Page images
PDF
EPUB

Чека сина Параћина,

HLAPNHATH, hâm, v. impf. bereiten, paro, cf. Док јој дође из Рудина,

спремати, готовити : идонесе купу вина.

Мало сам нм паривала дара ПАРАЋйҢАЦ, нца, m. Siner pon Параћин. ПАРИЦА, f. dim, v, пара. ПАРАҡйнскӣ, кa, кo, 1) pon Параћнн. 2) (adv.) ПАРлог, т. еіn реrwаbеlоftеr einberg, vinea

запалити лулу шараћински, т. б. напунити neglecta. мулу, па захватити њом ватре и пепела. |ПАРЛожЁЊЕ, m. Bas Berwayrlofen peg 23einberg8, ПАРАЦ, рца, m. Ser &lger, accusator: Нико neglectio vineae.

не може судац и парац битн. cf. прица. ПАРЛожити, жим, v. impf. Bеn 28einberg perПАРАЦИЈА, . (у Сријему) мајстор који другим nachläffigen, negligo vineam.

могућнијим мајсторима на цар ради, ein ПАРНИЦА, f. ) ein Зид бев аuffфneisensen Ref= Meister der für andere Meister stückweise ar: sers, cultri dividentis linea. 2) der Prozeß, lis, beitet, minuscularius.

cf. парба. ПАРАцик“, т. пређе, т. б. мотовило пређе, сг. | ПАРНИЧАР, m. Ser Projeffiret, litium amans. новчић.

ПАРНУти, парнём, у. pf. einen Зug thun mit TIÀPÂUIHKUA, f. Ort östlich am Einflusse der Dri- dem Uufschneidemesser, duco, cultrum dividen

na in pie Dame. Парашница је од прије би- tem, cf. цртарнути. ла пуста, и није за њу нико ни знао, док | ПАРЊАК, парњака, m, (у војв.) он је његов је нијесу за времена Карађорђијева насе- парњак или : они су парњаци, т. . јединлили преко дринци и голи синови, који јех су, година, cf. врсник.

, су из Босне ускакали у Србију, и начинн- ПАРОг, m. ein Otect mit einem Kafen (un k. 2. ли од ње као малу варошицу ; за то се у Farrenkraut damit nach Hause zu tragen), baновим пјесмама пјева шер Парашница : culus uncinatus. Трећу пиш'те шеру Парашници, ПАРОЖАК, парошка, m. н. п. у вила, Засе, Голом сину Зеки буљубаши

dens, ramus. ПАРВА, f. Der Otreit, Projep, lis, cf. парница. [пAPOJAK, ројка, т. кад се првенац (први рој) ПАРБИти, бйм, v. impf. (у Барањи) vide прeти. оне године роjи, његов се онај рој зове НАРБИти се, бим се, v.r. impf. vіdе прети се. наројак, беr Таффwarm, examen secunПАРБЉЕЊЕ, П. Вав Projeffiren, lis.

dum. ПАРГал, наргала, т. (у војв.) Perfal (Bergan), ПАРОЈчвЊЕ, п. Зав офwarmen бев ирвенац, pannus Barracanus :

examen horni examinis. Купићу ти, дикице! сукњу од шаргала- ПАРОЈчити сь, чӣ се, v. e. impf. fфwärmen Паргал дере, јечменицу ждере

(wenn es der upbenay thut), nachschwärmen, HAPÊbE, n. 1) das Wärmen, calefactio. 2) das emitto fetum (dicitur de examine horno). Begießen mit heißem Wasser, rò calida perfun- HÀPÔK, napóka, m. (y Boje.) der Pfarrer, paro

m (војв. dere.

chus. cf. поп.. ПАРИ, f. pl. (у Ц. г.) на ужету ситне удице, ПАРОКИЈА, f. vіdе нурија.

које се у води распростру по дну, те се на ПАРОТИНА, f. н. п. на лицу, кад се човјек оHHX XBarajyl jery.be, Urt Angel (beim Lal- гребе, бie Офтате, rima, cf. парница.

fang), hami genus (capiendis anguillis). НАРОшчит, m. ) dim. D. парог. 2) баѕ nbe ПАРИзE, f. р. у загонеци, ef. пуће. ,

(Zacken, Aft) am Hirschengeweibe, ramus: ПАРИЈА (парија), f. 1) (у Сријему) пиле од ра- Дај мн Боже златне роге

боша. 2) Льјфrift, copia, cf. пријепнс. и сребрне варошчиће ПАРИониЦА, f. Bas Befäp, um bie 23&fфе 3u lau | ПАРТА, f.: gen, vas lixiviarium.

На плећи му иарше взнијела ПАРИп, m. 1) (у Србији) ein gewöhnliфеѕ Рfers | ПАРУСИЈА (парусија), f. Die biфite Battung per

im Gegensaße des ar, equus vulgaris (nágin- niacahuja (Gabe von 50 Piaster an ein Kloster, под?):

damit es für uns bete), stipendii genus, moКнезовима ате поклањајте,

.nachis datum, ut pro me orent. Кметовима осредње шариае

ПАРУСИЈАш, парусијаща, m. See Geber einer 2) (у Далм.) сваки коњ, баѕ Рfert, equus. парусија, qui dat пapovalay. ПАРИпчE, чета, т. еіn junger парип, pullus equi| ПАРЦов, парцова, m. (у Сријему) vide пацов. парип dicti.

ПАРЧА, f. (у. Ваљеву) vide паљка.
ПАРИти, рим, v. impf. 1) н. п. ногу, руку, mär: ПАРЧЕ“, парчета, п. 1) vide комад. 2) парче

men, calefacio. 2) mit beißem Waffer begießen, пређе, vide парацик.
calida реrfundo, н. п. кошуље, пређу. 3) о-| ПАРЧЁнцв, цета, п. dim. в. парче.

Yu, weiden, pasco oculos (aspectu grato). NAC, ncả, m. (pl. gen. nácâ) der Hund, canis, ПАРИs, m. (у Боци) vidе врапчић.

ef. кучак. ПАРИт, парића, м. н. п. нема ни парића, dim. піс, т.. (loc. пасу, pl. пасови) 1) vidе појас: б. пара.

А уз тебе од злата часове ПАРИТАЊЕ, p. Bas Bereiten, pаrаtіо,

2) (у ц.г.) кољено у роду (први пас, дру

[ocr errors]
[ocr errors]

TH ATA.), Grad der Verwandschaft, gradus: OnACMEHA, f. vide macmaha.

је један пас њему ближе, cf. кољено. пAcМЕЊАЧА, f. бав Sigbano, fоrаgо. ПАСАВАЊЕ, n. vіdе пролажење.

пасминА, f. (у Славон.) бie Race, genus, seПАСАВАTи, пасавам, v. impf. (по југоз. кр.) vі. men : добре пасмине овца, cf. врста, сој, dе пролазити:

багра, Фајта, пасма. Не да путом пасаваши с миром HTÀCMO, n. eine bestimmte Anzahl Garnfäden, filoПАСАмцE, п. din. b. пасмо.

rum numеruѕ. Мало пасмо има 20 чисаони. TÀCÂBE, n. das umgürten, cinetio.

ца (једна чисаоница има з жице), а велипасАст, а, о, н. п. japaц, свињче, т. б. бије- ко 40. Ја се сад не опомињем гдје сам прило преко сриједе, еіnеn wеipen Otreif am

је чуо да у пасму има по оволико чисаоннLeibe (wie einen Gürtel) habend, notam (qua- ца; у Боци пасмо има 7 чисаоница, у Сриsi zonae) habens. cf. nojacact.

јему у великом пасму има 100 чисаоница пACATи, пашём, v. impf. итдürten, cingo : а у маломе 10. Још је мање одређено коНего га таши стрелама

лико се пасама меће у мотовило нли у ПАСАти, сам, v. pf. (у Ц. г.) пасао овуда, па- парче пређе, преида у Сријему кажу да сало подне, vidе проћи:

се меће највише з пасама, cf. новчић. Тудар паса Мирко војевода

Пісовнӣ шЙПАК, m. (у ц.г.) који је пола киПАСАТИ СЕ, сам се, y.r. impf. беза шта, еtmав ceo, Art Granatapfel, mali granati genus.

entbehren können, (fr. se passer), renuncio. Пісом, н. п. вду говеда пасом, weiteno, раПАСАТӣ, фа, ће, 1) н. п, земља, поље, Beibe-, scendo. pascaus. 2) н. п. канш, т. б. којим се опа- паспAь, паспаља, m. Ser Ruhftаць, pulvis

ј cyje, der Gurtriement, lorum ad cingendum. molaris. пісвиЦА, f. vіdе пасквица.

пасти, паднём, v. pf. falen, cado. TÁCÊKE, n. das Weiden, pastio.

Пасти, пасём, v. impf. Weiben, pasco. пAcиДРЕНовина, f. vіdе пасјаковина. пастиЈЕР, пастнјера, m. (у Дубр.) vide паПАсинА, f. augm, p. пас я.

стир. TICHE, m. dim. 0. nâc 1.

ПастиЈЕРКА, f. (у Дубр.) vide пастирка. пасиштв, п, (у ц. г.) мјесто гдје стока иа- пастЙР, пастира, т. беr birt, pastor, cf. паce, der Weideplaß, locus pascuus.

стијер, чобанин, овчар. TIACJAK, m. der Hundsdrec, stercus caninum. IACTİPHHA, f. Hirtenlohn, merces pastoris. TIÀCJAKOBHAA, f. die Kreuzbeere, rhamnus ca- HÀCTẬPKA, f. die Hirtin, femina pascens (oves, , f

ПАСТИРКАf, thаrtісus Linn. cf. пасидреновина.

vaccas, caргas), cf. пастерица. ITACJÀAYK, m. hündische Bosheit, canina malitia: nÀCTẬPCKû, Kâ, kô, Şirten-, pastorum.

то је његов aacјалук; не може од па-ПАСТИРЧад, f. (coll.) бie jungen pіrten, pastocјалука; то је учинно од пacјалука. res juvenes. після нЕДЈЕЉА, f.

, што слуга служи газду по- пастЙРЧЕ, чета, п. Беr junge birt, pastor juшто година изнђе (ваља да се за то тако venis. зове што ради само оно што хоће). Нека-пісти ск, пісё се, v. г. impf. т.

ј. кобила, іn кав газда кад му се случи наврши година, der Brunst sein, coitum appeto (de equa). исплати га, па му рекне да иде, а кад слу-ПАСТЈЁРИЦА, f. (у Дубр.) vide пастирка. га дода да му није пасје недјеље одслужно, пастОРАК, торка, m. Sеr Otieffon, privignos. он му рекне : „сва ти је година била

пасја.” |пістӧРКА, f. Die Otieftobter, privigna. TÀCJATA, F. der Schädel, Hundskopf (als Schimpf- HÀCTOPYAA, f. (coll.) Stiefkinder, privigni. wort), caput (odiose dictum).

ПастӦРЧЕ, чeтa, n. as Otіеffіnѕ, рrіvіgnus, післӣ ӯхо, п. (на Његушнма) 2rt plange, her- privigna. bae genus.

ПАСТРВА, f. (по југоз, кр.) vide пастрма 1. TACJÀ, cja, cje, hündisch, caninus.

HÀCTPMA, f. 1) die Forelle, fario, trutta. 3) H. II, Післӣ cТРИц, т. vіdе бадаљ 1.

козја, овчја, geräифеrte Siege oбer Офaf, сапасквицА, f. (у Дубр.)беr natfфаttеn, solanum. pra fumo durata. Піски, mie ein puno, more canis: Паски жи- пAcTPМицо, f. dim. . пастрма 1. Вио, паски умрьо.

ПАСТРМКА, f. vіdе пастрма 1. пAcМА, f. (у Сријему) vide пасмина. ПАСТРњак, пастрњака, т. bie Watinate, рапасмАРКО,

т. дуван, који је врло stinaca. пAcМАРковац, двца, љут, Офimpfwort für ei: пAcТРУГА, f. ein Donaufifф, genus pisciв.

nen zu starken Rauchtabak, conviciam in nico-MÀCTydba, f. die Mausfalle, Rattenfalle, deciputiapam acгет. Може бити да је ово la, cf. ступица.

постало од Турака у Босни, који радо пастӯх, пастуха, m. (особито по југоз, кр.) у ше

мек дуван. Кад Србин Србину рек- беr pengft, admissarius, cf. ајнр, ждријебац. не за љут дуван да је цасмарко, онај му пACTЎШАСТ, а, о, т.ј. коњ, vidе ајгаровит. кашто, у шали одговори: „Није, већ аас- ПАСУ», пасуља, mm. (у војв.) vidе грах 1 : Промо.

ћи га се, брате, видиш да му ни име није

Me

res.

[ocr errors]
[ocr errors]

.

као у осталнјех смокова: пас и уља! Ока-| патрити, рйм, v. impf. (у прим, око Ријеке) ни га се брате, тај је сву Босну истурчно geрӧren, pertinere: коме то иашри (чије (т. ј. нстурчили се да не посте и да не је. је то)? То пашри мени (то је моје). ду пасуља. Тако реку кашто ушали оно- пATPљ, m, per Baumitrunt, stipes.

ме која једе пасуљ, а има још каква јела). ПАТРОЛА, f. Die Patrouіlе, сirсitоrеѕ militaПАСӯљИНА, f. augm. ъ, пасуљ. ПАСЎљица, f. некакав, ситан грах чучавац, ПАТРблити, патролём, y, impf. patrouiliren,

eine Art Fisolen, phaseoli genus. cf.poray. circaeo. пkТА, f. hyp. р. патка.

ПАТРдлиЦА, f. т. ј. шајка или ораннца, бав NÁTAK, Tka, m. der Enteridy, anas mas.

Patrouille-Schiff, navis circitores portans. патллица, f. (у ц. г.) самарна штица. ПАТРОЂЕЊЕ, п. баѕ Pattouiliren, circuitiо. патнал, г. да нијесам аашила, не би се у ПАТУЦА, f. (у Сријему) некака риба, у које сриједу спратила (у приповијеци).

је трбух изнутра црн, бес паfenfifф, ©фnei: ПАтинути, не, v. pf. н. п. киша, aufbürеп, паф: perff, cyprinus nasus. lassen, remitto.

TÂT, adj. indecl. rein, sauber, purus, cf. nah, ПАтиСАК, cка, т. (у ц, г.) vide престанак : чист. без патиска.

ПАТАРШИЈА, f. vіdе патријаршија : ПАтисањк, п. бав Пафlaffеr, rеmiѕѕiо.

Саградніше високе Дечане, DIÀTHCATH, tamê, v. impf. aufhören, nachlaffen, . ,

Пакаршију више Пећи равне remitto: нде киша, не вашише.

náren, m. Art Brautschleier, veli genus, cf. naHATHTH, TÂM, v. impf. 1) leiden, patior: Ko mho фео, паћело:

го зна много и ааши. 2) зieben (@ftert, gu- Одреш'те мн свилене забеле geln), educo, alo.

| ПАТЁло, п. (у Сријему) vide паћел. пітити се, тим се, т. г. impf. 1) ji, quélen, пітво, ела, m. (у Сријему) vide паћел.

crucior. 2) sich vermehren, anwachsen, au- Áru, vide naħ. geor.

ПАТИМЕР, т. у загонеци, cf, ћићер. патицBPK, m. (у Сријему) некака жућкаста ПлужинА, f. Bas Beвperbrot, mеrеndа (у Срби

тичнца, Irt Eleiner Bogel, avis genus. ји каже се мала ужина). пітKA, f. (рі. gen. патака) дie Ente, anas : и паузА, f. (у Имоск.) vide пазухо. пашка на леду посрне. cf. шотка, раца, ПАУЗница, f. (у Брдима) vidе жнока.

NAĴK, m. die Spinne, aranea. паткин, а, о, беr &nte, аnаtis.

ПАЎКов, а, о, беr pinne, araneae. TLÁTKOB, a, o, des Enterichs, anatis maris. ПАЎ», паўља, т. дer Braвalm, graminis herПАТРИЦАн*, патлиџана, m. 1) модри, бie Sier- ba: није укосно ни пауља једног сијена.

pflange, solanum melongena Linn. 2) црвени, пAyљА, f. некака трава, 2rt Pflanie, herbae der Liebesapfel, solanum lycopersicum Linn. genus. cf. јабучица.

Ayh, m. 1) der Pfau, pavo. 2) Mannsname, no. ПАТњА, f. бie Oual, cruciatus, cf. мука.

men viri. NATOKA, f. der lauer beim Branntwein, lorea (lo- myha, f. Frauenname, nomen feminae. ra) vini usti.

ПАЎНити, m. pl. vіdе паунчад: naroc, m. (rctos) der Fußboden, pavimentum, Пасла Маре пауниће

и бијеле голубиће — ПАтосања, n. Bas 236kmen Sев Зіmmеrѕ, tabu- ПАЎНица, f. ) Sag 23eibфеn von Pfau, pavo felarum per cubiculum dispositio.

mella. 2) Frauenname, nomen feminae. ПАтосАти, тошёи, v. impf. и. pf. бав Зіmmer ПАЎНКА, f. Seauenname, nomen feminae.

bödmen, tabulas dispono per solum cubiculi. GÀYHOB, a, 0, des Pfauen, pavonis. ПАТРГАЊЕ, П. даѕ panoein, actio.

ПАУН-ПЕРО, п. (ст.) т. б. пауново перо: ПАТРГАти, гам, v. impf. као радити (шргова- Паун-аеро прекривила

ши), Баnbeln, ago: ја тијем (н. п. чохом) | Паунчад, f. (coll.) бie jungen Pfauen, pulli pa

не пашргам; он с њиме нешто иашрга. NÀTPÊHE, n. das Gebören, rò pertinere. | ПАЎНЧЕ, паўнчета, п. ein junger Pfau, pullus paПАТРИЈАР, патријара, m. Ber Patriar, patri

vonis. archa, cf. патријарак.

ПАучинА, f. Bаѕ рinеngеwеbe, tela araneae. ПАТРИЈАРА, m, vide патријар.

ПАучљив, а, о, н. п. xљеб, во бріпngеmебе, ПАТРИЈАРАК, pкa, m, vide патријар. ПАТРИЈАРЕв,

На крај, мобо, на крају је торба, IIATPHJÁPOB, a, 0, des Patriarchen, patriarchae.

o. ,

и у торби ваучљива проја — ПАТРИЈАРСкӣ, кa, кo, Patriarфеn, patriarcha- пAyША, г. 8rauenname, nomen feminae. lis.

ПАФТА", f. (pl. па+те) 1) vidе карика. 2) пафПАТРИЈАРШИЈА, f. Das Patriarat, bie Patriar: та женска, или што свештеници опасују фie, sedes patriarchae, cf. паћаршија. кад служе, cf.

, нафте.

Пловка,

cf. Tли.

vonum.

araneosus :

пошто

пашник.

TAO'TÀ.IHJA", f. die Flinte mit vielen Ringen, der Schwägerin, maritus sororis uxoris meae, telum apulatum :

с. пашанац. У крилу му лежи нафшалија

HÁWIÊBE, n. der faule Geruch, odor. ПАФТЕ, f. pl. vіdе тканице.

ПАшин, а, о, беѕ Рафа, ѕаtrарае. НАФТИЦА, f. dim. р. пафта.

ПАшинАЦ, инца, m. einer von Sen Reuten дев TÁXÂbE, n. das Abblasen, Abstäuben, excussio, Фајфа, homo satrapae, cf. пашајлија. deflatio.

пашиниЦА, f. Die Srаи бев Фајфа, uxor satrарае. ПАХАти, пашём, v. impf. 8. 2. xљеб, wegbla: ПАШински, кa, кo, Tafфа-, passarum.

fen, abitäuben, deflo, exeutio pulverem, cf. | пішнти, шим, v. impf. (у Сријему) fФlagen пахати.

(dem Geruche nach), faul riechen, suboleo, cf. ПАХАти, пахам, v. impf. 1) погачу перушком, тукнути, заударати.

се извади из ватре, abftäцвеn, ab: ПАШМАГ, m, vide пашмага :
blasen, excutio pulverem, deflo. 2) (v. neutr.) Десни јој се пашмаг опузнуо
flattern, fluitare:

QALUMATA*, f. eine Art Sdub, soleae genus, cf. naЗа клобуком паун-перо паха до земље пуча, превља : пацити, цим, v. pf. fuffen, osculor (Rinterwort): Још јој нису ноге за пашмаге иаци Богу (ђаволе).

с десне ноге пашмагом пацов, пацова, т. (у војв.) Sie Xatte, rattus |пішник, пашника, т. бer 2Beiseplap, locus Lion, cf. стахор.

pascuus, cf. пасиште, пашњак. ПАЧАЊЕ, n. Baw finmifфеn іn еtmas, Sag 216 ge: пашњак, пашњака, т. (у Хрв, и Слав.) vide

ben mit etwas, immixtio. ЛАЧАРИз, т. vіdе штета, квар.

ПАЊАЧА, f. (на Тромеђи) од коже као појас ПАЧАТИ СЕ, чам се, v. impf. у штo, jih in eta спријед, гдје се задијевају мале пушке и

was mischen (mengen), immiscere se, cf. mu- HOX, eine Art Waffenschärpe, zona armis conјешати се.

dеndis. cf. силај. NÀYAYPA*, f. der Waschlappen, lacinia serviens OTADIÓBAHE, n. das Paschasein, Herrschen als еluendo, cf. судопера, беспара.

Pascha, imperium satrapae. ПАЧЕ, чета, т. дie junge Snte, pulluѕ аnаtis. ПАшдзАти, пашујем, v. impf. іф Беrrfфе als NÀYE, vâyâ, f. pl. die Sulze, gelatum, coagulum, Pascha, impero, sum satrapa. cf. питије.

HAMTÊHE, n. das Bemühen, attentio. ПічE (паче), piecmebr, imo.

Партити ск, тим се, v. . impf. fit Rube ПАЧЕк, (у Рисну) vide пaчe: e пачек !

geben, attendo. HIÁYÊHE, n. das Schaden, rò nocere.

ПАuTPoвия, m. Winer von Паштровићи. пачити, чи, v. impf. (у Лици) коме што, fфа: ПАШТРовити, т. pl. као кнежина између мо

деп, noeeo : пачи ми вино, cf. Уднти. ра и Црне Горе, од Будве до нахије ПАчињак, т. кавез у ком се патке затворају, Барске. cf. Паштројевићи. der Entenstall, anatum stabulum.

паштедвKA, f. Gine pon Паштровићи. пічнcТА НЕДЈЕЉА, f. Der Лаф-чиста-©опntags паштровски, кa, кo, porn Паштровићн.

(23офе), hebdomas аltеrа quadrаgеѕimae. ef. | ПАШТРОЈЕвити, т. pl. vide Паштровићи. безимена недјеља.

ETÀLUYAA, f. (coll.) die Hunde, canes. ПАчити, т. р. (coll.) дie jungen &nten, pulli | ПАШЧАдилЈА, f. (coll.) баѕ риповдезйфte, canes. anatis.

ПАшче, чета, п. vіdе псето. ПАчиЦА, f. dim, b. патка.

ПашчЙЊЕ, n. coll. pоп пашче. ПАЧЈЕ гњйздо, т. (у Срнјему) некака трава, пEAR, m. : die Ochsenjunge, anchusa officinalis.

А кад био на грлу Пеака пічJй, чја, чје, &nten, anatinus.

ПЕАНА, cf. шипер-пеана. т. (р. gen. паша) ) од два туга пEAP, пеарз, т. vіdе пехар : (коњска репа), т. ј. заповедник и госпо- Цар узима златан иеар вана дар од једнога града и његове нахије, н. | ПЁВАЛиштв, п. (ист.) vidе пјевалиште. п. Зворнички паша, Шабачки и т. д. 2) од пЁВАЛО, п. (ист.) vidе пјевало. три туга, т. і. везир и господар од чита-| ПЁВАНКА, f. (ист.) vidе пјеванка. вога једног пашалука, гдје има више гра- ПЁВАЊЕ, n. (ист.) vidе пјевање. дова н нахија, н. п. Босански (нли Трав-ПЕВАти, вам, (ист.) vidе пјевати. нички) паша, Биоградски, и т. д.

ПЁВАЦ, вца, т. (нст.) vidе пијевац. HÀNLA, f. die Weide, pastio, pabulum.

ПЕВАч, певача, m, (нст.) vidе пјевач. ПАЦІ АЈЛИЈА“,

{m. IIANL À AUJA, m, vide пашинац.

пввічув, а, о, (нст.) vidе пјевачев,

ПЕВАчица, f. (ист.) vidе пјевачица. ПА I Алук", m. bas pafфаlіt, bas Pafфаtбит, ПЕВАчиця, г. (ист.) vidе пјевачица.

sa trapia? ПА АНАц, нца, m. vіdе пашеног.

ПёвиДРУГ, m. (нст.) vidе пјевидpyг.

пЌвица, f. (ист.) vidе пјевица. ЛАП ќног, т. женнне сестре муж, bеr оrаnn / ПЕвница, г. (нст.) vidе пијевница.

ПАША*,

и по

mus.

rum :

пёвНУТИ, нём, (ист.) vidе пјевнути.

JHÈKCHH", indecl. der Unreine, paganus, cf. noПЕВУШЁње, т. dim. р. певање.

ган, нечист. ПЕвӯшити, певӯшим, dim. р. певати. ПЁЛА, f. hyp.) ПЕвчин, m. dim. v. певац.

TIEMÀTHJA, f. Frauenname, nomen feminae. ПЁГА, f. (ист.) vide пjега.

ПЕЛАДИЈА, f., ПЁГАВ, а, о, (нст.) vide пjегав.

LÈAEH, m. der Wermuth, artemisia absinthium ПЁГАВИЦА, f. (нст.) vide пjегавица.

Linn. пёгдст, а, о, (нст.) vide пjегаст.

ПЕЛЁНА, f. (највише се говори pl. иелене) пїд, f. (pl. gen, педӣ) бie браппе, ѕріthama, die Windeln, fasciae. ef. педа, педаљ:

ПЕЛЁНАК, нка, m. hyp. р. пелен: Од мушкијех пуно девет педи

Ој пелен зеленче ! моје горко цвеће ПЕДА, f. vіdе пед:

NEJËHÂN, neháma, m. der Wermuthwein, viСвака рана од йеде јуначке

num absinthiatum, cf. бермет, пелунија. ПЁДА», дља, m. vіdе пед:

ЕлЁНГАТЕ, f. р. вунене подебеле гаће до Седам рана од седам педаља

ниже кољена, које се особито носе по ПЕдёвсИЈА, f. само у овој пословици: Вере- Херцеговини. Пеленгаће се носе сија педевсија

јужнијем крајевима данашње Србије н. п. ПЁдепCATи cЕ, пёдепшём се, v. r. impf. (у у нахији Ужичкој. Од прије су и Црногор

Рисну) fіф plagen, cruciari, cf. мучити се. ци носили пеленгаће, али сад мјесто њих DEAÈCÊt, fünfzig, quinquaginta.

носе плаветне куповне гаће од раше. ПЕДЁcЁТЕРО, vidе педесеторо.

пеленгйРИ, m. pl. vіdе пеленгаће. ПЕДЁсётӣ, та, то, деr funfiigfte, quinquаgеѕi- ПЕЛЁНГРИЈА, у загонеци, cf. пендуле.

Влеш, пелёша, т. (у Сријему) vidе перчин.

m NEAÈCÊ TOPO, Anzahl von fünfzig, quinquaginta. NEANBAH*, Anbána, m. 1) der Seiltänzer, funam. ПЁдиЦА, f. (понајвише pl. пёдице) као мале bulus. 2) у пјесмама додаје се коњу:

округле шаре н. п. по марами какој, беr и изводи пеливан-ђогина Tüpfel, punctum.

пеливански, ка, кӧ, Оeiltängers, fanambuloNÈHK, m. der Eilbote, cursor: На наперци пашини иеици

Одно си вазда веливански TIĚJAK, m. Mannsname, nomen viri.

ПЁлЙВЈА, f. (у прим.) vide пеливој: ПЕЈЕЈЕЈА, у припјеву:

Што ми се крадом не краде Дваа Пеја и Пејака,

Кроз оне луге зелене и два Пејереја

А кроз веливје злаћене и пет дјевојака

Пёливоу, т. (у примор.) беt Barten, hоrtus, néJo, m. Mannsname, nomen viri (von IIerap cf. перивој: verkürzt).

Прођох драгој мимо двор ПЁк, m. 1) Slup in per Пожаревачка нахија. Проз зелени пеливој 2) die Gegend dieses Flusses.

Кад ћевојка руже бере ПЁКА, f. 1) од гвожђа као црепуља, еіnе фale У свој иеливој

von Eisen, die erhißt über den laib Kukuruz. DÈAHBOJE, n. vide nenhBoj: brots gelegt wird, um ihn schneller zu vers Mа се снаа обзираше Баtеп, vas pistorium, cf. саксија. 2) (у

На бабове б'jеле дворе, Дубр.) бie Borge, cara, cf. брига.

На братино иеливоје, пёкА, г. распечено дијете, vidе маза.

На мајчино сјетовање ПЁКАР, m. Ser 23ädter, pistor.

пѣлин, m. (у ц. г.) vidе жалфија. TIEKÀPAHA, f. Bäckerlohn, quod debetur pistori KÈAHHOB, a, o, Salbei-, salviae officinalis : pro re pinsenda.

У рудинн иелиновој пЁКАРНИЦА, f. Bas Bathaus (ber Saterlasen), пёлинxОР, m. (у Ц. г.): officina pistoria.

Крож лијепи аелинхор TÊKÂPOB, a, o, des Bäders, pistoris.

ПЕловдJ, m, vide пеливој: ПЁКАРСки, кa, кo, Bäter-, pistorius.

Прођох драгој мимо двор NÈKME3*, m. der Syrup (von Birnen, Zepfeln Проз зелени пеловој 1. а.), syrupus.

ПЕЛУНИЈА, f. vіdе пеленаш. ПЁКНА, f. (у Грбљу) прасица што се коље |пEљЕШАЦ, шца, т. palbinjel Sabiоncеllо. за Божић, cf. божура.

|ёмвв*, indecl. vіdе лијепа, љепотица : ПЕксИЈАн, пексијана, m. тако зову Хришћа- Протужнға иембе Амша —

ни у Србији и у Босни Турчина, и значи пЁНА, f. (ист.) vide пjена. aozan, ber Unreine, paganus.

ПЕндѓљќЊЕ, n. Sag Enberfфwаnten, incessas ПЕксИЈАнски, кa, кo, beinifф, paganicus. vacillans. TÈKCHMET*, m. der Zwieback, panis bis coctus, NEHAÈDHTH, ÂM, V. impf. einherwackeln, incedo panis nauticus.

gressu vacillante.

[ocr errors]
[ocr errors]

« PreviousContinue »