Page images
PDF
EPUB

Linn. 2) der Uufs

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

то се зове

БЎдити ск, бӱдим се, v. г. impf. erwафеп,

пастрме; Ништа није горе од дебела буevigilo.

ка из рђава трупа. БУДЬАНИн, m. Winer pon Будва.

БЎКА, f. Bas Bebrule, mugitus. БУДЬАНКА, f. Sine ppt Будва :

вЎКАВАЦ, бўкавца, т. 3) водени бик, Sie RobrПитале га Будманке ћевојке

dommel, ardea stellaris БЎ дЬAHски, кa, кo, pon Будва.

wiegler, concitator, cf. 6yrynja. Од кад сам се родио од мајке,

БУКАГИЈЕ“, f. pl. vіdе путо. н'јесам љепше ћевојке видно,

БЎКАЛиштв, п. мјесто гдје говеда бучу, Ort Што сам данас у коло Будљанско

wo die Ochsen brüllen, locus ubi mugiunt boves. ВУдош, m. планина више загарача и Комана: БУКАЊА, f. унци

једна главица А све бјеже уз Будош планину ње зндине од некаквога градића.

наврх БУ ДЎти да, (у војв.) "invem, cum (ital. essendo БЎКАЊЕ, п. 1) ра8 23rden, mugitus. 2) bas Ливche -).

einanderwersen, disjectio. БУВ, f. Der 23efФlag, mucor, cf. плијесан (мо- вЎКАРА, f. у Срнјему је обичај да се уз меБЎБА, Гже бити да је буф од плијесни мало

сојеће свако вече скупе дјевојке (мале мање).

велике) и младе (а и

од мушкиња дође БУБАВ, а, о, befФlagen, mucosus. cf. пљеснив.

гдје које) насред села,

наложе ватру БУБАВИНА, f. augm. р. буђа.

(понајвише од ђубрета од сметлишта) БЎ БАРА, f. (у Сријему) vidе жабић.

и око ње играју и пјевају ; БУБЕЊЕ, n. Sав 23efen, excitatio.

букара или вашришше (ајдемо на бу. BÝ3A", f. 1) ein Getränk aus Kukuruzbrot und кару, пјевају дјеца на букари).

2&affеr, potio e pane zeae et aqua; Срби по се- вЎКАРЕЊЕ, n. Sa8 23rähnen, subаtiо. инма граде бузу особито уз часне посте вЎКАРИти ск, рим се, v. г. impf. Drähnen, subo од кукурузна хљеба и од воде, а Турцн (pon Офweinen): букари се крмача. је граде од брашна (чнни ми се од просевЎКАти, бўчём, v. impf. 3) brunen, mugio. 2) го. на) па је носе те продају по варошима.

веда бучу сијено, mit дӧrnern auBeinancer. 2) н. п. брезова, Sex sirtenjaft, succus betu- werfen, disjicio: LIIToroh

Штого, воно буче, себн lae. 3) вино на дну у бурету, или други за роге вуче. myrex of yera, der Bodensag, sedimentum, BụKÂY, 6ykára, m. der Brüller, mugitor (vom

Ochsen). вузациЈА“, m. Bеr буза-banoler, qui vendit po-| БЎква, г. (gen. p. 6ўкава) :) Die Вифе, fagus. tionem e pane zeae.

2) (у Дубр.) некака морска риба, 2Irt Beeffe, ВУЗддвАН (буздован), буздована (буздована), piscis quidam marinus.

3) der Dummkopf, m. eine art Seule, clavae genus. cf. буздохан. stultus, stulta. БУЗдохАН, m, vide буздован:

БУКВАН, m. луд

сулудаст човјек, ден Уз буадохан гвожђе попијева —

Dummkopf, stultus. ein großes Fuhrmannspferd, BÝKBẬP, m. das UBC=Buch, abecedarium. Meklenburger (ein Kärntner), equus vectura- bykBÁPAI, pya, m. der ABC-Schüler, puer elerius, jumentum.

menta discens. Бунњй, ња, њe, vide бухињн.

БУКвётинА, f. augm. р. буква. БЎЈАд, f. vіdе напрат.

БЎКвик, буквйка, m. Der Вифепwaly, fagetum: БУЈАдинА, f. augm. p. бујад.

Хајдук чешља кику у буквику -—
ВУЈАдЊАЧА, f. vide папратњача.

БуквинА, f. augm. р. буква.
БЎЈАн, т. (у Хрв.) некака риба, Хrt #if, БЎКвит, m. junge Buње, fagus parva.

БЎКвицА, f. ) dim p. буква. 2) буков
БУЈАН, јна, јно, beftig, türmij, praeceps, н. п.

die Buchecker, glans fagina. 3) das UBC, ele: бујна киша, РІapresen.

Внше ваља
БУЈАЊЕ, n. vіdе бучање.
БўкилА, f. четврт стара :

стар БЎЈАти, jй, vide бучатн.

но букила.

(понајвише она BỒJÂBE, n. das Unschwellen, rò intumescere. БЎКлиэх, f. vіdе плоска BẰJATH, jâm, v. impf. anschwellen, intumesco. cf.

носе просци): набујати. БУЈАТКА, f. vide папратка. ВУэнти, јнм, v. impf. cf. пајити. Вулиця, f. Regenba, torrenѕ. BẰJYP*, nimm, lange zu, accipe et manduca : Баба: Бујур Муса Купуса.

на тебе, т. ј. скочити, устатн, јф entdеден

зе. 4) (у др.) була Турчин: Нека бако и меса. ВӯК, m. (loc. буку, рі, букови) bеr Ort be8 28af= дјевојка, т. і. узрасла, Беғапвафге,

кое serfaus, wo das Wasser im Fallen toset, locus cataractae strepitosus: ouhe y byky hmal BÝKHĂłe, n. das Lodern, ardor.

cf, талог.

или

piscis genus.

жир,

menta.

што

Не смијем ти прстен приватнен,

Ни попити просачку буклију.
вкнути, бӱкнём, v. pf. ) aufтиеп,

edo: bykny bo, kpaba. 2) auflodern,
desco: букну ватра. 3) они ће сви

exar

БУкЊАти, њам, v. impf. Copern, ardeo: букња | БуљУГБАША, т. vіdе буљубаша mit аlen 2: ватра. cf. буктјети.

leitungen. БЎков, а, о, Бифеп, faginus.

bịxyK*, die Schaar, Trupp, turba, turma, cf. БЎКОВА, f. adj. мали намастир код Неготина. гомила, крд: буљук говеда. БЎкоВАЦ, буковца, m. 1) 23ифеnftab, baculus | БЎЉУМБАША, m. (у ц. г.) vide буљугбаша :

faginus. 2) извор у Јадруу Тршнѣком пољу. Подиже се бумумбаша Мујо —

3) село у Сријему (близу Варадина). БУМБА, f. (у Дубр.) Winterwort für 93affеr, BÝKOBA1A, f. der Buchenstock, baculus fuginus. aqua ѕеrmоnе infantium, cf. воша. БЎкови, m. р. планина у Србији нзмеђу нахије | БЎ МБАк, бумбака, m. (у Рисну) vide бумбар. Ваљевске и Ужичке:

BẰMBAP, m. die Hummel, apis terrestris Linn. Већ ајдемо у Букове тврде

БУМБАРАЊЕ, П. дав битpfe Opreфen, паф 21rt БЎковина, f. Das Зифenbols, lіgnum faginan. des Hummelgemurrs, murmur. БЎковнЦА, f. 1) источни крај Далмације, нзмеђу | БУМБАРАТи, рам, v. impf. Витрf fpreden, mie

Босне, Хрватске, равнога Котара и Отреса die Hummel summt, mumuro. планине. 2) планина у Херцеговини : БУМБАЧА, f. (у Славонији) vide шпиода. Буковица и Ораовица —

мвити, бим, v. impf. (у Дубр.) Sincerwort 3) ријека у Дробњацима.

für trinken, bibo sermone infantium. БЎковичанин, m. Siner von Буковица. БЎ МБул”, т. vide славуј: bịKPEII, m. Bukarest, Bucarestinum urbs Va- Два бутбула сву ноћ препјеваше lachiae.

БЎН, буна, m. (у Хрв.) vide буника : као да се БУКТЕти, (нст.) TÂM, v. impf. lodern, ardeo: BÝHA, f. Aufruhr, seditio.

буна назобао. Буктити, (зап.)

букти ватра. ef. букњати. І вЎНА И БЎница, f. двије воде у Херцеговини: БЎКТЈЕти, (југоз.)) БЎКЪЕЊЕ, п. баѕ Robern, ardor.

и Буну тн воду прегазила БУКЛЕТи, буктим, (јуж.) vidе буктјети. БЎНАР", бунара (бунара), m. Ser Зrunnen, puБУКУЉА, г. брдо више села и киселе воде teus, cf. студенац: Није у бунар већ крај

Буковика Крагујевачкој нахији). бунара. By A, f. 1) vide Туркиња. 2) (у Паштр.) per | БУНАРСки (бунарскӣ), кa, кo, н. п. вода, Зrun Siegel, sigillum (bulla):

nen: Wasser, aqua putealis. Црна књига ау доба црно,

БЎНАЦ и БЎНИЦА, in Ser Revengart: обишао је Црном булом бјеше забулана —

бунца и буницу, ppt einem agaвипреп, unВулжЊЕЊЕ, п. vіdе бунцање.

dique est vagatus. cf. Буна и Буница. Бу лазнити, булазним, vide бунцати. БУНГУР, т. (кукурузан нян шеничан) бie

f.
augm. p. була.

Grüße, alica (?). БулЎ МАТ, булумаћa, m. некакво јело од бра- БУНГУРАЊЕ, n. бав Srйретаblеn, alicatio (?). шна:

byHrỤPATH, pâm, v. impf. Grüße mahlen, crasА. Шта си јео ?

sius molo: не може воденица да меље, него Б. Сатримачка и булумаfа.

бунгура. БулЎМЕНТА, f. (у ц. ғ.) много људи, Офaar, БУНГУРАЦ, бунгурца, m. dim. р. бунгур. turba. .

| БУНДА, f. (у војв.) Peli, vestis pellicea, ef. Һурак. БЎЉЕЊЕ, п. даѕ реrроrrеtеn bеr аugen, exertio БЎНАЕВА, f. (рі. gen. бундева) Set Surbis, cuoculorum. .

curbita melo Linn. вуљЕШ, m. (у Барањи) vide бaндaр. БУндЕВИЦА, f. dim. р. бундева. БЎљИНА, f, vide

вЎНДЕвски, кa, кo, н. п. цвијет, &urbi8:3lutbe, BЎљиокА, f. (ст.) pie vie 2Гидеn bеrроrrett, quae

cucurbitarum.

. exserit oculos:

БУниЈЕВАЦ, ёвца, m. (у Хрв.) vide Буњевац. Курвнна буњиоко.

fbilt bеr Sreb& Sen БУНИЈЁВКА, f. (у Хрв.) vide Буњевка. Frosch.

БУНИКА, f. ба8 25ilfenfraut, hyoscyamus Linn.: Буљоок, да, о, у кога су очи нзбуљене

Као да се бунике најно. ten Augen, oculis exsertis.

), mit bеrроrrесt. Бунина, f, per Ounger, stercus.

ВУнити, буним, v. impf. aufmiegelt, concito. BÝLYSA1001 m: Unführer eines 6y.byk, dux tur- Býhuru ce, ójaûm ce, v. r. impf. fich empören, mae,

imperium frango. БУЉУБАшин, а, о, без буљубаша, centurionis. вЎнин, т. градић на дно крбаве (од Удбине

к сјеверу) под планином Козјаном. centurionis. .

БЎНишТАР, т. (у ц. г.) који по буништима БЎЉУБАНИЦА, m. dim'. буљубаща. БУЉУБАшовАЊЕ, n. баб буљубаша-Cein,

kpage, Schimpfwort für einen Dieb, convi

cium, in furem. turiatus gestio. . БЎЉУБАНОВАти, шујем, v. impf, id) bin буљу

БЎ ништв, т. (у ц. г.) vide буњиште: врана

о бунишшу, а соко о месу, па обоје на баша, sum centurio,

Ђурђев дан излете.

[graphic]
[ocr errors]

бва.

БуЉУБАШиннца, f. Die auptmannsfrай,

uxor

cen

2) Schweinmakler (in Serbien), proxeneta
suarius, cf. калауз.

пишати.

[ocr errors]

од бунишша до бунишша

Докле сунце не заиђе вЎновин, вна, вно, а в бет Офlafe auftaumelno, БУРГищA, f. dim. р. бургија. е somno excitatus, exturbatus. ef. траповн- БЎPE, ета, п. Бав Sap, dolium. ef. каца. јесан.

БУРЁНЦЕ, цета, п. dim. р. буре. вунтовник, m. ber 2ufrührer, homo seditiosus. БўРЕЊв, п. ) vide пишање: 2) vide срђење.

Може бити да је ова ријеч постала у наша вЎРити, рим, v. impf. (у Дубр.) vide времена.

Бўрити CE, бӯрим се, v. г. impf. vіdесрдити се. вЎНЦАЊЕ, п. Бав Reven wie auв бет ОФlafe, вЎРЈАН, m. (у Браничеву) vide ana. somniatio.

БўРЛАВ, а, о, н. п. у образу (надувен), Бацв: вЎНЦАти, цам, v. impf, говорити којешта,

backig, bucculentus. Kao y chy, wie aus dem Schlafe reben, fa- BYPAHKAHE, n, eine Art heulenden Beinens, fleseln, loqui quasi e somno, alucinari : bynya tus genus. као баба у болести. cf. трабунитн.

БуряйKATи, бурлӣчем, v. impf. heulend weis: BẰHUHJA, m. der Aufwiegler, concitator.

nen, plorare. БЎњак, буњака, м. рas ustebriФt, quisquiliae, BЎРљАЊЕ, n. Das реrumuhlen in rufit gеnDine cf. буњиште,

gen, scrutatio in jusculo. БЎЊЕВАЦ, ёвца, т. у Бачкој Србин закона | БЎРљАТИ, љам, v. impf.

herumwühlen in Римскoгa, cf. Kрањац.

Flüßigkeiten, serutari in juscolo, cf. bp.bath. БЎњЕВАЧКӣ, кa, кo, рет Буњевац sebérіg. 2) бурљају ми цријева,

der Bauch knurrt, BÝHÊBKA, f. Serbin katholischer Religion. crepant intestina, cf. карати се.

, вЎЊЁвчинА, f. augm, D. Буњевац, аиф роп вЎРМА“, f. 1) ein slatter Singerring, annulus: Буњевка.

Просу по њој берме и прстење BÝHÀNTE, n. 1) der Ort wohin das Auskehricht 2) офraube, cochlea: отвора се на бурму; geworfen wird, loeus quisquiliarum, fimetum. А што му је пуце под гръоцем, 2) das Auskehricht selbst, quisquiliae.

Оно му је од три литре Злата, БУПАЊЕ, p, vidе лупање.

И оно се на бурму отвора — БЎПАти, будам, у. impf, (у Перасту) vidе вЎРМут*, m. bеr офпирftabat, nicotiana sternuлупати.

tatoria. BЎПило, п. Припов нједа се и, пјева да је цару вЎРМутиЦА, f. Die xabafoofe, capsula nicotianae. Лазару кад је први пут дошао напомол (БУРМУЦИЈА“, т. деr офпирftabaffabritant, Раваници, зазрео коњ од ње и збацио га ditor nicotianae. са себе и да се је то мјесто од онда про- БЎPHйк, т. (у. Ц. г.) vide бурњак. звало Царево бутило :

БУРЊАК, m. vіdе дуждевњак. Ту се зове Цар ево, бувило

BÝPO, m. 1) der Dictwamit, abdominosus, ventroвЎпити, пим, v. pf. (у Перасту) vidе му- sus. 2) vide ердитко:, што

набурио?

околинн веса) БЎРА, f. Ver Oturmpine, procella (ital. bora). | БЎРСА, f. (у Дубр. у граду, а у

Бура се по приморју гдјешто зове и вје- bie Berje, per Beute, crumena, cf. тоболац.. шар од краја (т. б. са земље): Бура гонн, ВУРУНтИЈА“, f. Befirsbrief, edietum veziri. враг се жени.

А кад ситну буруншију примиш. BЎРА, m. (ист.) vidе буро.

БУРУНЦук, m. танко бијело свилено платно, BẰPAB, a, o, klein und großbäuchig, pusillus et Seidenleinwand (zu Hemden), byssi sericeae ventrosus,

genus. вЎРАг, бурага, m. ber (3bier:) 9Ragen, venter. |Бурунуўкли*, adj. indecl. von бурундук : BÌPAA, f. (coll.) Fässer, dolia.

По гаћама бурункукли кошуља

земљом заједно, бес БУРАавр”, m. (у Босни) vidе брат.

Б°С, т. 1) као бокор са

caespes, cf. бусен : БУРАН, pнa, pнo, (у Боци) vide кишовит.

Rasen, das Rasenstück, BÌPAR, Bypába, m. Mannsname, nomen viri.

кућом. 2) (у Далм.) као шеварић, Vas Ge:

Назимац кус кора бус под котлокровом
БЎРАЧА, f. (у Хрв, и у Далм.) као чутура од
Kome, Art lederne Flasche, lagenae genus.

büsch, frutex :

има трупа, БЎРГИЈА“, f. 1) мали сврдлић, бie fleinite 24rt

Нема буса ђе не Bobrer, terebra minima. 2) (у ц. г.) она зове свр дао), яқrenbobrer, terebra perfo- вЎСАЊЕ, п. 1) бав Вебеtеn mit Kajen, ad cae-. дугачка што се чибуци врте (а мала се

3) (у Дубр.) vide шимшир (ital, bosso).

werden

frurandis fistulis. ВУРГИЈАЊЕ, n. Sa$ 21ufmiegeln, concitatio.

ticatio. BYPINJATH, jám, v. impf. aufwiegeln, concitare, BÝCAHE, n. das Schlagen auf die Brust, planctus. ef. бушити.

BYCATH, câm, v, impf. mit Rasen bedecken, , Ren

pitem congero.

impl. rich auf die überau berumkommt, homo circumferahedust nycken cenýcâu ce, v. r.

4

си се

буро

[ocr errors]

І

Нити траве ће не има главе

spite obducere. 2) das buschicht-werberin

caes

у прсн.

spes.

caespitosus.

[ocr errors]
[ocr errors]

БЎcЈЕ,
Буснути

Бусну

до кобила која јога мога

вЎсовник, т.

[ocr errors]

БЎтин,

[ocr errors]

вЎСАти си

му га дао, да му купи бухе по соби и die Brust fchlagen, plangere:6yca ce pykama

ноћу по постељи и т. д. Slobfammler (Be:

nennung des Krebses in der Anekdote). BY CATH CE, câm ce, v. r. impf. bufchicht werden, паф Беtандеп, fruticare: Удну му се бусало, вЎЦАЊЕ, П. vide дeрaњe 1.

БУЦАти, буцам, vidе дерати 1. у сриједи тркало! (кад се напија).

BÝLOB, m. eine Art kleinen Flußfisches, pisciculi вЎСЁн, бўсена, m. (loe. бусёну) Sex Xafen, cae- БЎЦМАСТ, а, о, bol in Gefit, facie obesa. cf. бусеница.

genus.

БЎцӧВАН, вна, вно, н. п. нераст (кад се букаускниtosus. н. п. земља, орање, cafenrei,

ре крмаче), brunftig, subanѕ.

БЎЧА, f. (у Дубр.) стаклен округао суд са sycЁНИЦА, f. vide бусен.

грлићем горе (ако је овај суд оплетен BY CÊHE, n. (coll.) der Rasenhaufe, caespites. BY CHJA, f. der Hinterhalt, insidiae. cf. Bacjega.

унаоколо сламом или прућнцем, онда се СЕ, нём се,

pf. sich auf die зове дамижана).

БЎЧАк, бучака, м. вода у Грбљу.
Bruft fchlagen, plangere:
ми се Амза капетане:

БЎЧАЊЕ, п. 1) н. п. главе, да8 Dummjein be8

Kopfes, f. B. vom vorbergegangenen Rausche, Ала мене не родила мајка,

torpor capitis (a crapula). 2) das Soben, sae.

vitio. вЎсоВАЧА, f. варошица у Босни између ФоjHage HTpabhuka, ein Städtchen in Bosnien. BÝYATH, YÊM, v. impf. 1) dumm sein, turbatus

|
брдо унахији Бешанској (у sum, ferveo :н

сад ми бучи главе од јучеLpnoj ropa), ein Berg in Montenegro.

рањег пића; буче уста (н, п. од паприке).

2) toben, saevire: бучи море; људи кад BÝT, 6yra, m. der Oberschenkel, femur.

буче, жене нек муче.
ЎтинА, f. augm. р. бут.
dim. р. бут.

БЎЧк, чета, п. пиле од буднје, баѕ grutub,

pullus gallinae indicae. cf. hype. БЎТЎРНИЦА, f. vіdе хапе: стрпали га у бушур4. vіdе срђење.

БЎЧЕвина, f. 2rt fаure orilm, oxygala. pl. (y Phchy) Art Spiel, ludi

ВӰчити, бучића, m. pl. (coli.) junge StutkuИграти на буће.

пеr, pulli indici. cf. Ђурићи.

БЎЧКА, f. (у Србији) vidе бутка. Бутити ск, бућим се, v. г. impf. vіdе ердити се. ТвЎчниЦА, f. Sigennaтe eines 2Baffеrfals in Sea (у Срб.) bie Butterrolle, vas lіgne

biete Jaдap, Torf Tршић, Заф Жеравнја, um butyro соnfісіеndo. cf. стап. р. дрво којим рибари буѣкају по вучок, m. (на Корчули) vidе cова.

nomen proprium cataractae.
води, те маме сомове на улицу, pie Plump:БУЦА, f. (у војв.) vidе кијача.

Оer Plumptod, pertica piseibus exei- БЎЦІАК*, буцака, m. vіdе угал.
f. das Plumpen, crepitus.

БУЦАчит, m. dim. р. буцак.
BİKATH, Kám, V. impf. (ins Waffer) plumpen,

вЎЈУБА, f. Rube mit fleinen bürmern, fie feloft crepitun dаrе: шта букаш по тој води ? |БЎША, f. (понајвише се говори pl. бўше)

nicht groß, aber gut, vaccarum genus. Hêm, v. pf. einen Plump thun, cre

момчад која се (пред бијеле покладе) обу

ку у свакојаке ритe имeтну на образ ВундглАВ, epithetum capitis bubonis:

образнну од дрвета, па по селу играју (у

Мухачу). cf. уши буши.

БЎШАВ, а, о, vidе трбушаст. o, (у Бачк.) т. б. Хљеб, fфтаттіф, |

БЎШАК, бушака, м. во омален и чврст, као БЎХАВ, а,

што су по брдима, еіn fleiner felter Офв, вӱХАВАН, вна, вно, vide бухав. locker, tener.

boum genus.

БЎНАК, шка, m. (у Сријему) љешник пробуБЎХАВАЦ,

ишен, кад га црв изједе, murmitiфige pafelLaib 23rot, panis tener.

nut, nux juglans vermiculosa. БўХАВИЦЕ,

БЎНАТ, m. коњско име, ein Pfеrvename, n0-
У планину насред Бухавеца -

men equo indi solitum :
BÌXAPA, f. der Arrest, carceres, cf, xanc.
ВУХАЧ, бухача, т. бубина (налик на буху),

Дај ти мене дорина твојега,

Ја ћу тебе бушаша мојега — расад купусни, беr Battflob, вушATли, презиме једне породице Турскошто chermes Linn.

ByШАТРИЈА, Јга закона у Скадру, од које су

бивали ондје везирн, за коју се пјева и БЎхињи, ња, hörig, pulicis. Приповиједа се

приповиједа да је од рода "Ивана Црнода је

јевића: 4нну да се тако зове рак, па

ничу. БунёЊЕ, вЎти, бућа,

genus :

f.

БЎТКА,

БЎТКАмо,

keule,

tandis. БЎТКАЊЕ,

В’ЯНУТИ,

pitum dare.

a, 0, (cr.) vom Kopfe der Eule,

[blocks in formation]
[ocr errors]

БўшёЊЕ.

figürl. wühlen, : aufrührer на ономе Бушашли везиру

јати. BÝWIÊHE, n. das Bohren, terebratio.

Бўшити, шим, у. вЎшина, f. 5) ein

ефіniprwort fur ©фаfе, сол ricium іn оvеѕ. 2) (у Дубр.) некака трава,

Ayih, stürzen, mit Gepol

Бў шотинА, f. јама
2rt ,
WINTH, 6mm, v. impr. bohren, terebra

pf. ка

дас das Bohrloch, foramen.

на

B

[ocr errors]

cf. у. BAs,

славу и част (кад чате славу, cf. слава.

ваду, т. ). На том доба ; дијете је на ваду,. т. ј.

BAдивЕК, m. (у Бачк.) какав,

[ocr errors]

கககக

allicit.

Winzermessers, fum Schilf

arundini secandae, ef. koc, sin, in (рнјетко се говори, н. п.) ванме ощта (говоре попови и калуђери); ва вијек за ВАДА, f. 1) vidе pок. 2) (уд сина и светога . духа; ва истину Боа: ју

да се роди. 3) (у. Спљету) нан псе, на ваб, па док се јави, дођу му

m. Bas goten, alleсtatio; научно свинье, Ана, вадца, m. Tнца која се метне да ва би

зао пут, гдје човјек свој

mit großer Anstrengung verba друге тнце, кад се хватају, деr godfoogе,

mius labor. .

Відити, дим, v. impf. berausne Bảon, v. impf. kora, locken (die Thiere),

Не жали мн многа пуста б.

Но ме, брате, вади из тами pu-Івадити, вадим, у. impf. (у Сг

полако и помњиво, langsam

geben, incedere cante.
ци,
њйка, т.

-ва БЕвння, г. (у ц. Е.) ав. 23ora

ticipatio (?): у дарио у вађе

узима жито на вересију до ді BÀBÊHE, n. das Herausnehmen, p ВАБЁЊЕ, p. Bas langfame, besqtis

cessus cautus. BAX! ein Wort Gänse zu treiben,

rifica ВАвважн

Е,

io

лико ВАВЁк, т. ВАВЁст, ВАВИЈЕК,

ва во BABHJECT

[ocr errors]

an seres.

ВАЗДА, vide свагда.

ВАвољЕЊЕ,

schen den вавољнти,

прстима

n. das Locken, allectio.
HJE, n. das Fest Mariä Reinigung,
' p

.
B. V. M. (den 21. November).
»Nebuveire, cibi e farina parati genus. Heko-

pl. (у Барањи)
се самју, онда се испресвјецају н.кувау.

истова поспу се сиром, па пошто
j.. ва век, (ист.) vide ваннјек.

(нст.) vidе вавијест..
т.ј. ва вијек, буж.) ewig, aeternum:

гек вијека.
BÀBİK, (San.) vide Babajek.
... (у Барањ.) Jer Begriff, intellectus.

ВАЗАМ, зма, т. (у Хрв. и у Далм ваноЊАК, дивоѣка, пт. - оно што се сваља и е(зап.). vіdе вавијест.

кршћ.) vidе васкрсеније. ђу прстима или (von Brot u. d. gl.), das man swischen den Fin-BĂ3AÂH (Bac Aan), den ganzen Tag,

устима, ein &ugelen gern drehti

ВАЗДАкАдњй, ња, њe, vidе ваздаш globulus convolatus.

ВАЗДАНАК, вазданка, m, у напијан n. das Drehen eines Kügelchens zwi

Уранка, а бољег вавданка! бет Fingern, conglobulatio. љим, v. impf. ваљати штогод међу

ВАЗДАШЊй, ња, ње, (у ц. г.) vide с нән уустима, ein Яйдеlben gi

Fingern dreben, eonglobulo. ВАГ, m. (у саару) мотка

Ја пођ. Јадру) мотка или греда којом . се

поту, а стадох на грехоту, поз што подиже, bеr рebel, vectis. ef. стријела. ВАГАН, m. 1) мјера MATHa, ein Getreidemaß,

тулерде, mensura. 2) (у Херц.) чанак, еіnе bölkerne

ВАЗМЕНА свЕДВА, f. (у Хрв.) дав с Schüssel, seutra ignea, cf. здјела :

ВАЗМЕНАЦ, нца, т. (у Хрв.) свијетлн т

Hhk, der Ostermontag, prima dies 1

pascha. . ВАРАШљив, а, о, н. п. пут, boller 28age ngeleije, BАЗМЁНӣ, на, но, After, paschalis. ef. у BÀrAm, Barsawa, m. das Seleife, orbita.

ВАЗмєни понєтижник, н. (у Хрв.) vie ponderare: eaanu Ae MH TO. 2) wiegen, pon- вазӯТА, f. намастир у Босни (може

do yalere: Вовагнуо пет центи. BÁTÖB, BároBa, m. (y Cpajemy) eine 2 rt großen

и Вавућу крај воде Криваје

totus dies.

fchen den

[blocks in formation]

Те се св -екри котлом бију,
А свекрие ваганима

нац.

је сад и пуст):

« PreviousContinue »