naso.

БРИтва, г. 1) ein Xafфептеffеr, cultеr рlісаtіlіѕ. БРннcТРА, г. (у горњ. прим.) vidе жука. 2) бријаћа бритва, vide бријач.

БРЊА, f. брњаста коза, Зiege bie auf bеr naje БРИтвёнӣ, на, но, н. п. коре, беs Safфептef=

eine Blässe hat, capra maculam habens in sers, cultelli plicatilis. БРИтвётинА, f. augm. . бритва.

БРЊА, т. (ист.) vide брњо. БРИтвиЦА, f. dim. р. бритва.

БРЊАст, а, о, н, п. коњ, коза, mit einer Stäffe БРИтвити, вӣћа, м. р. поље у Брдима, cf. auf der Nase, maculam albam habens in naso.

ВРЊАШ, m (у ц. г.) брњаст коњ, ein Pfers Лужани.

das auf der Nase eine Blässe hat, equus maБРИтвЎРИНА, f. vіdе бритветнна.

culam albam habens in nаsо. Такови је био БРИТКА САВЉА, f. (ст.) fфarffфneisent wie ein

и тако се звао коњ којега је пошљедњи Barbiermesser, acutus:

патријар Српски Василије Бркић послао На десницу н на бришку сабљу —

у Црну Гору маломе БРИЦА, f. (у Бачкој) 1) vidе бритвица. 2) per=

Шћепану на поклон. афtlik für einen Barbierer, tonsor (per con-|БРњEA, f. (у Грбљу) име кози, Зіеgеnnаmе,

nomen caprae indi solitum. temptum).

врх

Ровачки БРЙцкињА, f. (у пјесми) бритка сабља, Зепен: БРЊйк, брњйка, m.

до Требијеша. пиng für einen fbarfen Cabel, acutus gladius:/БРњицо, f. 1) колутић гвозден, н. п. што метну

медвједу на усну кад га воде, баѕ ?aseifen, Тад” брицкиње ђорде поваднше —

pie sluppe, annulus ferreus. 2) (у Боци) БРИЧЕЊЕ, n. vіdе бријање.

Оқrring, inauris, cf. ободац и минђуша. 3) (у БРИчити, бричём, vide бријати.

Далм.) сукња пртена, која се у Боци зове БРИшчит, т. (зап.) vidе брешчић.

брxан. 1) (око Сиња) од платна женска БРК, m. (Пос. брку, pl. брцнн бркови, брка и

дугачка хаљина без рукава управо као у 6pkóbâ)) Knebelbart, cincinnus barbae. 2) (y

Котарима фушшан. Вуковару) оно земље што се увукло у воду.

БРњ0, т. (јуж.) 1) брњаст коњ, vide брњаш. БРКАЊЕ, n. Die Bermirrung, confusio.

2) (у Грбљу) нме јарцу, Зоtѕname, nomen БРКАОНИЦА, f. кад се какав посао побрка, дав Wirrsal, der Wirrwar, tricae.

capro indi solitum.

БРод, брода, т. (р. брод ови) 1) на води оно БРКАТ, а, о, fфnurbartis, barbatus. БРКАТи, бркам, v. impf. in unpronung bringen, мјесто гдје се прелази преко ње, бie Subrt, miscere et turbare.

yadum: Лудим се брод куша; БРКиця, f. eine 2Гrt febr fleiner Sife, pisciculi oj Цетињо водо поносита! genus.

Ти се синоћ криво кунијаше БРКА, f. (gen. pl. бркаља) беr Oturmpfab, да на теби ниђе брода нема palus obliquus: ударнли брке по шанцу.

2),(у Ц. г.) у блату (језеру) мјесто гдје се cf. бркљача.

риба хвата. 3) (у приморју). Офіff, navis, БРК.БАЧА, f. 1) vidе бркља. 2) (у Боцн) од

cf. naha. *) die Stadt Brod in Slawonien, noдрвета као мало муљало на крају од три нан четири рога, чим се мнјеша прга, ка- ВРодарина, г. 1) аѕ Иeberfahrsel, portorium.

БРОДАРИНАf ша, цицвара и скоруп.

2) плата што Bøko, m. der einen großen Schnurbart hat, bar

броду, офіffsels, naulum. batus, cf. бркоња.

ВРодити, дим, v. impf. Waten, vado transire. БРКоњА, m, yidе брко.

БРОТЕЊЕ, n, bas 28aten, vadatio. bÞAOT, m. lager der Schweine, cubile suis.

БРозгвА, f. (у Дубр.) vidе божурак. БЁложЁЊЕ, n. pas Rager ber Офтеine, eubatio [ВРОЈ, бројa, m. bie Зав, питerus.

m. Zabl, numerus (porcorum).

БРОЈАницE, f. pl. vіdе бројенице. БР.ложити, жим, v. impf. т. б. свиње, lagern (БРОЈАч, бројача, т. (у Срнјему) којн вино

(die Schweine), colloco sues, sterno, facio ut граде десеткује (бројећи бразде), Оer 3b= decumbant.

ler, numerator. БРложити ск, жим се, v. г. impr. ji, lagern БРоќници, г. pi. per Xofеntrаnѕ, говarium. с. (von Schweinen), sternor, procumbo.

бројанице, оченашн. БРЊАВ, а, о, (може бити од брбљав) unflus, ведлЁњЕ, n. Das 3%blen, numеrаtiо. stumpfsinnig, stupidus, vaesanus: cbaka je 6a- BPÒJHTH, jûm, v. impf. zählen, numerare.

ба- , јим, . ба брљава (кад се не ће да рече: луда). БРОКУЛЕ, f. pi. (у Дубр.) vide прокуле. БРЊАГА, f. (у ц. г.) bie game, palus, cf. бара, БронзА, f. 1) 23rопје, aes. 2) Fleine Slote pon БРЊАК, брљка, т. (у Хрв.) Set tar, ѕturnus, IsPocКВА, f. Sie &oblrübе unter Ser (Serbe (ro

Bronze 3. B.am Halse der Kühe, tintinnabulum.

rübe, österr. Krautrübe), brassica oleracea naБРЉАЊЕ, p. bas Otübern, perturbatio.

pobrassica Linn. БРЬATи, брљам, v. impf. по чанку прстнма | ВРотЊАК, m. 1) беr рugel porацf sürberrot, ge: нли кашиком преметати, іtübern, turbo.

reßt wird, clivus rubia consitus. 2) Garten БРНБУШКА, f. (у Барањ.) vidе мразовац. dazu, hortus rubia consitus.

men urbis.

се вози

на барци или на

каљужа.

cf. чворак.

vide Броћно.

Ja

за піngere. 92 сіtіngere.

асб

19ga

•дино,

кад гагч ulus ferreu

cf, ободац и мийте газар

брсти
не брсти,

БРЧ, брча, m. (у Боцн) као множина, еіnе grona, m. die Färberröthe, rubia tinctorum BÊYA, f. бре Renge, copia: колика је

путу му броf (нглогово трње). брча војске ! у највећи брч од грожђа, ~ц, Броћанца, m. :

од смокaвa. cf. jек. vaњани припазише Вука,

БРЧАК, чка, m. Bas Geräuf bes 28atensen, ѕоза њим поточ отиснула,

nus aquae cum quis transit :
~оше га на Броћанац равни — Воду газим, за њим брчка нема
act, a, o, von der Farbe der Färberröthe, BPYEHOBA TPÁBA, f. Art Pflanze, herbae genus.
biaceus.

БРЧЕЊЕ, п. баѕ реіфеп, radiatio.
СТЕЊЕ, П.
das Färberrothfärben, tò rubia BPYHHA, f. augm. o. 6pk:

Па обоји те брчине
дтити, hйм, v. impf. fürberretbfärben, rubia | Бёчити, брчим, v. impf. jpeіфеп, radiaге.

БPчит, m. dim. р. брк.
п. кнежина у Љубочкоме каднлуку | BPчиште, н. (у Ц. г.) горња усна гдје расту
у Херцеговини.

Opkobu, Oberlippe wo Schnurbart wächst, re-
ВРСКЎт, брскўта, m. (у Брднма) vide брздица. gio mystacis (labium superius): Брчишше
БесHAT, а, о, н. п. грана, дрво, Laubis, rei му је као пета од цревље.
belaubt, frondosus.

BPYJE NÈPO, n. eine der äußersten (harten)
BỆCT, m, junge Sprossen, frondes.

Schwungfeder, penna nutans, inutilis scriben-
ВестиНА, f. 5) augm. v. брст. 2) (у Дубр.) do. cf. брчни.
POPCHA, FDA a,. imp. befreffen, depasco : Kosa
брсната грана, бав Raub, bеr fаubaweig, frоnѕ. | БРЧКАВИЦА, f. 23eg, bеr poт pielen Regen ober

geschmolzenen Schnee plätsdert, viae lubri-
н. п. шуму, и говеда брсте, а свиња citas et udor. ef. бљечкавица.
него пасе.

BoYKÂBE, n. Plätschern im Wasser, agitatio aquae.
БРУ КЕ., брўжа, f. pl: (у Рисну) дјетиња игра БРЧКАти, кам, v. impf, platfфеrn, sоnitum facio

с новцима у којој се баца новац у таван aqua agitata.
пак се гледа чији је даље или ближе пао БРЧКАТИ, СЕ, кам се, т. г. impf. platfфеrn, aquam

од одређеног мјеста, гirt #interjpiel, ludi circumjicio, agito: брчка се уводи. БРуЈАЊЕ, n. бав биттеп, ѕuѕurrus.

БPчко, кога, п. мала варошица на десном

бријегу Саве (ниже Градишке): v. impf. summen, susurrare: yene Да бн ишлн Брчко поробити,

Далеко је бјежат низа Саву БУКА, f. Офanbe uno &pott, homo aut гея гі. БРчни, на, но, і) н. п. брчно перо, vide брчје dеndа: шути бруко манита, шути!

перо: BPịKAHDE, n, das Auslachen, derisio, risus de re

Како тице јадолико грачу,

Са крила нм брчно перје скаче — БРӯКАТИ СЕ, кам се, v. г. impf. коме, ausla: 2) (у Боци) брчнӣ ручак, деrіng, tennis. феn, rideo : мучи да ти се људи не бру- BPчнути, нем, v. pf. einmal plütfфеrn, sоnitum

edo aqua turbanda.
рус, т. (loc. брусу) 1) Der 2Begtein, cos, lapis | Бишљан, т. бer Sppeu, hedera. cf. брштан.
politorius. Брусом се оштри руком, а тоциљ БРШтан, т. (у Дубр.) vide бршљан.

обрће и на њему се држи оно што се ош- БРШТЕЊЕ, п. сав беfreffen, depastiо.
три, гладилицом се обично оштре косе, али БЎA, f. vіdе буха.
брусом н. п. нож, него с обје стра- БЎAB, о, о, vide бухав.

се бритва оштри на гла- | БЎАВАН, вна, вно, vide бухаван.
дилици (али не на оној којом се косе ош- БЎАВАц, авца, m. vіdе бухавац.
тре него на другој која је за њу). 2) voca- БЎАРА, f. vіdе бухара.
біtо рuro, sensu obscoeno: хоћеш брус, ев вЎ Ач, буйча, т. vіdе бухач.
wird dir nicht gelingen, non proficies: Aaħy my bịBA, f. 1) das Ungeziefer, bestiolae molestae.
брус; добно као чела на брусу.

2) der Krebs (Krankheit), cancer, carcinoma,

ef. живина. 3) (у Рисну) vide oјађелнца. БРӯсити, брусни, v. impf. meben, exacио.

БУБАЛИЦА, f. (у војв.) дјетнња игра, у којој

се буба у леђа, Irt Opieles, lusi genus.

БЎВАло, т. vіdе бубњар.
БРЎШЕЊЕ, n. Ваз 28epen, exacutiо.
БРУШКЕТ, m. (у ц. г.) Jer 28ürfel, talus, cf. | БУБА.o, n. vіdе бубрег.
ц

БУБАЊ, бња, m (pl. бубњи и бубњевн) ) bie

große türkische Trommel, tympanum turciБруцЊАЧА, f. (око Ибра) vidе водијер. ВРХАН, т. (у Боци) сукња пртена, Теіnеnеr un:

cum: Пристао као шийка уз бубањ. 2) (по

zan. Kp.) die Trommel, tympanum, cf. Aoterrod Ser Srauen, vestis genus. ef. брњица.

бош. 3) (у војв.) кош од прућа, којим се БРЦНУти, нём, v. pf. (у Боцв) мало само дохва

рнба хвата, Хrt sifəreufe, nassae genus. тити, аnrührеп, аttіngere, cf. лабрцнути.

пртена, која се у Боци
. Снња) од платна женска

" ва управо као
) бр.
ме јарцу,
т.
ol. бродови) ) на вода
релази преко ње, діе Гифт,

брод куша; поносита! р кунијаше рода нема у (језеру) мјесто гдје се

приморју) Офіff, paris, di Brod in Slawonien, no

genus, ФРУЈАти, јям,

брује у кошници.

aut homine.

кају.

Ueberfahrgeld, portorium.

на барци или на 0, paulam. mpf. waten, vado transire. Waten, vadatio. бр.) vidе божурак.

die Zahl, numerus. ol. vіdе бројенице. сча, т. (у Срнјену) којн вино

тнује (бројећи бразде), per 3ds: tor, 1.pl. der Rosenkranj, rosarium. of

БРУСинА, f. augm. b. брус
БРӯсны, т. dim. в. брус.

ждријеб.

, оченашн. das Zahlen, numeratio. im, v. impr

. záblen, numerar рі. (у Дубр.) vide прокула

Bromje, aes. 2) kleine G.
B. am Halse der Kühe, tintin Cocke von

DON
die Koblrúbe unter der is
Fr. Srautrůbe), brassica o
a Linn.

Cracea na
)
clivus subia consitu
s rubia consitus,

massa:

БУВАЊЕ, n. Sas 3 rommeln, tympani pulsаtiо. А свр њега бугар-кабаницу
БЎБАР, m, који тргује свиленијем бубама, Ber

Скнде с леђа бугар-кабаницу — mit Seidenraupen Handel treibt, qui bomby. BÝTAPCKŪ, Kâ, kó, i) bulgarisch, bulgaricus. 2) (y ces vendit.

прим.) vide свињски, н. п. месо. БЎВАти, бубам, v. impf. ударати у бубањ, вЎГАРЧАД, f. (coll.) junge 23ulgaret, juventus trommeln, pulsare tympanum.

bulgarica. БУБИНА, f. augm. р. буба.

БУГАРЧЕ, чета, п. ein junger Bulgar, Bulgarus БУБИЦА, f. dim. р. буба.

puer. БЎБЛА, f. (у Далм.) као гука, беr RIи треп, БУГАРЧИЦА (Бугарчица), f. dim. Р. Бугарка.

EȘTHJA, f. starke Ausdünstung, exhalatio major. Бублу масла, стрико наша

58A, wenn auch, quamquam (eigentlich so viel БЎ ВНУти, нём, v. pf. mit Setife fblagen, pulso.

als буди, es fer, esto), cf. туд: БУБЊАР, бубњара, m. Ber grоmmeljbläger, tym- Буд си, море, чоу укопао, panista.

Ти нијесн сребро укопао — БУБњАРЕв, а, о, Beg krommelfФligеrѕ, tympi-БУДА, f. (у војв.) polswaaren-Gembib, taberna БувњАРОВ, Гnistae.

vasorum ligneorum. ВӯБЊАЊЕ, n. bas 3 rommeln, tympani pulsatio. |БЎДАК*, m. vіdе трнокоп. БЎ БЊАТА, њам, у. impf. 1) ударати у бубање [БУДАЛА, f. (voc. будало), per sbor, stultus.

trommeln, pulsare tympanum, cf. добоватн. [БУДАЛАСТ, а, о, tbəriot, stultus. 2) бубњају људи, т. б. говоре којешта ја-БУДАЛАш, будалаша, m. tbüriФter Xenjb, hoBHO, öffentlich reden über etwas, rumitare, mo stultus. pererebrescit' fama.

БУ ДАЛАштинА, f. З borbeit, stultitia.

, БУБотя, f. субота ђачка бубота, Орrіф. БУДAЛИНА, f. augm. р. будала.

5. i. Camjtags wirt auf pen tupenten bеrum: [БУДAЛИСАЊЕ, n. баз дитте Xeben obеr ѕрип, getrommelt, Samstag ist der Studenten-Prų: ineptia, sermo stultus. geltag, sabbato caedantur studiosi. Кад сам |БУДАЛиСАти, иншём, v. impf. tbériФt fpreфen, ја у Лозници ншао у школу, био је обичај stulte loqui. cf. будалити. да ђаке у суботу послије подне учитељ |БУдалити, лим, vide будансатн. бије без икаке кривице, само за то што |БУ ДАЉЕЊЕ, П. vіdе будaлисање. је субота: ако је ко онај дан прије подне | БУДАН, дна, дно, (будни, на, но), таф, vigil. нли макар и послије подне био бијен за каку |БУДАц, буца, т. беr frutbahn, gallopavo. cf.

кривицу, то му се ништа није бројило. ћурак, тукац, пуран. БУБОТАК, тка, т. бer Saultflag, pugnus. БЎ ДВА, f. традић и варошнца на мору, иза БУБРЕГ, m. (gen. р. бубрега) Die Stiere, ren : Грбља к југу.

Живи као бубрег у лоју. cf. бубало. БЎД ЗА Што, н. п. купио или продао што, ит БУБРЕЖАК, решка, т. vіdе бубрег.

@pottgels, pretio vilissimo, cf. бесцјење. БУБРЕЖњаци, бубрежњака, т. р. баѕ lіеrеn: БЎди, у пјесми мјесто буд: ftut, caro renum, cf. исјечак.

Буди ли ндеш на војску, БЎ БРЕШчит, m. dim. р. бубрег.

Коме ме младу оставља БЎВӯљ, бубуља, т. (око Будве) vidе облутак. ІвЎДИЈА, f. pie ruthenne, gallina indica. cf. ћуБУБУБИЦА, f. pie Puftel, pustula, cf. чибуљица. ра, Турка, тука, мисирка, пура, пурка. БУГАР, m. 1) (ст.) vide Бугарин :

БУДйм, m. (loe. Будйму) @tact pfen in un: Стаде свата дванаест нљада

gern, Buda. Те гледају коња у Бугара —

БУДЙМАЦ, мца, m. per Ofner, Budensis, BudaПовали се међу ћевојкама

nus. cf. Будимлнја. Те с? отео коња од Бугара

БЎ ДимЙР, т. Этаппӧпате, поmеn viri. 2) (у Боци) vide свињче: убно сам бугара. (вЎДимкА, Г.) біe ofnerin, Budana. 2) (у Босни) БУГАРЕЊЕ, п. 1) бав Зulgarifiren, mutatio in Bulgarum. 2) (у Хрв.) vide запијевање.

бијела бундева, vide пeца. 3) (у Уж. н.)

2rt 2Ipfel, pomi genus, cf. будимлија. БУГАРИЈА, f. т. б. земља, 25ulgaren-gano, Bul-| БудимлиЈА, it eine Irt lepfel, pomi species. garia:

БудимлИЈА, m, vide Будимац. и умири земљу Бугарију

БУдимЊЕ, n. село близу Сјенице код воде БУГАРИН, m. per Bulgare, Bulgarus. BY PAPHTH, pâm, v. impf. 1) zum Bulgaren ma- BYLÜMCKÊ (ByqùmCKÁ), Kâ, KÔ, Ofner-, Budanus, феn, facio esse Bulgaгaт. 3) (у Хрв.) vide ВУдињй, ња, ама јаје, болест, бет Хrut: 2ње,

н. п.

hahn gehörig, gallopavonis. БУГАРИти се, рим се, v. г.

impf. ein 23ulgar(вЎДионик, тив намастирима она даска што werden, fio Bulgarus. BÝTAPKA, 'f. die Bulgarin, Bulgara.

у њу лупају ујутру да се буде калуђерн, бер БЎГАР-КАБАНИЦА, f. (ст.) ein Bulgarenmantel, БУДИСАВ, m, Shanngname, nomen viri. pallium bulgaricum:

БУдити, будим, y, impf. veten, excito.

Вапе.

запијевати.

v.

. wecken,

»dsche —).

мање).

и БуБАРА, f. (у Сријему) vidе жабић.

се зове

oricht, stultus.
Ja, m. thörighter Wien

ѕ bал,

Funrheit, stultitia.

cf. талог.

AÂM ce, v. r. impf. erwachen, пастрме; Ништа није горе од дебела бу

ка нз рђава трупа. m. Winer pon Будва.

БЎКА, f. Bas Bebrule, mugitus. ~4, f. Wine pon Будва :

БУКАВАЦ, бўкавца, т. 1) водени бик, бie Robrне га Будљанке ћевојке

dommel, ardea stellaris Linn. 2) der Aufs Скӣ, кa, кo, von Будва .

wiegler, concitator, cf. бунција. мд сам се родио од мајке,

БУКАГИЈЕ“, f. pl. vіdе путо. сам љепше ћевојке видно,

БЎКАЛиштв, п. мјесто гдје говеда бучу, Ort то сам данас у коло Будљанско wo die Ochsen brüllen, locus ubi mugiunt boves.

кош, m, планина више Загарача и Комана: БЎКАЊА, f. у Лнци једна главица н наврх гаїти ДА, (у војв.) injem, cum (ital. essendo | БУКАЊЕ, п. 1) ба8 Bruden, mugitus. 2) Sas 2Гus:

ње зндине од некаквога градића. ав, f. Der 23efфад, mucor, cf. плијесан (мо- вЎКАРА, f. у Сријему је обичај да се уз ме

einanderwerfen, disjectio. БА, Уже бити да је буђ од плијесни мало сојеће свако вече скупе дјевојке (мале и

велике) и младе (а и од мушкиња дође БУБАВ, а, о, БејФlagen, mucosus. cf. пьеснив. гдјекоје) насред села, па наложе ватру ByБАВИНА, f. augm. р. буђа.

(понајвише од ѓубрета и од сметлишта)

и око ње играју и пјевају; и то
БУБЕЊЕ, n. as 98efen, excitatio.
BÝ3A", f.) ein Getränk aus Kukuruzbrot und

букара или вашришше (ајдемо на бу

кару, пјевају дјеца на букари).
248affet, potio e pane zeae et aqua; Срби по се- БЎКАРЕЊЕ, n. bas 23rähnen, subаtiо.
янма граде бузу особито уз часне посте | БЎКАРИти ск, рим се, v. г. impf. brähnen, subo
од кукурузна хљеба и од воде, а Турци (pon Офweinen): букарн се крмача.

е граде од брашна (чнни ми се од просе-| Букати, бучём, v. impf. ) brunen, mugio. 2) го-
на) па је носе те продају по варошима.
3) н. п. брезова, деr ѕirtenjaft, succus betu-

веда бучу сијено, mit fürmern auseinancer: Tae. 3) вино на дну у бурету, или други

perfen, disjicio: Штого, воно буче, себн

за роге вуче.
TER 04 vera, der Bodensat, sedimentum, BÝKÂY, Gykáva, m. der Brüller, mugitor (vom
ФУЗАЦИЈА”, m, bеr буза-banolet, qui vendit po-| БУКВА, f. (gen. р. буква) 1) Die Вифе, fagus.

Ochsen).
БаддвАн (брадовая), буздована (буздована),
pane zeae.

2) (у Дубр.) некака морска риба, 2rteefifф,

piscis quidam marinus. 3) der Dummkopf, m. eine Art Keule, clavae genus. cf. 6y3qoxan.

stultus, stulta. дуздоХАН, m, vide буздован:

БУКВАН, m. луд или сулудаст човјек, беr уз буздохан гвожђе попнјева

Dummkopf, stultus. рўйн, буйна, т. еіn gropes Suhrmannöpfers, вЎКВАР, m. bas 236-Зиф, abеcedarium. Neklenburger (ein Kärntner), equus vectura- bykBÁPau, pya, m. der ABC-Schüler, puer elerius, jumentum.

menta discens.
БЎНњй, ња, њё, vide бухињн.

БУКвётиНА, f. augm. р. буква.
вуквик, буквика, m. Der Зифепwal, fagetum:

Хајдук чешља кику у буквику

БЎквинА, f. augm. р. буква.
ВУЈАДЊАЧА, f. vide папратњача.
Ван, m. (у Хрв.) некака риба, Хrt SifФ. Бэквив, т. junge Зифе, fagus рагуа.

БЎквица, f. 1) dim p. буква. 2) буков жир,
БуЈАн, јна, јно, beftig, ftürmifф, praeceps, н. п.

die Buchecker, glans fagina. 3) das ABC, eleбујна киша, ФІagregen.

menta. БўкилА, f. четврт стара: Више ваља стар

но букила. У ж. н.)

БЎКЛИЈА“, f. vіdе плоска (понајвише она што BẰJĀBE, n. das Unidwellen, tò intumescere.

носе просци): BẰJATH, jam, v. impf. anschwellen, intumesco. cf.

Не смијем тн прстен приватити, вЎЈАТКА, f. vide папратка.

Ни попити просачку буклију – вузити, jйм, v. impf. cf. пајитн.

вукнути, бӱкнём, v. pf. ) aufтиеп, mugitum ВулЙЦА, f. Xegenbаф, torrenѕ.

edo: букву во, крава. 2) auflореrn, exarBġJYP*, nimm, lange zu, accipe et manduca :

desco: букну ватра. 3) они ће сви букнушу Баба: Бујур Муса Купуса.

на тебе, т. і. скочити, устатн, fik entgegen Турчин: Нека бако и меса.

fegen, opponere ѕе. 4) (у Дубр.) букнула ВӯR, m. (loc. буку, pl. букови) Беr Ort be8 23af=

дјевојка, т. і. узрасла, bеrаnmафfen, ado

lesco.
serfaus, wo das Waffer im Fallen toset, locus
cataractae strepitosus: онђе у буку има! БўкњАЊЕ, n. Sas govern, ardor.

tultus. eu, v. impt. будаантн. Не будaлисати. будансање. дни, на, но), таф, rіgii.

Frutbabn, galloparo. cf. н. зарошица на мору, иза

tionem

пно или продао што, и lissimo, cf. бесцјење. то буд: а војску, остављаш genne, gallina indica. cf. by , мисирка, пура, пурка. Будиму) taot оfen in .

БЎЈАД, f. vide папрат.
БуЈАдина, f. augm. р. бујад.

piscis genus.

БЎЈАЊЕ, n. vіdе бучање.
БЎЈАти, јн, vide бучати.

набујати.

KO

m. der Ofner, Budensis, Bu млија. Nannsname, nomen viri. die Ofnerint, Budana. 2) (y bocha) дева, vide пeца. 3) (у pomi genus, cf. byzúvanja.

eine Art Zepfel, pomi species. m, vide Буднмад. п. село близу Сјенице кое Будимски), кa, кo, Djner:1 Cudanus.

Srut

воде

е, ње, н, д. јаје, болест, rig, gallopavonis.

и, по намастирима она до

ју јутру да се буде ка), ска што
pergefactor

Depa, der
Manniname, nomen v

v. impf weifen, er

Lito.

БЎЊАти, њам, v. impf. Годееп, аrdeo : букња | БЎљУГВАША, т. vіdе буљубаша mit аlen 20ъватра. cf. буктретн.

leitungen. БУков, а, о, Бифеn, faginus.

bịÞYK*, die Schaar, Trupp, turba, turma, cf. БУКОВА, f. adj. мали намастир код Неготина. гомила, крд: буљук говеда. ВУКОВАЦ, буковца, m. 1) дифеnftab, baculus |БУҺУМБАША, m. (у Ц. г.) vide буљугбаша :

faginus. 2) извор у Јадру у Тршніком пољу. Поднже се буљумбаша Мујо —

3) село у Сријему (близу Варадина). БУМБА, f. (у Дубр.) Sincerwort für 23affеr, BÝKOBA1A, f. der Buchenstock, baculus fuginus. aqua ѕеrmоnе infantium, cf. воша. БЎкови, m. pl. планина у Србији између нахије | БУМБАк, бумбака, т. (у Рисну) vide бумбар. Ваљевске и Ужичке:

bÝMBẬP, m. die Hummel, apis terrestris Linn. Beh ајдемо у Букове тврде

byMÁÀPÀbE, n. das dumpfe Sprechen, nach Art Бӯковина, f. баз дифеnbols, lіgnum faginum. des Hummelgemurrs, murmur. БуковнЦА, f. ) источни крај Далмације, нзмеђу | БУМБАРАти, рам, v. impf. Витрf fpreфen, wie

Босне, Хрватске, равнога Котара и Отреса die Hummel summt, mumuro. планине. 2) планина у Херцеговини : БУМБАЧА, f. (у Славонији) vide шпиода. Буковица и Ораовица

БЎмвити, бим, v. impf. (у Дубр.) Winterwort 3) ријека у Дробњацима.

für trinken, bibo sermone infantium. БЎКовиЧАНИН, m. Siner pot Буковица. БЎ МБул*, м. vide славуј : БЎКРЕП, m. 2јиғаrеft, Bucarestinum urbs Va- Два бумбула сву ноћ препјеваше lachiae.

Бун, буна, m. (у Хрв.) vide буника: као да се БЎКТЕти, (ист.) | Tйм, v. impf. Copern, ardео: (

буна назобао. TÂM БЎктити, (зап.)

Aufruhr

. БЎКТЈЕти, (југоз.)) букти ватра. cf. букњати. | БЎНА, f. Mufruђе, ѕеdіtіо.

вЎНА и БЎНИЦА, f. двије в оде у Херцеговини: БУКТЕЊЕ, n. Bas Robern, ardor.

и Буну тн воду прегазила БУКЛЕТи, буктім, јуж.) vidе буктретн. БНАР", бунара (бунара), m. per 25runnen, риБЎКУЉА, f. брдо више села и киселе воде teus, cf. студенац: Није у бунар већ крај Буковика (у Крагујевачкој нахији).

бунара. БЎЛА, f. 1) vide Туркиња. 2) (у Паштр.) деr ІвЎ НАРСки (бунарски), кa, кo, н. п. вода, Зrun: Siegel, sigillum (bulla):

nen: Wasser, aqua puteali s. Црна књига аудоба црно,

БЎНАЦИ БУНИЦА, in per kepenwart: обишао је Црном булом бјеше забулана

бунца и буннцу, pen einem aдaвипреп, unБУЛАЖЊЕЊЕ, п. vіdе бунцање.

dique est vagatus. cf. Буна и Буница. БУ лазнити, бўлазним, vide бунцати,

БЎНГУР, т. (кукурузан нян шеничан) pie БУЛЁТИНА, f. augm. р. була.

Grüße, alica (?). БУЛУМАЋ, булумаһа, m, некакво јело од бра- (БунгӯРАЊЕ, n. Das Grüветаblе, alicatio (?).

БУНГУРАТи, рам, v. impf. Grüge mahlen, crasА. Шта си јео?

sius molo: не може воденица да меље, него Б. Сатримачка и булумаға.

бунгура. БУЛУМЕНТА, f. (у ц. г.) много људи, Офaar, БУнгуРАЦ, бунгурца, т. dim. p. бунгур. turba.

БУНДА, f. (у војв.) Pels, vestis pellicea, cf. ћурак. BÝBEHE, n. das Hervorrecken der Augen, exertio BÝHABBA, f. (pl. gen. bjugês) der Kürbis, eu

curbita melo Linn. БЎЊЕш, т. (у Барањи) vide бaндaр.

БУНДЕВИЦА, f. dim. р. бундева.
БУБИНА, f, yidе cова.
Bỳ.HHOKA, f. (ct.) die die Augen hervorrect, quae

ВУНДЕВски, кa, кo, н. п. цвијет, Жurbi8-23lutbe,

cucurbitarum. exserit oculos:

БУНИЈЕВАЦ, ёвца, m. (у Хрв.) vide Буњевац. Курвнна буљиоко — fbilt bеr frebя беn | БУНИЈЁВКА, f. (у Хрв.) vide Буњевка.

БУНИКА, f. дав зіlјеntrаut, hyoscyamus Linn.: да, о, у кога су очи нзбуљене БЎљоокАст, (велике нспале), mit bеrроrrесt. BЎНИНА, f. Der Bunger, stercus.

Као да се бунике најно. ten Augen, oculis exsertis.

БУнити, буним, v. impf. aufmiegeln, concito.

y БЎЉУБАША“, m. 2Inführee eines бу.љук, dux lur- БУнити се, "бувам се, v. г. impf. jih empéren,

mae, centurio. БУ ЉУБАшин, а, о, без буљубаша, centurionis. вЎник, m. град на дно крбаве (од Удбине

| БЎЉУБАШиниця, f. Die auptmanngfrau, uxor

к сјеверу) под планином Козјаном. БЎЉУБАШИЦА, m. dim's. буљубаша.

БЎНишТАР, m. у ц. г.) који по буништима

( БЎљУВАШовАЊЕ, П. Ваз буљубаша-©ein, cen

kpane, Schimpfwort für einen Dieb, convi. БЎЉУБАШОВАТн, шујем, v. impf. i bin буљу-|

| БЎ Hйіть, п. (у ц. г.) vide буњиште: врана баша, sum centurio,

соко о месу, па обоје на Ђурђевдан излете.

oculorum.

Frosch. БУжоок,

imperium frango.

centurionis.

cium, in furem.

turiatus gestio.

о бунишшу,

a