Page images
PDF
EPUB

ОСТРВЉАНИН, m. (ӧстрвљани) ber Snfulaner,[осуЂЕНИЦА, f. bie Berurtheilte, condemnata.

insulanus.

ОСТРВЉАНКА, f. bie Snfelbemoßnevin, insulana.
ОСТРВО, n. bie nfel, bas Gilanb, ber Börb (Ber=
ber), insula, cf. оток. Једно село украј Дрн-
не (под Лозницом) зове се Острво.
Острвски, ка, ко, Snfels, insularis.
ОСТРВЦЕ, n. dim. v. острво.
ОСТРИЖИНЕ, f. pl. она вуна што ћурчије са-
стригу с кожуха, 2bfdnigel, segmenta, cf.

крклама.

ОСТРИЋИ, острижем, (остригао, остригла)
v. pf. scheren, tondeo.

ОСТРИЦА (сабља), f. bie darfe, acutus:
Острицу је сабљу извадно —
ОСТРИЦЕ, n. vide оштрице :

Од челнка сабљу претопили,
У острицу сабљу угодили
ОСТРМИТИ, МИМ, v. pf. (у Ц. г.) (drage legen,
obliquo, н. п. струку кад се на њој хвата
сњежаница за пиће.

ОСТРОВИЦА, f. 1) висока главица у нахији Рудничкој са зидинама на врху своме. 2) у Далмацијн под Отресом варошица и више ње зидине од старијех кула.

ОСТРОГ, m. гора између Херцеговине и Црне горе.

|ОСУБИВАЊЕ, п. 1) bas 2burtheilen, judicii latio.
2) das Verurtheilen, condemnatio.
|ОСУЂИВАТИ, Суђујем, v. pf. 1) verurtheilen, con-
demno. 2) aburtheilen, judicium fero.
ОСУЖБАТИ, бам, v. pf. (у Ц. г.) кукурузе, т. ј.
ољуштити, (ben Rufuruz) löfen, excortico.
ОСУЖЊИТИ СЕ, њим се, v. r. pf. ein Sefangez
ner werden, ins Gefängniß kommen, in vincu-
la conjici.

ОСУКАТИ, òсучём, v. pf. abbreђен, abwinben, re-
torqueo, devolvo. cf. одсукати.

ОСУКИВАЊЕ, П. bas Wbbreђen, retorsio, devolutio.

ОСУКИВАТИ, осукујем, v. impf. abbreben, retorqueo.

ОСУРИТИ, òсурим, v. pf. bag färben, colore pallido imbuo.

òсути, оспêм, v. pf. aušeinanber fallen Iaffer (z. B. den Strumpf), dissipo.

òСУТИ СЕ, ӧспêм се, v. r. pf. 1) aušeinanber rol= len, dissipor, н. п. осуло се грожђе у цви-. јету; осула се чарапа. 2) befäet merben, con

seri:

Осу се небо звездама,

А равно поље овцама осушити, осушим, v. pf. trođnen, sicco. осушити се, осушим се, v. г. pf. verborren, austrocknen, siccor.

ÒTABA, f. das Grummet, foenum chordum. OTÁKÂшE, n. das Abziehen (des Weins), deductio, derivatio.

ОСТРОГА, f. 1) (у Ц. г.) под лозом подупорањ, ber Siebenpfabl, palus. 2) (у Хрв.) ber Oporn, calcar, cf. мамуза, оструга. острогон, m. Gran, Strigonium. ОСТРОЖАЦ, Рòшца, m. град ниже Бишћа: Од ОсТроица два Беширевића òСТРОКАТИ СЕ, кӑм се, v. г. pf. острокале се овце, т.ј. ударила у њих строка, mit ber строка bebaftet werden, morbo строка dicto cor-|отаљавање, n. bie Zusfubrung, perfectio. ripi. ОТАљавати, таљавам, v.impf. gut ausfübren, perficio bene.

ОСТРОШКА, f. (у јужној Србији) vide стуба.
ОСТРУГА, f. 1) vide купина. 2) vide мамуза, cf.

[merged small][merged small][ocr errors]

Са чизмама и са оструғама
Куцну коња чизмом и остругом
ОСТРУГАТИ, остружём, v. pf. abfdaben, derado.
ОСТРУЖИНЕ, f.pl. bie 2bfdäbfel, quod abradi debet.
ОСТРУЖИТИ, Жим, v. r. pf. vide одстружити: |
Овце му се остружиле саме

отакати, отачем, v. impf. abzieђen (ben ein),

derivo.

отӑле, vide одатле.

отАЉАТИ, љам, v. pf. gut ausführen, bene per-
ficio, vinco.

ОТАНЧАТИ, чам, v. pf. bünn werben, extenuor.
отањити, отањим, v. pf. bünn maфen, extenuo.
отĀР, отара, m. (у кршћана) vide олтар.
ОТАРАК, òтарка, m. vide отнрач.
ОТАРАСИТИ, Сӥм, v. pf. abfertigen, expedio, ci.
отреити.

ОСТРУЧАТИ, Чӑм, v. pf. (у Боци) грожђе у òТАЦ, оца, m. (pl. gen. отаца) ber ater, pater. каци изгазити и исциједити, feltern, calco. ОСТУПАЊЕ, n. bas Sinwegtreten, recessio. ОСТУПАТИ, оступам, v. impf. abtreten, recedo. ОСТУПАТИ, пӑм, v. pf. н. п. јечам, (tampfen, contundo, pinso.

оступити, оступим, v. pf. abtreten, recedo, cf. одступити.

ОСУДБИНА, f. (у Боци) bas Urtheil, judicium, cf. пресуда,

осудити, осудим, v. pf. 1) aburtheilen, bas Ur= tbeil fällen, judicium fero, н. п. коме што. cf. одсудити. 2) кога, verurtheilen, condemno. осувеник, осуђеника, m. ber Berurtheifte, condemnatus.

ОТАЧАНСТВО, n. bas Waterlanb, patria.
ОТАЧКИ, ка, ко, väterlid, patrius.
ОТАЏБЕНИК, m. ber Eingeborne, indigena.
ОТАЏБИНА, f. 1) (у Далм.) vide очевина : ку-
пује туђе баштине н ошаџбине. 2) дав
Vaterland, patria.

ОТВОР, m. (у Боци) bie Deffnung bes leibes,
alvus soluta, cf. проточ.

ОТВОРАЊЕ, П. 1) bas Deffnen, apertio. 2) bas Mo
Iiren, politio.

ОТВОРАТИ, рам, v. impf. 1) aufmaden, арегіо.
2) politen, polio.

оТВОРЕН, а, о, 1) part. pass. v. отворитн. 2) отворен човјек, дијете, lebbaft, vegetus.

ОТВОРИТИ, дтворим, v. pf. 1) aufmaden, aрегіо. |отираЊЕ, п. Баз 26mifфen, abstersio. 2) poliren, polio, g. 2. пушку, сребрно што ӦТИРАТИ, рêм, v. impf, abmifden, abstergo. и т. д. 3) отворити јунаштво, т. j. пока- ОТИРАТИ, рам, (зап.) vide отјерати.

зати:

Што највеће отвори јунаштво ОТВРДНУТИ, Нêм, v. pf. bart werben, induresco. ОТВРСТИ СЕ, врзём се, v. Г. pf. sich lösen, solvi: о врзла му се крв на нос (или из носа). OTE! Zuruf ans Pferd, um es zu entfernen, vox abigentis equum.

отегнути, òтегнем, v. pf. ftređen, aussieben,
extendo.

ОТЕГНУТИ СЕ, òтёгнём се, v. r. pf. fid bin = |
ftređen, extendor: Док се један не ошегне,
не може други да се протегне.
ОТЁЖАТИ, Жам, v. pf. 1) fdwer werben, gravis fio:
Па је Марко на коњу задрем’о
И бојно му копље ошежало

2) fdwerfallig werben, gravis fio: отежао
сам. cf. отешчати,

ОТЕЗАЊЕ, n. baš Wußzieben, Mus(tređen, extensio. ТЕЗАТИ, отежем, v. pf. aus(tređen, extendo. OTÉзath ce, òтêxêm, ce, v. r. impf. 1) sich dahinstrecken, extendor. 2) sich ziehen, dehnen, educi, н. п. цицвара, расо.

отелити, отелим, v. pf. Ealben, ein Ralb wer= fen, pario (vitulum).

отелити се, отелим се, v. r. pf. falben, pario. ОТЕМЕЉИТИ се, темељим сe, v. r. pf. fid be= feftigen, fundari:

Не може се ошемељиш' грађа ӦТЕРАТИ, рам, (ист.) vide отјерати. òТЕС, m. vide потес.

ОТЁСАТИ, òтешем, v. p. Беђанеn, dolo, dedolo, exascio.

отÉснити, отêсним, (ист.) vide отијеснити. òтÊти, отмём, v. pf. neђmen, megnebmen, capio, rapio.

òТЕТИ СЕ, отмем се, v. r. pf. fid befreien, liberor.

ÒTHPATH CE, pêм ce, v. r. impf. sich abwischen, abstergor.

ОТИРАЧ, отирача, m. bas Sanòtud), mantile, таppа: Избирач нађе оширач (кад се коjи жени). cf. отарак.

t

oтиCкÚBÂшE, n. 1) das Wegrücken, remotio (per
pressionem). 2) das Losstopfen, apertura per
remotionem.

ОТИСКИВАТИ, отискујем, v. impf. 1) binmegbri:
den, removeo (urgendo), &. B. лahy. 2) loss
ftopfen, aperio per remotionem.
ОТИСКИВАТИ СЕ, отискујем се, v. r. impf. н. п.
у свијет, in bie meite Belt binaus fid werfen,
abeo inter homines ignotos.
отиснити, отисним, (зап.) vide отијеснити.
отиснути, нём, v. pf. 1) bіnmegbrûđen, abftof=
hinwegdrücken,
fen, removeo, н. п. чамац. 2) aufftopfen, ape-
rio. 3) wegrücken, verto:

Па одатле ошишше дората
4) sich wenden, se vertere:

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Ако т' одем ударати њиме —
ОТИЦАЊЕ, п. (зап.) vide отјецање.
ma=|отицати, тичём, (зап.) vide отјецати.

отеки, течём, v. pf. 1) anlaufen, auffdwellen,
intumesco. 2) ablaufen, decurro, minuor.
ОТÈШЊАТИ, њам, (ист.) vide отјешњати.
ОТÈШЧАТИ, чӑм, vide отежати.
ОТИЈЕСНИТИ, отијесним, v. pf. (јуж.) Enapp
chen, facio angustum.
ӧтик, m. (у Никшићу и у Славонији) vide
орнћак.

отикач, отнкача, m. (у Црмн.) vide орићак.
ÒTHMAHE, n. das Wegnehmen, entreißen, ad-
emptio.

ОТИМАРИТИ, отимарим, v. pf. ftriegeln, strigili rado.

ӦТИМАТИ, Мӑм (мљём), v. impf. megnebmen,
adimo.

ӦТИМАТИ СЕ, мам (мљем) се, v. r. impf. 1) fф
frei maden, eximor, liberor. 2)око шта, о шта,
fid reißen (um etmas), raptim emo, diripіо.
отимач, отнмача, m. који што отима, ber infid=
ber?(nfid=
reißer, raptor.
ӦТИПСАТИ, Cӑм (типшем), vide остипсати.

ОТИШЊАТИ, њам, (зап.) vide отјешњати. òTJEPATH, рам, v. pf. (југоз.) binwegtreiben, abigo.

[дТЈЕЦАЊЕ, п. (јуж.) 1) baš Uuffdwellen, intumescentia. 2) das Ablaufen, defluxus. ОТЈЕЦАТИ, тјечем, v. impf. (јуж.) 1) anlaufen, aufschwellen, intumesco. 2) ablaufen, defluo: ошјече вода.

ОТJЕШЊАТИ, Њам, v. pf. (јуж.) eng merben, angustus fio;

Кумаш ми је сукња окрачала, А тканица моја ошјешњала дткавити, вим, v. pf. (у Сријему) одужити свој ред (н. п. боловањем), aushalten, perpeti. ОТКАЗАТИ, откажем, v. pf. antworten, entgeg: nen, respondeo, cf, одговорити;

Не би ли се она досјетила,

Не би л' своме брату отказала
ОТКАЗИВАЊЕ, n. bas Intworten, responsatio.
ОТКАЗИВАТИ, казујем, v. impf. antworten, rе-
sponso.

откакотати, коћем, v. pf. 1) кокош јаје, abs
gaffen, clango. 2) жена посаo, mit ber Reen=
digung seiner Arbeit prahlen, opere soluto
gloriari: Hије ни онђе коке која снесе ја-
је, па га ошкакоће.
откілЁ, vide одакле.

откінити се, отканим се, vide оканити се:
Ошкани се царе Сулемане

ОТКАНТАТИ, там, v. pf. т. j. цријева, vide искан

тати.

отклти, очём (откам), v. pf. fertig weben, рег

texo.

ОТКИВАЊЕ, П. 1) bas Cosmieben, defractio, 80-
lutio. 2) bas Dángeln (ber enfe), cum quis
tundendo acuit (falcem foenariam).
ОткÉвати, откивам, v. impf. 1) losfdymieben,
recudo i. e. cudendo defringo, solvo. 2) косу,
dängeln, tundendo acuo.
ОТКИДАК, китка, m. ein abgeriffenes tüd,
ticula defracta, decerpta.
откиДАЊЕ, n. bas breißen, zo deripere.
откидати, откидам, v. impf. abreißen, deripio.
Откинути, нём, v. pf. abreißen, deripio: откн-
нула се лађа.

| ОТКОПАВАТИ, копавам, v. impf. abgraben, tollo fodiendo.

откопати, пам, v. pf. (откопао, откопала)

abgraben, tollo fodiendo.

Òткос, m. das Gras welches mit einem Sensenstreiche abgemäht wird, der Schwaden, striga: покисли откоси; покисло сијено у

откосима.

откосити, откосим, v. pf. abmäßen, demeto, deseco.

ОТКРА́ВИТИ, откравим, v. pf. aufthauen, erwärmen, regelo: чекај док ошкравим ноге (смрзле од зиме).

ОКРА́ВИТИ СЕ, откравим се, v. г. pf. aufthauen,
ermärmt werben, regelor: откравило се мало.
ОТКРАВЉИВАЊЕ, n. vide раскрављивање.
ОТКРАВЉИВАТИ, открављујем, v. impf. vide paс-
крављивати.

ОТКРАВЉИВАТИ СЕ, открављујем се, v. r. impf.
vide раскрављивати се.
ОТКРЕНУТИ, открêнём, v. pf. (у Ц. г.) н. п.
врата, vide ошкринути.

ОТКРЕТАЊЕ, П. (у Ц. г.) baš Deffnen, apertio. par-|ОТКРЕТАТИ, Ӧткрећем, v. impf. (у Ц. г.) враra, öffnen, aperio.

дткитити, тим, v. pf. књигу, (ст.) vide отпнсати, cf. накитити:

[blocks in formation]

Ошкле никад не залази сунце Подигла се једна чета мала Ошклен ми се вазда подизала отклонити СЕ, отклоним се, v. r. pf. weiden, recedo:

[ocr errors]

--

Отклони се од те силе Турске отклопити, отклопам, v. pf. 1) н. п. лонац, abbeđen, detego. 2) н. п. врата, собу, auf= maden, recludo, cf. откључати. ОТКЉУЧА́ВАЊЕ, П. bas Huffdließen, reclusio. ОТКЉУЧА́ВАТИ, кључавам, v. impf.(auffdließen, ОТКЉУЧАТИ, Чам, v. pf. frecludo.

отко (ткање), mebbar (leidt ju meben), facilis

textu: ласно је ткати, кад је ткање ошко. отков, m. vide ков (косни) 2.

ОТКОВАТИ, откујем, v. pf. 1) loff mieben, recudo, demo. 2) косу, abòängeln, tundendo

ехасио.

откопавање, n. bas bgraben, sublatio (fodiendo).

OTKPHBÂHE, n. 1) das Abdecken (des Hauses),

detectio. 2) das Enthüllen, nudatio, detectio. оТКРИВАТИ, откривам, v. pf. abbecen, entbeđen, enthüllen, detego, retego.

ОТКРИТИ, откријем, v. pf. abbecen, entbeđen,
enthüllen, detego, retego.

ОТКРЊити, открњим, v. pf. rerftümmeln, mutilo,
cf. окрњити.
ОТКУД,
ОТКУДА
OTRA, woher? unde?

[ocr errors]

òтKÝ11, m. der Loskauf, die Auslösung, redemptio : Оћеш ли ме пустит' на ошкуие? откупити, откупим, v. pf. Losfaufen, redimo. откупљЁНИК, купљеника, m. ber Cosgefaufte, redemptus.

откупљивање, n. bas losłaufen, Huslöfen, redemptio.

ОТКУПЉИВАТИ, откупљујем, v. impf. IosFaufen,

redimo.

отле,
ОТЛЕН,

Svide одатле:

-

Збори бане, па порани ошлен ОТМАНОВИЋ, m. Stomaner, Otomanus: Треће проси цар Ошмановићу Од Стамбола града бијелога OTMHUA, f. der Mädchenraub, raptus puellae. У Србији су се отимале дјевојке до нашега времена. Млада су момчад врло радо ишла у отмицу, и често су нудили један другога: „Ајде море да ти отмемо ту или ону дјевојку.” У отмицу се нде с оружјем какогод на војску. Кашто отмичари довребају дјевојку код стоке, или кад пође на воду, па је ухвате и одведу ; а кашто ударе на кућу ноћу (као хајдуци), па обију кућу и свежу дјевојачкога оца н

мицу. Црни је Ђорђије био забранио оти. мати дјевојке: издао је заповијест да ће свакога момка за кога отму дјевојку погубити; попа, који вјенча отету дјевојку, обријати (распопитн); кума, дјевера и старог свата шибати, а осталијем отмичарима сваком по 50 батина ударити. Пошто Турци 18/3 године обладају Србијом отмица се опет поврати, али је послије кнез Милош Обреновић судивши неколицини по закону Карађорђијеву истријеби са свијем у подручју својему, а под владом Турском јамачно је и сад у обичају. ӦТМИЧАР, m. ber Mäbdenrauber, raptor puellae, cf. отмица.

дто, отога, vide то:

-

Још к ошо ме триста јањичара С ошим ћемо наше госте частити отоволити, лим, v. pf. berabbangen Laffen, demitto: ошоболио усне; Ошоболио усну

као логовски ам.

отоболити CE, лӥм се, v. r. pf. an etmas berab
bangen, dependeo.

ОТОВАРИТИ, Рӣм, v. pf. ablaben, demo.
отоДЕВЕ ТРАВА, eine Wrtflanze, herbae ge-
nus. Приповиједа се да је кошути у по-
рођају била испала утроба, па пасући ову
траву повратила јој се натраг; а жене је сад
једу кад која има одвише прање (вријеме).
отдич (дтоич), (so eben, kurz vorher, paulo
отдичке (отоичке), (ante, cf. отолич.
оток, отока, m. bie Befdwulft, tumor.
оток, m. (по југоз. кр.) vide острво. cf. отока.
ОТОКА, f. 1) ein Geitenarm eines Stromes,

браћу, док нађу дјевоку и одведу. Кашто
се побију дјевојачка браћа и рођаци с от-
мичарима и буде меса доста: као што је
у Јадру (у селу Клупцима) године 1905
погинуо дјевојчин брат и један отми-
чар; и дјевојку опет нијесу могли отети.
За то отмичари не смију ласно да ударе
на кућу гдје знаду да има много рода у
Дјевојке, а особито гдје је село сложно:
јер и сељаци, како стану пушке пуцати и
учини се буна, спопадне сваки своју пу-
шку па трчи у помоћ. Свему је селу сра-
мота кад се из села отме дјевојка, а от-
инчарима још већа кад се врате јалови.
Кад отмичари докопају дјевојку у руке,
онда је већ не ће оставитн, макар сви из-
гинули; ако ли се дјевојка стане затезати
Н не ће да нде, онда је вуку за косе, и
деру штапом као вола у купусу. Отмичари
не смију ићи с дјевојком момачкој кући: јер
пођу кашто сељаци с родом дјевојачки-
јем за њима у потјеру; него је одведу у
шуму, и тамо је вјенчају у каквој колиби
(пударској или пастирској), или гдје у
шуми. Поп мора вјенчати ако му се и не
ће, јер хоће да га бију. Кад дође потјера
у село, онда ови откуд су отмичари, изн-
ђу преда њих лијепим начином и граде
мир. Ако се тако помире, добро; ако ли
род дјевојачки оде кадији на тужбу, онда
морају доћи и отмичари с дјевојком. Кад
угледа матн дјевојку на мешћеми, а она
се стане бусати рукама у прси, и јаукати:
„Куку мене! ево роба мога.” Кад се поч-
ну судити, кадија најприје пита дјевој-
ку : „Или је сила, или драга воља?" Ако
рече дјевојка да је сила, и да она не ће
с онијем момком живљети ни данас Ни дтолЁ,
сјутра, макар је сву исјекли на комаде,
онда зло по отмичаре: морају лежати у
апсу и плаћати глобу. Ако ли дјевојка ре-
че (као што понајвише бива): „Није сила,
Веће драга воља: ја ћу за њим и у го-
ру и у воду”, онда отмичари даду штогод
кадијн, па се помире с дјевојачкијем родом,
и одведу дјевојку кући те чине свадбу.
Кашто потјера не нашавши отмичара с
дјевојком у селу попали ономе за кога
је дјевојка отета и родбини његовој куће
и остало све што изгорјети може, пак се
најпослије опет помире. Највише се до-
годи те отимају дјевојке кад момак за-
проси дјевојку па му је не даду ; а ка-
што је и не просе (кад знаду да је не ће
дати), него управо отиду и отму, а момак
је није ни видно. Дјевојке отимају понај-
више момчад која немају родитеља, или
ако их нмају, а они их не слушају, него
се скићу којекуда ; а за поштена момка и
од поштена рода слабо ће кад отети дје-
војку, нити ће такови момак отићи у от-

cornu fluminis. 2) грана која из дебла израсте кроз друге гране сама управо, vide одвода.

отолём, (у Херц. и у Ц. г.) vide одатле : отолён,

[ocr errors]

Ајд' ошоле пребијела вило! Ошолем они пођоше Омолен те обрнути грдно Ошолен ми јадан Мујо пође отолич, (у Далм.) vide отонч. отӧн, m. зидине од градића у Далмацијн близу Хрватске границе (не дошав к ријеци Зрмањи).

отТОПИТИ СЕ, отопим се, v. г. р. н. п. снијег, schmelzen, liquefio.

отоплити се, отоплӣ се, v. r. pf. warm werben, tepesco.

ототањити, ототањим, v. pf. jufegen, nidt
aufhören wollen, cessare nolle.

ототолити, ототолим, v. pf. кад жуња у про-
љеће стане тотркати, кажу да говори
Прељи која још није све опрела:
Ошомоли дебело,
Као моје кољено;
Ако ли ћеш и дебље,
Као моје и бедре.

Ово сам ја слушао као мало дијете у|отпиЈÈВАЊЕ, п. (ист.) 1) bas Entgegenfingen,
Тршићу, а послије више нигдје ове рије- wenn einer früher gesungen, responsatio can-
чи нијесам чуо.
tanti. 2) das Absingen, die Auslösung durch
efang, liberatio per cantum.

ОТОЧАЦ, чца, m. варош у Хрватској, eine
Stadt in Kroatien, nomen urbis.
оточити, оточим, v. pf. 1) abzieben (ben Bein),
derivo (vinum). 2) н. п. сјекиру, mit bem
Wegsteine abschleifen, cote acuo.
дточки, ка, ко, von Оточац.
отпад, m. ber 2bfall, defectio.
ОТПАДАЊЕ, П. 1) baš 2bfallen, delapsus. 2) baš
Abfallen, defectio.

ОТПАДАТИ, дам, v. impf. 1) abfallen, decido. 2) fig.
abfallen, deficio.

отпадити, отпадим, v. pf. abfällig maden, facio ut quis deficiat, ut non sit dicto audiens. отпадити се, отпадим се, v. г. pf. abtrûnnig werben, deficio; ошаадио се од посла, (fid entroöhnen).

ОТПАДНИК, m. ber 2bfällige, 26trûnnige, defector, apostata.

ОТПАДНИЦА, f. bie Wbtrünnige, defectrix:

Врат' се натраг, Божја отпаднице ОТПАЂИВАЊЕ, п. 1) bas btrünnig maфen, bie Verführung, seductio. 2) der Abfall, defectio. ОТПАЂИВАТИ, отпађујем, v. impf. abfälig| machen, defectorem reddo, seduco. ОТПАЂИВАТИ СЕ, отпађујем сe, v. r. impf. fällig werden, abfallen, deficio, seducor. ОТПАРАТИ, отпарам, v. pf. abtrennen, wegtren: nen, solvo, separo.

ОТПИЈЕВАТИ, Отпијевам, v. impf. (јуж.) 1) коме, einem ber angefungen, entgegenfingen, respondeo cantanti, excipio cantantem. 2) што, absingen, cantu lucror (wie Orpheus seine Eurybice).

ОТПИЊАЊЕ, П. bas losfdynallen, solutio. ОТПИЊАТИ, њём, v. impf. losfcnallen, solvo. ОТПИРАЊЕ, n. 1) bas lufthun (ber bûre, burd Hinwegräumung des davor Gestellten), apertio. 2) das Entschuldigen auf einen andern, excusatio in alium.

ОТПИРАЊЕ, n. bas Hušrafcen, elutio.
оТПИРАТИ, рêм, v. impf. врата, bie für auf=
thun, aperio.

ОТПИРАТИ, ОТпирам, v. impf. н. п. кошуље,
auswalden, eluo, cf. одапрати.
ОТПИРАТИ СЕ, рêм се, v. r. impf. на кога, fidy
auf einen entschuldigen, crimen rejicio in a-
lium.

отпÉРИТИ, отпирам, v. pf. fid bavon maden,
abscedo (clam vel pulsus).

оТПИРЛАТИ, лӑм, v. pf. megiagen, abigo, cf.

одвитлати.

ab=[ОТПИРНУТИ, отпарнем, v. pf. abblafen, deflo. ОТПИСАТИ, отпишем, v. pf. 1) коме, zurüd=

ОТПАРКИВАЊЕ, n. cf. допаркивање.
ОТПАРКИВАТИ, паркујем, v. impf. cf. допарки-

вати.

òТПАСАТИ, Пашем, v. p. logûrten, discingo. ОТПАСИВАЊЕ, П. vašlogûrten, discinctio, solutio. ОТПАСИВАТИ, Пасујем, v. impf. losgûrten, solvo. дтпасти, паднем, v. pf. 1) пegfallen, decido. 2) vide отрчати:

Пак ошиаде горе уз чардаке

3) ошпао од људи, т. ј. постао зао и не-
ваљао мимо све људе.
OTNÁшITÂHE, n. das Abfasten, Abbüßen durch Fa

ften, cum quis jejunio luit, jejunio redimit.
ОТПАШТАТИ, Отпаштам, v. impf. abfaften, burd
Fasten abbüßen, jejunio redimo.
ӨТПЕВАЊЕ, П. (ист.) vide отпијевање.
ОТПÉВАТИ, отпевам, (ист.) vide отпијевати.
ОТПЕВАТИ, вам, (ист.) vide отпјевати.
ОТПЕЧАТИТИ, тим, v. pf. entfiegeln, demo si-
gnum, resigno.

ОТПЕЧАЋАВАЊЕ, n. b Entfiegeln, sigilli demtio.
ОТПЕЧАЋАВАТИ, отпечаћавам, v. impf, entfie=
geln, resigno, demo sigillum.
отпивање, п. (зап.) vide отпијевање.
отпивати, отпивам, (зап.) vide отпијевати.
отпивати, вам, (зап.) vide отпјевати.
ОТПИЈАЊЕ, П. 1) bas ibtrinfen, delibatio. 2) bas
Abtrinken, pensatio per potum.
отпиЈати, отпијам, v. impf. 1) abtrinfen, delibo
bibendo. 2) abtrinfen, penso bibendo.

schreiben, antworten, rescribo. 2) Kora, einen schriftlich anklagen, accuso quem per litteras. ОТПИСИВАЊЕ, n. bas Burüdfdreiben, responsio, rescriptio.

ОТПИСИВАТИ, писујем, v. impf. antworten, responso.

дтпити, отпијем, v. pf. 1) abtrinfen, debibo, delibo. 2) abtrinken, durch Trinken berichtigen (z. B. eine Schuldforderung), bibendo penso. 3) ben Zoaft erwiebern, propinanti respondeo : Како коме напијеш, онако ће ти номииши; Тридест чаша ошииши здравица ОТПЈЕВАТИ, вам, v. pf. (јуж.) 1) што, abfingen, durch Singen abverdienen, tilgen, cantu pen80. 2) коме, еіnem, ber angefungen, entgegen fingen, respondeo cantanti, excipio cantantem : Пјевај друже, да ти ошијевамо

3) отићи пјевајући, fingeno davongeђen, abeo

[blocks in formation]
« PreviousContinue »