:

нÓжак, нóшка, m. eine Urt Opiels mit Meffer,|
ludi genus: да се играмо ношка.
НОЖАЊ, жња, m. понајвише се говори pl.
нджњи, (неначињени) опанци од ко-
же с говеђијех ногу, eine Urt Офиђ, cal-
ceamentum quoddam.

efferden, cultellus.

НОЖАЊАЦ, њца, m. vide ножањ.
нджар, ножара, m. који ножеве кује, Meffer=
schmied, cultrarius.
НОЖИНА, f, augm. v. нож.
ножин, m dim. v. нож, дав
НОЖИЦА, f. dim. v. нога.
НОЖИЦЕ, f. pl. bie
НОЖНИЦА, f. (у Ц. г.) и од сабље и мача, біе
deibe, vagina, cf. ножнице, коре.
ножнице, f. pl. bie deibe, vagina,cf.ножница:
Од мачева нашије ножница
НОЖӰРДА,

deere, forfex, cf. маказе.

НОЖЎРИНА, ( f. augm. v. нога.

--

утри се" (рече се ономе који се чему зачуди, као да не би урекао). На врат на нос, über Hals und Kopf.

ндсак, ска, m. hyp. v. нос.

носаЊЕ, n. baš Umbertragen, circumgestatio.
HÒCAT, a, o, langnasig, nasutus.
нÓсати, носам, v. impf. umbertragen, gesto, j.
23. дијете, барјак.

НОСАЦ, сца, m. 1) bie Müнбиug, 3. 3. an ber
Ranne, orificium. 2) Åräger, portator: Ловац
Да свагда улови, не би се звао ловац, већ
носац.

НОСВИЦА, f. (у Дубр.) vide ноствица.
носЁЋ, а, е, (у Хрв.) fdwanger, gravidus, cf.

трудан.

носила, носила, n. pl. bie 2abre, feretrum: Де-
ре се уз туђа носила (кад ко без узрока
жали за туђом ствари).

НОСИЛАЦ, носиоца, m. ber Kräger, bajulator ·
Носиоцем танане кошуље

НòСИЉА, f. eine Senne bie täglid legt, gallina
quotidie ova ponens.

НОСИНА, f. augm. v. нос.

носити, носим, v. impf. 1) tragen, gesto, porto. 2) носи кокош (или друга каква тица), Iez gen, pono ova.

НОСИТИ СЕ, Нӧсим се, vr. impf. 1) с ким, rin=
gen, luctor: они се нешто носе ;
Пак се носе по пољу широку
2) sich tragen, Kleidertracht haben, vestior: кa-
ко се носе код вас?
носиЋ, m. dim. v. нос.

Ту заједно нојцу боравише HÒKAT, ктa, m. 1) der Nagel (am Finger), unguis. Нокат у ледину (бјежи!). Кажу да у недјељу не ваља сјећи нокте (а малој дјеци прије године никако), да не би дјеца била лупежи. 2) врх у лемеша, cf. лакоми-носочиЋи, m.pl. cf. брадићи (само у оној ца. 3) у пушке доњи и горњи нокат, cf. загонеци). зуб: Стоји као на нокшу, т. ј. готов као за-| пета пушка.

НОКАТАЦ, Нокаца, m. (у Дубр.) некака трава,

eine Art Pflanze, herba quaedam.

нокиљ, нокиља, m. (у Ц. г.) vide ноктиља. НОКИЉА, f. (у Боци) vide заноктица.

НОКТИЉА, f. (у Ц. г.) vide нокиља.

НӦСТВИЦА, f. ber tör, Öterlet, accipenser stel-
latus, cf. кечига.
нотњи, ња, ње, vide ноћни.
нотњик, нотњика, m. vide ноћник.
нотњо, (у Ц. г.) vide ноћу:

Те он ношњо даде и продаде
HÔ, нoħн, f. (loc. нòħn) die Nacht, nox.

нокташ, нокташа, m. ber nidt leidyt ein galan=|ндҡас, (говори се и ноћаске) biéfe Madt, hac tes Abenteuer ausläßt (besonders von Verhei

nocte: ноћас сам слабо спавао.

rateten), maritus alienarum uxorum appetens. НдЋашњи, ња, ње, biefer Madt, hujus noctis. ноктиЋ, m. dim. v. нокат, а ägelden, un- ноЋивање, n. baš Uebernadten, pernoctatio. guiculus. НОЋИВАТИ, НОћујем, v. impf. übernadyten, pernocto. cf. наћати.

нокшир, нокшира, m. (у војв. по варошима)
der Nachttopf (esterr. das Nacht geschirr),
matula. cf. врчина.
HÓHA, f. hyp. v. нога.
НОРАЦ, рца, m. 1) (у Ц.г.) vide ронац. 2)(у Хрв.)
ber Marr, stultus, cf. будала : Прођох не-
колико села нораца, и скупих три лонца
новаца (у приповијеци).

НОРЕЊЕ, п. (у Ц. г.) baš Zauden, urinatio, cf.

|

нòитâ, kûm, v. pf. übernachten, pernocto. НдЋиште, п. мјесто гдје се ноћује, baš Madts Iager, mansio, cf. конак.

новий, на, но, nädtlid), nocturnus, cf. нотњн. ножник, ноћника, m. 1) вјетар, ber Madtwinb,

ventus nocturnus. 2) der Mondsüchtige, lunalicus. cf. нотњик, мјесечњак. НОЋНИЦА, f. као некака авет која човјеку

ноћу кад спава чини пакост каку, н. п. кад су у какога мушкарца тврде сисе па га боле, каже се да га ноћнице сисају. cf. ноћничав.

ноЋНИЧАВ, а, о, н. п. чељаде које ноћу мокри пода се.

НОЋУРАК, рка, m. (у Дубр.) некаки цвијет који се ноћу развија, као татула, али без бодље, Urt Pflanze, herbae genus.

НдЋца, f. dim. v. ноћ.

ношаJ, m. vide ношиво.

HòшÊœE, n. das Tragen, portatio, gestatio.
ношиво, п. bie Fradt (ber Kleiber), vestitus,
cf. ношај, ношња.
НОШЊА, f. vide ношиво.

НОШЧИЦА, f. вода у Лици код Новога, ein
Fluß in Kroatien, fluvius quidam Croatiae.
ну! додају Херцеговци у говору код гдјеко-|
јијех ријечи, н. п. Ну јадан човјече! Ну
тако ти Бога! Да ну гледај те ми то
учини ; да ну ! ну ходи! cf. но.
нўгао, гла, m. (loc. нуглу) vide угал.
нўглиЋ, m. dim. v. нугао.

НЕР (у Дубр.) vide дедер. cf. ну.

нудити, дим, v. impf. кога чим, antragen, an=| bieten, offero: Кума нуђена као и чашћена. НУДИ као Турчин вјером.

НЎДИТИ СЕ, ДЙмо се, v. r. impf. einanber an=| bieten, offero alius alio: Нуде се као Грци у ариште.

НУЂЕЊЕ, П. Баз Unbieten, Untragen, oblatio. нужда, f. (у војв, по варошима) vide невоља:

Њака, (у Рисну) vide шипак (руком). њакање, п. даš Sefdrei bes Efels, clamor њакати, њачём, v. impf. fdreien (vom clamo (de asino): Као магарац њаче. ЊЕГА, f. vide нега.

ЊЕГВЕ, f. pl. vide негве.

ЊЕГДА, (у Дубр.) vide негда.

нЎЗЛА, f. болест, кад боли месо око зуба, еіпе
Art Krankheit, morbus quidam.
нукање, n. vide нуткање.

НЎКАТИ, кам, v. impf. vide нуткати:
Много сам их нука' и корно
Да сијеку по крајини Турке
нур*, m. vide нурак.

Нӳрак*, рка, m. ein Feuerftrabl, welder nad
dem Volksglauben vom Himmel auf das Grab
eines Heiligen herabfällt (bei den Türken):
Над Емком је нурак прогорно,
Више главе нурак прогорно
НУРИЈА, f. ber Oprengel eines Pfarrers, bie
Pfarre, paroecia.

.

НУРИЈАШ, m. ein Pfarrfinb, paroecianus.
НЎТАРЊИ, ња, ње, (у Хрв.) innerlid, internus.
нути, (у Перасту) vide нуто:

Нуши ђндије, што не мирује!
НЎТКАЊЕ, n. dim. v. нуђење.
НЎТКАТИ, кам, dim. v. нудитн.
Нуто, fieђe! en.

НЎТРАК, m. Коњ или брав који се уштројн,
па опет је послије силован (нутраст), ein
nicht gut verschnittenes Pferd u. f. w., equus
non bene castratus. cf. попуштеник.
HYTPACT, a, o, nicht gut verschnitten, non bene

Њ

castratus.

HEMHILA, f. (jyж.) die Deutsche, Germana. asini. | њЁМИЧИНА, f. augm. v. Њемица. fel), ЊЕМИЧИЦА, f. dim. v. Њемица.

ЊЕМОТА, f. (јуж.) bie tummheit, infantia, inopia facultatis loquendi.

ЊЁМУШТИ ЈЕЗИк, m.(jуж.)у приповијеткама,діе Sprache aller Thiere,sermo omnium animalium. |ЊЕМЧАДИЈА, f. (јуж.) (coll.) bie gefammte beuts sche Jugend, omnis juventus germanica.

његовати, гујем, v. impf. (у Ц. г.) vide не-| њемЧАЊЕ, n. (јуж.) baš Deutfdreben, sermo

његов, а, о, fein, ejus.

ЊЕГОВАЊЕ, П. vide неговање.

говати: Његује га као мајка јединца:

Но сам ћерца једина у мајке,

Пак ме мајка лијепо његовала

његовски, пad feiner 2rt, ut ille. ЊЁДАРЦА, n. pl. dim. c. њедра.

ЊЁДРА, недара, n. pl. (јуж.) ber 2ufen, sinus.

germanicus.

deutsch

ЊЁМЧАТИ, чам, v. impf. beutfd reben, loquor germanice.

|ЊЕМЧИНА, f. augm. v. Нијемац.

њён, а, о, vide њезин.

њётко, њёкога, (у Ц. г.) vide нетко.

њезин, а, о, einem Frauenzimmer gehörig, ejus | њЕЧЕСОВ, а, о, (у Црмн.) vide нечесов.

feminae. cf. њен.

ЊийЊЕ, n. vide њихање.

ЊИАТИ, њашём (њиам), vide њихатн.
ЊИАТИ СЕ, Њишём (њиам) ce, vide њихати се.
ЊИВА, f. (pl. gen. њива) ber Ucer, ager.
њивити, њивим, v. impf. (у горњ. прим.) pfle=

gen, curare:

Њиви момче врана коња,
Врана коња и сокола,
Када их је подњивно,
Меће му се на рамена

ЊИВИЦА, f. dim. v. њива.

ЊИВЉЕЊЕ, n. baš Pflegen, curatio.

|ЊИХАТИ СЕ, њишём (њихӑм) се, v. impf. fdwanfen, vacillo, cf. њихан.

њивски, ка, ко, н. п. сијено, Biefen, pratensis. | њихов, а, о, ibr, eorum, cf. њихан.

ЊИЈАЊЕ, n. vide њихање.

ЊИЈАТИ, њишем (њијам), vide њихати.

ЊИШТАЊЕ, П. baš Biebern, hinnitus.
ЊИШТАТИ, штим, v. impf. miebern, hinnio.

ЊИЈАТИ СЕ, ЊИшем (њијам) се, vide нихати се. ЊОРЕЊЕ, n. vide роњење.

њин, а, о, vide њихан.

виснути, њиснем, v. pf. aufrieђern, hinnio. њйхан, хна, хно, (по југоз. кр.) ifr, eorum : Да не љубим њих о б’јело лице

HúxÂHE, n. das Wiegen (z. B. des Baums, vom 2ßinbe), agitatio.

њдрити, рим, v. impf. (у Дубр.) tauden, urinor, cf. ронити.

ЊУЊОРЕЊЕ, П. vide мрмлање.

ЊУЊОРИТИ, рим, (у Боци) vide мрмлати.
ЊУШЕЊЕ, п. бas dnuffeln (bes unbes), odo-

ratio canis.

њЎШИТИ, шӥм, v. impf. fcnuffeln, fpuren, ol-
facio.

ЊУШКА (њушка), f. ber dmeđer (bes Sunbes),
nasus canis, cf. шуњка.
ЊУШКАЊЕ, П. dim. v. њушење.

ЊИХАТИ, њашём (њихам), v. impf. wiegеп,|ЊЎШКАТИ, кам, dim. v. њушитн: кер њушка schwenken, agito. и нањуши траг зецу.

ligo.

ОБАВРЕТИ, РИМ, V. pf. anfieben, paulum decoquo.

-

ОБАГњити, њим (њијем ?), v. pf. verfaulen, pu-
trefio, cf. иструхлити :
Док су Емки косе обагњиле
обад, m. bie remfe, tabanus (Linn.) oestrus,
cf. штркаљ.

0, (mit loc. ц. acc.) 1) von, über, de : говоре о обавити, обавијем, v. pf. ummiđeln, circumњему; о томе не треба мислити; О клину виси о злу мисли (пушка). 2) an, in, ударно 0 камен; отрти се о што. 3) an, in, ad: висн о клипу; нде о штапу; о своме комаду туђа говеда чувати. 4) о што је то теби! т. ј. немаш никаке невоље то чинити. 5) zu, um, tempore: о Ђурђеву дне; о Божићу. 5) vide за, um, nad), de: Већ с’о туђе отимате царство Цареви се отимљу о царство ОАВЕСТИТИ, авêстим, (ист.) vide оавијестити. ОАВИЈЕСТИТИ, одвијестим, v. pf. (јуж.) vide обавијестити.

ОБАДАЊЕ, n. bie ludt (ber Rub) vor Bremjen, fuga vaccae furiatae ab oestro.

ОБАДАТИ СЕ, дам се, v. r. impf. vor Bremfen flieben, fugere ab oestris: обадају се говеда. cf. штркљати се.

ОБАДВА, обадвије, обадва, vide оба.

одвистити, авистим, (зап.) vide оавијестити.
ОБА, обје оба, beibe, uterque, utraque, utrum-| ОБАДВЕРУЧКЕ, (ист.) vide обадвјеручке.
que. cf. Двоје.
ОБАДВИРУЧКЕ, (зап.) vide обадвјеручке.
ОБАБИЊАТИ СЕ, њам се, v. Г. pf. vide поро- ОБАДВЈЕРУЧКЁ, (јуж.) vide објеручке.

дити се.

ОБАДВОЈЕ, beičeš, utrumque: обадвоје дјеце,

ОБАБИТИ, бйм, v. pf. (у Рисну) жену, т. ј. кад чељади, пилића итд.

се породи, дјетету јој одрезати пупак, оку- | ОБАДВОЈИЦА, f. beibe, uterque. cf. обојица. пати га и повити, Sebammenbilfe leiften, ОБАЗИРАЊЕ, n. vide обзирање. obstetricem ago. cf. бабити. ОБАЗИРАТИ СЕ, рём се, vide обзирати се. ОБАВЕЗАТИ СЕ, àвежем се, v. г. pf. fid anbän=|ОБАЗНАТИ, нам, v. pf. in Renntniß bringen, er= gen an einen (mit Bitten), adhaeresco alicui precibus.

fabren, comperior, cf. дознати, сазнати:
Е нијесу обазнали Турци —
ОБАЗРЕТИ СЕ, обазрём се, v. г. pf. umbliđen,
fid umfeben, respicio.

ОБАЈАТИ, jем, v. pf. bebexen (3. . bie unbe),
medeor vulneri incantamentis.
ОБАЈГОРА, f. vide опајгора.
ОБАКРИТИ СЕ, Рим се, v. г. р. н. п. обакрило се
jeлo, kupferig werden (schmecken), cupro imbui.
обал, обла, обло, malzenförmig, runb, cylin-
dricus, cf. обао.
ӦБАЛА, f. 1) baš Ufer, ripa:

Крај Мораве на обали -
Истурила вода под обалу

-

2) eine urt 3aun, baš еђеде, sepis genus.[ОБАСТРИТИ, обастрём, (зап.) vide обастријети, Удари се коље (све два и два један пре- ОБАСӰти, обаспём, (ӧбасуо, обасӯла) v. pf. bes ма другом), па се између коља натрпа гра- schütten, perfundo. ња којекаква и трња, cf. врзина. 3) (у Сријему) жива обала, cf. наживичити. ОБАЛИТИ, ЛИМ, v. pf. rogig maden, muco maculo.

ОБАМИРАЊЕ, П. 1) bas Fallen in

ОБАТАлити, обатӑлим, v. pf. verwiften, depo-
pulor. cf. опустошити.

обаЋи, обађем, v. pf. (у Дубр.) vide обићн.
ОБАШАВ, Шва, m. некако мјесто на гаћама:
На обашву млади барјактарн
ӦБАШКА, vide башка.

овводити, обводим, v. impf. runb berum fül= ren, circumducto.

ОБВОЂЕЊЕ, П. bas Serumfubren, circumductio. nmadt, su-ОБГА, f. (у Банат. и у Бранич.) vide јуфка. uš= |ОБГНАТИ, нам (обженём), v. pf. runo Serum trei= ben, circumago.

bita animae defectio. 2) (у Далм.) baš fterben, extinctio.

ОБАМИРАТИ, рём, v. impf. 1) in fnmadt fallen, animo linquor, animus me deficit. 2)(у Далм.) aussterben, extingui.

ОБАМРЁТИ, òбамрём, (ист.) vide обамријети. ОБАМРИЈЕТИ, обамрем, (обамръо, ӧбамрла) v. pf. 1) in bnmadt fallen, animo linquor, animus me relinquit. 2) (у Далм.) ausfterben, extingui: обамрла кућа, обамрли сви. | ОБАНГАВИТИ, Вӥм, vide охронути, cf. бангав. ОБАЊАТИ, Њам, v. pf. vide окупати:

Она ће ме лепо обањаши овао, обла, ӧбло, vide обал. ОБАПЕТИ, òбапнем, v. pf. umfpannen, cingere: обаиела се хаљина око њега, не ваља кад се хаљина обаине ; обаиеша хаљина. ОБАПИЊАЊЕ, n. baš Umfpannen, cinctio. ОБАПИЊАТИ, нём, v. impf. umfpannen, cingo. ОБАРА, f. (у Рисну) свака зелен која се пост обарена једе с уљем, gebrübtes müfe, olus aqua ferventi perfusum, ОБАРАЊЕ, n. bas Miebermerfen, prostratio. ОБӑРАТИ, òбарам, v. impf. niebermerfen, pro

sterno.

уз

ОБАРАЧА, f. ba 3üngel en (am Sewelr), ber
dneller, lingula teli, cf. макаљ, отпонац.
ОБАРИВАЊЕ, П. bas 2bfieven, elixatura.
ОБАРИВАТИ, Обарујем, v. impf. abfieben, elixo.
ОБАРИТИ, обарим, v. pf. abfieben, elixo.
ОБАСИПАЊЕ, П. bas 2efdütten, circumfusio.
ОБАСИПАТИ, пам (пљём), v. impf. befdütten, cir.
cumfundo.

ОБАСЈАВАЊЕ, П. baš Refdeinen, collustratio.
ОБАСЈАВАТИ, обасјава, v. impf. befceinen, col-
lustro.

ОБАСЈАТИ, cjá, v. pf. befdeinen, collustro. ОБАСРАН, а, о, н. п. човјек, (fderzhaft) mit ibm ist nicht zu spassen, cui non impune illudas. ОБАСТРЕТИ, обастрем, (ист.) vide обастријети. ОБАСТРИЈЕТИ, обастрем, (ӧбастрьо, обастрла) v. pf. (јуж.) umbreiten, consterno.

обгонити, обгоним, v. impf. umtreiben, cir-
cumagito:

Да ти знадеш чиј су виногради,
Далеко би коња обгонио

обгоЊЕЊЕ, п. baš Umtreiben, circumactio..
ОБГРАДИТИ, обградим, v. pf. runb umzaunen,
circumsepio.

ОБГРАЂИВАЊЕ, п. баз Umjäunen, circumseptio.
ОБГРАЂИВАТИ, грађујем, v. impf. runb umzau=
nen, circumsepіо.
ӧБДАН, vide дању.

РОБДАНИЦА, f. innerhalb eines Lage, per diem :
кувати пређу на обданицу, т. j. у ју-
тру почети, па онај дан свршити ; ићи ку-
да на обданицу (а не на конак).
ОБДАРИВАЊЕ, n. baš Refdenten, donatio.
ОБДАРИВАТИ, Дарујем, v. impf. befфenfen, dono.
ОБДАРИТИ, обдарим, v. pf. befcenten, dono.
ОБДРЖАВАЊЕ, n. vide одржавање.
ОБДРЖАВАТИ, државам, vide одржавати.
ОБДРЖАТИ, Жим, v. pf. vide одржати:
Тако ће се темељ обдржаши

ОБДУЉА, f. (у прим., у Имоскоме шрка) оно
што се да ономе који утече на трку, Bett=
Iaufpreis, praemium curriculi.
ОБЕ, (ист.) vide обје.

ОБЕДВА, ӧбедвије, обедва, (у Дубр.) vide
обадва.

ОБЕДИТИ, обедим, (ист.) vide обиједити. ОБЕЗМАТИЧИТИ СЕ, Чим се, v. г. pf. кошница ce обезматичила, т. ј. изгубила матицу, Bienenkönigin verlieren, duce privari (de apibus).

ОБЕЗНА́НИТИ СЕ, безнаним се, v. r. pf. in Dbn: macht fallen, deficio.

ОБЕЗОБРАЗИТИ, ЗИМ, v. pf. Feine Офат међ baben, pudorem posuisse, cf. обезочити. ОБЕЗОБРАЗИТИ св, зам се, v. г. pf. vide обезобразити.

ОБЕЗОЧИТИ, чим, v. pf. vide обезобразити.

ОБЕЗУМИТИ, МИм, v.pf. bethören, decipio, induco : [обзинути, нём, v. pf. Бедänen, obhio (?), б. і.
Ја ћу аги на Млетичак ноћи,
Ја ћу агу обезумиш' онђен
ОБЁЗУМИТИ СЕ, мим се, v. г. pf. fid bethören
Iaffen, decipior.

-

ОБЕЛЕЖИТИ, Жим, v. pf. (ист.) vide обиљежити.
ОБЕЛЕЖЈЕ, П. (ист.) vide обиљежје:

Без твојега кака обележја –
ОБЕЛЕТИ, ЛИМ, (ист.) vide обијељети.
обѣлити, òбелим, (ист.) vide обијелитн.
ОБЕЛОДА́НИТИ, лоданим, (ист.) vide објелода-

нити.

ОБЕНЂЕЛУЧИТИ, чим, v. pf. beraufden

(burd|

Schlafkräuter), ebrium facere (herbis sopiferis), cf. обенђнти :

док је иву обенелучио
дБЕНЂИТИ, ђйм, v. pf. vide обенђелучити:
А у вино сваке бенђелуке,
Обенио Љутицу Богдана

ОБЕР, обера, m. (loc. обèру) ber Ramm (bes
Hahns), crista, cf. yxop, xoбep.
ОБЕРБАЦ, cf. кундрац.

ОБЕРБАША, m. (у Хрв.) Unführer ber
ner, dux z» шережани.
ОБЕРБЕРИТИ, рим, v. pf. vide обријати:
Он примаче млађахна бербера
Да му црну обербери браду —

,,

in den Mund nehmen (und wieder heraus). Кад кога заболи грло, кажу му жене да обзине трипут комад хљеба говорећи : „пса грло боли а не мене, 1 па да га да псету, па ће га онда проћи грло. Кад у кога почне расти мртва кост, онда треба наћи дијете посмрче, да је обзине, па ће престати расти.

ОБЗИР, m. ba umbliđen, respectus: оде без
обзира.

ОБЗИРАЊЕ, П. bas Umberfeђen, respectatio.
ОБЗИРАТИ СЕ, рём се, v. impf. fid umfebeп,
respecto.
ОБЗНА́НИТИ, обзнаним, v. pf. funbmaфer, pro-
обзнанити,
kundmachen,
mulgo.

ОБЗНАЊИВАЊЕ, n. bie Runbmadung, promul-
gatio.

ОБЗНАЊИВАТИ, знањујем, v. impf. befanntmaz chen, promulgo.

ОБИ, (зап.) vide обје.

ОВИГРАВАЊЕ, П. baš Umtanzen, circumsaltatio. ereža=|ОБИГРАВАТИ, игравам, v. impf. runb umtangen,

ОБЕРЈАН, оберјана, m. у загонеци, cf. петорона.

ОБЁРУЧКЕ, (ист.) vide објеручке.

circumsalto :

Облајала па их обиграла

ОБИДИВАТИ, бидујем, (у Ц. г.) vide обилазити;
Обидује војску по хоџака

обесѣлити, обèселим, v. pf. 1) vide обра- обидити, обидим, (зап.) vide обиједити.

довати:

Која ми си дијете нејако,

Послаћу те на трагове мајци,

Да старицу обеселиш мајку

--

ОБИДОВАЊЕ, П. (у Ц. г.) баз Berfuden, tentatio, gustatio.

ОБИДОВАТИ, Идујем, v. impf. (у Боци) verfuden, foften, tento, gusto. cf. огледати, обилазати.

2) (у Боци) свијећу, т. ј. угасити је, quš>|ОБИЈАЊЕ, п. 1) з inbreden ber &büre, effra

Iö den, extinguo, cf. утјешити, cf. слава. ОБЕСЕЛИТИ СЕ, обеселим се, v. г. pf. vide обрадовати се :

Он се врло јунак обесели ОБЕСИТИ, СÁМ, (ист.) vide објесити. ОБЕСТИЈАТИ, јам, v. pf. (у Рисну) постати као бесшија, марвинче, залудјети, ver= rückt werden, mente capi.

ОБЕСТРВИТИ, обестрвим, v. p. кога, зи Grunbe
richten, perdo.

ОБЕСТРВИТИ СЕ, вим се, v. r. pf. (у Ц. г.) про-
пасти без стрва, untergeђen, umfommen
(ohne Spur), pereo.
ОБЕЋАВАЊЕ, П. vide обрицање.
ОБЕЋАВАТИ, обећавам, vide обрицата.
ОБЕЋАЊЕ, n. bas erfpreden, promissum : Обe-
Кање је лудоме радост.

ОБЕЋАТИ, һам, vide обрећи.

ОБÈУШИТИ, ШИМ, v. pf. н. п. иглу, baer an der Nadel beschädigen, obstruo aut destruo foramen acus.

ОБЕЧИТИ, обечим, v. pf. vide распечити. ОБЗИДАТИ, òбзидам (ђем), v. pf. ummauern, cingere:

muro

Већ сестрицу обзидаше кулом —

ctio forium. 2) das Abschlagen, decussio. 3) das Suchen der Henne nach einem Orte zum Legen, posituritio (?), parturitio gallinae. ОБИЈАТИ, обијам, v. impf. 1) врата, cinbreden, effringo fores. 2) н. п. кукурузе, runb umber abf lagen, decutio, cf. грухати. 3) обија кокош да пронесе, fudt einen Drt zum Gier= Iegen, positurit (?), parturit gallina. ОБИЈЕ, (ст.) vide обје :

Ко добије, нек води обије обиЈедити, обиједим, v. pf. Сјуж.) mit unrect beschuldigen, accuso injuria.

обијелити, обијелим, v. pf. (јуж.) н. п. цркву, überweißen, dealbo.

ОБИЈЕЉЕТИ, обијелим, v. pf. (јуж.) Weiß mer= ben, albesco: обијељео снијег по брдима; обијељео човјек као овца (graue Saare bekommen).

ӧБИЈЕСАН, сна, сно, (у Рисну) н. п. човјек, muthwillig, lascivus.

ОБИЈЕСТ, f. in ber Sevenšart: од обијести, т. ј. од силе, од бјесноће, ter Muthwille, Unge= ftüm, lascivia, violentia :