ОСТРВЉАНИН, m. (ӧстрвљани) ber Snfulaner,[осуЂЕНИЦА, f. bie Berurtheilte, condemnata. insulanus. ОСТРВЉАНКА, f. bie Snfelbemoßnevin, insulana. крклама. ОСТРИЋИ, острижем, (остригао, остригла) ОСТРИЦА (сабља), f. bie darfe, acutus: Од челнка сабљу претопили, ОСТРОВИЦА, f. 1) висока главица у нахији Рудничкој са зидинама на врху своме. 2) у Далмацијн под Отресом варошица и више ње зидине од старијех кула. ОСТРОГ, m. гора између Херцеговине и Црне горе. |ОСУБИВАЊЕ, п. 1) bas 2burtheilen, judicii latio. ОСУКАТИ, òсучём, v. pf. abbreђен, abwinben, re- ОСУКИВАЊЕ, П. bas Wbbreђen, retorsio, devolutio. ОСУКИВАТИ, осукујем, v. impf. abbreben, retorqueo. ОСУРИТИ, òсурим, v. pf. bag färben, colore pallido imbuo. òсути, оспêм, v. pf. aušeinanber fallen Iaffer (z. B. den Strumpf), dissipo. òСУТИ СЕ, ӧспêм се, v. r. pf. 1) aušeinanber rol= len, dissipor, н. п. осуло се грожђе у цви-. јету; осула се чарапа. 2) befäet merben, con seri: Осу се небо звездама, А равно поље овцама осушити, осушим, v. pf. trođnen, sicco. осушити се, осушим се, v. г. pf. verborren, austrocknen, siccor. ÒTABA, f. das Grummet, foenum chordum. OTÁKÂшE, n. das Abziehen (des Weins), deductio, derivatio. ОСТРОГА, f. 1) (у Ц. г.) под лозом подупорањ, ber Siebenpfabl, palus. 2) (у Хрв.) ber Oporn, calcar, cf. мамуза, оструга. острогон, m. Gran, Strigonium. ОСТРОЖАЦ, Рòшца, m. град ниже Бишћа: Од ОсТроица два Беширевића òСТРОКАТИ СЕ, кӑм се, v. г. pf. острокале се овце, т.ј. ударила у њих строка, mit ber строка bebaftet werden, morbo строка dicto cor-|отаљавање, n. bie Zusfubrung, perfectio. ripi. ОТАљавати, таљавам, v.impf. gut ausfübren, perficio bene. ОСТРОШКА, f. (у јужној Србији) vide стуба. Са чизмама и са оструғама отакати, отачем, v. impf. abzieђen (ben ein), derivo. отӑле, vide одатле. отАЉАТИ, љам, v. pf. gut ausführen, bene per- ОТАНЧАТИ, чам, v. pf. bünn werben, extenuor. ОСТРУЧАТИ, Чӑм, v. pf. (у Боци) грожђе у òТАЦ, оца, m. (pl. gen. отаца) ber ater, pater. каци изгазити и исциједити, feltern, calco. ОСТУПАЊЕ, n. bas Sinwegtreten, recessio. ОСТУПАТИ, оступам, v. impf. abtreten, recedo. ОСТУПАТИ, пӑм, v. pf. н. п. јечам, (tampfen, contundo, pinso. оступити, оступим, v. pf. abtreten, recedo, cf. одступити. ОСУДБИНА, f. (у Боци) bas Urtheil, judicium, cf. пресуда, осудити, осудим, v. pf. 1) aburtheilen, bas Ur= tbeil fällen, judicium fero, н. п. коме што. cf. одсудити. 2) кога, verurtheilen, condemno. осувеник, осуђеника, m. ber Berurtheifte, condemnatus. ОТАЧАНСТВО, n. bas Waterlanb, patria. ОТВОР, m. (у Боци) bie Deffnung bes leibes, ОТВОРАЊЕ, П. 1) bas Deffnen, apertio. 2) bas Mo ОТВОРАТИ, рам, v. impf. 1) aufmaden, арегіо. оТВОРЕН, а, о, 1) part. pass. v. отворитн. 2) отворен човјек, дијете, lebbaft, vegetus. ОТВОРИТИ, дтворим, v. pf. 1) aufmaden, aрегіо. |отираЊЕ, п. Баз 26mifфen, abstersio. 2) poliren, polio, g. 2. пушку, сребрно што ӦТИРАТИ, рêм, v. impf, abmifden, abstergo. и т. д. 3) отворити јунаштво, т. j. пока- ОТИРАТИ, рам, (зап.) vide отјерати. зати: Што највеће отвори јунаштво ОТВРДНУТИ, Нêм, v. pf. bart werben, induresco. ОТВРСТИ СЕ, врзём се, v. Г. pf. sich lösen, solvi: о врзла му се крв на нос (или из носа). OTE! Zuruf ans Pferd, um es zu entfernen, vox abigentis equum. отегнути, òтегнем, v. pf. ftređen, aussieben, ОТЕГНУТИ СЕ, òтёгнём се, v. r. pf. fid bin = | 2) fdwerfallig werben, gravis fio: отежао ОТЕЗАЊЕ, n. baš Wußzieben, Mus(tređen, extensio. ТЕЗАТИ, отежем, v. pf. aus(tređen, extendo. OTÉзath ce, òтêxêm, ce, v. r. impf. 1) sich dahinstrecken, extendor. 2) sich ziehen, dehnen, educi, н. п. цицвара, расо. отелити, отелим, v. pf. Ealben, ein Ralb wer= fen, pario (vitulum). отелити се, отелим се, v. r. pf. falben, pario. ОТЕМЕЉИТИ се, темељим сe, v. r. pf. fid be= feftigen, fundari: Не може се ошемељиш' грађа ӦТЕРАТИ, рам, (ист.) vide отјерати. òТЕС, m. vide потес. ОТЁСАТИ, òтешем, v. p. Беђанеn, dolo, dedolo, exascio. отÉснити, отêсним, (ист.) vide отијеснити. òтÊти, отмём, v. pf. neђmen, megnebmen, capio, rapio. òТЕТИ СЕ, отмем се, v. r. pf. fid befreien, liberor. ÒTHPATH CE, pêм ce, v. r. impf. sich abwischen, abstergor. ОТИРАЧ, отирача, m. bas Sanòtud), mantile, таppа: Избирач нађе оширач (кад се коjи жени). cf. отарак. t oтиCкÚBÂшE, n. 1) das Wegrücken, remotio (per ОТИСКИВАТИ, отискујем, v. impf. 1) binmegbri: Па одатле ошишше дората Ако т' одем ударати њиме — отеки, течём, v. pf. 1) anlaufen, auffdwellen, отикач, отнкача, m. (у Црмн.) vide орићак. ОТИМАРИТИ, отимарим, v. pf. ftriegeln, strigili rado. ӦТИМАТИ, Мӑм (мљём), v. impf. megnebmen, ӦТИМАТИ СЕ, мам (мљем) се, v. r. impf. 1) fф ОТИШЊАТИ, њам, (зап.) vide отјешњати. òTJEPATH, рам, v. pf. (југоз.) binwegtreiben, abigo. [дТЈЕЦАЊЕ, п. (јуж.) 1) baš Uuffdwellen, intumescentia. 2) das Ablaufen, defluxus. ОТЈЕЦАТИ, тјечем, v. impf. (јуж.) 1) anlaufen, aufschwellen, intumesco. 2) ablaufen, defluo: ошјече вода. ОТJЕШЊАТИ, Њам, v. pf. (јуж.) eng merben, angustus fio; Кумаш ми је сукња окрачала, А тканица моја ошјешњала дткавити, вим, v. pf. (у Сријему) одужити свој ред (н. п. боловањем), aushalten, perpeti. ОТКАЗАТИ, откажем, v. pf. antworten, entgeg: nen, respondeo, cf, одговорити; Не би ли се она досјетила, Не би л' своме брату отказала откакотати, коћем, v. pf. 1) кокош јаје, abs откінити се, отканим се, vide оканити се: ОТКАНТАТИ, там, v. pf. т. j. цријева, vide искан тати. отклти, очём (откам), v. pf. fertig weben, рег texo. ОТКИВАЊЕ, П. 1) bas Cosmieben, defractio, 80- | ОТКОПАВАТИ, копавам, v. impf. abgraben, tollo fodiendo. откопати, пам, v. pf. (откопао, откопала) abgraben, tollo fodiendo. Òткос, m. das Gras welches mit einem Sensenstreiche abgemäht wird, der Schwaden, striga: покисли откоси; покисло сијено у откосима. откосити, откосим, v. pf. abmäßen, demeto, deseco. ОТКРА́ВИТИ, откравим, v. pf. aufthauen, erwärmen, regelo: чекај док ошкравим ноге (смрзле од зиме). ОКРА́ВИТИ СЕ, откравим се, v. г. pf. aufthauen, ОТКРАВЉИВАТИ СЕ, открављујем се, v. r. impf. ОТКРЕТАЊЕ, П. (у Ц. г.) baš Deffnen, apertio. par-|ОТКРЕТАТИ, Ӧткрећем, v. impf. (у Ц. г.) враra, öffnen, aperio. дткитити, тим, v. pf. књигу, (ст.) vide отпнсати, cf. накитити: Ошкле никад не залази сунце Подигла се једна чета мала Ошклен ми се вазда подизала отклонити СЕ, отклоним се, v. r. pf. weiden, recedo: -- Отклони се од те силе Турске отклопити, отклопам, v. pf. 1) н. п. лонац, abbeđen, detego. 2) н. п. врата, собу, auf= maden, recludo, cf. откључати. ОТКЉУЧА́ВАЊЕ, П. bas Huffdließen, reclusio. ОТКЉУЧА́ВАТИ, кључавам, v. impf.(auffdließen, ОТКЉУЧАТИ, Чам, v. pf. frecludo. отко (ткање), mebbar (leidt ju meben), facilis textu: ласно је ткати, кад је ткање ошко. отков, m. vide ков (косни) 2. ОТКОВАТИ, откујем, v. pf. 1) loff mieben, recudo, demo. 2) косу, abòängeln, tundendo ехасио. откопавање, n. bas bgraben, sublatio (fodiendo). OTKPHBÂHE, n. 1) das Abdecken (des Hauses), detectio. 2) das Enthüllen, nudatio, detectio. оТКРИВАТИ, откривам, v. pf. abbecen, entbeđen, enthüllen, detego, retego. ОТКРИТИ, откријем, v. pf. abbecen, entbeđen, ОТКРЊити, открњим, v. pf. rerftümmeln, mutilo, òтKÝ11, m. der Loskauf, die Auslösung, redemptio : Оћеш ли ме пустит' на ошкуие? откупити, откупим, v. pf. Losfaufen, redimo. откупљЁНИК, купљеника, m. ber Cosgefaufte, redemptus. откупљивање, n. bas losłaufen, Huslöfen, redemptio. ОТКУПЉИВАТИ, откупљујем, v. impf. IosFaufen, redimo. отле, Svide одатле: - Збори бане, па порани ошлен ОТМАНОВИЋ, m. Stomaner, Otomanus: Треће проси цар Ошмановићу Од Стамбола града бијелога OTMHUA, f. der Mädchenraub, raptus puellae. У Србији су се отимале дјевојке до нашега времена. Млада су момчад врло радо ишла у отмицу, и често су нудили један другога: „Ајде море да ти отмемо ту или ону дјевојку.” У отмицу се нде с оружјем какогод на војску. Кашто отмичари довребају дјевојку код стоке, или кад пође на воду, па је ухвате и одведу ; а кашто ударе на кућу ноћу (као хајдуци), па обију кућу и свежу дјевојачкога оца н мицу. Црни је Ђорђије био забранио оти. мати дјевојке: издао је заповијест да ће свакога момка за кога отму дјевојку погубити; попа, који вјенча отету дјевојку, обријати (распопитн); кума, дјевера и старог свата шибати, а осталијем отмичарима сваком по 50 батина ударити. Пошто Турци 18/3 године обладају Србијом отмица се опет поврати, али је послије кнез Милош Обреновић судивши неколицини по закону Карађорђијеву истријеби са свијем у подручју својему, а под владом Турском јамачно је и сад у обичају. ӦТМИЧАР, m. ber Mäbdenrauber, raptor puellae, cf. отмица. дто, отога, vide то: - Још к ошо ме триста јањичара С ошим ћемо наше госте частити отоволити, лим, v. pf. berabbangen Laffen, demitto: ошоболио усне; Ошоболио усну као логовски ам. отоболити CE, лӥм се, v. r. pf. an etmas berab ОТОВАРИТИ, Рӣм, v. pf. ablaben, demo. браћу, док нађу дјевоку и одведу. Кашто cornu fluminis. 2) грана која из дебла израсте кроз друге гране сама управо, vide одвода. отолём, (у Херц. и у Ц. г.) vide одатле : отолён, Ајд' ошоле пребијела вило! Ошолем они пођоше Омолен те обрнути грдно Ошолен ми јадан Мујо пође отолич, (у Далм.) vide отонч. отӧн, m. зидине од градића у Далмацијн близу Хрватске границе (не дошав к ријеци Зрмањи). отТОПИТИ СЕ, отопим се, v. г. р. н. п. снијег, schmelzen, liquefio. отоплити се, отоплӣ се, v. r. pf. warm werben, tepesco. ототањити, ототањим, v. pf. jufegen, nidt ототолити, ототолим, v. pf. кад жуња у про- Ово сам ја слушао као мало дијете у|отпиЈÈВАЊЕ, п. (ист.) 1) bas Entgegenfingen, ОТОЧАЦ, чца, m. варош у Хрватској, eine ОТПАДАТИ, дам, v. impf. 1) abfallen, decido. 2) fig. отпадити, отпадим, v. pf. abfällig maden, facio ut quis deficiat, ut non sit dicto audiens. отпадити се, отпадим се, v. г. pf. abtrûnnig werben, deficio; ошаадио се од посла, (fid entroöhnen). ОТПАДНИК, m. ber 2bfällige, 26trûnnige, defector, apostata. ОТПАДНИЦА, f. bie Wbtrünnige, defectrix: Врат' се натраг, Божја отпаднице ОТПАЂИВАЊЕ, п. 1) bas btrünnig maфen, bie Verführung, seductio. 2) der Abfall, defectio. ОТПАЂИВАТИ, отпађујем, v. impf. abfälig| machen, defectorem reddo, seduco. ОТПАЂИВАТИ СЕ, отпађујем сe, v. r. impf. fällig werden, abfallen, deficio, seducor. ОТПАРАТИ, отпарам, v. pf. abtrennen, wegtren: nen, solvo, separo. ОТПИЈЕВАТИ, Отпијевам, v. impf. (јуж.) 1) коме, einem ber angefungen, entgegenfingen, respondeo cantanti, excipio cantantem. 2) што, absingen, cantu lucror (wie Orpheus seine Eurybice). ОТПИЊАЊЕ, П. bas losfdynallen, solutio. ОТПИЊАТИ, њём, v. impf. losfcnallen, solvo. ОТПИРАЊЕ, n. 1) bas lufthun (ber bûre, burd Hinwegräumung des davor Gestellten), apertio. 2) das Entschuldigen auf einen andern, excusatio in alium. ОТПИРАЊЕ, n. bas Hušrafcen, elutio. ОТПИРАТИ, ОТпирам, v. impf. н. п. кошуље, отпÉРИТИ, отпирам, v. pf. fid bavon maden, оТПИРЛАТИ, лӑм, v. pf. megiagen, abigo, cf. одвитлати. ab=[ОТПИРНУТИ, отпарнем, v. pf. abblafen, deflo. ОТПИСАТИ, отпишем, v. pf. 1) коме, zurüd= ОТПАРКИВАЊЕ, n. cf. допаркивање. вати. òТПАСАТИ, Пашем, v. p. logûrten, discingo. ОТПАСИВАЊЕ, П. vašlogûrten, discinctio, solutio. ОТПАСИВАТИ, Пасујем, v. impf. losgûrten, solvo. дтпасти, паднем, v. pf. 1) пegfallen, decido. 2) vide отрчати: Пак ошиаде горе уз чардаке 3) ошпао од људи, т. ј. постао зао и не- ften, cum quis jejunio luit, jejunio redimit. ОТПЕЧАЋАВАЊЕ, n. b Entfiegeln, sigilli demtio. schreiben, antworten, rescribo. 2) Kora, einen schriftlich anklagen, accuso quem per litteras. ОТПИСИВАЊЕ, n. bas Burüdfdreiben, responsio, rescriptio. ОТПИСИВАТИ, писујем, v. impf. antworten, responso. дтпити, отпијем, v. pf. 1) abtrinfen, debibo, delibo. 2) abtrinken, durch Trinken berichtigen (z. B. eine Schuldforderung), bibendo penso. 3) ben Zoaft erwiebern, propinanti respondeo : Како коме напијеш, онако ће ти номииши; Тридест чаша ошииши здравица ОТПЈЕВАТИ, вам, v. pf. (јуж.) 1) што, abfingen, durch Singen abverdienen, tilgen, cantu pen80. 2) коме, еіnem, ber angefungen, entgegen fingen, respondeo cantanti, excipio cantantem : Пјевај друже, да ти ошијевамо 3) отићи пјевајући, fingeno davongeђen, abeo |