и плоштине се присуше), па будући да
брзо расте, опет приспије на вријеме,
Art türkischen Weizens, zeae genus.
БРЗАЊЕ, n. baš ilen, festinatio.

БРЗА ПАЛАНКА, f. töbtden an ber Donau zwi
iden Кладово ипд Праово.

БРИГОвит, а, о, (зап.) vide бреговит.
БРИДЕТИ, (ист.)
БРИДИТИ, (зап.)

бридим, v. impf. juđen, pruБРИДЈЕТи, (југоз.) (rio : бриди ми нога. БРИЂЕТИ, (јуж.)

БРИЖАН, жна, жно, beforgt, sollicitus.
БРИЖДИТИ, ДИМ, v. impf. (у Сријему), Iaut
meinen, plärren, plorare.
БРИЖЂЕЊЕ, п. баз Mlärren, ploratio.
БРИЖЕЊЕ, П. baš Gorgen, curae.
БРИЖИТИ СЕ, жим се, v. Г. impf. (у Ц. г.) vide
бринути се:

Немој се за то брижиши

БРЗАТИ, зам, v. impf. cilen, festinare in opere | БРИЖљив, а, o, forgfältig, sollicitus. faciendo.

БРИЖЊАЧА, f. (зап.) vide бријежњача.

БРЗАЦ, бреца, m. (у Ц. г.) ber dnelle, homo БРИЖУЉАК, Љка, m. (зап.) vide брежуљак.

velox:

Но све бреца и љута бојника — БРЗДИЦА, f. vide брзица.

БРЗЕЉ, m. (у Славонији) тица плава a ПО
трбуху чађаста, највише у јесен цврчи,
Hrt Rogel, avis genus.

БРЗИНА, f. bie dnelligfeit, velocitas.
Брзити, брзим, v. impf. т. j. коња, fpornen,

БРИЗГАЊЕ, n. baš Unbäufen ber Wild, im Eu=
ter oder auch in der Brust, lactis in mammis
affluentia.

БРИЗГАТИ, Гам, v. impf. н. п. крава, овца, коза,
Milch absondern, lactare.

БРИЗНУТИ, бризнем, v. pf. bervorftürzen (?), ргоrumpo in lacrimas: бризну плакати, т. ј. у један пут заплака. БРИЈАЊЕ, n. baš Darbieren, tonsio. БрзиЋ, брзића, m. ber dnelle, homo velox, cf. | БРИЈАТИ, бријем, v. impf. babieren, tondere. cf. брзац: брэйка и младића! (кад се напија). бривати, брнчити.

incitare.

БРЗИЦА, f. вода, гдје тече брзо преко камења, БРИЈАЋИ, ћа,ће, н. п.бритва, Marbier-, tondendo. telle im Bade, mo er fanell über Riefel ba= |БРИЈАч, бријача, т. бријаћа бритва, даšars bin rinnt, locus ubi flumen per silices de-|БРИЈАЧИЦА, f. (biermeffer, novacula, cf. properat. cf. брзак, брздица, брскут, слап. устра. Брзо (брзо), adv. 1) fdnell, cito. 2) bald, brevi : дођи брзо; брзо ће он доћи. comp. брже. БРЗОВАТ, а, о, у пјесми мјесто бра:

У њега су коњи брзоваши
БРЗОЛОВ, а, о, auf ber ago fdnel eine Вeute
machend, citus venator (canis):
Пред њима су рти брзолови
БРЗолÓВАЦ, вца, m. ber idnell eine Deute madt,

citus venator:

--

БРИЈЕГ, m. (pl. брегови, брегова, бреговима) (јуж.) 1) Sügel, collis. 2) baš Ufer, ber Main, ripa.

БРИЈЕЖЊАЧА, f. (јуж.) ископана у бријегу пећ за хљеб, ein Dergofen, furnus subter

raneus.

БРИЈЕМЕ, бремена, н. (у Дубр. и по околини) vide вријеме :

Ајд' из двора, првијенче, бријеме ти је — БРИЈЕСТ, бријеста, m. (јуж.) ber Wlmbaum, ulmus campestris.

БРИЈЕШЋЕ, n. coll. v. бријест, bie umbäume, ulmi campestres.

БРИНУТИ CE, нём се, у. г. impf. Gorge baben, sollicitum esse: не брини се ти ништа за To, laß dir dafür keine grauen Haare wachsen. cf. брижити се.

У њега су ртн брзо ловци БРЗОПАЛАНАЧКӣ, ка, ко, von Брза Паланка. БРЗОПАЛА́НЧАНИН, m. човјек из Брзе паланке. БРЗОПЛЕТ, m. 1) eine Hrt in Gile geflodytenen Saunš, sepis species tumultuariae. 2) човјек који не пази шта ради, него све на пречaш, unüberlegender Mensch, homo praeceps. БРЗӦРЕК, а, о, (у Ц. г.) који брзо говори не мислећи шта, па рекне што рђаво, ber fid im Meben übreilt, linguae praecipitis: брзорека пун гријеха (браорека мјесто бр30-|БРИСТОВАЦ, овца, m. (зап.) vide брестовац. реки ваља да је према гријеха). БРЗОЋА, f. vide брзина.

БРИСТ, бриста, m. (зап.) vide бријест.
Бристов, а, о, (зап.) vide брестов.

БРИСТОВАЧА, Ғ. (зап.) vide брестовача.
БРИСТОВИНА, Ғ. (зап.) vide брестовина.

« PreviousContinue »