Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Клатно.

БРЁжинА, f. augm. р. бријег.
ÁPÈ3A, f. die Birke, betula alba Linn.
ÁPÈ3H6, m. eine junge Birke, betula alba.
БРЁзиЦА, f. dim. р. бреза.
БРЁзов, а, о, birfen, bеtulinus.
БРЁзовАЦ, овца, m. Birfenitab, baculus betu-
БРЁзовАЧА, f. Der Birtenjtod, fuѕtіѕ bеtulinus.
БРЁЗовин А, f. Bitfenbols, lіgnam betulae.
БРЕКАЊЕ, П. Вав бре fagen, imperatio per Vo-ВРЁШТЕ, n. (ист.) vide бријешће.

БРДЁљАК, љка, m. dim. в. брдо.

БРЁКАТн ск, кам се, y, r. impf. ju jeтaпoen бре БРдила, п. pl. am geberituble Bas, worin bas fagen, imperiose dico, dico бре! брдо 2) tebt. cf. оглобје.

БРЁКињА, f. 1) беr Operberbaum, sorbus tormiБРдинА, f. augm. р. брдо:

nalis Linn. 2) die Frucht davon, sorbum. По брдина и долина

БРЁкињов, а, о, н. п. дрво, лист, рот Operber: И слепачки торбетина

baum, sorbi torminalis Linn. ВР дни, нa, нo, Sebirg8-, montanus.

БРЁКТАЊЕ, п. баs фnauben, anhelatio. БР до, п. (pl. брда, gen. брда) 1) Der Berg, mons: БРЁKTATи, брёкћем, v. impf. fфnauben, anhelo,

уз брдо, bergauf, sursum; низ брдо, bergaь, cf. дахтати. deorsum. 2) женско (рі. брда, gen, брда), БРЕМА, f. (око Кннња) као плоска за воду Weberblatt, pecten textorium.

(OA Ayxhya), Urt platte hölzerne Flasche, vasis БРдовит, а, о, bеrgіg, montosus.

lignei genus. БРДски, кa, кo, von Брда :

БРЁмк, мена, п. 1) sie Butte, onus. 2) (у Боцн) о Илија Брдској земљи главо

жена с бременом, т. б. трудна, fфwangere БРДЁн, брдуна, m. (у Боци) два грозда на Frau, gravida. једној лози осјечена.

БРЕМЕНит, а, о, н. п. жена, fфwаngеrе Хеаи, БРБАНИЈА, f. coll. р. Брђанин:

gravida. cf. трудан. Поведи ми Брђанију листом

БРЕМЕНИЦА, f. уска а дугачка вучија, тако да БРБАНин, т. (рі. Брђани) човјек из Брда: се може ласно носити на рамену или двиСве Брђане безумне јунаке

је натоварнти на коња, Хragfap, dolium БРБАНКА, f. жена нз Брда:

portatile. Послаћу ти другу и преслнцу,

БРЕМЁношA, f. (у ц. г.) ко носи бреме, беr Па ти преди како и Брђанка

atträger, bаjulus. Бременоше носе највиБРБАНскӣ, кa, кo, Ser Брђани :

ше сухе укљеве с Ријеке у Котор. Себи зове Брђанске кнезове

БРЁнцE, цета (ца), п. (у Гружи) беr Slocten: БРЕ ! interj. imperandi: дај бре! камо бре! fфwengel, pistillаm campanae, cf. звечак,

ајде бре! БРЕБЕРИНА, f. Irt Pflange, herbae genus. БРЁСКВА, f. (pl. gen. брёсака) ) Pfirjiфбайт, БРЁГ, m. (ист.) vide бријег.

amygdalus persica Linn. 2) die Frucht davon, БРЕГАВА, f. вода која нэвире под планнном malum persicum. ef. прасква.

Хргудом (у Херцеговини) н протјечући БРЁСквиця, f. dim. v. брeсква. испод града Стоца око четири сахата од | БРЁСник, Бресника, т. брдо на лијевој страсвога врела у Габели утјече у Неретву, ни Ибра близу Такова.

ein Fluß in Herzegowina, fluvius hercegovinae. BPÊCT, 6pécra, m. (uct.) vide Ópuject. БРЕговит, а, о, (нст. и јуж.) Бӣgelig, clivosus. | БРЁстов, а, о, (нст. и јуж.) ulmen, ulmeus. БРЁгово, п. 1) Dorf am lіntеn іfеr bes SimpЕ. БРЁстоВАЦ, овца, т. (нст. и јуж.) ulmtaь, 2) Ruinen einer Stadt am rechten Ufer des

baculus ulmeus. Simok, dem Dorfe gegenüber.

БРЁстоВАЧА, f. (нст. и јуж.) ulm ftodf, fustis БРЁговски, кa, кo, bon Брегово.

ulmeus. БРЕГЎницА, f. Die ЭЛаиerfфwalbe, hirundo mu- БРЁстовина, Г. (нст. и јуж.) ulmenbols, lіgnum raria.

ulmeum. БРЁБ, а, е, (по зап. кр.) (у приморју) fфwan: | ВРЕТЕНо, п. (у Имоск. ан на Корчули) vide

ger, grаvidus, cf. трудан: Све бити може, вретено.
до брев чоек. 2) у Хрватској највише се БРЁЦАЊЕ, n. vіdе брекање.
говори само за краву, träytis (pon per Rub), БРЁЦАти, CE, цам се, vidе брекати се.
praegnans (vacca), cf. стеона.

БРЁчаЊЕ, n. Bas pallen, sоnitus.

БРЁЧАти, чим, v. imf. (у Ц. г.) Fnafen, balБРЕЖЊАЧА, f. (нст.) vide бријежњача.

len, sono:
ВРЕЖУЉАК, љка, т. dim. v. бријег.
BPE3, vide 6e3 (in allen Zusammensegungen).

Пушке брече, а јунаци јече –
БРЁчити, чим, v. impf. оземљу лупити, 8u

Voden werfen, projicio.
BPÈ3ūk, ópezika, m. der Birkenwald, betuletum. BPĒTLA, f. eine Urt Flinte (von Brescia), sclopi

species, cf. брешакиња, брешка:

Пуна ми је бреша о рамену-
БРЕЦІАкињА, f. (у Ц. г.) vidе бреша :

А у руке држи брешакињу linus.

БРЁШКА, f. vіdе бреша:

Танку брешку држи преко крила

А довати брешку по сриједи
БРЕшчил, m, vide брежуљак.

Cem ope!

Нога.

(у

и плоштине

(jyx.) ) Hügel, collis. 2) das Ufer, der Kain,

пећ за хљеб, ein Sergofen, furnus subterБРЗОПАЛАНЧАнин, m. човјек из Брзе паланке. | БРИЈЕШТЕ, П. coll. р. бријест, бie ulmb4une,

ce, v. r. impf. Sorge babent, sollicitum esse: не брини се ти нирцта за , laß dir dafür keine grauen Haare wachsen.

(зап.) vide брпјест, река пун гријеха (брзорека мјесто брзо- | БРИстоВАЦ, овца, m. (зап.) vide брестова

| БРИстоВАЧА, f. (зап.) vide брестовача.

"БРИстовинА, f. (зап.) vide брестовина,

Бёжла! pi. бржајте! кад се ко зове куд на БРИБАР, Брибира, т. знанне (у селу тога брзу руку, femm fфnel, propera:

имена) у Далмације између Бенковца н Бржај к мене ако Бога знадеш

Скрадина: говори се БРЖЕ, adv. vіdе брзо.

3ўбићи или Србићи, потоњн Зрињски.

да

су ту сједни БРЖЕ БОЉЕ, fo fфnel аlѕ mögli, quam citis- БРИВАЊЕ, т. бријање. sime: како га угледах, а он се брже бо- БРИВАти, вам, у imрr. (у ц. г.) vide бријати. ље сакрв.

БРИГ, т. (зап.) vide бријег. БРЖЕЊЕ, n. Ba8 @pornen, incitatio.

БРИГА, f. Dorge, cura. БРЗ, брза, зо, (брзи, за, зӧ, comp. бржи) fфne, БРИговит, а, о, (зап.) vidе бреговит. citus.

БРИДЕти, (нст.) БРЗАк, брзака, т. 5) (у Ресави) vide брздица: [БРИдити, (зап.)

бридим, v. impf. jučen, pruРаскречно се као рак на брааку. 2) па-ВРИдэЕти, (југоз.)/rio : бриди ми суљ или грашак, који рано доспијева. 3) (у |БРИТЕти, (јуж.) Славон.) некакав ситан кукуруз, који се | БРИЖА H, жна, жно, beforgt, ѕоlliсitus. сије око Видова дне (пошто Сава опадне | BPЙждити, дим, v. impf.

Сријему), aut се присуше), па будући да weinen, plärren, plorare. брзо расте, опет приспије на вријеме, |ВРИЖТЕЊЕ, п. Бав РІärren, ploratio. Urt türkischen Weizen š, zeae genus.

БРИЖЕЊЕ, п. баѕ оrgеn, curae. БРЗАЊЕ, n. Bas Gilen, festinatio.

ВРЙжити CE, жим се, v. г. impf. (у Ц. г.) vide BP3A TLÀNÂHKA, f. Städtchen an der Donau zwi бринути се: fфеn Кладово ипо Праово.

Немој се за то брижиши БРЗАти, зам, v. impf. eilen, festinare in opeгe |БРЙжљив, а, о, fоrѕfältig, solicitus. faciendo.

БРИжЊАЧА, f. (зап.) vide бријежњача. БРЗАц, бреца, т. (у Ц. ғ.) беr Офnеlе, homo | БРИЖУЉАК, љка, m. (зап.) vide брежуљак. velox:

BPÅ3GÂHE, n. das Anbäufen der Milch, im EuНо све бреца и љута бојника

ter oder auch in der Brust, laetis in mammis БРЗдиця, f. vide брэнца.

affluentia. БРЗЕ», т. (у Славонији) тица плава по БРИЗГАTи, гам, v. impf. н. п. крава, овца, коза,

трбуху чађаста, највише у јесен цврчи, Milch absondern, lactare. Art Vogel, avis genus.

БРИзнути, брязнём, v. pғ. Беrvоrіtürgen (?), proБРЗИНА, f. Die One igteit, velocitas.

rumpo in lacrimas:

бризну плакати, т. ј.
БРЗити, брзім, v. impf. т. ј. коња, pornеп, у један пут заплака.
incitare.

БРИЈАЊЕ, n. Sag Barbieren, tоnѕiо.
БРЗйт, брзића, m. Sеr ефnelle, homo velox, ef. | БРИJAТи, бријем, v. impf. babieren, tоndеrе. с.

брзац: брзёба и младића! (кад се напија). бривати, бричити.
БРЗйца, г. вода, гдј етече брзо преко камења, ВРИЈАки, ha,he, н. п.бритва, Barbiet=ptondendo.

Otelle im Зафе, то еr fфлей über Siefel ba: [БРИЈАч, бријача, т.бријаћа бритва, bas Bara
bin rint, locus ubi fumen per silices de- | БРИЈАчица, f.

biermesser, novacula, cf. рrореrаt. cf. брзак, брздица, брскут, слап. устра. БРзо (брзо), adv. ) fфnen, cito. 2) bain, brevi : [вейкг, m. (рі. брегови, брегова, бреговима)

доћи брзо; брзо ће он доћн. сопр. брже. БРЗОВАТ, а, о, у пјесми мјесто брз:

ripa.

исколана у У њега су коњи брзоваши

БРИЈЁЖЊАЧА, f. (уж.) БРЗдлов, а, о, auf per Sago fфne eine 25eute

machend, citus venator (canis): Пред њима су рти брзолови

БРИльмы, бремена, н. (У Дубр. и по околнни) БРЗоловАЦ, вца, т. беr fфnel eine 23eute mat, vidе вријеме : citus venator:

ulУ њега су ртн брзоловци

БРИЈЕст, бријеста, m. (јуж.) беr БРЗОПАЛАНАЧкӣ, кa, кo, pon Брза

mus campestris. BP3ÒNIAET, m. 1) eine Art in Eile geflochtenen ulmi campestres.

Заина, sepis species lunmultuariae. 2) човјек | БРИНУти ск, нём
који не пати шта ради, него све на пре-
yai, unüber egender Mensch, homo praeceps.

то, БРЗӘРЕК, а, о, (у ц. г.) који брзо говорн не

| jin Xeben йѣreit, linguae praecipitis: брзо. ВРистов, а, о, (зап.) vide брестон,

реки ваља да је према гријеха). БРЗдтА, f. vіdе брзина.

а

бријегу

raneus.

[ocr errors]

ти

je

Ајд” нз двора, првијенче, бријеме

ulmbaum,

cf. брижити се.

naso.

ба брљава (кад се не ће да рече: луда). БРОКУЛЕ, f. р. (у Дубр.) vide прокуле. БРЊАГА, f. (у ц. г.) bie game, palus, cf. бара, БронзА, f. 1) Brone, aes. 2) fleine Slote pon

m. (y XpB.) der Star, sturnus, SPOCKBA, f. die Kohlrübe unter der Erde (ErdБРАЊЕ, n. bas tdbern, perturbatio. БРЊАти, брљам, v. inpf. по чанку прсти ма | БРотЊАК, m. 1) беr ügel worauf Sarberroth ge:

или канком преметати, ftbern, turbo. ВРНЕУДІКА, (у Барањ.) vidе мразоваа•

Бейтва, г. ) ein Safфептеffеr, cultеr рliсаtilis. | БРНИСТРА, f. (у горњ. прим.) vidе жука. 2) бријаћа бритва, vide бријач.

| ВРЊА, f. брњаста коза, Siege Sie auf Ser Rafe БРИтвёнӣ, на, но, н. п. коре, беѕ ѕаfфептеf eine Bläffe hat, capra maculam habens in

fers, cultelli plicatilis. БритвётинА, f. augm. E. бритва.

БРЊА, m. (ист.) vide брњо. БРИтвиЦА, f. dim. р. бритва.

| БРЊАст, а, о, н. п. коњ, коза, mit einer Blaffe БРИтвити, вића, m. pl. поље у Брдима, cf. auf der Nase, maculam albam habens in naso. Лужани.

| БРЊАШ, m (у ц. г.) брњаст коњ, ein Pfer БРИтвЎРИНА, f. vіdе бритветнна.

das auf der Nase eine Blässe hat, equus maBPÁTKA CÀbba, f. (ct.) scharfschneidend wie ein culam albam habens in nаsо. Такови је био Barbiermesser, acutus:

и тако се звао коњ којега је пошљедњи На десницу и на бришку сабљу

патријар Српски Василије Бркић послао БРИЦА, f. (у Бачкој) 1) vidе бритвица. 2) per у Црну Гору маломе Шћепану на поклон.

ähtli, für einen Sarbierer, tоnѕог (per con- БРЊЕША, f. (у Грбљу) нме кози, Зіеgеnnате, temptum).

nomen caprae indi solitum. БРЙцкињА, f. (у пјесми) бритка сабља, Зепеn: 1 БРњйк, брњйка, m. врх Ровачки до Требијеша.

пиng für einen fфаrfen Babel, acutus gladius: БРњиця, f. 1) колутні гвозден, н. п. што метну

Тад брицкиње ђорде повадише — медвједу на усну кад га воде, баѕ tаseifen, БРИЧЕЊЕ, n. vіdе бријање.

bie &luppe, annulus ferreus. 2) (у Боци) БРИчити, бричём, vide бријатн.

Obrring, inauris, cf. ободац и минђуша. 3) (у БРИичня, м. (зап.) vidе брешчић.

Далм.) сукња пртена, која се у Боци зове БРК, m. (loc. брку, pl. брци и бркови, брка и брхан. 4) (око Сиња) од платна женска

бркова))) Жnebelbart, cincinnus barbae. 2) (у дугачка хаљина без рукава управо као у

Вуковару) оно земље што се увукло у воду. Котарима фушшан. BØKĀBE, n. die Verwirrung, confusio.

| БРњо, т. (јуж.) 1) брњаст коњ, vide брњаш. БРКАОницА, f. кад се какав посао побрка, дав 2) (у Грбљу) име јарцу, Bodname, nomen Birrsal, der Wirrwar, tricae.

capro indi solitum. БРКАТ, а, о, fфnurbärtig, barbatus.

БРод, брода, m. (pl. бродови) 1) на води оно БРКАТи, бркам, v. impf. in unpronung bringen, мјесто гдје се прелази преко ње, бie Sukrt, miscere et turbare.

vadum: Лудим се брод куша ; B'KNILA, f. eine Art sehr kleiner Fische, pisciculi Ој Цетињо водо поносита! genus.

Ти се синоћ криво куннјаше БРКА, f. (gen. р. бркања) беr turmpfab, да на тебя ниђе брода нема — palus obliquus: ударили бркље по шанцу.

2).(у Ц. г.) у блату (језеру) мјесто гдје се cf. бркљача.

риба хвата. 3) (у приморју) Офif, navis, ВРЕЂАЧА, f. 1) vidе бркља. 2) (у Боцн) од cf. naha. *) die Stadt Brod in Slawonien, noдрвета као мало муљало на крају од три

men urbis. или четири рога, чим се мнјеша прга, ка-БРОДАРИНА, f. 1) баѕ ueberfahrgel, portorium. ша, цицвара н скоруп.

2) плата што

на барци или на BÚKO, m. der einen großen Schnurbart bat, bar

броду, фіff9efo, naulum. batus. cf. бркоња.

ВРодити, дим, v. impf. wаtеr, vado transire. БРКоњА, m. vіdе брко.

БРОЂЕЊЕ, n. Bas Baten, vadatio. spor, m. lager der Schweine, cubile suis.

БРОзгВА, f. (у Дубр.) vidе божурак. БРложЁње, т. bas gаgеr bеr ©фwеine, cubatio |БРОЈ, бројa, m. pie Заh, numerus. (porcorum).

БРОЈАницE, f. pl. vіdе бројенице. БЁложити, жим, у.

ј. свиње, lagern (БРОЈАч, бројача, т. (у Сријему) којн вино(die Schweine), colloco sues, sterno, facio ut

граде десеткује (бројећи бразде), беr 3äь: decumbant.

ler, numerator. БРложити ск, жім се, v. г. imрt. i lagern | БРОЈќници, f. pi. Bеr Xofenfrana, rosarium. cf. (von Schweinen), sternor, procumbo.

бројанице, оченашн. БРАВ, thеі (може бити од бребљав) untius, БРдлѣње, п. рав Заblеn, paтeгatio.

stumpfsinnig, stupidus, vaesanus: Chaka je 6a. BPÔJHTH, Jûm, v. impf, zählen, numerare. каљужа.

Bronze z. B. am Halse der Kühe, tintinnabulum.

. cf. чворак.

rübe, österr. Krautrübe), brassica napobrassica Linn.

, clivus rubia consitus. ) Garten dazu, hortus rubia consitus. .

се вози

impf. т.

врч, брча, т. (у Боцн) као множина, еіnе gro

Iße Menge, copia: колика је брча војске ! у највећи бр. од грожђа,

nus

[ocr errors]

wird dir nicht gelingen, non proficies: Aaby my bịBA, f. 1) das Ungeziefer, bestiolae molestae.

cf. живина. 3) (у Рисну) vide oјађелна..

2) der Krebs (Krankheit), cancer, carcinoma, | БЎБАЛИЦА, f. (у војв.) дјетнња игра, у којој се буба у леђа, 2rt opieles, lusi genus.

бубњеви) ) Sie зап. кр.) бie srоmmе, tympanum,

БРдтњо, п, vide Броћно.
BPÖK, 6pòħa, m. die Färberröthe, rubia tinctorum BộYA, f.

Linn. На путу му броf (нглогово трње).
БРОКАНАц, Броћанца, т. :

од смокaвa. cf. jек. Ал' Бањани припазише Вука,

вёЧАК, чка, m. Вав Веräuf, bes Batenben, Па се за њим поточ отиснула,

aquae cum quis transit : Стигоше га на Брованац равни —

Воду газим, за њим брчка нема
BPÕRACT, a, o, von der Farbe der Färberröthe, BPYEHOBA TPÁBA, f. Art Pflanze, herbae
rubiaceus.
БРЧЕЊЕ, n. Bas Opeiben, radiatio.

genus. БРОТЕЊЕ, П. Ва8 $arberrothfärben, to rubia | БРЧинА, f. augm. р. брк: tingere.

Па обоји те брчине БРокити, hйм, v. impf. fürberrotbfärben, rabia | Бёчити, брчим, v. impf. jpeiben, radiate. tingere.

Брчит, m. dim. р. брк. БРОпно, п. кнежина у Љубочкоме каднлуку | БРЧйшТЕ, н. (у ц. г.) горња усна гдје расту у Херцеговини.

6pKobu, Oberlippe wo Schnurbart wächst, reБРСКЎт, брскўта, m. (у Брдима) vide брздица.

gio mystacis (labium superius): Брчишие БPCHAT, а, о, н. п. гр ана, дрво, Taubis, rei) му је као пета од цревље. belaubt, frondosus.

БРЧЈЕ ПЕРО, п. eine der äußersten (harten) BCT, m, junge profien, frondes.

Schwungfeder, penna nutans, inutilis seribenБРСтина, f. 5) augm. р. брст. 2) (у Дубр.)

do, cf. брчни. брсната грана, бав 8ань, Беr gaubsmeig, frоnѕ. | БРЧКАвица, f. 28es, bеr рот vielen Xegen ober БРСтати, тим, v. imp. befreffen, depasco : коза

geschmolzenen Schnee plätschert, viae lubri брсти н. п. шуму, и говеда брсте, а свиња

citas et udor. cf. бљечкавица. не брсти, него пасе.

BỀYKAWE, n. Plätschern im Wasser, agitatio aquae. БРУЖЕ, брӯжа, f. pl: (у Рисну) дјетиња игра БРЧКАТи, кам, v. impf. pätfфеrn, sоnitum facio с новцима у којој се баца новац у таван aqua agitata. пак се гледа чији је даље или ближе пао БРЧКАти, ск, кам се, v. г. impf. Itfфеrn, aquam од одређеног мјеста, 2Гrt Sinberjpiel, ludi circumjicio, agito : брчка се уводи. genus.

БPчко, кога, п.

варошица на десном БРУЈАЊЕ, n. Sa8 биттеп, ѕuѕurrus.

бријегу Саве (ниже градишке): EPÝJATH, JÂM, v. impf. fummen, susurrare: yene Да бн ншли Брчко поробити, брује у кошници.

Далеко је бјежат низа Саву БРЎКА, г. Офanbe uno Opott, homo aut rев гі-| БРчни, на, но, 1) н. п. брчно перо, vide брчје dеndа: шутн бр уко манита, шути!

перо:

Како тице јадолико грачу, БРУКАЊЕ, n. Bas Muslaфen, derisio, risus de re aut homine.

Са крила нм брчно перје скаче — БРУКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. коме, audla 2) (у Боци) брчнӣ ручак, деrіng, tennis.

феп, rideo : му чн да ти се људи не бру- БРчнути, нём, v. pf. einmal plätfфеrn, sоnitum кају.

edo aqua turbanda. БРУС, т. (Іос. брусу) :) Ser 2Begtein, cos, lapiѕ БРШЊАН, m. Der Spbеи, hedera. cf. британ. politorius. Брусом се оштри руком, а тоциљ | БРШТАН, m. (у Дубр.) vide бршљан. се обрће и на њему се држи оно што се ош- БРШТЕЊЕ, n. Das BefreTen, depastiо. три, гладилнцом се обично оштрекосе, али БЎA, f. vіdе буха. не као брусом н. п. нож, него с обје стра- БЎAB, о, о, vide бухав. не, а бријаћа се бритва оштри на гла- БЎАВАН, вна, вно, vide бухаван. дилнцн (али не на оној којом се косе ош- БЎАВАЦ, авца, m. vіdе бухавац. тре него на другој која је за њу). 2) voca-| БЎАРА, f. vіdе бухара. bulo pигo, sensu obscoeno: хоћеш брус, es | в Ач, буйча, т. vіdе бухач.

брус; добно као чела на брусу.
БРУСиня, f. augm. р. брус
БРУСити, брусни, v. impf. weben, exacuo.
БРУСнт, m. dim. р. брус.
БРУШЕЊЕ, П. Баз 23epen, exacutiо.
БРЎНІКЕТ, m. (у ц. т.) бес 28ürfel, talus, ct. BBAno, n. vіdе бубрег.
жаријеб.

Trommel, tympanum
БРУшЊАЧА, f. (око ибра) vidе водијер.
ВРХАН, m. (у Боцн) сукња пртена, leinener Un:

ef. доterrot vеr frauen, vestis genus. ef. брњица.

којим се БРЦНУти, нём, v. pf. (у Боци) мало само дохватитн, аnrahren, attіngeгe, cf. лабрцнути.

мала

БУВАмо, т. vіdе бубњар.

БУБАЊ, бња, m (pl. бубњи

große türkische

turci

2) (по

бош. 3) (у војв.) кош од прућа.
рнба хвата, 2xt Cifreufe, nassae

genus.

massa:

БӯГАРЕЊЕ, п. 1) ба8 Зulgarifiren, mutatio in
BÝTAPHH, m. der Bulgare, Bulgarus.

феn, facio esse Bulgarum. 2) (у Хрв.) vide | БУдињй, ња, њё, н. п. јаје, болест, беm ruta БЎГАРИти CE, рим се, у. r. impf. ein Bulgari БУдионик, m. по намастирима она даска што

werden, fio Bulgarus.
bịTAPKA, f. die Bulgarin, Bulgara.
БЎТАР-КАБАНИЦА, f. (ст.) ein julgarenmantel, БУДИСАВ, m, ЭЛаппвпате, nomen viri.
pallium bulgaricum:

БЎВАЊЕ, n. Bas 3 rommeln, tympani pulsаtiо. А свр њега бугар-кабаницу
БЎБАР, т. који тргује свиленнјем бубама, беr Скиде с леђа бугар-кабаницу

mit Seidenraupen Handel treibt, qui bomby- BÝTAPCKÊ, kâ, KÔ, bulgarisch, bulgaricus. 2) (y ces vendit. .

прим.) vide свињски, н. п. месо. БЎ БАти, бубам, v. impf. ударати у бубањ, БУГАРЧАд, f. (coll.) junge Bulgaren, juventus trommeln, pulsare tympanum.

bulgarica. БӯБИНА, f. augm. р. буба.

БЎГАРЧЕ, чета, п. ein junger Bulgar, Bulgarus ВӯБИЦА, f. dim. р. буба.

puer. БЎВАА, f. (у Далм.) као гука, беr &lumpen, БЎГАРЧИЦА (Бугарчица), f. dim. p. Бугарка.

BÝTHJA, f. starke Ausdünstung, exhalatio major. Бублу масла, стрико наша

bịA, wenn auch, quamquam (eigentlich so viel Бўвнути, нём, v. pf. mit Setüfe fblagen, pulso. als буди, es fey, esto), ef. туд: БЎБАР, бубњара, m. per krommeljbiger, tym Буд си, море, чоу укопао, panista.

Ти нијеси сребро укопао вувњАРЕв, а, о, без XrommelfФlägers, tymp- | БЎДА, f. (у војв.) poiswaaren-Gemilk, taberna bybHÁPOB, nistae.

vasorum ligneorum. вувњАЊЕ, n. Bаѕ grоmmеn, tympani pulsatio. | БЎДАк”, m. vіdе трнокоп. БЎВњАти, њам, v. impf. 1) ударати у бубањ, БУДАЛА, Г. (voc. будало), Der Spor, status.

trommeln, pulsare tympanum, cf. добовати. | БУДАЛАст, а, о, tbürit, stultus. 2) бубњају људи, т. говоре којешта ја- БУДАЛАШ, будалаша, m. tbüriФter Renf6, hoBHO, öffentlich reden über etwas, rumitare,

mo stultus. percrebrescit fama.

БУДАЛАтинА, f. Shorbeit, stultitia. ВУвота, f. субота ђачка бубота, Сpriф. БУДілянA, f. augm. р. будала. 6. і. @amjtag8 miro auf pen tutеntеn bеrum: | БУДілисАЊЕ, n. Baş битте еден одеr g bun, getrommelt, Samstag ist der Studenten-Prü ineptia, sermo stultus. gelta, sabbato caedantur studiosi. Кад сам | БУДілисАти, лишем, v. impf. thérimt fpreфen, ја у Лозници ишао у школу, био је обичај stulte loqui. cf. будалитн. да ђаке у суботу послије подне учитељ | БУДАЛити, лим, vide будалисaтн. бије без икаке кривице, само за то што | БУДАЉЕЊЕ, n. vіdе будaлисање. је субота: ако је ко онај дан прије подне БЎДАН, дна, дно, (будни, на, но), таф, vigil. или макар и послије подне био бијен за каку | БЎДАЦ, буца, m. Ber grutbahn, gallopavo. cf.

кривицу, то му се ништа није бројило. ћурак, тукац, пуран. ввоТАК, тка, т. бet SaultјФlag, pugnus. БЎ ДВА, f. градић и варошнца на мору, иза БУБРЕГ, m. (gen. р. бубрегі) бie tiere, ren : Грбља к југу.

інвн као бубрег у моју. cf. бубало. БУД” ЗА Піто, н. п. купио или продао што, ит БУБРЕЖАК, решка, т. vіdе бубрег.

Opottgels, pretio vilissimo, cf. бесцјење. БУБРЕЖњаци, бубрежњака, m. pl. Sag nieren: БЎди, у пјесми мјесто буд: stück, caro renum. cf. исјечак.

Буди ли идеш на војску, БУБРЕЦчит, m. dim. р. бубрег.

Коме ме младу остављаш БУвӯљ, бубуља, m. (око Будве) vidе облутак. | БЎ ДИЈА, f. Die kruthenne, gallina indica. cf. hyБУБЎљицА, f. Die Puftel, pustula, ef. чибуљица. ра, Турка, тука, мисирка, пура, пурка. БУГАР, т. 5) (ст.) vide Бугарин :

БЎДим, т. (loc. Будиму) tast pfen in una Стаде свата дванаест иљада

gern, Buda. . Те гледају коња у Бугара Повали се међу ћевојкама

БУДЁМАЦ, мца, m. Der Ofner, Budensis, Buda

nus. ef. Будимлнја. Бе с отео коња од Бугара

БУдимЙР, m. Лаппвпате, поmеn viri. 2) (у Боци) vide свињче: убио сам бугара. | БЎДимкА, f. 1) bie Ofnerin, Budana. 2) (у Босни)

бијела бундева, vide пeца. 3) (у Уж. н.) Bulgarum. 2) (у Хрв.) vide запијевање.

2rt 2Ipfel, pomi genus, cf. будимлнја. . БУГАРИЈА, f. т. ј. земља, азшigaren-gano, Bul- БудимлнЈА, f. eine art 2lepfel, pomi species. garia:

БУдимлИЈА, m. vide Будимац. й умири земљу Бугарију

БЎДимљЕ, т. село близу Сјенице код воде

Вапе. запијевати

hahn gehörig, gallopavonis.

. у њу лупају ујутру да се буде калуђери, per Wecker, expergefactor.

. | , будим, v, impf. metenexcito.

« PreviousContinue »