Чека сина Параћина, Док јој дође из Рудина, И донесе купу вина. ПАРАЋИНАЦ, нца, m. Einer von Параћин. ПАРАЋИНСКӣ, ка, ко, 1) von. Параћин. 2) (adv.) запалити лулу параћински, т. ј. напунити лулу, па захватити њом ватре и пепела. НАРАЦ, рца, m. ber Aläger, accusator: Нико не може судац и парац, битн. cf. прица. ПАРАЏИЈА, f. (у Сријему) мајстор који другим могућнијим мајсторима на пар ради, ein Meister der für andere Meister stückweise arbeitet, minuscularius. ПАРАЏИК*, m. пређе, т. ј. мотовило пређе, cf. новчић. ПАРАШНИЦА, f. Det öftlid am Einfluffe ber Dri na in bie Bawe. Парашница је од прије била пуста, и није за њу нико ни знао, док је нијесу за времена Карађорђијева населили преко дринци и голи синови, који су из Босне ускакали у Србију, и начинили од ње као малу варошицу ; за то се у новим пјесмама пјева шер Парашница : Трећу пиш’те шеру Парашници, Голом сину Зеки буљубаши — ПАРБА, f. ber treit, Prozeß, lis, cf. парница. | ПАРБИТИ, бим, v. impf. (у Барањи) vide прети. НАРБИТИ СЕ, бим се, v. r. impf. vide прети се. ПАРБЉЕЊЕ, П. bas Prozeffiren, lis. Пӑргіл, наргӑла, m. (у војв.) Perfal (Bergan), pannus Barracanus: Купићу ти, дикице! сукњу од чаргала Паргал дере, јечменицу ждере — HÄPÊHE, n.1) das Wärmen, calefactio. 2) das Degießen mit beißem Baffer, zo calida perfundere. 1 ПАРИЋАТИ, ћам, v. impf. bereiten, paro, cf. 1. ПАРОЖАК, парошка, m. н. п. у вила, Заđe, dens, ramus. ПАРИ, f. pl. (у Ц. г.) на ужету ситне удиЦЕ, које се у води распростру по дну, те се на њих хватају јегуље, Urt Ingel (beim lalfang), hami genus (capiendis anguillis). ПАРИЗЕ, f. pl. у загонеци, ef. пуће. ПАРИЈА (парија), f. 1) (у Сријему) пиле од рабоша. 2) 2b drift, copia, ef. пријепис. ПАРИОНИЦА, f. bas efäß, um bie 23ä[фе zu [au=| gen, vas lixiviarium. ПАРИП, m. 1) (у Србији) ein ge öhnlices Mferb| im Gegensaße des ar, equus vulgaris (nάoinnoҫ?): Кнезовима ате поклањајте, Кметовима осредње париие 2) (у Далм.) сваки коњ, баз Hferb, equus. ПАРИПЧЕ, чета, n. ein junger парип, pullus equi] парип dicti. Пӑрити, рим, v. impf. 1) н. п. ногу, руку, wär= men, calefacio. 2) mit heißem Wasser begießen, calida perfundo, н. п. кошуље, пређу. 3) 0ч, weiden, pasco oculos (aspectu grato). ПРИЋ, m. (у Боци) vide врапчић ПАРИЋ, парића, m. н. п. нема ни парића, dim. b. пара. ПАРИЋАЊЕ, П. bas Weveiten, paratio, ПАРОЈАК, ројка, m. кад се првенац (први рој) оне године ројн, његов се онај рој зове uapojak, der Nachschwarm, examen secundum. ПАРОЈЧЕЊЕ, П. Баз фwarmen bеё првенац, sexamen horni examinis. ПАРОЈЧИТИ СЕ, чӣ се, v. r. impf. fdmarmen (wenn es der uрвенад thut), nachschwärmen, emitto fetum (dicitur de examine horno). ПАРОК, парока, m. (у војв.) ber Pfarrer, рагоchus. cf. поп. ПАРОКИЈА, f. vide нурија. ПАРОТИНА, f. н. п. на лицу, кад се човјек огребе, bie drame, rima, cf. парница. НАРОШЧИЋ, m. 1) dim. v. парог. 2) baš Ente (Zacken, Ust) am Hirschengeweihe, ramus: Дај ми Боже златне роге И сребрне парошчиће ПАРТА, f. : На плећн му иарше изнијела ПАРУСИЈА (парусија), f. bie bödfte Battung ber писанија (аţe von 50 Diafter an ein Alofter, damit es für uns bete), stipendii genus, monachis datum, ut pro me orent. ПАРУСИЈАШ, Парусијаща, m. ber Beber einer парусија, qui dat zagovalav. . ПАРЦОВ, парцова, m. (у Сријему) vide пацов. ПАРЧА, f. (у Ваљеву) vide паљка. ПАРЧЕ*, парчета, n. 1) vide комад. 2) парче пређе, vide параџик. ПАРЧЕНЦЕ, цета, n. dim. v. парче. Пас, псӑ, m. (pl. gen. пáсá) ber unb, canis, cf. кучак. Пас, m. (lос. пáсу, pl. пасови) 4) vide појас: A уз тебе од злата пасове 2) (у Ц.г.) кољено у роду (први пас, дру f ги итд.), Grab ber Merwanbfdaft, gradus: он ПАСМЕНА, f. vide пасмина. је један пас њему ближе, cf. кољено. ПАСАВАЊЕ, n. vide пролажење. ПАСÁВАТИ, пӑсавам, v. impf. (по југоз. кр.) vide пролазити : Не да путом пасаваши с миром ПАСАЊЕ, п. baš umgürten, cinetio. Него га паши стрелама ПАСАТИ, сам, v. pf. (у Ц. г.) пасао овуда, пасало подне, vide проћи: Тудар иаса Мирко војевода ПАСИДРЕНОВИНА, f. vide пасјаковина. пасиЋ, m. dim. v. пас 1. ПАСИШТЕ, n, (у Ц. г.) мјесто гдје стока ПАСМЕЊАЧА, f. bas Gigbanb, forago. HACMO, n. eine bestimmte Anzahl Garnfäden, filo- паспаљ, паспаља, m. ber Müblftaub, pulvis molaris. пасти, паднем, v. pf. fallen, cado. ПАСТИЈЕР, пастијера, m. (у Дубр.) vide па стир. ПАСТИЈЕРКА, f. (у Дубр.) vide пастирка. иа-|ПАСТИР, пастира, m. ber Sirt, pastor, cf. пастијер, чобанин, овчар. ПАСТИРИНА, Е. Sittenloßn, merces pastoris. ПАСЈАКОВИНА, f. bie Kreuzbeere, rhamnus ca- | ПАСТИРКА, f. bie Girtin, femina pascens (oves, vaccas, capras), cf. пастјерица. ПАСТИРСКИ, ка, ко, Sirten-, pastorum. пастиРЧАД, f. (coll.) bie jungen Sirten, pastores juvenes. ПАСТИРЧЕ, чета, n. ber junge Sirt, pastor ju venis. tharticus Linn. cf. пасидреновина. ПАСЈАЛУК, m. bünbide Mosheit, canina malitia: то је његов иасјалук; не може од пасјалука; то је учинио од пасјалука. ПАСЈА НЕДЈЕЉА, f. што слуга служи газду по-| што година изиђе (ваља да се за то тако зове што ради само оно што хоће). Нека- пасти се, пасê се, v. r. impf. т. j. кобила, ін кав газда кад му се слузи наврши година, der Brunst sein, coitum appeto (de equa). исплати га, па му рекне да иде, а кад слу-|ПАСТЈЕРИЦА, f. (у Дубр.) vide пастирка. га дода да му није пасје недјеље одслужно,| ПАСТОРАК, торка, m. ber tieffobn, privignus. он му рекне : „сва ти је година била пасја." | паСТОРКА, f. bie Stieftodter, privigna. NACJAYA, f. der Schädel, Hundskopf (als Schimpf- HACтOPчÂд, f. (coll.) Stiefkinder, privigni. mort), caput (odiose dictum). ПАСТОРЧЕ, чета, n. bas tieffind, privignus, privigna. ПАСЈЕ Ухо, п. (на Његушима) Urt Pflanze, herbae genus. пAcлй, cjâ, cjê, hündisch, caninus. ПАСКВИЦА, f. (У Дубр.)ber Madt{datten, solanum. ПАСТРВА, f. (по југоз. кр.) vide пастрма 1. жи-|ПАСТРМИЦА, f. dim. v. пастрма 1. ПАСТРЊАК, пастрњака, m. bie Paftinate, pa ПАСМА, f. (у Сријему) vide пасмина. ПАСМАРКО, m. дуван, који је врло stinaca. ПАСМАРКОВАЦ, Овца, љут, dimpfwort für ei=| ПАСТРУГА, f. ein Donaufifd, genus piscis. nen zu starken Rauchtabak, convicium in nico-NACтYА, f. die Mausfalle, Rattenfalle, deciputianam acrem. Може бити да је ово и- la, cf. ступица. ме постало од Турака у Босни, који радо пастух, пастуха, m. (особито по југоз, кр.) пуше мек дуван. Кад Србин Србину рек- ber Sengft, admissarius, cf. ајгир, ждријебац. не за љут дуван даје иасмарко, онај му | ПАСТУШАСТ, а, о, т. ј. коњ, vide ајгировит. кашто у шали одговори: „Није, већ иас- пасуљ, пасуља, m. (у војв.) vide грах 1 : ПроMyjo," ђи га се, брате, видиш да му ни име није као у осталијех смокова: пас и уља! Ока-] ни га се брате, тај је сву Босну истурчно (т. ј. истурчили се да не посте и да не једу пасуља. Тако реку кашто у шали ономе који једе пасуљ, а има још каква јела). ПАСУЉИНА, f. augm. v. пасуљ. ПАСУЉИЦА, f. Некакав ситан грах чучавац, eine Zrt Gifolen, phaseoli genus. cf. рогач. ПАТА, f. hyp. v. патка. Патак, тка, m. ber Enterid, anas mas. ПӑТАЛИЦА, f. (у Ц. г.) самарна штица. Пӑтила, f. да нијесам аашила, не би се у сриједу спратила (у приповијеци). пӑтинути, нê, v. pf. н. п. киша, auffören, nadyIaffen, remitto. ПАТИСАК, ска, m. (у Ц. г.) vide престанак: без патнска. ПАТИСАЊЕ, n. ba Palaffen, remissio. ПАТИСАТИ, тишê, v. impf. aufhören, nadlaffen, remitto : иде киша, не чашише. пӑтити, тим, v. impf. 1) leiden, patior: Ко много зна много и паши. 2) zieben (öfterr. gü= geln), educo, alo. ПАТИТИ СЕ, Тӥм се, v. r. impf. 1) fid quälen, crucior. 2) sich vermehren, anwachsen, augeor. ПАТИЦвік, m. (у Сријему) некака жућкаста тичица, 2rt Éleiner Rogel, avis genus. ПАТКА, f. (pl. gen. патака) bie Ente, anas: И пашка на леду посрне. cf. шотка, раца,| пловка. паткин, а, о, ber Ente, anatis. патков, а, о, bes Enterids, anatis maris. ПАТЛИЏАН*, патлиџана, m. 1) модри, біе Gier= pflanje, solanum melongena Linn. 2) црвени, der Liebesapfel, solanum lycopersicum Linn. cf. јабучица. ПАТЊА, f. bie Qual, cruciatus, cf. мука. ПАТОКА, f. ber gauer beim ranntwein, lorea (lora) vini usti. патос, m. (палos) ber Gußboben, pavimentum, cf. тли. ПАТОСАЊЕ, n. bas 2öbmen bes Rimmers, tabularum per cubiculum dispositio. ПАТОСАТИ, тошем, v. impf. u. pf. bas 3immer böomen, tabulas dispono per solum cubiculi. ПАТРГАЊЕ, П. ba Sanbeln, actio. ПАТРГАТИ, гӑм, v. impf. као радити (шрговаwu), banbeln, ago: ја тијем (н. п. чохом) не пашрдам; он с њиме нешто иашрга. ПАТРЕЊЕ, n. bas Gehören, zo pertinere. ПАТРИЈАР, патријара, m. ber Patriard, patriarcha, cf. патријарак. ПАТРИЈАРА, m. vide патријар. ПАТРИЈАРАК, Рка, m. vide патријар. ПАТРИЈАРЕВ,) HIATPHJÁPOB,a, o, des Patriarchen, patriarchae. ПАТРИЈАРСКИ, ка, ко, Patriardens, patriarchalis. ПАТРИЈАРШИЈА, f. baš Patriardat, bie Patriar=| die, sedes patriarchae, cf. паћаршија. Сагради е високе Дечане, Пакаршију више Пећи равне ПÁREA, M. Art Brautschleier, veli genus, cf. naћео, паћело: Одреш'те ми свилене пакеле паЋело, п. (у Сријему) vide паћел. паЋко, ела, m. (у Сријему) vide паћел. пáñи, vide пaħ. ПАЋИЋЕР, m. У загонеци, с. ћићер. пӑУЖИНА, f. bas ešperbrot, merenda (у Срби ји каже се мала ужина). ПАУЗА, f. (у Имоск.) vide пазухо. ПАЎЗНИЦА, f. (у Брдима) vide жнока. пÄўк, m. bіе pinne, aranea. паўков, а, о, ber Špinne, araneae. ПАЎљ, паўља, m. ber Srashalm, graminis her ba: није укосно ни аауља једног сијена. ПАУЉА, f. некака трава, Urt Pflanze, herbae genus. ПАУН, m. 1) ber fau, pavo. 2) Mannname, nomen viri. ПАУНА, f. Grauenname, nomen feminae. ПАЎНИЦА, f. 1) bas Beibden von Hfau, pavo fe mella. 2) Frauenname, nomen feminae. ПАЎНКА, f. Grauername, nomen feminae. паунов, а, о, bes fauen, pavonis. ПАУН-ПЕРО, п. (ст.) т. ј. пауново перо: Паун-иеро прекривила паунчад, f. (coll.) bie jungen Pfauen, pulli pa За клобуком паун-перо иаха до земље пацити, цим, v. pf. füffen, osculor (Rinberwort): иаци Богу (ђаволе). піцов, пацова, m. (у војв.) čie Matte, rattus Linn. cf. стахор. der Schwägerin, maritus sororis uxoris meae, ПАШЁЊЕ, n. ber faule Serud, odor. афа, homo satrapae, cf. пашајлија. Десни јој се иашмаг опузнуо ПАШМАГА*, f. eine Wirt dub, soleae genus, cf. папуча, цревља: Још јој нису ноге за пашмаге С десне ноге пашмагом пӑшник, пашника, m. ber Beibeplag, locus pascuus, cf. пасиште, пашњак. ПАЧАЊЕ, п. баз Einmifden in etmas, baš 2bge-|пашњак, пашњака, m. (у Хрв. и Слав.) vide ben mit etwas, immixtio. ПАЧАРИЗ, m. vide штета, квар. ПАЧАТИ СЕ, Чӑм се, v. impf. у што, id in et= was mischen (mengen), immiscere se, cf. мHјешати се. ПАЧАУРА*, f. ber 2ßafdlappen, lacinia serviens | eluendo, cf. судопера, беспара. ПАЧЕ, чета, n. bie junge Ente, pullus anatis. пӑче, пача, f. pl. bie ulje, gelatum, coagulum, cf. пнтије. ПА́ЧЕ (пӑче), vielmelr, imo. пашник. ПАШЊАЧА, f. (на Тромеђи) од коже као појас ПАШОВАЊЕ, n. bas afdafein, Sperrfden als ПАШОЗАТИ, Пӑшујем, v. impf. id ferrfce als ПАЧЕК, (у Рисну) vide па́че: е пачек! ПАШТРОВИЋ, m. Çiner von Паштровићи. ПАШТРОВКА, f. Gine von Паштровићи. ПАШЧАД, f. (coll.) bie Sunbe, canes. пачити, m. pl. (coll.) bie jungen Enten, pulli] ПАШЧАДИЈА, f. (coll.) baš unbogejudte, canes. anatis. ПАЧИЦА, f. dim. v. патка. ПАЧЈЕ ГЊИЗДО, n. (у Сријему) некака трава, ПАШЧЕ, чета, n. vide псето. А кад био на грлу Пеака ПАША*, m. (pl. gen. паша) ) од два туга пËÄР, пеáрэ, m. vide пехар : (коњска репа), т. ј. заповједник и госпо- Цар узима златан пеар вина дар од једнога града и његове нахије, н.| ПЁВАЛИШТЕ, П. (ист.) vide пјевалиште. п. Зворнички паша, Шабачки и т. д. 2) од| ПЁВАЛО, n. (ист.) vide пјевало. три туга, т. j. везир и господар од чита- пÈВАНКА, f. (ист.) vide пјеванка. вога једног пашалука, гдје има више гра- пЁВАЊЕ, п. (ист.) vide пјевање. дова и нахија, н. п. Босански (или Трав-|ПЁВАТИ, вам, (ист.) vide пјевати. нички) паша, Биоградски, и т. д. NAMA, f. die Weide, pastio, pabulum. ПАШАЈЛИЈА*, ПАШАЛИЈА, m, vide пашинац. ПАШАЛУК*, m. bas Pafdalil, ba Фафаtbum,| satrapia ? ПАШАНАЦ, нца, m. vide пашеног. ПЁВАЦ, вца, m. (ист.) vide пијевац. ПАШЁНОГ, m. женине сестре муж, ber Mann| ПЕВНИЦА, f. (ист.) vide пијевница. певнути, нём, (ист.) vide пјевнути. пед, f. (pl. gen. педи) bie panne, spithama, cf. педа, педаљ : Од мушкијех пуно девет педи ПЕДА, f. vide пед: Свака рана од йеде јуначке педаљ, дља, m. vide пед: Седам рана од седам педаља ПЕДÈВСИЈА, f. само у овој пословици: Вересија педевсија | ПЕЛАГИЈА, f. Frauenname, nomen feminae. ПЕЛАДИЈА, f. пелен, m. ber Bermuth, artemisia absinthium Linn. |ПЕЛЁНА, f. (највише се говори pl. аёлене) die Windeln, fasciae. |ПЕЛЁНАК, нка, m. hyp. v. пелен: Ој пелен иеленче! моје горко цвеће ПЕЛЁНӑш, ленáша, m. ber Bermuthwein, vinum absinthiatum, cf. бермет, пелунија. ПЕЛЕНГАЋЕ, f. pl. вунене подебеле гаће до ниже кољена, које се особито носе по Херцеговини. Пеленгаће се носе и по јужнијем крајевима данашње Србије н. п. у нахији Ужичкој. Од прије су и Црногорци носили пеленгаће, али сад мјесто њих носе плаветне куповне гаће од раше. ПЕЛЕНГИРИ, m. pl. vide пеленгаће. quinquagesi-|ПЕЛЕНГРИЈА, у загонеци, cf. пендуле. пёлеш, пелёша, m. (у Сријему) vide перчин. пЕЛИВАН*, ливана, m. 1) ber eiltänger, funambulus. 2) у пјесмама додаје се коњу: И изводи пеливан-ђогина пеливански, ка, ко, eiltånzers, funambulo ПÈДЕПСАТИ СЕ, педепшём се, v. r. impf. (у mus. ПЕДЕСЕТОРО, Mnjabl von fünfzig, quinquaginta. пÈик, m. ber Gilbote, cursor: На наперци пашини аеици Дваа Пеја и Пејака, И пет дјевојака néjo, m. Mannsname, nomen viri (von Пerap verkürzt). ПЁК, m. 1) Flug in ber Пожаревачка нахија. 2) die Gegend dieses Flusses. ПЕКА, f. 1) од гвожђа као црепуља, еіпе фale rum: Одно си вазда аеливански ПЕЛИВЈА, f. (у прим.) vide пеливој: А кроз пеливје злаћене — - Прођох драгој мимо двор von Eifen, bie erhigt über ben lait Rufuruz-|ПЕЛИВОЈЕ, n. vide пелнвој: brots gelegt wird, um ihn schneller zu vers ПЕКА, f. распечено дијете, vide маза. Ма се снаа обзираше На братино пеливоје, На мајчино сјетовање ПЕКАРИНА, f. 2äderlohn, quod debetur pistori | пелинов, a, o, albei, salviae officinalis : pro re pinsenda. ПЕКАРНИЦА, f. bas Madhaus (ber 3äderlaben), NIÈKÂPOB, a, o, des Bäckers, pistoris. ПЁКНА, f. (у Грбљу) прасица што се коље ПЕКСИЈАН, пексијана, m. тако зову Хришћа- |