одзапити, одјапам, v. pf. н. п. врата, т. j. о-|ддлаЈАТИ, jêм, v. pf. 1) аbbellen, latrando extorтворити их широм, weit öffnen, aperio, cf. одјазитн. одзати, одјашем, vide одјахати. queo. 2) bavon bellen, abeo latrans. одлакнути, одлакне, v. pf. vide одлахнути : Докле Петру одлакнула рука одЛАКШАЊЕ, n. vide олакшање. ОдЈАПИТИ СЕ, одјапим се, v. г. pf, кад се женско открије, fid auffuulen burd Nuffdlagen bes Modes (vom Frauenzimmer), levata ves-|ОДЛАКШАТИ, шам, v. pf. vide олакшати. te se nudare. ОДАЛМАЊЕ, n. bas 26breden, decerptio. ОдлÁМАТИ, одламам, v. impf. abbrефен, decerpo. ОДЈАхати, јашем, v. pf. 1) bavon reiten, equo одлÁнути, одланê, vide одлахнути. avehor. 2) коња, с коња, од коња, abfteigen, | одлÁхнути, одлӑхнê, v. pf. leidter merben, ledescendo ex equo: vius fit, cf. одлакнути. |ОДЛЕГАЊЕ, n. (ист.) vide одлијегање. одЛЕГАТИ CE, одлеже се, (ист.) vide одлије И они су коње одјахали ОДЈАХИВАЊЕ, П. 1) bas Davonreiten, zò equo| avehi. 2) das Ubsteigen, zò ex equo descendere. ОДЈАХИВАТИ, јахујем, v. impf. 1) bavon reiten, equo avehor. 2) abfteigen, descendo ex equo: Таде коња одјахује Вуче ОДЈАЧАТИ, чам, v. pf. erftarfen, firmor. ОДЈЕВЕРИТИ, одјеверим, v. pf. (југоз.) einen zum дjевер machen (bitten), rogo ut zou AjeBep munus obeat: ОДјевери и Петра и Павла — ОДЈЕДРИТИ (одједритн), одједрим (одједрим), гати се. одлЕЖАВАЊЕ, n. baur Riegen Büßen, zo ja- |ОДЛЕЖАВАТИ, лежавам, v. impf. abliegen, b. i. ОДЛЕпити, одлепим, (ист.) vide одлијепити. ОДЛЕПЉИВАЊЕ, п. (ист.) vide одљепљивање. v. pf. (у прим.) abfegeln, solvere: одједри- одЛЕПЉИВАТИ, лепљујем, (ист.) vide одљепла лађа, одједрили људи. avehor. љивати. одЈездити, дим, v. pf. (ст.) bavon reiten, equo | одлÉТАЊЕ, п. (ист.) vide одлијетање. |одлетати, одлећем, (ист.) vide одлијетати. одлетети, (ИСТ ОДЈЕкнути, одјекнем, v. (ист.) pf. 1) ádzen, ingemo. 2) widerhallen, resono: Пуче пушка, запјева Милошу, Оругџијћу на жалост одјекну ддЈЕлит, а, о, abgetheilt, distinctus. ОДЈЕЉАТИ, љам, v. pf. (југоз.) žufcnigen, ob. scindo. òДЈЕНУТИ, Нêм, vide одјести. ОДЈЕСТИ, једем, v. pf. 1) abeffen (burd Effen ausgleichen, z. B. eine Schuldforderung), edendu compenso. 2) н. п. од пуна суда, wegef= fen, edendo demo. одЈЕСТИ, одјенем (одједем), (part. pass. одје- ОДJЕТИ, одјенем, vide одјести. ОДЛАГАЊЕ, n. 1) bas Huffdieben, dilatio. 2) бав discessus. одлазити, зим, v. impf. 1) bingeђen zu Semanb, frequento aliquem, 2) bavon geben, abeo, dis cedo. (одлетам, v. pf. bavon flie= ОДЛЕТИТИ, (зап.) Одлешиле плоче све четири Оће њему одлећеш копита ОДЛЁЋИ СЕ, Одлеже (легне) се, v. г. p. mies berfallen, resono, cf. разлећи се. одливати, бам, v. pf. (у Ц. г.) 1) одлити, а51 gießen, defundo.2)одлакшати, erleidtern, levo. |одливање, п. (зап.) vide одљевање. ОДЛИВАТИ, вам, (зап.) vide одљевати. одлигање, n. vide одлијегање. одЛИГАТИ СЕ, òдлиже се, (зап.) vide одлије одликовати, кује, v. impf. ftest gut an, fdict| одмастити, одмастам, v. pf. vergelten, refero : sich, decet. Бог му одмастио! cf. осветити. одлипити, одлипим, (зап.) vide одлијепити. | одмаЋи, одмакнем, v. pf. 1) wegrûđen, remoОДЛИПЉИВАЊЕ, п. (зап.) vide одљепљивање. ОДЛИПЉИВАТИ, липљујем, (зап.) vide одљеп љивати. ОДЛИТАЊЕ, n. (зап.) vide одлијетање. ОДЛИТАТИ, одлићем, (зап.) vide одлијетати. ддлити, ӧдлијем, v. pf. bavon, meggießen, de-| libo, effundo. ОДЛИЧИТИ СЕ, одличûм се, v. г. pf. (у Ц. г.) lossagen sich von Jemand, renuciare, cf. oд лика. одложити, одложим, v. pf. auffdieben, differo, cf. одгодити. ОДЛОМАК, Лôика, m. (pl. gen. одломака) ein abgerissenes Stück, decerptum quid. одломити, одломим, v. pf. megbreden, decerpo. ОДЛОМЧИНА, f. augm. v. одломак : До балчака сабље догонише, Побацише њине одломчине ОДЛУКА, f. (у Ц. г.) ber Entfdlug, sententia. ОДЛУЊАТИ, ОДлуњам, v. pf. mit bängenbem Ropfe davon gehen, capite demisso abeo. ОДЛУПАТИ, одлупам, v. pf. abfdlagen, detundo. ОДЛУЧИВАЊЕ, П. bas 2bfonbern, separatio. ОДЛУЧИВАТИ, Одлучујем, v. impf. abfonbern, separo. одлучити, одлучим, v. pf. 1) н. п. јагањце од оваца, abfonbern, вераго. 2) (у Ц. г.) befdlie= | ßen, sich entschließen, decerno, consilium capio: И овако Турци одлучили ОДЉЕПЉИВАЊЕ, п. (јуж.) ба$ 2bfleiben, delitio. ОДЉЕПЉИВАТИ, одљёпљујем, v. impf. (јуж.) ab= fleiben, delino. ддљокати, кам, (v.pf. mit bem Borte љок weg=| ддљокнути, нём, (jagen, abigo voce љок. дд уд, m. ein Unmen(d, monstrum hominis, ber fidentment, qui humanitatem exuit. òДЉУСАК, ска, m. (у Ц. г.) vide ивер, cf. шкрбина. ОДЉУСНУТИ СЕ, нём се, v. pf. н. п. одљуснула се кора од хлеба, abfpringen, resilio. ОДУТИТИ СЕ, одљутим се, v. г. pf. vom Borne nachlaffen, defervescere. ддма, vide одмах. ОДМАГАЊЕ, Г. bas Begentbeil von Silfe, bas Wergermachen, deterioratio. ОДМАГАТИ, одмажем, v. pf. ftatt zu belfen, eines Berlegenheit nod vermebren, deterioro: ако ин не можеш помоћи, немој ми одмагаши. ОДМАКНУТИ, одмакнем, vide одмаћи. одмамити, одмамим, v. pf. binweglođen, bin= megbereben, ablicio. одманути, одманём, vide одмахнути. ОДМАРАЊЕ, n. bas Eaben, Erholen, refocillatio, refectio. ОДМАРАТИ, одмарам, v. impf. н. п. коње, bie Pferde laben, erholen laffen, reficio. veo. 2) одмакао је далеко, не ћеш га моћи стићи, fortruden, fid entfernen, procedo. ОДМАХ, fogleid, continuo, confestim. одмахнути, одмахнём, v. pf. н. п. руком, fab= ren laffen, nachgeben, remitto. ОДМЕкнути, кнём, v. pf. ermeiden, neider ner= ben, mollesco. ОДМЕНА, f. (ист.) vide одмјена : -- Тебе љубу а мене одмену ОДМЕНити, одменим, (ист.) vide одмијенити. оДМЕЊИВАЊЕ, П. (ист.) vide одмјењивање. ОДМЕЊИВАТИ, мењујем, (ист.) vide одмјењн вати. ОДМЕРАЊЕ, n. (ист.) vide одмјерање. ОДМÉРАТИ, одмерам, (ист.) vide одмјерати. ОДМЕРИТИ, Рим, (ист.) vide одијерити. ОДМЕТ, m. Н. П. није то на одмет, zum Дед= werfen, non est res quam abjicias. ОДМЕТАЊЕ, n. 1) bas Beglegen, sepositio, rejectio. 2) das Abtrünnigmachen, defectiouis molitio. 3) das Abtrünnigwerden, defectio. 4) das Uebertreffen im Werfen, victoria jactus. ОДМЕТАТИ, одећем, v. impf. 1) meglegen, sepono. 2) коме, einen im Merfen übertreffen, vinco jactu. 3) abtrünnig machen, ad defectionem sollicito. одмÈТАТИ CE, одмећем се, v. r. impf. abtruns nig werden, abfallen, deficio. ОДМЕТАЧИНА, f. (у Хрв.) н. п. отишао у одметачину, т.ј. одметнуо се, ber 26fall, defectio. ОДМЕТНИК, m. ber Wbtrünnige, defector. Једнак змија у дувар одмиле ОДМИНА, f. (зап.) vide одијена. одминити, одминам, (зап.) vide одмијенити. одминути, одмине, (н. п. мука), vide умн нути: Није л' Бог до мука одминула ОДМИЊИВАЊЕ, п. (зап.) vide одмјењивање. ОДМАРАТИ СЕ, одмарам се, v. r. impf. fid erho= | одмињивати, мињујем, (зап.) vide одмјењнIen, reficior. вати. ОДМИРАЊЕ, n. vide умирање. И потле ћу, Мујо, одмираши ддмицати, мичём, v. impf. 1) н. п. лонац од Већ ми Шарац стаде одмицаши ОДМЈЕНА, f. (јуж.) vide замјена: Јал' с' опреми јал одмјену нађи ОДМЈЕЊИВАЊЕ, п. (јуж.) баз 2böfen, successio (in locum alicujus). ОдмУЧАЊЕ, n. vide одрађивање. ОДМУЧАТИ, одмӳчам, v. impf. vide одрађивати. однити, однесем, (зап.) vide однијети. amovere: Мртво т'јело на земљу спустише, Три је јада над њим изјадила, Жива никла, а мртва одникла Жив приниче, а мртав одниче односити, односим, v. impf. 1) megtragen, asporto. 2) feitmärts neigen, declino, reclino: односи главу као свирац од прдаљке. ОДНОШЕЊЕ, П. bas Begtragen, asportatio. одњивити, одњивим, v. pf. (по југоз. кр.) vide одњихати. одњизати одњијам, vide одњихатн. - ОДМЈЕЊИВАТИ, мјењујем, v. impf. (јуж.) ablöfen, succedo in locum alius, cf. замјењивати. ОДМЈЕРАЊЕ, n. (јуж.) eine Seberbe, ит зи зеіgen, baß man fid aus etmas nidts made, es nicht fürchte, gestus minas contemnentis. ОДМЈЕРАТИ, ОДмјерам, v. impf. (јуж.) eine Ge: berbe (mit bem jurüdgebogenen Wrme) тафен, um ju zeigen, bag man fid aus etmas nidts mache, gestum facio contemnentis, minas. ӧдмJерити, рим, v. pf. (јуж.) 1) abmeffen, ab=| wägen, demetior, dependo. 2) mit dem Eubogen eine Geberbe maden, baß man eines Dro= | ОДОБРОВОЉИТИ СЕ, ЉИМ се, v. r. pf. guter Cou= hung nicht fürchte, cubito ostendo, me alicujus minas contemnere: одмјерцо му до лакта. ОДМЛАДАК, одмлатка, m. vide омладак. одмолити, одмолим, v. pf. Iošbitten, precibus libero. одмор, m. bie Erholung, recreatio: ради без од мора. ОДМОРАК, ОДМӦрка, m. vide одмор: нема ту одморка, мој брате ; -- Намјести му на одморак војску refectus. ОДМОРИТИ, одморим, v. pf. н. п. коње, ноге, ОДОБРИТИ, одобрим, v. pf. (у војв. по варошима) guteißen, approbo. ne werden, exhilarari. - ододољено, одумнљено одозго, (од озго) von oben, desuper. одоздо, (од оздо) von unten, ab imo. оддЈити, одојим, v. pf. 1) fäugen, lacto, cf. отхранитн. 2) anfaugen, tento uber : крава се не да помусти, док не одоји теле. ab=|одôЈЧЕ, чета, п. мало прасе које је поодрасло да се може заклати и испећн, али још не зна ни за каку храну осим материна млиjeka, das Säugeschwein, Ferkel, nefrens. одолен, adv. vide оданде, одавде: одољен, m. (у Дубр.) некака трава, 2rt Pflanze, herbae genus, cf. одољан. одомаЋити се, одомаћим се, v. r. pf. fic ein= heimisch machen, fio familiaris. одоминути, оддийнём, v. pf. vide уминути: Докле мене плећа одомину ддонда, (од онда) feitbem, ex eo tempore. ДДОНУД, ((од онуд) von bort, ex illa parte, ддонуда, (linc. ОДРЕДИТИ, одредим, v. pf. beftimmen, destino. ОДРЕЗАТИ, режем, v. pf. 1) wegfdneiben, abscin- ОДРЕЗИВАЊЕ, n. baš Sinwegfdneiben, abscissio ОДРЕЗИВАТИ, резујем, v. impf. abfdneiben, abscindo. ОДРЕНИ, на, нô, 1) (у Ц. г.) н. п. хаљине, 23ett-, lecti. 2) (у Хрв.) (аиф одрени) н. п. стог, т. ј. велико сијено, које се без одра није могло садјести, cf. одар 3. il-|ОДРЕНУТИ, одренём, v. pf. (у Лици) vide ода ОДОР, m, (у Ц. г.) који одире, плијени, ber Plünderer, spoliator: А Которе, солдатски одоре! — ДДОРА, f. 1) оно што узму од човјека кад га на путу оплијене (одеру), vie Дeute, spolia. 2) (око Сиња) одијело, рухо, оправа (на човјеку и на коњу), баз Зешanb, bie Kleiber, die Rüstung, vestitus, arma: Под одором Стипуриновића 3) (у нах. Рудн.) Urt Chemifette. ОДОРАВАЊЕ, П. bas Wbađern, peraratio, solutio| per arationem. ОДОРАВАТИ, òрâвам, v. impf. abađern, peraro, arando solvo. ОДОРАТИ, ОДОРём, v. pf. abađern, peraro, arando solvo: да одоремо још неколико бразди, па ћемо онда ручати; био сам му нешто дужан пак сам му одорао; немам ти чим платити, него ћу тн одораши. одоцнити, одоцним, v. pf. fid verfpäten, moror, sero venio: што си одоцнио? одоцнио с руком. ОДРАДИТИ, одрадим, v. pf. abarbeiten, laborando (opera praestita) penso. ОДРАЂАЊЕ, n. bas laugnen ber Bermanbfdaft, abnegatio generis (gentis). ОДРА́БАТИ СЕ, одрађам се, v. r. impf. bie wandschaft abläugnen, abnego gentem. ОДРАЂИВАЊЕ, n. bas barbeiten, pensatio per laborem. er= гнати. одрËти, одрём (одерём), (ддръо, одрла), (ист.) vide одријети. ОДРЕТИ СЕ, ОДрем (одерêм) се, (ист.) vide одријети се. ОДРЕЋи, одрёчём, (одрекнем), v. pf. 1) abfagen, renuncio : Koја уста рекла, она и одрекла. 2) antworten, respondeo, cf. одговорити: Она ми лудо одрече ОДРЕЋИ СЕ, одречём (одрекнем) се, v. r. pf. шивати. ОДРЕШИТИ, ОДрешим, (ист.) vide одријешити, 2) bebaupten (3. 23. ben BabIplag), obtineo: одржао мејдан. 3) erhalten, conservo. 4) риjeч, halten, contineo. ОДРИЈЕти, ӧдрём (одерём), (одръо, одрла, part. pass. одрт) v. pf. (јуж.).1) fdinben, excorio: одрли га бијући; одрли га бојем, cf. оде. рати. 2) (у Ц. г.) ausp[ünbern, expolio, cf. оплијенити: Боље га је на путу одријеши него на дому похарати. ОДРИЈЕТИ СЕ, ӧдрем (одером) се, v. г. pf. (јуж.) sich heiser schreien, trinken, u. f. w. ad ravim usque clamo, poto et cet.: Опила се и одрла стрина, Да ода шта не би ни жално, Већ од поке воде јабукове ОДРИЈЕПИТИ, одријешим, v. pf. (јуж.) Iosbin= ben, solvo. ОДРИНА, f. 1) (по југоз. кр.) винова лоза, која се пусти те нарасте уз каково дрво или онако уза што (у Србији се зове чардаклnja), die Weinranke, rankender Weinstock, pampinus. 2) приповиједа се да су ожењени људи у вријеме некакога зулума моралн плаћати Турцима и одрину, т. 3. што спавају са својијем женама (а једни још веле што су Турци спавали с њихо-]одседлАТИ, лам, v. pf. abfattein, stratum detraвијем женама, као и жвакалицу). here equo. Дринути, нём, v. pf, megftofen, retrudere, cf. одсек, m. viee осек. отурити. ОДРИЊА, f. vide одрина. Одрити, ӧдрём (одерём), (зап.) vide одријети. ОДСЕЛЕ, vide oселе. одселити, одселим, vide оселити. одселити се, одселим се, vide оселити се. ОДРИТИ СЕ, ӧдрем (одерём) се, (зап.) vide одсести, седем (седнем), (ист.) vide ододријети се. ОДРИЦАЊЕ, П. baš 2bfagen, bas losfagen, renun-| ОДСЕсти се, седем се, (ист.) vide одсјести се. ОДСЕЋИ, одсечём, vide осећи. ciatio. сјести. ОДРИЦАТИ, òдричём, v. impf. abfagen, wiverru=|одсЕЋи се, одсечём се, vide осећи се. fen, renuncio, revoco. ОДСЕЦАЊЕ, n. vide осецање. ОДРИЦАТИ СЕ, Одричём се, v. r. impf. fid losfa=|ОДСЕЦАТИ, одсецам, vide осецати. gen, renunciatio. ОДРИШИТИ, òдрішим, (зап.) vide одријешити. | ОДСЕЧАК, чка, m. vide осечак. ОДРИШТЕ, n. (у Паштров.) у овој послови-|ОДСИЈЕВАЊЕ, n. ber Biberfdein, refulgentia. ци мјесто одар : У огњиште посвадиште, одсиЈÈВАТИ, Одсијева, v. impf. zurüdbligen, ni= у одриште помириште. berftrablen, refulgeo, cf. одсјанвати : На дорату златна абаија, ОДРЈЕШИВАЊЕ, n. baš Uufiöfen, Cošbinben, solu- Та какове ни у цара нема, Удрио јој златне месецове, Потпунио Драгијем каменом, Поткитно сићаним бисером, Па од јарког одсијева сунца одСИЈЕЦАЊЕ, n. vide осијецање. ОДСИЈЕЦАТИ, Одсијецам, vide осијецати. ОДРОДИТИ СЕ, одродим се, v. г. pf. 1) fid) Iosfa= | одСИЈЕЦАТИ СЕ, Одсијецам се, vide осијецаgen von der Verwandschaft, renuncio genti. 2) y TH ce. пјесми мјесто родиши се: Нит' се бољи јунак одродио Од како је постала крајина ОДРОНИТИ, одроним, v. pf. н. п. сузу, abrollen,| devolvo. ддсик, m. vide оснк. ОДСИПАЊЕ, n. vide одасипање. ОДСИПАТИ, Пâм (пљём), vide одасипати. ОДСЈАЙВАЊЕ, П. vide одсијевање. Немој добра коња одсједаши ОДСЈЕСТИ, сједем (сједнем), v. pf. (јуж.) 1) ко- ОДСЈЕЋИ, Одсијечем, vide ocјећи. |