1 2) Schweinmäkler (in Serbien), proxeneta suarius, cf. калауз. БУРГИЈЦА, f. dim. v. бургија. e somno excitatus, exturbatus. cf. трапови- БӰРЕ, ета, п. баз aß, dolium. cf. каца. јесан. БУРЕНЦЕ, цета, n. dim. . буре. БУНТОВНИК, m. ber Yufrührer, homo seditiosus. БУРЕЊЕ, п.1) vide пишање. 2) vide срђење. Може бити да је ова ријеч постала у наша Бурити, рим, v. impf. (у Дубр.) vide пишати. времена. БУРИТИ СЕ, бурим се, v. r. impf, vide срдити се. БУНЦАЊЕ, П. бas Keven wie aus bem dlafe, БӰРЈАН, m. (у Браничеву) vide апта, somniatio. БЎНЦАТИ, цӑм, v. impf, говорити којешта, као у сну, піе aus bem Odylafe reben, fa= feln, loqui quasi e somno, alucinari : Бунца као баба у болести. cf. трабунити. брой БУНЏИЈА, m. ber Wufmiegler, concitator. Буњак, буњака, m. Das ušebrict, quisquiliae, cf. буниште. БУЊЕВАЦ, ёвца, m. у Бачкој Србин закона |БЎРЛАВ, а, о, н. п. у образу (надувен), einens, fle БУРЛИКАТИ, бўрличём, v. impf. beuleno weiz nen, plorare. БЎРЉАЊЕ, п. баз Serumoublen in fluffigen Din= gen, scrutatio in jusculo. БЎРЉАТИ, љам, v. impf. 1) berummüblen in &lüßigteiten, serutari in jusculo, cf. брљати. 2) бурљају ми цријева, ber Raud Enurrt, crepant intestina, cf. карати се. БУРМА*, f. 1) ein glatter Gingerring, annulus : Просу по њој бурме и прстење 2) draube, cochlea: отвора се на бурму; А што му је пуце под гръоцем, Оно му је од три литре злата, И оно се на бурму отвора БУПАТИ, бўпам, v. impf. (у Перасту) vide БУРМУТ*, m. ber БУЊЕВАЧКИ, ка, ко, bem Буњевац gehörig. dnupftabat, nicotiana sternu вўпило, п. Приповиједа се и пјева да је цару | БУРМУТИЦА, f. bie Žababofe, capsula nicotianae. Лазару кад је први пут дошао напомол| БУРМУЦИЈА*, m. ber dnupftabaffabrifant, venРаваници, зазрео коњ од ње и збацио га ditor nicotianae. са себе и да се је то мјесто од онда прозвало Царево бутило: Ту се зове Царево бупило - И БЎПИТИ, пӥм, v. pf. (у Перасту) vide лу пити. БЎРА, f. ber Sturmminb, procella (ital. bora). Бура се по приморју гдјешто зове и вјешар од краја (т. ј. са земље): Бура гони, враг се жени. БУРА, m. (ист.) vide буро. BYPAB, a, o, klein und großbäuchig, pusillus et ventrosus. agen, venter. БЎРАГ, бурага, m. ber (bier=) БУРГИЈАЊЕ, П. baš ufwiegeln, concitatio. БУРГИЈАШ, бургијаша, m. 1) ein enfd ber iberall Serumfommt, homo circumforaneus. Бурник, m. (у.Ц. г.) vide бурњак. БУРО, m. 1) ber Diwamft, abdominosus, ventro- БУРСА, f. (у Дубр, у граду, а у околини кеса) genus. БУРУНЏУКЛИ*, adj. indecl. von бурунџук: Нема буса ђе не има трупа, 3) (у Дубр.) vide шимшир (ital. bosso). БЎСАЊЕ, n. 1) baš Rebeđen mit Mafen, zo сае-: spite obducere. 2) das buschicht werden, fru ticatio. БУСАЊЕ, n. baš dlagen auf bie 2ruft, planctus. БЎСАТИ, сам, v. impf. mit Mafen bebeđen, caespitem congero. БУСАТИ ск, бӯсам се, v. r. impf. fid auf vie bie ruft fchlagen, plangere: буса се рукама у прси. БЎСАТИ СЕ, сâм се, v. r. impf. bufcidt werben, fid beftauben, fruticare: У дну му се бусало, у сриједи трсало! (кад се напија). БУСЁН, бусена, m. (loc. бусёну) ber Mafen, cаеspes. cf. бусеница. БусЁнит, а, о, н. п. земља, орање, cafenreid), caespitosus. БУСЁНИЦА, f. vide бусен. БЎСЁЊЕ, n. (coll.) ber Rafenbaufe, caespites. БУСНУТИ СЕ, нём се, v. г. pf. fid auf bie нице и Травинка, ein Stabtden in Bošnien. БУСОВНИК, m. брдо у нахији Љешанској (у Црној гори), ein Merg in Montenegro. бут, бўта, m. ber Oberfdenfel, femur. БУТИНА, f. augm. v. бут. БУТИЋ, m. dim. v. бут. БЎТЎРНИЦА, f. vide хапс : стрпали га у бушурницу. БУЋЕЊЕ, n. vide срђење. вуЋи, бўћа, m. pl. (у Рисну) Urt piel, ludi genus: играти на буће. БУЋИТИ СЕ, бућим се, v. r. impf. vide ердити се. БЎЋКА, f. (у Срб.) bie utterrolle, vas ligneum butyro conficiendo. cf. стап. БЎЋКАЛО, п. дрво којим рибари бућкају по води, те маме сомове на удицу, біе Mlump: Eeule, ber lumpftod, pertica piscibus excitandis. БуЋКАЊЕ, f. ба Wlumpen, crepitus. БЎЋКАТИ, Кӑм, v. impf. (ins Baffer) plumpen, кам, crepitum dare: шта буккаш по тој води БўЋнути, нём, v. pf. einen Plump thun, crepitum dare. БУЋОГЛАВ, а, о, (ст.) vom Ropfe ber Gule, epithetum capitis bubonis: Ид одатле сово букоглава БУХА, f. (pl. бухе, буха) ber Glob, pulex. БЎХАВ, а, о, (у Баҷк.) т. ј. хљеб, fфammidt, locker, tener. БЎХАВАН, вна, вно, vide бухав. БЎХАВАЦ, авца, m. бухав хљеб, fdwammidter Laib Brot, panis tener. БЎХАВИЦЕ, f. pl.: У планину насред Бухавица – БУХАРА, f. ber Wrreft, carceres, cf. хапс. Бўхач, бухача, m. бубина (налик на буху), што једе расад купусни, ber lattflob, chermes Linn. Бухињи, ња, њё, н. п. трава, ьет Glob ge= börig, pulicis. БУХОБЕР, m. Приповиједа се да је казао Србин Турчину да се тако зове рак, па ? му га дао, да му купи бухе по соби и ноћу по постељи и т. д. Globfammler (e= nennung des Krebses in der Anekdote). Буцање, n. vide дерање 1. БУЦАТИ, бўцам, vide дерати 1. genus. БУЦОВАН, вна, вно, н. п. нераст (кад се букаре крмаче), brunftig, subans. БУЧА, f. (у дубр.) стаклен округао суд са грлићем горе (ако је овај суд оплетен унаоколо сламом или прућицем, онда се зове дамижана). Бучак, бучака, m. вода у Грбљу. БУЧАЊЕ, п. 1) н. п. главе, bas Dummfein без Kopfes, z. B. vom vorhergegangenen Rausche, torpor capitis (a crapula). 2) das Toben, saevitio. БУЧАТИ, Чӥм, v. impf. 1) bumm fein, turbatus sum, ferveo : и сад ми бучи главе од јучерањег пића; буче уста (н. п. од паприке). 2) toben, saevire: бучи море; Људи кад буче, жене нек муче. БУЧЕ, чета, п. пиле од будије, čas Eruthubn, pullus gallinae indicae. cf. Һуре. БУЧЕВИНА, f. rt faure Wild, oxygala. вучиЋи, бўчића, m. pl. (coll.) junge Erutbuy ner, pulli indici. cf. Һурићи. БУЧКА, f. (у Србији) vide бућка. БУЧНИЦА, f. Gigenname eines Bafferfalls im Be= biete Јадар, Dorf Тршић, а Жеравија, nomen proprium cataractae. вучок, m. (на Корчули) vide сова. БУЏА, f. (у војв.) vide кијача. Буџак*, буџака, m. vide угал. БУЏАЧИЋ, m. dim. v. буџак. БУЏУЉА, f. Rübe mit fleinen Sörnern, fie felbft nicht groß, aber gut, vaccarum genus. БУША, f. (понајвише се говори pl. буше) момчад која се (пред бијеле покладе) обуку у свакојаке рите и метну на образ образину од дрвета, па по селу играју (у Мухачу). cf. уши буши. БУШАВ, a, o, vide трбушаст. БЎШАК, бушака, m. во омален и чврст, као што су по брдима, ein fleiner fefter ds, boum genus. БУШАК, шка, m. (у Сријему) љешник пробушен, кад га црв изједе, murmftidige Safelnuß, nux juglans vermiculosa. БУІНАТ, m. Коњско име, ein ferbename, nomen equo indi solitum: Дај ти мене дорина твојега, Ја ћу тебе бушаша мојега ВУШАТЛИ, (презиме једне породице Турско|БУШАТЛИЈА, га закона у Скадру, од које су бивали ондје везири, за коју се пјева и приповиједа да је од рода Ивана Црнојевића: Пошнље је Скадру на Бојану Ка ономе Бушашли везиру БУШЕЊЕ, n. bas Dobren, terebratio. БЎШИНА, f. 1) ein dimpfwort für figürl. rublen, qufrübren, concito, cf, бургијати. dafe, con-Бўшити, шим, v. pf. кад штогод падне па лупи, ftürzen, mit epolter fallen, corruere. БУШОТИНА, f. јама на дасци, или на дрвету, das Bohrloch, foramen. vicium in oves. 2) (у Дубр.) некака трава, Art Pflanze, herbae genus. Бушити, бўшам, v. impf. boßren, terebrare;| B BA, in, in (ријетко се говорн, н. п.) ва име оца и сина и светога духа; ва истину Божју (говоре попови и калуђери); ва вијек; ва славу и част (кад чате славу, cf. слава). cf. y. ВАБ, m. baš ođen, allectatio: научно свиње, или псе, на ваб, па док се јави, дођу му. ВАБАЦ, вапца, m. тица која се метне да ваби друге тице, кад се хватају, ber Cođvogel, qui allicit. вавити, вӑбим, v. impf. кога, locken (bie hiere), allicio. ВАБЉЕЊЕ, П. bas Cocten, allectio. eblfpeife, cibi e farina parati genus. Неколико листова поспу се сиром, па пошто се савију, онда се испресијецају и кувају. BÄBEK, т. j. в век, (ист.) vide вавијек. ВАВЕСТ, f. (ист.) vide вавијест. ВАВИЈЕК, т.ј. ва вијек, (јуж.) ewig, aeternum: ВАВИЈЕСТ, f. (у Барањ.) ber Degriff, intellectus. Winzermessers, zum Schilfschneiden, scalprum arundini secandae. ef. косијер. вада, f. 1) vide рок. 2) (у Дубр.) жена је на вадити, дим, v. impf. beraušnelmen, promo: ваЂЕВИНА, f. (у Ц. г.) baš. Moraušnehmen, an- cessus cautus. BA! ein Wort Gänse zu treiben, vox agentis anseres. ВӑЗАМ, зма, m. (у Хрв. и у Далм. највише у ВАЗДАКАДЊИ, ња, њё, vide ваздашњи. уранка, а бољег вазданка! ber ganje Zag, ВАВИСТ, f. (зап.) vide вавијест. вÄвољак, вавољка, m. оно што се сваља међу прстима или у устима, ein Rugelden| (von Drot u. b. gl.), baš man zwifden ben Žin: gern dreht, globulus convolutus. ВіВОЉЕЊЕ, п. дas Dreben eines Rügeldens wi schen den Fingern, conglobulatio. ВАВОЉИТИ, Љим, v. impf. ваљати штогод међу ВАЗДАШЊИ, ња, ње, (у Ц. г.) vide свагдашњи. прстима, или у устима, ein Rügelden zwi=|ВАЗДӰх, m. (у Котору) bie Ruft, aër. schen den Fingern drehen, conglobulo. ВАГ, m. (у Јадру) мотка или греда којом се што подиже, ber Sebel, vectis. cf. стријела. ВАГАН, m. 1) мјера житна, ein Setreibemaß, mensura. 2) (у Херц.) чанак, eine böljerne düffel, scutra lignea, ef. здјела: Ђе се свекри котлом бију, | вігнути, вагнём, v. pf. 1) (у војв.) аbwagen, ВАЗЛИ-ТРАВЕ, у загонеци : Ја пођох по сопоту, а стадох на грехоту, позвах мрдељаче: донес'те ми тулеоде, е су дошле вазли-шраве. ВАЗМЕНА СВЕДБА, f. (у Хрв.) баš Dfterlamm, victima paschalis. ВАЗМЕНАЦ, нца, m. (у Хрв.) свијетли понедјељ- ВАЗМЕНӣ, на, нô, Dfter-, paschalis. cf. ускршњи нац. ВАЗýЋА, f. намастир у Босни (може бити да је сад и пуст): И вазу у крај воде Криваје — влиз*, m. Prebiger, paedicator : К нама брже оџе и ваизи ВАИСТИНА, m. Mannšname, nomen viri: Па дозива слугу Ваистину: Ваисшино, моје чедо драго ВJ! у овој загонеци: Вај, вај, ђе је мору вала, f. vide хвала. крај ? BÁJA, f. hyp.. Василија. ВÀЈАТ, вајата, m. vide клијет. cf. спрема. ВÀЈАТСКИ, ка, ко, н. п. врата, Rammer-, Rem= ВАЈДИСАТИ СЕ, ишем се, v. pf. vide вајдиса- ВАЈДИЦА, f. dim. v. вајда, cf. главница. | вӑлі (вӑла̂)!* bei Sott! hercle! ВАЛАА! у пјесми мјесто вала! bei Bott! hercle: Вӑлинка, f. (у војв.) ber Gehler, Wangel, vi- валити, вӑлим, vide хвалити. вӑлити, лим, v. pf. (у војв.) feblen, labor, desum. ВАЈКАДА, adv. {don lange, jam diu: то је вај-| валити се, валим се, vide хвалити се. када било. Вӑлица, f. dim. v. вӑла. ља или факља: А на главу калпак и челенке, ВАЈКАЊЕ, п. 1) bas Entfdulbigen, jemanb nidt | валка, f. у пјесми, ваља да је оно што и вакnach seinem Wunsch bewirthet zu haben, excusatio de coena minus lauta. 2) vide кајање. BÂJKATH CE, Kâм ce, v. r. impf. 1) sich entschul: digen, daß man Jemand nicht nach seinem Wunsch bewirthet, excusare se de coena minus lauta. 2) vide кајати се : вајка се што није узео дјевојку коју су му давали. ВÁКА, m. (ист.) vide Вако. ВАКАВИЦА, f. кад се игра лопте, Urt Ballen=| fpiels, ludi genus. ВАКЉА, f. (у Барањи) од грабовине као нверје| које се пали мјесто луча, Wrt Ridte, luminis| genus. вако, m. hyp. v. Василије. вако, у пјесмама, vide овако: Како не би зелено Вако полегло 'Вако било свакој друзи Која мајке не слушала! вӑко, (у Ц. г. и онуда по прим.) vide већако. корито. ваЛОВИТ, а, о, welenreid, undosus: Тамо даље у црно валовље валпово, п. мала варошица у Славонији. ВАЛПОВШТИНА, f. земља око Валпова, baš Se= biet von Валпово, territorium чой Валпово. Вӑлут, m. (у Далм.) обал камен, као песни ца велики, Eleiner, runber Stein, lapillus teres. ВАЛУТИЦА, f. (у Далм.) један валут, ein feiner runber Stein, lapillus teres: удри га валушицом. ВАЛЏИЈА, m. vide хвалџија. ваљ, ваља, m. (у Хрв.) велики ваљак који се 2)* Kirchengut, bonum ecclesiasticum. ПIрн- носа, и повукавши је преко уста доље низ | ВАЉАЛИЦА, f. vide ваљарица. вал, m. (pl. вали и валови) біе Belle, unda, На брегове вода устанула, А удара вода на валове, ваљан, ваљана, но, mađer, tüdtig, probus, bonus. ef. ваљаст, ваљатан. ВАЉАНИЦЕ, f. pl. (у Ц. г.) дрва што се ва- ВАЉАЊЕ, n. bas Bälzen, volutio. ВАЉАСТ, а, о, (у Ц. г.) vide ваљан. ВАЉАТАН, тна, тно, (у Ц. г.) vide ваљан: Ваљашну му главу откинуо Barbara, S. Barbara. 2) (у Боци) vide варица. 3) у приповијеци: наврела вара од Дундулова Дола. cf. варица. ну кожу (код опанчара), abfleif den, scabere. ВАРАД, m. 1) у пјесми некакав град : До Варада украј мора града ВаљАТИ, ваљам, v. impf. 1) wälzen, voluto. 2) сук-| ВАРАГОВАЊЕ, п. баз 2bfleiden, to scabere. но, malfen, subigo. 3) (у Хрв.) орање, wal=| ВАРАГОВАТИ, гујем, v. impf. стругати излужеgen, eylindro aequare. ВАЉАТИ, Љам, v. impf. 1) werth fein, valere: вала сто дуката, ваља царева града, cf. вриједити. 2) ваља ићи, man muß, oportet; 2) велики Варад, Großmarbein in Ungern. кон ваља, хљебваља, Mferb vonnöthen, 23 rob | BАРАДИН, Варадина, m. Peterwarbein, Petrovavonnöthen, ваљаће то мени, баš merbe (fann) radinum. id brauden, поведи га, ваљаће ти гдје ;| ВАРАДИНАЦ, нца, m. ber Petermarbeiner, Petroваљао ми је много, von Mugen fein, prodesse. varadinensis. Ваљати се, ваљам се, v. г. impf. fid mäljen, volutare se. ВАЉЕ, (у Хрв.) vide одмах. ВАЉЕВАЦ, Вӑљевца, m. Çiner von Ваљево. ВЉЕВО, n. nom. propr. einer Štabt in Serbien: Од онога Ваљенога Ваљева ваљевски, ка, ко, von Ваљево. віљење, n. vide хваљење. ВАЉКОВАСТ, (а, о, као ваљак, walzenförmig, ВАЉУГА, f. (у Ц. г.) vide ваљак. ВАРАДИНКА, f. bie Peterwarbeinerin, Petrovaradi nensis femina: Платно бели Варадинка Мара ВАРАЖДИН, Вараждина, m. „arašvin, Varas- ВАРАЖДИНАЦ, нца, m. 1) човјек из Вараждина. 2)Вараждински бурмут, Marašbiner dnupf= taback. ВАРАЖДИНСКИ, ка, ко, von Вараждин. BAPAK, m. das Rauschgold, Flittergold, bractea aurichalci, cf. козар, клободан, телеј, шик. ВАЉУШКА, f. (öfterr. ber Anöbel), Rlof, globulus BӑРАК, рка, рко, (у Дубр.) што се ласно e farina, pastillas. ВАЉУШКАЊЕ, n. dim v. ваљање. Ништа љепше и красније 5) ван да, außer wenn, nisi, cf. већ ако. ВАНГЕЦ, m. У овој загонеци : Црно, мало, зове се вандец (буха). свари, н. п. сочиво, грах, leidt Fod bar, co- ВАРАКАЊЕ, n. bas Wušweiden, declinatio. Įv. impf. einem auszuweiВАРАКАТИ СЕ, кам се, фен fuden, declino aliquem. ВАРАКЛЁИСАЊЕ, п. дав efleben mit Glittergolb, И дај мени варакли преслицу { ausweiВАРАКНУТИ СЕ, варакнём се, v. r. pf. den, de clino. ВӑРАЛИЦА, f. 2etrüger, fraudator (als Uppont= tion): Латинн су старе варалице БАРАЊЕ, n. a Petrügen, deceptio. ВАНДРША, f. vide ваша. ВАНКА, òraufen, foris. cf. ван. ВАНЦАГА, f. (у Сријему и у Слав.) vide брадва. ВАНЦИКА, f. (у Ц. г.) vide цванцика. ВАПА, f. вода у Србији близу Сјенице, cin Fluß in Serbien, fluvius Serbiae. вапити, вапијем, (у Ц. г.) vide упити. вапно, п. (по зап. кр.) ber Ralf, calx. cf. креч. ВАР, m. (у Србији) н. п. из вара клепати| ВАРВАРА, f. arbara, Barbara, cf. варица. што, т.ј. врло угријати па исклепати,| ВАРВАРИН, Варварина, m. bene an ber Morana die Gluth, die Glühhiße, ardor. bei Сталаћ. BÄP, f. (у Хрв.) bie Sige, fervor: прошла ју је вар (рече се за жену која је у годинама већ превалила). ВАРА, f. 1) (у Боци) света Вара, т. ј. мученица Варвара, која пада 24 Декемврија, t. ВАРВАРИЦА, f. dim. Варвара (Barbara) само у овој пјесми: Варварица вари, А Савица лади, Николица куса. cf. варица, |