ОСАМНУТИ

осӑмнути, осамнем, v. pf. vide осавнути :
Јели који мање осамнуо
Ал' је више један осамнуо
ОСАНУТИ, осанём, vide осахнути.

ОСАТ, m. Segено ит Сребрница in Xošnien,
nomen regionis.

ОСАЋАНИН, m. (pl. Осаћанн) Çiner von Осат.
Осаћани су готово сви дрводјеље, па иду
љети по свој Турској, те граде куће и о-
стале зграде; врло су добри људи, и зна-
ду готово сви славу наизуст.
ОСАХНУТИ, òсахнём, v. pf. vide усахнути :
А осахну гора проз планине
дсвадити, дим, v. pf. (у Далм.) angeben, denun-
cio, cf. оповиђети.

OCBÁJAHE, n. das Erobern, captio.
освÁJати, освајам, v. impf. erobern, redigo sub
potestatem.

освӑнути, осванём, v. pf. 1) vom anbredenben
Tage erreicht werden, invenior a die illuce-
scente. Кад се Срби ујутру састану (у Ср-
бији) и назове један другом добро јутро,
онда га упита: Је си ли мирно освануо?
А онај одговори : Мирно, вала Богу! како ти?
Освану звезда на ведром небу,
Рабар девојци пред белим двором
2) anbreden (vom Xage), illucesco, cf. осав-
нути:

У 30 час му барјам освануо ОСВАЊИВАЊЕ, n. vide освитање. ОСВАЊИВАТИ, освањујем, v. impf. (у Дубр.) vide освитати: сваки дан сад топлије освањује. осведочити, сведочам,(ист.) vide освједочитн. ОСВЕМ, (по југоз. кр.) vide осим.

освестити, освестим, (ист.) vide освијестити. ОСВÉСТИТИ СЕ, òсвестим се, (ист.) vide освијестити се.

ОСВЕТА, f. bie Кафе, vindicta : Нема освешеe без луда брата.

:

ОСВÈШТАТИ, там, v. pf. н. п. цркву, weißеn,

consecro.

освидочити, свидочим,(зап.) vide освједочити. освијестити, освијестим, v. pf. (јуж.) zur 2e = finnung bringen, revoco ad mentem. ОСВИЈЕСТИТИ СЕ, освијестим се, v. r. pf. (јуж.) zur Definnung fommen, redeo ad mentem. ОСВИЈЕТЛИТИ, освијетлим, v. pf. 1) beleudten, illustro. 2) (y II. г.) н. п. камаpy, abkehren, verro, cf. помести.

освистити, освистим, (зап.) vide освијестити.
освистити СЕ, òсвистим се, (зап.) vide осви-
јестити се.

дсвит, m. (у Ц. г.) agešanbrud, diluculum,
cf. освитак: на освиш Божића;
И држи нам четверо денија
На освишу од Петрова дана
осзúтAк, тка, m. der Anbruch (des Tages), dilu-
culum, cf. освит:

На освишак неђељи дођоше
Прије зоре и бијела дана
освитање, п. 1) bas idtbarmerben bei anbreфen=
bem Eage, apparitio primo diluculo. 2) baš
Tagen, diluculum.

ОСВИТАТИ, Свићем, v. impf. 1) fidthat werben bei anbrechendem Tage, appareo diluculo. 2) ta= gen, dilucescit.

ОСВИТЛАТИ, лам, (зап.) vide освјетлати. освитлити, освітлим, (зап.) vide освијетлити. ОСВЈЕДОЧИТИ, свједочим, v. pf. vide посвједо

читн.

j. образ, EbосвJÈТЛАТИ, лам, v. pf. (јуж.) т. re machen, illustro existimationem. освојити, освојим, v. pf. erobern, beђerrfden, überwinden, capio, occupo, vinco: Тадију су ране освојиле

ОСВРАБАТИ, бӑм, v. pf. кога, mit Kräge anfteđen, scabie inficio.

pf. die Kräge be=
ОСВРАБАТИ СЕ, бам се, v. г.
fommen, scabie infici.

осветити, осветим, v.pf.) weiben (Baffer), con-
secro. 2) кога, räden, ulciscor, cf. покајати
Данас ћу вас браћо освешиши,
Осветиии или погинути
ОСВЕТИТИ CE, осветим се, v. г. pf. коме, fid]
rächen an jemand, vindictam sumo de aliquo.
ОСВЕТЛАТИ, лам, (ист.) vide освјетлати.
ОСВЕТЛИТИ, òсветлим, (ист.) vide освијетлити. òСЕДАЊЕ, П. (ист.) vide осједање.
осветљив, а, о, radfudtig, ulciscendi cupidus. òСЕДАТИ, Дам, (ист.) vide осједати.
ОСВЕЋИВАЊЕ, П. 1) bas Beiben, consecratio. x) | ОСЕДЕТИ, ДИМ, (ист.) vide осиједјетн.
das Rächen, ultio.

ОСВРНУТИ СЕ, Ӧсврнем се, vide обазрети се:
Осврше се војвода Тодоре —
ОСВРТАЊЕ, n. vide обзирање.

ОСВРТАТИ СЕ, осврћем се, vide обзирати се.
òСЕБИЧИТИ, чӥм, v. pf. виноград који није
био загрнут окопати први пут у прољеће,
cf. покопица.

ОСВЕЋИВАТИ, Освећујем, v. pf. 1) weifen, con-
secro. 2) кога, што, ráden, ulciscor :
Устај Марко, ако Бога знадеш,
Те освећуј свога побратима
ОСВЕЋИВАТИ СЕ, освећујем се, v. r. impf. ко
me, fid racen an jemanb, vindictam sumo de
aliquo.

ОСВЕШТАВАЊЕ, n. bas Beiber, consectatio.
ОСВЕШТАВАТИ, освештавам, v. impf. weißen,
consecro, cf. освећивати.

ОСЁДИЛИЧИНА, f. (у Сријему) vide уснђелица. осÉдити, дим, (у Сријему) vide оседети. ОСЕДЛÁВАЊЕ, П. basatteIn, impositio sellae. ОСЕДЛА́ВАТИ, оседлавам, v. impf. fatteln, impono sellam equo:

Нејма када оседлаваш' вранца
oСЕДЛАТИ, лӑм, v. pf. fatteln, impono sellam
equo, cf. оселдати.

осÈдлисӑн, а, о, у пјесми мјесто оседлан
(part, pass. v. оседлати):
Нејахана ни оседлисана

ОСЕК, m. (ист.) vide осјек.
ОСЕК, m. (ист.) vide Осијек.

осÈлдати, дам, v.pf. (у Рисну) vide оседлати: Коњи су ви оселдани, те вас чекају

осик, m. (зап.) vide Осијек.
осик, m. (зап.) vide осјек.

осилити, лим, v. pf. gewaltig werben, vim nan-
ciscor et potentiam.

òСЕЛЕ, von nun an, abhinc, ex hoc tempore, cf. ӧсим, außer, praeter, praeterquam. cf. освем. одселе. дсин, m. (у Далм.) vide сјен.

no, cf. омеђнти.

оселити, òселим, v. pf. 1) кога, einen überfte= | оСИНОРИТИ, осинорим, v. pf. abgrenjen, termibeln, transporto. 2) оселно, er ift meggejogen, emigravit.cf. одселити.

оселити се, òселим се, v. r. pf. fid wegfiebeln, emigro.

ОСЕМ, (у Боци) vide осим:

Осем паса и кошуље танке òсести, седем (седнём), (ист.) vide ocjести, ОСЕТИТИ, тим, (ист.) vide осјетити. ОСЕТИТИ СЕ, тим се, (ист.) vide осјетити се. осетљив, а, о, (ист.) vide осјетљив. ОСЕЋАЊЕ, п. (ист.) vide осјећање. ОСЕЋАТИ, ћам, (ист.) vide осјећати. ОСЕЋАТИ СЕ, ћам се, (ист.) vide осјећати се. дски, осечём, (ист.) vide осјећи. ОСЕЋИ СЕ, осечём се, (ист.) vide осјећи се. ОСЕЦАЊЕ, n. (ист.) vide осијецање. осÉцати, осецам, (ист.) vide осијецати. ОСЕЦАТИ СЕ, òсецам се, (ист.) vide осијеца

TH ce.

ОСЕЧАК, чка, m. (ист.) vide осјечак.
ОСЕЧАНИН, m. (ист.) vide Oсјечанин.
ОСЕЧКИ, ка, ко, (ист.) vide Осјечки.
ОСЕЧКИЊА, f. (ист.) vide Осјечкиња.
ОСИГУРАТИ, рӑм, v. pf. (у војв.) fider ftellen,
tutum reddo, prospicio.
ОСИДАЊЕ, п. (зап.) vide осједање.
òсидати, дам, (зап.) vide ocједати.
осидити, дим, (зап.) vide осиједјети.
ОСИДРАТИ, рам, v. pf. (ст.) mit bem
fenen unfer befeftigen, ancora teneo navem:
Осидраше танану галију,

осион, а, о, gewaltthätig, violentus, cf. силан.
осип, m. (у Сријему) vide аспа.
ÒCHпÂHE, n. das Auseinander-fallen-laffen, 3er=
ftreuen, dissipatio.

òСИПАТИ, пӑм (пљём), v. impf. auseinanber fals
len laffen, dissіро, н. п. чарапу.
òСИПАТИ СЕ, пам (пљём) се, v. r. impf. 1) aus=
einanber rollen, dissipor. 2) befäet werben, con-

seri.

ОСИПАЧА, f. (у горњ. Сријему, а у доњ. шишуља) винова лоза (чокот), на којој грожђе потјера, али у цвијету опадне (осае ce), Hrt Beinreben, vitis genus. осипљивити, вим, v. pf. engbrüftig werben, asthmaticus fio.

ОСИРАДИТИ, ДИм, v. pf. mit сирада verbramen, praetexo.

ОСИРОМАШИТИ, шим, v. pf, verarmen, depaupeгог, cf. опражњетн, опотребити, обубо

жати.

(ротим,

ОСИРОТЕТИ, (ист.)
ОСИРОТИТИ, (зап.) (ротим, v.pf. verwaifet mer=
ОСИРОТЈЕТИ, (југоз.) (ben, vermaifen, orbus fio.
ОСИРОЋЕТИ, (јуж.)

осисти, сидём (сиднём), (зап.) vide осјести.
оситити, тим, (зап.) vide осјетити.
ОСИТИТИ СЕ, тим се, (зап.) vide осјетити се.
ausgewor=|оситљив, а, о, (зап.) vide осјетљив.
òСИЋАЊЕ, n. (зап.) vide осјећање.
ОСИЋАТИ, ћам, (зап.) vide осјећати.
ОСИЋАТИ СЕ, ћам се, (зап.) vide осјећати се.
осиЋи, осичём, (зап.) vide ocјећн.
дсиЋи се, осичём се, (зап.) vide осјећи се.
ОСИЦАЊЕ, п. (зап,) vide осијецање.
осицати, осицам, (зап.) vide осијецати.
ОСИЦАТИ СЕ, òсицам се, (зап.) vide осијеца-

Под бијелу кулу Кујунџијћа — òсијевци, осјевака, m. pf. кад се брашно на густо сито мало просије, па оно што остане у ситу, Éleiiges Web, farina furfurosa. осиЈедити, дим, vide осиједјети. оснЈЕДJЕти, осиједим, v. pf. (југоз.) grau mers| ben, canesco.

ти се.

ОСИЈЕБЕЛИЦА, f. (у Боци) vide усиђелица. ОСИЧАК, чка, m. (зап.) vide ocјечак. ОСИЈЕЂЕти, осиједим, (јуж.) vide осиједјети. ӦСИЧАНИН, m. (зап.) vide Осјечанин. ОСИЈЕК, m. (loc. Осијеку)(јуж.) Effef, Essekinum. осички, ка, ко, (зап.) vide Осјечки. осиЈЕЦАЊЕ, n. (јуж.) 1) баз Ибанеn, decisio. ӦСИЧКИЊА, f. (зап.) vide Осјечкиња. 2) das Abnehmen (des überschwemmenden Was OCJE, n. (coll.) die Uehrenspißen, aristae. fer3), remissio. 3) bas Unfahren (im Reben), ОСЈЕВИНЕ, f. pl. (у Босни и у Хрв.) vide меinvectio. 4) (vom Kukuruz) das Uehrenmachen, spicarum protrusio. 5) baš 26 фägen, aesti

matio.

ОСИЈЕЦАТИ, осијецам, v. impf. (јуж.) 1) abbauen, decido. 2) н. п. потрицу, fdägen, aestimo: тако моја памет осијеца. 3) осијеца вода, abneђmen, minuo. 4) осијецају кукурузи, Међ-| ren machen, spican emitto.

ОСИЈЕЦАТИ СЕ, Осијецам се, v. r. impf. (јуж,) на кога, еіnеn anfabren, invehor,

киње.

òСЈЕДАЊЕ, n. vide одсједање.
òСЈЕДАТИ, ДА́М, v. impf. vide одсједати:
Пред градом је осједао дора
òСЈЕК, m. (јуж.) 1) н. п. у води, bet 2bbang,
locus declivis. 2) ocjeкoм, in Bausch und Bo-
gen, per aversionem, cf. одсјек:
На Стамбола осјек осјекао
ОСЈЕКА, f. bie bbe, marinorum aestuum reces-
sus, cf. плима, ослед.

òСЈЕКНУТИ СЕ

ОСЈЕКНУТИ СЕ, кнём се, vide осјећи се. дсЈЕНАч, осијенча, m. (у Дубр.) Bermuty, absynthium, cf. пелен.

òсәенити, нӥм, v. pf. überfdatten, obumbro. дсјести, осједем (осједнем), v. pf, vide одсјести:

Те осједе претила ђогина —
ОСЈЕТИТИ, ТИМ, v. pf. (јуж.) empfinben, fpûren,
sentio.

òСЈЕТИТИ СЕ, Тим се, v. г. pf. (јуж.) 1) merten,
sentio. 2) осјетила се жена, idmanger ge
worben, ingravidor, cf. затрудњетн. 3) (ст.)
übel geftimmt werben, contristor :
Шта си ми се синко осјешио
осетљив, а, о, (јуж.) empfinblid, facile sen-|

tiens.

ДСЈЕЋАЊЕ, n. (јуж.) 1) bas Empfinben, sensus.
2) das Merken, animadversio.
òСЈЕЋАТИ, ћам, v. impf. empfinden, sentio.
òСЈЕЋАТИ СЕ, һам се, v. r. impf. (јуж.) mer=
fen, sentio.

ОСКОРУШОВАЦ, шовца, m. оскорушов штап, ein Stock vom Sperberbaum, baculus sorbeus. ОСКОРУШОВАЧА, f. 1) cin tod von Sperberbaum, baculus sorbeus. 2) Branntwein von Arlesbeere, vinum ustum e sorbo, cf. оскорушовица. ОСКОРУШОВИНА, f. peierlingholj, lignum sor beum.

òСКОРУШОВИЦА, f. ракија од оскоруша, vide оскорушовача 2.

оскочити, дскочим, v. pf. 1) ab{pringen, desilio. 2) über pringen (weiter fpringen als ein anberer), saltu vinco. 3) binweg{pringen, resilio : Па оскочи од коња чилаша

4) оскочило сунце, т. j. изишло повисоко. оскÝбити, оскрбим, v. pf. (по зап. кр.) ver= forgen, prospicio.

ОСКРЊАВИТИ, оскрњавим, v. pf. vide оскврнити.
ОСКРОБИТИ, òскробим, v. pf. vide скробити.
ОСКУДАН, дна, дно, not oûrftig, parcus, tenuis :
оскудна година.

ОСКУДИЦА, f. (особито у војв.) ber Mangel, bie
Dürftigkeit, penuria.

òСЈЕЋИ, осијечём, v. pf. (јуж.) 1) abbauen, de-
seco. 2) beftimmen, determino: тако ми па- оскудност, оскудности, f. vide оскудица.
мет осијече. 3) abnehmen, minuere, н. п. осКУПЕТИ, пЙМ, (ист.) vide оскупљетн.
осјекла вода. 4) (von Rufuruz) ben Grudt=|оскупити, пӥм, (зап.) оскупљети.
ftengel anfegen, facio spicam : још нијесу ку-
курузи осјекли.

ӦСЈЕЋИ СЕ, осијечём се, v. r. pf. (јуж.) на ко-
ra, einen anfahren, invehor in aliquem.
ОСЈЕЧАК, чка, т. (јуж.) ber 2b nıtt, segmen-
tum, cf. одсјечак.

ОСЈЕЧАНИН, m. (pl. Осјечани) (јуж.) ber Effes
Eer, Essekinensis.

ОСЈЕЧЕНИЈЕ, П. У пјесмн мјесто усјекованије:
У неђељу на осјеченије
Биће доста и посјеченије –
ӦСЈЕЧЕНИЦА, f. :

А утече уз Вилусе Вуче Док изађе на Осјеченицу ӦСЈЕЧИНА, f. (у Хрв.) зграда од сјека непокривена, eine ert Bebäube, aedificii genus. ӦСЈЕЧКИ, ка, ко, (јуж.) Effefer=, Essekinensis. ОСЈЕЧКИЊА, f. (јуж.) bie Effeferin, femina Essekinensis.

OCKÁKÂHE, n. 1) das Ueberspringen (Bezwingen im Sprunge), victoria saltus. 2) das Absprin gen, desultura.

оскакати, дскачём, v. impf. 1) abfpringen, desi

оскупЈЕТИ, купим, v.pf.(југоз.)vide поскупјети.
ОСКУПЉЕТИ, Пӥм, (јуж.) vide поскупљети.
оскýпсти, скубем, v. pf. aušrupfen, evello.
ÒCлАьHтH, бйм, v. pf. 1) schwach werden, debili-
tor. 2) н. п. клин, т. ј. отањити га према ру-
пи у коју ће да се удари. 3) н. п. ослабно
ми појас, nadlaffen, remitto.
ославити, ославим, v. pf. н. п. снијег, кад за-
падне, überbanònebmen, invalesco.
осладити СЕ, Ӧслади се, v. r. pf. коме шта,
füß (angenehm, lieb, theuer) werden, dulcis fio.
ослÁнити СЕ, òсланим се, v. r. pf. (у Боци)
faljig fdmeđen, salsi saporis esse: вода се
, j. постала слана.
дСЛАЊАЊЕ, n. baš Vertrauen auf jemanb, con-
fisio, fiducia.

осланила, т.

òСЛАЊАТИ СЕ, њам се, v. r. impf, vertrauen auf
cinen, confido in aliquo.

ослачити? СЕ, Ӧслачим се, v. pf. (vom Meermaf
ser) süß werden, d. h. Salzigkeit verlieren, H. n.
покисели у мору, метне
жука пошто се
се те преноћи у слаткој води да се осла-
чи, т. ј. да се со извуче из ње.

lio, resilio. 2) überfpringen (beflegen im Öprun=|ӧслед, m. (у Боци) bie ьбе, recessus, cf. осјека.
ge), vinco saltu. 3) (v. pf.) bavon fpringen, ослÉПЕТИ, пӥм, (ист.) vide ослијепљетн.

abeo saltans. cf. одскакати.

ОСКАКИВАЊЕ, n. vide оскакање 1.
ОСКАКИВАТИ, скакујем, vide оскакати 2.
ОСКВÉНИТИ, оскврним, v. pf. (у Ц. г.) verun=
reinigen, polluo:

ослепити, (ист.) 1) ослепим, vide ослијепитн 1. 2) ослепим, (у Сријему) vide ослепети. ослијепити, v. pf. (јуж.) 1) ослијепим, blinò ma= фен, Ыендеп, саесо. 2) ослијепим, vide ослнјепљети.

ОСЛИЈЕПЈЕТИ, (југоз.) (пам, v. pf. blind werben, ослијепљети, (јуж.) (coecus fio, oculis capior. per-|ослинкивање, n. vide облизивање.

Све их Турском крвљу оскврнио Када сн ме вјером оскврнио ОСКОРУША, f. (pl. gen. òскоруша) 1) ber berbaum, sorbus domestica Linn. 2) bie Grudt davon, die Arlesbeere, sorbum. òСкорушов, а, о, Opeierling&s, sorbi.

.

ослИНКИВАТИ СЕ, ослинкујем се, v. г. impf. (y Сријему) vide облизивати се: а шта се тај ослинкује?

њитн.

ослипити, (зап.) 1) осліпим, vide ослијепље- [росмољити, осмољим, v. pf. осмољно нос н. п. ти. 2) ослипим, vide ослијепити 1. од жалости, bаngen laffen, demitto, cf. покуослободити, ослободим, v. pf. 1) кога, einem Muth maden, animum addo. 2) н. п. шегрта, lossprechen, in numerum opificum ascribere. ослободити се, ослободим се, v. r. pf. Muth befommen, animum capio.

ОСМАКАЊЕ, П. verbal. v. осмакатн се. ОСМА́КАТИ СЕ, òсмачём, v.r.impf. cf.осмочити се ОСМАКИЊА, f. 1) н. п. кобила, од осам година, achtjährige Stute, equa octennis. 2) бype oд осам акова, adteimeriges Gaß, dolium octo amphoras capiens.

осМОРИЦА, f. eine In a von adt, ogdoas, octo (fr. une huitaine).

осмоРО, eine 3abl von act, octo (fr. une huitaine). cf. Двоје.

осМОРОНАЕСТ, (у Ц г.) vide осамнаест. ОСМОЧИТИ СЕ, осмочим се, v. r. pf. zum 2rot effen (z. B.Fisolen), nach deutscher Art etwa: Gefodytes effen, obsonia edo.

ОСМРТИТИ, Тӥм, v. pf. (у Ц. г.) кога, töbten, occido, cf. усмртити:

Обрани га, а не осмрши га

ОСМРТИТИ СЕ, тӥм се, v. r. pf. (у Ц. г.) убити се на мjeсгo, sich das Leben nehmen, manus sibi affere.

осмудити, осмӱдим, v. pf. 1) abfengen, amburo, 3. B. ein Schwein, die Haare versengen. 2) (y Ц. г.) vide оглобити.

осмудити CE, осмӱдим се, v. r. pf. fid anfen=
gen, aduror.

оснÁжити, оснажим, v. v. 1) (tärfen, rоbого :
Пред њег, носи сваке ђаконије,
Стара вина, жежене ракије,
Не би л' браца оснажила млада
Кад је сеја браца оснажила

2) (у Сријему ну Славонији) vide очисти

ти, н. п. чизме.

оснежити, оснёжи, (ист.) vide оснијежити. ОСМАНИК, османика, m. (у Ц. г.) житна мје- оснивање, n. basSrünben, jactio fundamentorum. pa, ein Betreibemaß, modii genus (на Цетн-|оснÉвати, оснивам, v. impf. grünben, Grund њу по букиле а у Црмници 1/, багаша, т. j. 31/2 оке).

ОСМАЧКА, f. vide осмакиња 2.

ОСМЕВАЊЕ, П. (ист.) vide осмијевање.
ОСМÉВАТИ СЕ, òсмевам се, (ист.) vide осмије-

вати се.

осмица, f. bie Nфte (im Rartenfpiel), numerus octonarius, ogdoas.

ОСМЈЕНУТИ СЕ, нём се, vide осијехнути се.

Iegen, jacio fundamenta. cf. основати оснижити, оснажи, (зап.) vide оснијежити. оснијежити, оснијежи, v. pf. (јуж.) fdneien, es ist Schnee gefallen, cecidere nives. ОСНОВА, f. ber Bettel (beim Beber), ber Wufug, Aufschlag, die Werfte, stamen, trama. ОСНОВАТИ, оснујем, v. pf. 1) anzetteln (баз

Garn), ordior (telam). 2) den Grund (zum Ge : bäude) legen, fundamenta jacio.

оснӳтак, тка, m. ber Wufjug (bei ben Bebern) be= vor er an den Weberstuhl kommt, stamen. ОСОБИНА, Г. befonberes Eigenthum (was nidt unter der gemeinschaftlichen Hausverwaltung (test), Bonbergut, res propria, non communis familiae, peculium. Гдјекоја жена има краву или овцу, што јој је поклонио отац или други ко ; а мушкарци држе кошнице, бротњаке; сију дуван и т. д. cf. осопштина, прћија.

особити, та, тô, befonberer, singularis, proprius. ОСОБито, 1) befonbers, praesertim. 2) befonbers,

seorsum.

осовница, f. feine Eigene, propria:

Синовицу, себе особницу

Меште шћери и меште синова осовина, f. bie Ифfe (am Rabe), axis, cf. oc. осовљи, ља, ље, Хеšреп-, vesparum.

ОСМЈЕХНУТИ СЕ, нём се, v, г. р. (јуж.) (ein=[осовштив, а, о, (у Новоме) [dattig, opacus,

mal) zulächeln, adrideo,

cf. ocoje.

[òСТАНАК, станка, m. a Merbleiben, mansio : срећан тн пут, а мени добар останак. ОСТАНУТИ, нём, vide остати. ОСТАНУТИ СЕ, Нêм се, v. г. pf. чега, etmas blei= ben Iaffen, mitto, non curo : Османи се Мујо четовања, Четовања и ашиковања

ости, f. pl. (по југоз. кр.) vide остве: Довати осши, сломи јој кости òСТИКА, f. (у Хрв.) vide оцат. остипсати, сам (остнпшём), v. pf. in Wlaun fieben, coquo in alumine, imbuo alumine. осто, m. hyp. v. Остоја.

|òстожJE, п. (у Ц. г.) 1) стожина око које се стог садијева, Stange um melde ber dober angelegt mirb, cardo. 2) стог, ber djober, meta: У кућиште огањ утурише,

Два осможја сламе запалише òСТОЈА, m. Mann$name, nomen viri. òСТРАГ, binten, pone, cf, озад. ocтPáry, vide ocrpar:

Што ј' острагу јунак за сватов’ма ОСТРВА, f. (у Ц. г.) као стуба ударена у земљу (пред колибама), те се вјешају пушке (а у кући се вјешају о чукаљ): Са острве пушку уграбно Острвити СЕ, острвим се, v. r. pf. ein 2a3 ju freffen befommen (von Sunben), cadaver nan