вози из

као

аЫРАВАЦ, вца, т. 1) vidе вепар. 2) этаппӧпате,

nen z стен, Bosnier, Bosna

Der Alter, pecus, oves. 2) (y Boje.) BPÁX BÊhe, n. das Furchen, rò sulcare.

, . у војв| , . Sjen senap, ein verschnittenes Schwein, BP6344, f. die Furche, lira: obaj bo 28 castratus, ef. бравац.

брaзде, т. б. с десне стране, куд бразда f. Bas ©Фlop, serra.

пада, а онај други од човјека. ЊЕ, п. реr ёфаfgang, incessus ut оvіѕ еѕt. | БРАЗДАП, браздаша, т. (у Сријему) ) во РИЦА, f. крух, који се у Кастелима ми

који оре нз бразде (с десне стране), беr ио Божићу (као у нас чесница); тако Pflugochs der auf der rechten Seite vor dem

за то зове, што су по њему начињени Pfluge geht, bos arator dexter. 2) der Furchразлични брави (овце, волови) аи дијете genosse, Furchnachbar, confinis: mu cho bpagу бешици и т. д.

даши с виноградом, т. ј. бразда нам диУРЯВАти, вам, v. impf. ићи без паметн јели винограде. obya, geben wie ein Schaf, ut ovis incedo.

БРіздити, браздим, у. impf. градити бразду,

furben, sulcare, cf. браздичати: nomen viri.

Бразду бразди, воду мами —
БРАВЕЊАк, бравењака, т. беr frаmmеtspogel, БРАЗдйчаЊЕ, n. vіdе бражђење.
turdus pilaris Linn. cf. брањуг.

БPAЗдЙЧАти, чам, vide браздитн.
БРАВЕтинА, f. augm. р. брава.

БРАЈА, m. (нст.) vide брајо: Сви су болесни,
ВРАВЕТИНА, f. бравље месо, bas Офaf8fleifф, осим килавога браје.
caro ovilla.

BPÀJAH, m. 1) Bruder (vertraulich zu einem FreunПРАВИЦА, f. dim. р. брава.

de), fraterculus. 2) Mannsname, nomen viri. ВРАВњй, ља, ље, Офafe, ovillus.

БРАЈЕн, т. vіdе брајан:
ХБРАДА, f. (асс. браду и браду) 1) беr Bart, БРАин, а, о, бев браја, той браја: Чисто, као

Кравче, чeтa, n. ein @tut ©фаf, ovicula. Каранфиле, мој мнин брајене

barba: Ако лаже, брада му не смета. 2) баз брајине гаће.
Sinn, mentum. 3) кукурузна, беr art am | БРАЈИЦА, m. ЭХапngname, nomen viri.
Kukuruz, barba zeae.
БРАДАВИЦА, f. ) bie 243arge, verruca. 2) на БРАЈ0, т. (јуж.) ) vide брајан. 2) (у Боци)

БРАЈКО, m. als hyp. р. брат, 23ruber! frаtеr !
Cach, die Brustwarze, papilla mammae.

мужевљн рођак жени.
БРАЈов, а, о, беҙ брајо, той брајо:

Ово ми је брајов дудук

6PAJE! Bruder! frater! До на

BPÁHA, f. 1) das Wehr, Mühlwehr, moles. 2) eine

2Гrt &gge, occae genus : Боље се и на брани A њима бегенишу главе

возити, него пјешнце ходити; Превуци n. das Bekommen des Bartes (von брану, па хајде у Босну храну. cf. дрљача. . Sukuruz), rò aristis muniri.

БРАНАЊЕ, т. баѕ fggen, occatio.
БРАДАТ, а, о, bärtis, barbatus.

БРАНАТн, нам, v. impf. (у Хрв.) брану вућн БРАДАТИ, дам, v. impf. т. б. кукурузн, 25art be: преко орaњa, eggen, occare, cf. дрљати. kommen (von Kukuruz), spica aristarum vallo BPÀHANA, f. die Lunte, funiculus incendiarius

(Bränol ?). БРідан, брадаша, т. лонац највећи од јед-| BP Анеговити, т. р. у нахији Ваљевској на нога уха, па има усну као браду отобоље. десној странн ријеке Граца наврх једне Art Topf, ollae genus.

Антице зидине од старога градића. ПреБРАДВА, f. Зіmmеrаrt, ascia: Зачудио се, као ма овијем зндинама, на лијевој странн Града је видно лијеву брадву.

ца, има у по литице велика пећина, за БРАДВЁни, на, но, роп Зіттеrаrt, asciae. коју се приповиједа, да су уз различне БРАДВЁТИНА, f. augm. р. брадва.

ратове људи са женама и с дјецом у њу БРідвити, вим, v. impf. mit ber 2Trt behauen, бјежали, јер је у такој врлетн, да је мало

људи може браниши од читаве војске. БРАник, браника, т. 1) у пушке одоздо што

покрива обарачу, деr Bügel, cf. стража. БРАдити, т. pl. 1) само у овој законецн: на

2) vidе успернца. дан тиће брадике, впш' брадика усто- веянити, браним, y, impr. 1) mebren, defendo. чиће, виш” усточића носочиће, виш” носо

2) binpern, impedire: ко ти брани? ја не чића гледочиће, виш' гледочића челочиће,

6panum, ich bin nicht dagegen, non repugno. виш челочића Гојко крике враћа (т. ). БРАница, f. т. і. јабука, или

крушка, дерiut чеша у

tes, nicht herabgeschütteltes Obst, poma decerpбрада, уста, нос, очи, чело н коси). 2) село у Јадру.

ta, non decussa. EPAдиця, f. dim. в. брада, 23ärtlein, barbula. | БРіння, т. (у Ц. г.) ber 23efфuper, defensor.

БРАНИЧЕВАЦ, ёвца, m. Siner von Браничево. БРАДОВАТиця, г. (у Дубр.) vidе барбун.

БРАННЧЕВКА, f. D) fine von Браничево. 2) браБРАДЎРИНА, f. vіdе брадетина.

БРАДАВИчиЦА, f. dim. р. брадавица.
БРАДАJАГА, m. у пјесми :

А најпотље брадајаге Турци,
што не носе ништа од оружја,

15:

да БРАДАЊЕ,

larum,

munitur.

2) Офис im; оореазличнијех

уткању м пређом, anae genu

ну,

dedolare.
БРАДВӯРИНА, f. augm. E. брадва.
БРАДЁтння, f. augm. р. брада.

- Ziegenkotb,

..а ege,

Caprae Зіеge), insulsus. *ојешта,

, абочи!

aufs Ge

3а

Н.

ничевкa муха, Solubaper Rute, simulium БРАтинство, п. bie Brübеrfфаft, frаtеrnіtаs:

Још котоме златан прстен с руке reptans Gollubatzense, cf. Голубачка муха. БРАНИЧЁВКињА, f. Wine pon Браничево:

За залогу мојега брашинсава,

Мог брашинсш ва, а твога сестринства Кучевкиње и Браничевкиње БРАНИЧЕво, п. тако се зове Пожаревачка на- БРАТнти, тим, vidе братимити. хија (т.ј. од Мораве па доље до Поречке БРАтин, т. 1) Зruber&fobn, fratris filius, cf.

братанић, синновац. 2) Rannname, nomen ријеке и до Омољскијех планина).

viri. БРАНИЧЕВСКӣ, кa, кo, ppt Браничево.

БРАТичинА, f. (у Сријему) висок коров по BPAHKO, m. Mannsname, nomen viri. БРАЊЕ, п. н. п. кукурузно, виноградско, бав њивама, има био округао цвијет, Trt un

kraut, herbae inutilis genus. Lesen (Fechsen, Ernten), messis zeae, vindemiae.

БРАТЈА, f. (у Босни по варошима) vidе браћа: БРАЊЕВИНА, f. vіdе забран.

Дадох брашји коње не јахане, БРАЊЕНИЦА, f. (у Хрв.) vide брањевина. Брашја даду, а секе не даду

БРАТкo, m. hyp. р. брат (ово се овако пјева БРАЊЕЊЕ, n. Bas Bebren, dеfеnѕiо.

мислећи

да

би овако Москов казао): BPAHỳT, m. der Krammetsvogel, iurdus pilaris Linn. cf. бравењак,

Немој, брашко, Црнојевић Саво — БPAство, п. vіdе братство.

Брітковина, г. (у Рисну) некако бијело грожBPÀT, m. der Bruder, frater: Ono mu je 6pau he, Art Weintrauben, uvae genus. ко ми је добру рад ;

БРіто, т. (уж.) һур. р. брат. А. Ко ти је око извадио ?

bPÄTOB, a, o, Bruders-, frat ris. Б. Браш.

БРАТдножити, т. pl. ein батт іn Брда bet А. За то је тако дубоко.

Montenegro: Нема љета без Бурђева дана,

ломна Куча и Брашоножића Нити браа док не роди мајка БРАТ-РЕГЕМЕНТА, f. припови једа се да су овако Имам на дом мили девет браша

Наполеонова времена Французи звали БРАТА, m. 1) (ист.) vide брато. 2) аппвпате, наше граничаре, који су под њима били, nomen viri.

што су често слушали од њих ријеч браш, БРАТАНет, т. (у Боци) братов син сестри, п. оди брате да -; Знма - брате; богме der Bruderssohn, fratris filius sorori.

брате -, нт. д. БРАТАНИЦА, f. (у Боци) братова кћн сестри, БРАТСКА, f. (у Ц. г.) по свој прилици мисли

die Bruderstochter, fratris filia sorori. ce vybae, die Bruderliebe, Brüderlichkeit, БРАТАЦ, браца, m. hyp. р. брат.

fraternitas : Бог ти, и брашска! (кад ко БРАТќнци, братенаца, т. pl. vіdе братијенци: што кога моли);

Међу мили девет брашенаца - Јунак Стојан за брашску примно — БРАти, берём, v. impf. 1) н. п. кукурузе, ја3

у тебе ме брашска не поможе буке, грожђе, lefen, s. 2. ОБft, Brauben, exn- БРАТски, кa, кo, brübеrlih, frаtеrnus. ten, B. 23. 8uturus, lego, meto. 2) fammeln, БРАТственик, т. (у Ц, г.) један од братства, legere, cf. купити :

н. п. убно ми је једнога брашсавени Бери војску штогод више можеш ка, убили га његови брашсшвеници, ein 3) faßen, capere:

Ritgliеѕ bев братство, membrum той братЗлатна купа девет бере литар”

ство. cf. братствењак. 1) (у Дубр.) жито братя, vidе жети: беру ВРАтствӣњак, братствењйка, т. (у ц. г.) 4

vidе братственнк. БРАТИЈЕнци, братјенаца, т. pl. (ст.) vide бра- БРАТство, п. 1) vidе братинство. 2) (у ц. г.) ћинци:

нахије се дијеле на племена, а племена Кути нејак царевић Урошу,

на братства, Samilie, familia; људи од бути дјете ништа не бесједи,

једнога братства имају једио презиме и Јер не смије од три брашијенца, славе једно крсно име, и тако су сви као

Брашијенца три Мрњавчевића од једнога рода: Јако брашсаво брзо БРАтимити, мим, v. impf. молнти кога да буде

заплеће. брат, brübern (bitten bap einer mein 23ruber БРАТУЧЕД, m. брат од стрица, Sefфwiftertino, fei), fratrem te saluto.

patruelis: првобратучеди, то су од два браBPATHMAÊLE, n. das Brüdern, appellatio fratris. та дјеца; а другобратучеди, то су дјеца БРАТёмство, п. pie 23ruterfфаft, frаtеrnа ne- првобратучеда. Он је мени

ја сам њему брашучед. Свети Јован кумство и брашимсщво БРАТУЧЕДА, f. сестра од стрица, Sefфwifter: БРАТИНАЦ, инца, m. vіdе братучед.

kind, soror patruelis. БРАтин, а, о, vide братов.

БРАТучкдов, а, о, pen Sefфwіtеrtin gehörig БРАтин, а, о, бев брата, frаtеrсuli. БРАтински, кa, кo, vidе братскн.

BPAHA, f. (coll.) die Brüder, fratres.

Жито.

брашучед н

cessitudo:

quod patruelis est.

}

яе даче, брача, f. pl. (у Боци) винова комина,

زو

БРАШАНЦЕ,

брашанца.

farinaceus.

farinam vendit.

браћинаца, m. pl. (ст.) Brüber, ІБРБЉАти, њам, vide брблатн.

БРБољЁњк, п. Бав Офnaljen, labrorum crepitus. «адеш девет мили брата,

БРБољити, љим, v. impf. кад свиња по води дведи девет браћинаца

тражи што као једе, jdnalgen (pom 4, f. dim. р. браћа.

Schweine wenn es im Wasser durchsucht und т. hyp. р. брат.

frißt), labris crepare. т. (ист.) vidе брацо.

БРВосАти, брбошём, v. pf. (у Рисну) wеіnеnо н, а, о, бев браца, frаtеrсuli. .

sagen, dico flens. Чин, а, о, у

БРЕдтАЊЕ, п. vіdе брблање 2.
бцо, т. буж.) һур. р. брат.

БРБотаЊЕ, n. verb. р. брботати.
Ач, Брача, т. бie Snfel Brazza.

БРБотATи, брбоћем, v. impf, fprucelnoen Bal
АЧАнин, m. Siner pon Брач.

bеrроrbringer, егераге: водени бик брбоће

кад виче, н патка и гуска кад се загњури Sie Beintrebet, vinacea, cf. комина.

те по води доље што тражи.
РАчинАЦ, Брачинца, m. брдо у Јадру (гото- | БРБдтАти, брбоћем, v. impf. vіdе брблати 2.
во на међи нахије Ваљеcвке, Шабачке и вРБУКАЊЕ, n. vіdе бръбтање.
Зворничке).

БРБУКАТи, брбучём, vide брботати.
БРАчки, кa, кo, pon Брач.

БРБУчити, брбучим, v. pf. тумарити у што БРАВШАНИЦА, f. (у Херц.) vide брашњеница: руком или главом, fфnell Finein fabren, imи у торбу меће брашаницу

mitto manum.
n, dim. р. брашно: дај ми мало | БРВ, f. vіdе брвина.

ВРВЕник, т. знанне од старога града, близу
AMÁHYEBO, n. das Frohnleichnamsfest (der ka:

(Ka- Новога пазара:
tholiken), festum corporis Christi.

Студеницу испод Брвеника —
БРАШНАВ, а, о, 1) mit элеђt bejtreuet, farina, БРВиня, даска, или греда,, што се метне

conspersus. 2) јабука, кромпир, meblit, преко воде, да само људи могу прелазити,
Раннів, брашнара, m. bеr оrеbihanoler, qui ѕев.љив, а, б, н. е. овца, т. б. болесна, па

der Steg, .
све остаје од осталијех оваца и понај-
више се обрће у наоколо, и тако врлуда
док не цркне. Говори се да никаква звјер-
ка не ће на брвљиву, овцу (ни на живу ни

на мртву).
BPWTHÂPKA, f. die Mehlhändlerin, quae farinam BoBHÂbE, n. das Aufbalken, tignorum, trabium

superpositio. БРАШНЕни (брашненӣ), на, но, н. п. торба, БРВНАТн, нам, v. impf. aufbalfen, trabes trabiMehl-(Sack), farinae (servandae).

bus superponere. БрашнЕник, m. vіdе брашњеница:

БРАНАШ, брвнаша, т. (у Хрв.) коњ, који је ми лаке брашненике —

као плосан, cf. дачак. БРАшно, п. 1) ба эReb, farina. 2) (у црмн.) БРВно, п. (gen. pl. брвана) Ser Balten, tignum, пуна кућа брашна, кућа од брашна, т. ј.

trabs (ein Brett an drei Finger dick). се даје јести свакоме ко дође, то еіn |БРГљАло, т. човјек који бргља, беr fфnell uno jeder reichlich bewirthet wird, farina abundans, unverständlich spricht, blatero.

БРГЉАЊЕ, п. баѕ fфnele unvertinlike preБРАШЊЁник, брашњеника, т. (у ц. г.) vide

chen, blateratio.

|БРГЊАТИ, љам, v. impf, говорити брзо да се Сигурај мн лака брашњеника

не може разумјетн, флеш ипо ипperitänoБРАШЊвниця, г. јело што се носи на пут,

li jpreфen, blаtеrо: Бргља као јаре на Xeifeзebrung, viaticum, cf. брашаница, браш

лупатку.

ВРго, (по нcтoчним крајевима Србије) vide А. Што ти је у торби ?

брзо:
Б. Брашњеница.

Бого другом за бијела уста —
Па спремнше маке брашњенице

Право оде у потеру брго —
вевањь, п. 1) vidе блебетање. 2) раз Офер: [БРд., п. рт. Segen an bet SSrenje gegen Ton-

tenegro, regio Monti nigro contermina: БРБЛАти, лам, 3) vidе блебетати. 2) fфnoppern,

Када Турци Брда поараше mit dem Rüffel durchsuchen, crepare.

BPLAP, m. Weberblattmacher, qui pectines texБРБло, m. Der Plapperer, blаtеrо.

torios conficit.
Бёвљав, а, о, који много брбља, plapperbaft, БРДАРЕв, а, о, bes Beberlattmaфers, ejas qui

BPAAPOB, pectines textorios conficit.
БРБЉАЊЕ, п. vіdе брблање.

| ВРДАШЦЕ, n. dim. . брдо.

ипов.) ремена ф оји су под њи. -н од њих ријеч ора — : зима - брате; богие

свој прилици мисли Derliebe, Brüderlidheit, брашска! (кад ко

5PÀUTHAPA, f. 1) Mehlkammer, penus farinaria.

2) (y Cpnjemy) die Arrestkammer der Geistli
den, carcer sacerdotalis (weil es ebemal eine

Meblkammer war),

vendit.

Мнјеси

иску примно — не поможе erlich, fraternus. .) један од братства, днога брашсшвенибрашсивеници, ein во, membrum той братБак. твењака, т. (у ц. г.

гдје

hospitalis.

брашненнк:

неник, брашњеник:

братинство. 2) (у ц. г.) ена племена, а племена Namilie, familia; људи од ва нају једно презиме и ода: Јако братсво брзо

RHO Пие, и тало су сви као

Geschwisterkind

, а бра

pern, crepitus.

дјеца чед и

Ges.

рат од стрнца, Gefфото, вобратучеди, то су од де.

другобратучеди, то су -да. Он је иени браш брашучед. *естра 04 стрица, atruelis,

wijfers 1.o, tem Gejbwisterking

garrulus.

gebörig,

portatile.

БР]

Клатно.

БРДЁЉАК, љка, т. dim. . брдо.

| БРЁКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. ju jeтaпoen бре БРДиля, т. pl. am Weberstuhle das, worin das

fagen, imperiose dico, dico бре! брдо 2) ftebt. cf. оглобје.

БРЁкињА, f. 1) деr Operberbaum, sorbus tormiБРдинА, f. augm. р. брдо:

nalis Linn. 2) die Frucht davon, sorbum. По брдина и долина

БРЁкињов, а, о, н. п. дрво, лист, ром Operberи слепачки торбетина

baum, sorbi torminalis Linn. БРДнӣ, на, но, Sebirg8-, montanus.

БРЕКТАЊЕ, n. Sag @фnauben, anhelatio. БРДО, п. (рі. брда, gen. брда) 1) беr berg, mons: БРЁктAти, брекћем, v. impr. fфnauben, anhelo,

cf. дахтати. ўз брдо, bergauf, sursum; низ брдо, Беrgаб, deorsum. 2) женско (рі. брда, gen. брда), БРЕМА, f. (око книња) као плоска за воду Weberblatt, pecten textorium.

(од дужица), 2Гrt platte bölgerne Slafфе, vasis БРДовит, а, о, bеrgіg, montosus.

lignei genus.

БРЕМЕ, мена, п. 1) Sie 23urse, onus. 2) (у Боци) БРИскӣ, кa, кo, pon Брда :

жена с бременом, т. ј. трудна, фwangere о Илија Брдској земљи главо БРДУН, брдуна, т. (у Боци) два грозда на Frau, gravida. једној лози осјечена.

БРЕМЕнит, а, о, н. п. жена, fфwаngеrе Хеаи, БРТАНИЈА, f. coll. р. Брђанин:

gravida. ef. трудан.

БРЕМЕНИЦА, f. уска а дугачка вучија, тако да Поведи ми Брђанију листом

се може ласно носити на рамену или двиБРБАНИн, т. (рі. Брђани) човјек из Брда: Све Брђане безумне јунаке

је натоварнти на ко ња, Хragfap, dolium БРБАНКА, f. жена из Брда: Послаћу ти другу и преслнцу,

век мёношA, f. (у ц. г.) ко носи бреме, бес Па ти преди како и Бранка

gaftträger, bаjulus. Бременоше носе највиБРЂАНСКӣ, кa, кo, Ser Брђани:

ше сухе укљеве с Ријеке у котор. Себи зове Брђанске кнезове

ЁНЦЕ, цета (ца), п. (у Гружи) Set GlotenБРЕ! interj, imperandi: дај бре! камо бре! fmеngеl, pistillат сатпpanae, cf. звечак,

ајде бре! БРЁБЕРИНА, f. 2Гrt Pflange, herbae genus. БРЁСКВА, f. (рі. gen. брёсака) :) Рfirjiфбайт, БРЁГ, m. (нст.) vide бријег.

amygdalus persica Linn. 2) die Frucht davon, БРЕГАВА, f. вода која извире под планином

malum persicum. cf. пра сква. Хргудом (у Херцеговини) н протјечући | БРЕСквица, f. dim. р. брeсква. нспод града Стоца око четири сахата од] БРЁсник, Бресника, т. брдо на лијевој страсвога врела у Габели утјече у Неретву, ни Ибра близу Такова.

ein Fluß in Herzegowina, fluvius hercegovinae. BPÊCT, 6pécra, m. (uct.) vide 6puject. БРЕГовит, а, о, (нст. и јуж.) bugelig, cliyosus. / БРЁстов, а, о, (нст. и јуж.) итеп, ulmeus. БРЁГово, п. 5) Oorf am lіntеn іfеr bеs Simot. БРЁстоВАЦ, овца, т. (ист. н јуж.) ulmitaь, 2) Ruinen einer Stadt am rechten Ufer des

baculus ulmeus. Timok, dem Dorfe gegenüber.

БРЁстоВАЧА, f. (нст. и јуж.) ulmftod, fustis БРЕговски, кa, кo, von Брегово.

ulmeus. БРЕГУНИЦА, f. Die Snauerfфwalbe, hirundo mu- БРЁстовина, г. (нст. и јуж.) ulmenbols, lіgnum raria.

ulmeum. ВРЁъ, а, е, (по зап. кр.) (у приморју) фwant | ВРЕТЕНо, п. (у Имоск. ан на Корчули) vide

ger, grаvidus, cf. трудан: Све битн може, вретено.
до бреб чоек. 2) у Хрватској највише се | БРЕЦАЊЕ, n, vidе брекање. .
говори само за краву, träytis (von per Rub), БРЁЦАти, cЕ, цам се, vidе брекати се.
praegnans (vacca), cf. стеона.

БРЕЧАЊЕ, n. bas palen, sоnitus.
БРЁЖИНА, f. augm. р. бријег.

БРЕЧАти, чим, v. imf. (у ц. г.) Fnalen, balБРЕЖЊАЧА, f. (нст.) vide бријежњача. БРЕЖУЉАК, љка, т. dim. E. бријег. BPE3, vide 6e3 (in allen Zusammenseßungen).

Пушке брече, а јунаци јече — | БРЁчити, чим, v. impf.

о земљу лупити, 3и BPÈ3A, f. die Birke, betula alba Linn.

Voden werfen, projicio. БРЁЗйк, брезйка, т. ber Birtenware, betuletum. ВРЁША, f. eine airt Slinte (von Brescia), sclopi БРЁзит, m. eine junge Birte, betula alba.

species, ef. брешакиња, брешка: БРЁзицА, f. dim. р. бреза.

Пуна ми је бреша о рамену БРЁзов, а, о, birFen, bеtulinus.

БРЕНАкињА, f. (у ц. г.) vidе бреша : БРЁЗОВАЦ, овца, т. 23irfentaь, baculus betu

А у руке држи брешакињу — –

БРЁШКА, f. vіdе бреша:
ВРЁЗОВАЧА, f. Der 2birtentot, fuѕtіѕ bеtulinus.

Танку брешку држи преко крила :
БРЁЗовина, f. Birfenbols, lіgnum betulae.
БРЁКАЊЕ, | п

А довати брешку по сриједи
n. das 6pe sagen, imperatio per vo- BPÊILIAE, n. (ucr.) vide 6pujemke.

(нст) . БРЁшчић, m, vide брежуљак.

len, sono:

linus.

сет бре!

Ty. vіdе брзо.

Sfatus.

-aAGAк, брзака,

Б

се

faciendo.

velox: Но све

ЅРЗЕЉ, m.

a

, Л. am campas

ржајте! кад се ко зове куд нa | БРИвЙР, Брнбира, т. зидине (у селу тога > komm schnell, propera:

имена) у Далмацији између Бенковца и к мене ако Бога знадеш

Скрадина: говори се да су ту сједнин

Зубили нан Субики, потоњи Зрињски.
БЕ, jo fфnel аlѕ mögli, quam citis- БРИВАЊЕ, п. бријање.
• како га угледах, а он се брже бо- |БРИВАТи, вам, v. impf. (у Ц. г.) vide бријатн.
сакрв.

БРИГ, m. (зап.) vide бријег.
SE, n, das Spornen, incitatio.

| БРИГА, f. @orge, cura.
брза, зо, (брзи, за, зд, comp. бржи) fфneu, БРИГовит, а, о, (зап.) vidе бреговит.

БРИДЕти, (ист.)
т. 1) (у Ресави) vide брздица: [БРИдити, (зап.) бридим, v. impf. jufen, pru-
Раскречио

као рак на брзаку. 2) па- БРИдэЕти, југоз.) (гіо: бриди ми нога.
сум или грашак, који рано доспијева. 3) (у | БРИБЕти, (јуж.)
Славон.) некакав ситан кукуруз, који се | BPЙЖАН, жна, жно, bеfоrѕt, sollicitas.
сије око Bндова дне (пошто Сава опадне (БРЙждити, дим, v. impf. (у Сријему), Іaut
и плоштине

се присуше), па будући да weinen, plärren, plorare.
брзо расте, опет приспије на вријеме, БейжъЕЊЕ, n. Das plärren, ploratio.
Urt türkischen Weizens, zeae genus.
БрзАЊЕ, П. баѕ fіlеn, festinatio.

| БРИЖЕЊЕ, n. Sas Dorgen, curae.
BEBA TÁMAHKA, f. Stödtchen an der Donau zwi-

БРЙжити ск, жим се, v. r. impf. (у ц. г.) vide

бринути се:
фен Кладово и Праово.
ввзяти, зам, |, а.

Немој се за то брижиши
v. impf. eilen, festinare in opere BPN:KAHB, a, o, sorgfältig, sollicitus.
ві зАц, бреца, т. (у Ц. .) беr ефnеlе, homo | ВРижЎ.БАк, љка, m. (зап.) vide брежуљак.

БРИжЊАЧА, f. (зап.) vide бријежњача.

БРИЗГАЊЕ, p. Bas anhäufen per Rilm, im Cu= БРЗдЙЦА, f. vіdе брзица. бреца и љута бојника

ter oder auch in der Brust, lactis in mammis

affluentia.
(у Славонијн) тица плава по БРИЗГАти, гам, v. impf. н. п. крава, овца, коза,

Milch absondern, lactare.
БРИзнути, бризнём, v. pf. Беrроrturen (?), pro-

rumpo in lacrimas: бризну плакати, т. ј.

у један пут заплака. БРІнт, брзића, m. Der ©фnеlе, homo velox, cr. (ВРИЈАти, бријем, v. impr. babieren, tondere. cf.

БРИЈАЊЕ, n. Bas Barbieren, tоnѕiо. брзића и младића! (кад се напија).

бривати, бричнти. вбац, вода, гдје

тече брзо преко камења, Бейілки, ha, he, н. п.бритва, 23arbier-, tondendo. ele im Зафе, то еr fфnel über Siefel Sa: [БРИЈч, бријача, m. 1бријаћа бритва, Das 23ars hin rinnt, locus ubi flumen per silices de BPHJÀYHYA, f.

biermesser, novacula, cf. рrореrаt. cf. брзак, брздица, брскут, слап.

устра. рзо (брзо), adv.) fфnel, cito. 2) Баlе, brevi: BPйхг, т. (pl. брегови, брегбва, бреговима)

доћи брзо; брзо ће он доћн. сопр. брже. | (јуж.) :) pugel, collis. 2) ва8 Иfer, Ser Rain, БРЗОВАТ, а, о, у пјесми мјесто брз:

ripa. у њега су коњн браоваши

БРИЈќжЊАЧА, f (јуж.) исколана у бријегу БРЗдлов, а, о, auf per Sago fфne eine Beute

пећ за хљеб, ein 2jergofen, furnus subtermachend, citus venator (canis): Пред њима су рти браолови

БРИЈЁмк, бремена, н. (у Дубр. и по околнни) БРЗоловАЦ, вца, m. Bеr fфne eine Jeute mat, vidе вријеме :

Ајд” из двора, првнјенче, бријеме ти је — У њега су ртн браоловци —

БРИЈЕст, бријеста, m. (јуж.) беr ulmbaum, ul

.) der БРЗОПАЛАНАЧки, кa, кo, pon Брза Паланка.

mus campestris. ВрзонлланЧАнин, т. човјек из Брзе паланке. ВРИЈЕштв, n. coll. в. бријест, bie ulmbäите, 6P3ÒNIAET, m. 1) eine Art in Eile geflochtenen ulmi campestres. 3auns, sepis species tumultuariae. 2) човјек (BPЙНути ск, нём се, у. г. impf. Corge baben, који не пази шта ради, него све на пре

sollicitum esse: не брини се ти ништа за yai, unüberlegender Mensch, homo praeceps. To, laß dir dafür keine grauen Haare wachsen. БРЗӘРЕК, а, о, (у ц. г.) који брзо говори не cf. брижити се.

мислећи шта, па рекне што рђаво, беr id) | БРИст, бриста, т. (зап.) vide бријест.
im Reben übreilt, linguae praecipitis: брзо- БРИстов, а, о, (зап.) vide брестов.
река пун гријеха (брзорека мјесто брзо- | БРИстовиц, овца, т. (зап.) vide брестовац,

БРИстоВАЧА, f. (зап.) vide брестовача.
реки ваља да је према гријеха).

БРИстовинА, f. (зап.) vide брестовина.
БРЗдбA, f. vіdе брзина.

трбуху чађаста, највише у јесен цврчи,

Art Vogel, avis genus.
БРЗйнА, f. Sіе афneligteit, velocitas.
ѕРзити, брзӣм, v. impf. т. ј. коња, fporner,

брёсака) ) fіrrіф. Linn. 2) die Frucht davon, ef. прасква.

бресква. п. брдо на лијевој стракова. ст.) vide бријест. и јуж.) итеп, ulmels. . .

(нст. и јуж.) ulmitas,

incitare.

брзац:

и јуж.) ulmjtod, fustis

. и јуж.) ulmenbolj, lіgnum

raneus.

citus venator:

моск. ан на Корчули) vide е брекање. и се, vidе брекати се.

Hallen, sonitus. , y. imf. (y I. r.) knallen, bal: ече, а јунаци јече —

sclopi

rfen, projicio. ine Art Flitte (von Brescia)

г. брешакиња, брешка: је брева о рамену

С у Д. г.) vidе бреша држи брешакиву – Vidе бреша: ему држи преко кре

бреtалу по сриједи wer.) vide opnjembe

vidе брежу.љак.