Page images
PDF
EPUB

Клатно.

БРДЁљАК, љка, т. dim. р. брдо.

| БРЕКАТА СЕ, кам се, у. r. impf. du jeтaпoen бре BPAHAA, n. pl. am Weberstuhle das, worin das

fagen, imperiose dico, dico бре! брдо 2) ftebt. cf. оглобје.

БРЁкињА, f. 1) беr Operberbaum, sorbus tormiБРдин А, f. augm. р. брдо:

nalis Linn. 2) die Frucht davon, sorbum. По брдина и долина

БРЁкињов, а, о, н. п. дрво, лист, рот Operber: И слепачки торбетина

baum, sorbi torminalis Linn. ВР дни, нa, нo, Sebirg8-, montanus.

БРЁКТАЊЕ, п. баѕ афnauber, anhelatio. БРдо, п. (рі. брда, gen. брда) 1) беr ѕеrѕ, mons: БРЕКТAТи, брёкћем, v. impf. јфnauben, anhelo,

ўз брдо, bergauf, sursam; низ брдо, bergaь, cf. дахтати. deorsum. 2) женско (рі. брда, gen, брда), БРЕМА, f. (око Кннња) као плоска за воду Weberblatt, pecten textorium.

(OA Ayxhya), Urt platte hölzerne Flasche, vasis БРдовит, а, о, bеrgіg, montosus.

lignei genus. ВРдскй, кa, кo, pon Брда:

БРЁмк, мена, п. 3) бie Burse, onus. 2) (у Боци) о Илија Брдској земљи главо

жена с бременом, т. б. трудна, јфwangere БРДЁн, брдуна, m. (у Боци) два грозда на Frau, gravida. једној лози осјечена.

БРЁмкнит, а, о, н. п. жена, fфеандеrе rаи, БРБАНИЈА, f. coll. р. Брђанин:

gravida. cf. трудан. Поведи мн Брђанију листом —

БРЕМЕНИЦА, f. уска а дугачка вучија, тако да БРЪАнин, т. (рі. Брђани) човјек из Брда: се може ласно носити на рамену или двиСве Брђане безумне јунаке —

је натоварнти на коња, Хragfap, dolium БРБАНКА, f. жена нз Брда:

portatile. Послаћу ти другу и преслнцу,

БРЕМЕНошA, f. (у ц. г.) ко носи бреме, бес Па ти преди како и Брђанка

atträger, bаjulus. Бременоше носе највиБРЪАнскй, кі, кӧ, беr Брђани :

ше сухе укљеве с Ријеке у Котор. Себи зове Брђанске кнезове

БРЁнцE, цета (ца), п. (у Гружи) беr Slocten: БРЕ! interj. imperandi: дај бре! камо бре!| fфwengel, pistillаm campanae, cf. звечак,

ајде бре! БРЕБЕРИНА, f. Irt Pflange, herbae genus. БРЁСКВА, f. (рі. gen. брёсака) ) Pfirjiфбайт, БРЕГ, m. (ист.) vide бријег.

amygdalus persica Linn. 2) die Frucht davon, БРЕГАВА, f. вода која нэвире под планнном malum persicum. ef. прасква.

Хргудом (у Херцеговини) н протјечући БРЁСквиця, f. dim. v. брeсква. испод града Стоца око четири сахата од | БРЁСник, Бресника, т. брдо на лијевој страсвога врела у Габели утјече у Неретву, ни Ибра близу Такова.

ein Fluß in Herzegowina, fluvius hercegovinae. BPÊCT, 6pécra, m. (uct.) vide 6puject. БРЕговит, а, о, (нст. и јуж.) Бӣgelig, clivosus. | БРЁстов, а, о, (нст. и јуж.) ulmen, ulmeus. БРЁГово, п. 3) Dorf am lіntеn ufer peg Simof. БРЕСтоВАЦ, овца, m. (нст. и јуж.) ulmftaь, 2) Ruinen einer Stadt am rechten Ufer des

baculus ulmeus. Zimok, dem Dorfe gegenüber.

БРЁстовАЧА, f. (нст. и јуж.) ulm ftod, fustis БРЁговски, кa, кo, bon Брегово.

ulmeus. БРЕГЎницА, f. Die ЭЛаиerfфwalbe, hirundo mu- БРЁстовина, Г. (нст. и јуж.) ulmenbols, lіgnum raria.

ulmeum. . БРЁТ, а, е, (по зап. кр.) (у приморју) fфwan: | БРЕТЕНо, п. (у Имоск. ан на Корчули) vide

ger, grаvidus, cf. трудан: Све бити може, вретено.
до бреб чоек. 2) у Хрватској највише се БРЁЦАЊЕ, n. vіdе брекање.
говори само за краву, träytis (pon per Rub), БРЁЦАти, CE, цам се, vidе брекати се.
praegnans (vacca), cf. стеона.

БРЁЧАЊЕ, n. Bas pallen, sоnitus.
БРЁжинА, f. augm. р. бријег.

БРЁЧАти, чим, v. imf. (у ц. г.) Enаlеn, balБРЕЖЊАЧА, f. (нст.) vide бријежњача.

len, sono: ВРЕЖУЉАК, љка, т. dim. р. бријег.

Пушке брече, а јунаци јече – BPE3, vide 6e3 (in allen Zusammensegungen).

БРЁчити, чим, v. impf. оземљу лупити, 8u ÁPÈ3A, f. die Birke, betula alba Linn.

Voden werfen, projicio. BPĖJÚK, ópezika, m. der Birkenwald, betuletum. SPĒLLA, f. eine Wet Flinte (von Brescia), selopi ÁPÈ3H6, m. eine junge Birke, betula alba.

species, ef. брешакиња, брешка: БРЁзиЦА, f. dim. р. бреза.

Пуна ми је бреша о раменуБРЁзов, а, о, birfen, bеtulinus.

ВРЕПідкињА, f. (у Ц. г.) vidе бреша : БРЁзовАЦ, Овца, m. Birtenitab, baculus betu

А у руке држи брешакињу linus.

БРЁШКА, f. vіdе бреша:
БРЁзовина, f. Birtenbeli, lіgnum betulae.
БРЁзовАЧА, f. Ser Birtenjtod, fuѕtіѕ bеtulinus. |

Танку брешку држи преко крила

А довати брешку по сриједи БРЁКАЊЕ, П. Вав бре fagen, imperatio per yo- ВРЁШТЕ, п. (ист.) vide бријешће.

БРЕшчил, m, vide брежуљак.

сет бре!

ту

Нога.

и плоштине

а

Бёжла! pi. бржајте! кад се ко зове куд на БРИБАР, Брибира, т. знанне (у селу тога брзу руку, tomm fфnel, propera:

имена) у Далмацији између Бенковца н Бржај к мене ако Бога знадеш

Скрадина: говори БРЖЕ, adv. vіdе брзо.

3ўбићи или Србићи, потоњн Зрињски.

да
су

сједили
БРЖЕ БОЉЕ, fo fфnel аlѕ mögli, quam citis- БРИВАЊЕ, т. бријање.
sime: како га угледах, а он се брже бо- БРИВАти, вам, у imрr. (у ц. г.) vide бријати.
ље сакрв.

БРИГ, т. (зап.) vide бријег. БРЖЕЊЕ, n. Ba8 @pornen, incitatio.

БРИГА, f. Dorge, cura. БРЗ, брза, зо, (брзи, за, зд, comp. бржи) fфnell, БРИговит, а, о, (зап.) vidе бреговит. citus.

БРИДЕти, (нст.) БРЗАк, брзака, т. 1) (у Ресави) vide брздица: БРИдити, (зап.)

бридим, v. impf. jučen, pruРаскречно се као рак на брзаку. 2) па- БРИдэЕти, (југоз.)/rio : бриди ми суљ или грашак, који рано доспијева. 3) (у |БРИТЕти, (јуж.) Славон.) некакав ситан кукуруз, који се | БРИЖА H, жна, жно, beforgt, ѕоlliсitus. сије око Видова дне (пошто Сава опадне БРИждити, дим, v. impf. (y Cpujemy), laut

се присуше), па будући да weinen, plärren, plorare. брзо расте, опет приспије на вријеме, |ВРИЖТЕЊЕ, п. Бав РІärren, ploratio. Art türkischen Weizen s, zeae genus.

БРИЖЕЊЕ, п. баѕ оrgеn, curae. БРЗАЊЕ, n. Bas &ilen, festinatio.

ВРЙжити CE, жим се, v. г. impf. (у Ц. г.) vide BP3Ā TLÀNÂHKA, f. Stödtchen an der Donau zwi- бринути се: fфеn Кладово ипу Праово.

Немој се за то брижиши БРЗАти, зам, v. impf. eilen, festinare in opeгe |БРЙжљив, а, о, fоrѕfältig, solicitus. faciendo.

| БРИЖЊАЧА, f. (зап.) vide бријежњача. БРЗАц, бреца, т. (у Ц. ғ.) беr Офnеlе, homo | БРИЖУЉАК, љка, m. (зап.) vide брежуљак. velox:

BPÅBRÂHE, n. das Anhäufen der Milch, im EuНо све бреца и љута бојника

ter oder auch in der Brust, laetis in mammis БРЗдЙЦА, f. vide брэнца.

affluentia. БРЗЕ», т. (у Славонији) тица плава по БРИЗГАTи, гам, v. impf. н. п. крава, овца, коза,

трбуху чађаста, највише у јесен цврчн, Milch absondern, lactare. Art Vogel, avis genus.

БРИзнути, брязнём, v. pf. Беrроrtürgen (?), proБРЗИНА, f. Die ®фneligteit, velocitas.

rumpo in lacrimas:

бризну плакати, т. ј.
БРЗнти, брзӣм, v. impf. т. ј. коња, fpornеп, у један пут заплака.
incitare.

БРИЈАЊЕ, n. Sag Barbieren, tоnѕiо.
БРЗйт, брзића, m. Sеr @фnee, homo velox, cf. | БРИЈАти, бријем, v. impf. Babieren, tondere, cf.

брзац: брзёба и младића! (кад се напија). бривати, бричити.
БРЭйця, г. вода, гдј е тече брзо преко камења, БРИЈАни, ha,hd, н. п.бритва, Barbier="tondendo.
telle im Зафе, то еr fфnel über Siefel ba: | БРИЈАч, бријача, т.бријаћа бритва, Bas Bar,
hin rinnt, locus ubi flumen per silices de BPHJÀYAUA, f.

biermesser, novacula, cf.
рrореrаt. cf. брзак, брздица, брскут, слап. устра.
БРзо (брзо), adv. ) fфnen, cito. 2) bain, brevi : [вейкг, m. (рі. брегови, брегова, бреговима)

доћи брзо; брзо ће он доћн. сопр. брже. (jyx.) ) Hügel, collis. 2) das Ufer, der Kain, БРЗОВАТ, а, о, у пјесми мјесто бра:

гіра.

исколана у У њега су коњи брзоваши

БРИЈЌАЊАЧА, f. (уж.)
БРЗдлов, а, о, auf per Sago fфne eine 25eute пећ за хљеб, ein Sergofen, furnus subter-

machend, citus venator (canis):
Пред њима су рти брзолови -

БРИлёмк, бремена, н. (у Дубр. и по околнни) БРЗолбВАЦ, вца, m. Sеr fфne eine 23eute mat,

vidе вријеме : citus venator:

ulУ њега су ртн брзоловци

БРИЈЕст, бријеста, т. буж.) Ver
БРЗОПАЛАНАЧкӣ, кa, кo, pon Брза Паланка.

mus campestris. .
БРЗОПАЛАНЧАнин, m. човјек из Брзе паланке. | БРИЈЕШТЕ, П. coll. р. бријест, бie ulmbduine,
BP3ÒNIAET, m. 1) eine Art in Eile geflochtenen ulmi campestres.
Заин8, sepis species tunmultuariae2) човјек | БРИНУти ск, нем ce, v. r. impf. Sorge haben,

sollicitum esse: не брини се ти нирцта за
који не пати шта ради, него све на пре-
yait, unüber egender Mensch, homo praeceps.

то

, laß dir dafür keine grauen Haare wachsen. БРЗӘРЕК, а, о, (у ц. г.) који брзо говорн не

cf. брижити се.

(зап.) vide брпјест, инслећи шта, па рекне што рано, веr іѕ ѕейс, бриста, m. jin Xeben йѣreit, linguae praecipitis: брзо. ВРистов, а, о, (зап.) vide брестон, реки ваља да је према гријеха). река пун гријеха (брзорека мјесто брзо- | БРИстоВАЦ, овца, m. (зап.) vide брестова

| БРИстоВАЧА, f. (зап.) vide брестовача. БРЗдтА, f. vіdе брзина.

"БРИстовинА, f. (зап.) vide брестовина,

бријегу

raneus.

[ocr errors]

ти

je

Ајд” нз двора, првнјенче, бријеме

ulmbaum, ul

naso.

БРИТВА, г. ) ein Safфептеffеr, cultеr рliсаtilis. | БРНИСТРА, f. (у горњ. прим.) vidе жука. 2) бријаћа бритва, vide бријач.

| ВРЊА, f. брњаста коза, Siege Sie auf Ser Rafe БРИтвёнӣ, на, но, н. п. коре, беѕ ѕаfфептеf- eine Bläffe hat, capra maculam habens in

fers, cultelli plicatilis. БРИтвётинА, f. augm. E. бритва.

БРЊА, m. (ист.) vide брњо. БРИтвицА, f. dim. р. бритва.

| БРЊАст, а, о, н. п. коњ, коза, mit einer Blaffe БРИтвити, вића, m. pl. поље у Брдима, cf. auf der Nase, maculam albam habens in naso. Лужанн.

| БРЊАШ, m (у ц. г.) брњаст коњ, ein Pfer БритвЎРИНА, f. vіdе бритветнна.

das auf der Nase eine Blässe hat, equus maBPЙТКА САвљА, f. (ст.) fфarffфneibent wie ein culam albam habens in nаsо. Такови је био Barbiermesser, acutus:

и тако се звао коњ којега је пошљедњи На десницу и на бришку сабљу

патријар Српски Василије Бркић послао БРИЦА, f. (у Бачкој) 1) vidе бритвица. 2) per- у Црну Гору маломе Шћепану на поклон.

&tli, für einen 23arbierer, tоnѕог (per con- БРЊвши, f. (у Грбљу) нме кози, Зіеgеплате, temptum).

nomen caprae indi solitum. БРЙцкињА, f. (у пјесми) бритка сабља, Зепеn: 1 БРњйк, брњйка, m. врх Ровачки до Требијеша.

пиng für einen fфаrfen Babel, acutus gladius: БРњиця, f. 1) колутні гвозден, н. п. што метну

Тадбрицкиње ђорде повадише — медвједу на усну кад га воде, баѕ tаseifen, БРИЧЁње, п. vіdе бријање.

bie &luppe, annulus ferreus. 2) (у Боцн) БРИчити, бричём, vide бријатн.

Obrring, inauris, cf. ободац и минђуша. 3) (у БРИшчин, т. (зап.) vidе брешчић.

Далм.) сукња пртена, која се у Боци зове БРК, m. (loc. брку, р. брци и бркови, брка и брхан. 4) (око Сиња) од платна женска

бркова)) Жnebelbart, cincinnus barbae. 2) (у дугачка хаљина без рукава управо као у

Вуковару) оно земље што се увукло у воду. Котарима фушшан. БРКАЊЕ, т. бie Berwierung, confusio.

БРњо, m. (јуж.) 1) брњаст коњ, vide брњаш. БРКАОницА, f. кад се какав посао побрка, дав 2) (у Грбљу) име јарцу, Botsname, nomen Wirrsal, der Wirrwar, tricae.

capro indi solitum. БРКАТ, а, о, fфnurbärtig, barbatus.

ВРод, брода, m. (pl. бродови) ) на води оно БРКАТи, бркам, v. impf. in unpesning bringen, мјесто гдје се прелази преко ње, бie Subrt, miscere et turbare.

vadum: Лудим се брод куша ; BÈKHLIA, f. eine Art sehr kleiner Fische, pisciculi Ој Цетињо водо поносита!

Ти се синоћ криво кунијаше БРКА, f. (gen. pi. бркаља) беr Oturmpfab, Да нa тeбн ниђе брода нема — palus obliquus: ударили бркље по шанцу.

2),(у Ц. г.) у блату (језеру) мјесто гдје се cf. бркљача.

риба хвата. 3) (у приморју) Офіff, navis, БРКЉАЧА, f. 1) vidе бркља. 2) (у Боцн) од cf. naha. 4) die Stadt Brod in Slawonien, noдрвета као мало муљало на крају од три

men urbis. или четири рога, чим се мнјеша прга, ка-БРОДАРИНА, f. 1) Tag ueberfahrselo, portorium. ша, цицвара н скоруп.

2) плата што

на барци или на BÝKO, m. der einen großen Schnurbart hat, bar- броду, офіffsely, naulum. batus. cf. бркоња.

ВРодити, дим, v. impf. wаtеr, vado transire. БРКоњА, т. vіdе брко.

БРОЂЕЊЕ, n. Bas Baten, vadatio. Bojor, m. Lager der Schweine, cubile suis.

БРОзгВА, f. (у Дубр.) vidе божурак. БРложЁње, п. bas gаgеr bеr ©фwеine, cubatio |БРОЈ, бројa, m. bie Заб, numerus. (porcorum).

БРОЈАницE, f. pl. vіdе бројенице. БЁложити, жім, v. impf. т. б. свиње, lagern | БРОЈяч, бројача, т. (у сријему) који вино(die Schweine), colloco sues, sterno, facio ut

граде десеткује (бројећи бразде), беr 346decumbant.

ler, numerator. БЁложити ск, жім се, v. г. imрг. i lagern | БРОЈќници, f. pi. bеr оfenfrana, rosarium. cf. (von Schweinen), sternor, procumbo.

бројанице, оченашн. БРЊА, and, (може бити од брбљав) unflus (ведлғње, п. bas Заblе, hаmеrаlio.

stumpfsinnig, stupidus, vaesanus: Cbaka je 6a. BPÔJHTH, jûm, v. impf, zählen, numerare.

ба брљава (кад се не ће да рече: луда). БРОКУЛЕ, f. р. (у Дубр.) vide прокуле. БРЊАГА, f. (у ц. г.) bie game, palus, cf. бара, БронзА, f. 1) Brone, aes. 2) fleine Slote pon каљужа.

3. m. (y XpB.) der Star, sturnus, BPOCKBA, f. die Kohlrübe unter der Erde (Erdcf. чворак.

rübe, österr. Krautrübe), brassica oleracea naБРЉАЊЕ, n. Bas Otgbern, perturbatio,

pobrassica Linn.

. БРЊАТи, брљам, v. impf. по чанку прстима БРотњак, m. 3) беr ügel worauf Sarberroth ge- = или канком преметати, ftbern, turbo.

feßt wird, clivus rubia consitus. 2) Garten БРНБУШКА, Г. (у Барањ.) vidе мразоваа•

dazu, hortus rubia consitus. .

genus.

се вози

[ocr errors]

врч, брча, т. (у Боцн) као множина, еіnе gro

ße Menge, copia: колика је бра војске! у највећи бре: од грожђа,

nus

[ocr errors]

мала

БРдтњо, п, vide Броћно.
BPÖK, 6pòħa, m. die Färberröthe, rubia tinctorum BộYA, f.

Linn. На путу му броf (нглогово трње).
БРОКАНАЦ, Броћанца, m. :

од смокaвa. cf. jек. Ал Бањанн припазише Вука,

вёЧАК, чка, m. Вав Веräuf, bes Batenben, Па се за њим поточ отиснула,

aquae cum quis transit : Стнгоше га на Броfанац равни —

Воду газим, за њим брчка нема
BPÕRACT, a, o, von der Farbe der Färberröthe, BPYEHOBA TPÁBA, f. Art Pflanze, herbae
rubiaceus.
ВРЧЕЊЕ, n. Bag Opeimen, radiatio.

genus.
БРОКЕЊЕ, п. За8 Sürberrothbfürben, zo rubia БРЧинА, f. augm. D. брк:
tingere.

Па обоји те брчине ВРокити, hйм, v. impr. fürberrothfürben, rabia | вёчити, брчим, v. impf. Греіфеп, гаdiare. tingere.

БPчит, m. dim, ь, брк. БРОпно, п. кнежина у љубочкоме кадилуку | БРЧИШТЕ, н. у Ц. г.) горња усна гдје расту у Херцеговини.

6pKobu, Oberlippe wo Schnurbart wächst, reБРСКЎт, брскўта, m. (у Брдима) vide брздица.

gio mystacis (labium superius): Брчишше БPCHAT, а, о, н. п. гр ана, дрво, Taubis, reid) му је као пета од цревље. belaubt, frondosus.

БРЧЈЕ ПЕРО, п. eine der äußersten (harten) GỘCT, m. junge profien, frondes.

Schwungfeder, penna nutans, inutilis scribenБРСтинА, f. 5) augm. р. брет. 2) (у Дубр.)

do. cf. брчни. брсната грана, бав 8ань, Беr gaubsmeig, frоnѕ. | БРЧКАвица, f. 28es, bеr рот vielen Xegen ober БРСтити, тим, v. imp. befreffen, depaseo : коза

geschmolzenen Schnee plätschert, viae lubri брсти н. п. шуму, и говеда брсте, а свиња

citas et udor. cf. бљечкавица. не брсти, него пасе.

BPYKAHE, n. Plätschern im Wasser, agitatio aquae. БРУЖЕ, брӯжа, f. pl: (у Рисну) дјетиња игра БРЧКАТи, кам, v. impf. pätfфеrn, sоnitum facio с новцима у којој се баца новац у таван aqua agitata. пак се гледа чији је даље или ближе пао БРЧКАти, ск, кам се, v. г. impf. Itfфеrn, aquam од одређеног мјеста, Irt interpiel, ludi circumjicio, agito : брчка се у води. genus.

БPчко, кога, п.

варошица на десном БРУЈАЊЕ, n. Sa8 биттеп, ѕuѕurrus.

бријегу Саве (ниже градишке): BPÝJATH, ÂM, v. impf. summen, susurrare: yene

Да би ншли Брчко поробити, брује у кошници.

Далеко је бјежат низа Саву БРЎКА, г. Офапье ипо брott, homo aut rеs гі-1 БРчни, на, но, 1) н. п. брчно перо, vide брчје dеndа: шути бруко манита, шути!

перо: BPĪKAHE, n. das Auslachen, derisio, risus de re Како тице јадолико грачу, aut homine.

Са крила им брчно перје скаче — БРУКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. коме, audla- 2) (у Боци) брчнӣ ручак, деrіng, tennis.

феп, rideo : му чи да ти се људи не бру- врчнути, нём, v. pf. einmal plütfфеrn, sоnitum кају.

edo aqua turbanda. БРУС, m. (ос. брусу) :) Ser 2Begtein, cos, lapis | БРШЉАН, m. Der Spheu, hedera. cf. брщтан. politorius. Брусом се оштри руком, а тоциљ БРШТАН, m. (у Дубр.) vide бршљан. се обрће и на њему се држи оно што се ош- БРШТЕЊЕ, n. vas Befrefen, depastiо. три, гладилнцом се обично оштрекосе, али БЎA, f. vіdе буха. не као брусом н. п. нож, него с обје стра- БЎAB, о, о, vide бухав. не, а бријаћа се бритва оштри на гла- БЎАВАН, вна, вно, vide бухаван. дилнцн (али не на оној којом се косе ош- БЎАВАЦ, авца, m. vіdе бухавац. тре него на другој која је за њу). 2) voca- ВУАРА, f. vіdе бухара. bulo pигo, sensu obscoeno: хоћеш брус, е вЎ Ач, буäча, m. vіdе бухач. wird dir nicht gelingen, non proficies: Aaħy my BẰSA, f. 1) das Ungeziefer, bestiolae molestae.

брус; добно као чела на брусу. БРУСиня, f. augm. р. брус

2) der Krebs (Krankheit), cancer, carcinoma,

ef. Живина. 3) (у Рисну) vide oјађелна..

| БУБАЛИЦА, f. (у војв.) дјетнња игра, у којој БРУСити, брусни, v. impf. weben, exacuo. БРЎсни, m. diam. р. брус.

се буба у леђа, 2rt opieles, lusi genus. БРУШЕЊЕ, n. Бав 2Bеgеn, exacutiо.

вӯBАло, т. vіdе бубњар. БРЎНІКЕт, т. (у ц. у бер 23rfel, talus, ct. ByBAno, n. vіdе бубрег.

бубњеви) ) Sie жаријеб.

Trommel, tympanum БРЎЊАЧА, f. (око ибра) vidе водијер. ВРХАН, m. (у Боцн) сукња пртена, leinener Un: terrot vеr frauen, vestis genus. ef. брњица. зап. кр.) бie srоmmе, tympanum,

ef. доБРЦНУти, нём, v. pf. (у Боци) мало само дохва

којим се титн, аnrahren, attіngeгe, cf. лабрцнути.

phóa xsara, Art Fischreuse, nassae genus.

БУБАЊ, бња, m (pl. бубњи н
große türkische
као .

turci

2) (по бош. 3) (у војв.) кош од прућа,

[ocr errors]

massa:

БЎВАЊЕ, n. Das Trommeln, tympani pulsаtiо. А свр њега бугар-кабаницу
БЎ БАР, m, који тргује свиленнјем бубама, per Скиде с леђа бугар-кабаницу

mit Seidenraupen Handel treibt, qui bomby- BÝTAPCKÂ, Kâ, kÔ, N) bulgarisch, bulgaricus. 2)(y ces vendit.

прим.) vide свињски, н. п. месо. ВУВАти, бубам, v. impf. ударати у бубањ, БУГАРЧАД, f. (coll.) junge Bulgaren, juventus trommeln, pulsare tympanum.

bulgarica. БӯБИНА, f. augm. р. буба.

БЎГАРЧЕ, чета, п. ein junger Bulgar, Bulgarus БУБИЦА, f. dim. р. буба.

puer. БЎВЛА, f. (у Далм.) као гука, беr &lumpen, БУГАРЧИЦА (Бугарчица), f. dim. p. Бугарка.

BYTHJA, f. starke Ausdünstung, exhalatio major. Бублу масла, стрико наша

bịA, wenn auch, quamquam (eigentlich so viel Бўвнути, нем, v. pf. mit Setife fblagen, pulso. als буди, es fey, esto), ef. туд: БЎБњАР, бубњара, m. per krommeljblager, tym- Буд си, море, чоу укопао, panista.

Ти нијеси сребро укопао вувњАРЕв, а, о, без XrommelfФlägers, tymp- | БЎДА, f. (у војв.) poiswaaren-Gemilk, taberna БувњАРОВ, nistae.

vasorum ligneorum. вувњАЊЕ, п. бав Хrommeln, tympani pulsаtiо. Бӯдак“, m. vіdе трнокоп. БЎВњАти, њам, v. impf. 1) ударати у бубањ, БУДАЛА, Г. (voc. будало), per Xbor, stultus.

trommeln, pulsare tympanum, cf. добовати. | БУДАЛАст, а, о, thérit, stultus. 2) бубњају људи, т. говоре којешта ја- БУДАЛАШ, будалаша, m. tbüripter Denjb, hoBHO, öffentlich reden über etwas, rumitare,

mo stultus. percrebrescit fama.

БУДАЛАтинА, f. Shorbeit, stultitia. БУвота, f. субота ђачка бубота, брrіф». БУДілина, f. augm. р. будала. 6. і. &amjtag8 miro auf ben etupenten bеrum: | БУДілисањЕ, n. Baş битте Xeben oper 3 bun, getrommelt, Samstag ist der Studenten-Prü- ineptia, sermo stultus. geltag, sabbato eaedantur studiosi. Кад сам | БУДілисАти, лишем, v. impf. thörimt fprефеп, ја у Лозници ишао у школу, био је обичај stulte loqui. cf. будалитн. да ђаке у суботу послије подне учитељ | БУДілити, лим, vide будалисaтн. бије без икаке кривице, само за то што | БУДАЉЕЊЕ, n. vіdе будaлисање. је субота: ако је ко онај дан прије подне | БУДАН, дна, дно, (будни, на, но), њаф, vigil. или макар и послије подне био бијен за каку | БЎДАц, буца, m. Sеr frutbahn, gallopavo. cf.

кривицу, то му се ништа није бројило. Курак, тукац, пуран. ВУБОТАК, тка, т. бet SaultfФlag, pugnus. БЎ ДВА, f. градић и варошнца на мору, иза БУБРЕГ, т. (gen. р. бубрега) бie Stiere, ren: Грбља к југу.

інвн као бубрег у моју. cf. бубало. БУД” ЗА Піто, н. п. купио или продао што, ит БУБРЕЖАК, решка, m. vіdе бубрег.

Opottgels, pretio vilissimo, cf. бесцјење. БУБРЕЖњаци, бубрежњака, m. pl. Sag nieren: БЎди, у пјесми мјесто буд: stück, caro renum. cf. исјечак.

Буди ли ндеш на војску, БУБРЕЦчит, m. dim. р. бубрег.

Коме ме младу остављаш БУБӯљ, бубуља, т. (око Будве) vidе облутак. | БУДИЈА, f. Vie kruthenne, gallina indica. cf. ћуБУБЎљицА, f. Die Puftel, pustula, ef. чибуљица. ра, Турка, тука, мисирка, пура, пурка. БУГАР, т. 5) (ст.) vide Бугарин :

БУдим, т. (loe. Будиму) аtаѕt оfen in un: Стаде свата дванаест иљада

gern, Buda. . Те гледају коња у Бугара Повали се међу ћевојкама

БУдймАЦ, мца, m. per Ofner, Budensis, Buda

nus, cf. Будимлнја. Бе с отео коња од Бугара

БУдимЙР, m. Лаппвпате, поmеn viri. 2) (у Боци) vide свињче: убио сам бугара. | БЎДимкА, f. 1) bie Ofnerin, Budana. 2) (у Босни) БӯГАРЕЊЕ, п. 1) ба8 Зulgarifiren, mutatio in

бијела бундева, vide пeца. 3) (у Уж. н.) Bulgarum. 2) (у Хрв.) vide запијевање.

2rt 2Ipfel, pomi genus, cf. будимлнја. БУГАРИЈА, f. т. ј. земља, азшigaren-gano, Bul- БудимлнЈА, f. eine art 2lepfel, pomi species. garia:

БУдимлИЈА, m, vide Будимац. и умири земљу Бугарију

БудимљЕ, т. село близу Сјенице код воде БУГАРИН, m. Ver sulgare, Bulgarus.

Вапе. БЎГАРнтнерим, , impf. 3) зuin ulgaren ma: Івъдимскӣ (Будимскӣ), кa, кo, Ofner-, Budanus.

феn, facio esse Bulgarum. 2) (у Хрв.) vide | БУдињй, ња, њё, н. п. јаје, болест, беm ruta запијевати,

hahn gehörig, gallopavonis.

. БЎГАРИти CE, рим се, у. r. impf. ein Bulgari БУдионик, m. по намастирима она даска што

werden, fio Bulgarus. БУГАРКА, f. Die Bulgaria, Bulgara.

у њу лупају ујутру да се буде калуђери, per

Wecker, expergefactor, БЎГАР-КАБАНИЦА, f. (ст.) ein bulgarenmantel, БУДИСАВ, m, ЭЛаппвпате, nomen viri. pallium bulgaricum:

| БУдити, будим, v, impf. meten, excito.

« PreviousContinue »