Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

ПЕндо, у овој загонець:

има као пепео). 2) засторак на парноници, Пендо висн, аендо жја,

на који се метне пепео и сипа вода, Дfфеn= Пендо аендо лаура.

tu). 3) (у ц. г.) eine 2rt giftigfter ©Фlangen, ПќндУЛЕ, y, овој загонеци : Пендуме пе- serpentis genus. ленгрија, пусто поље Романија.

ПЕПќЉУХА, f. (у Дубр.) vide пепељуша. ПЁНЁзи, f. р. (у Рату ниже Дубр.). Sag Bel, пепвљУНІА, f. (у Дубр.) јфenbrübel, puella pecunia, cf. новци, динари.

favillae plena, cf. лужница пепелужница. ПЁнити, ним, (нст.) vidе пјенити.

ПЕЛЕО, ела, m. Sіе 2јфе, cinis, cf. луг. ПЁнити се, ним се, (нст.) vidе пјенити се. пЁРА, m. 1)(ист.) vide Перо. 2) һур. р. перчин. ПЁНТРАТИ СЕ, рам се, v. г. impf, vide пења- пЁРА, f. (у Дубр.) vide Петрија. Ta ce (schimpflich).

ПЕРАЕВИНА, f. оно што остаје на перајици ПЁнути, пёнём, (нст.) (у Сријему) vide пн- кад се перјају повјесма, cf. редити,

јехнути: не ћеш аенуши кад те ударим. ПЕРАНЦА, f. Slаф$raufe, pеctеn linarius: 1) веПЕНУШЕЊЕ, n. dim. р. пењење.

лика од гвожђа. 2) мала од свињске иераје. ПЕНУшити ск, пенӯшим се, dim. р, пенити се. ПЕРАЈА, f.kie Autgratborften Seg Офwеіnеѕ, ѕеПЕНЦЕ, щета, п. (у војв.) Ser Cinfag Sex balben tae dorsi.

Соblе am Офube, calcei reparatio quaedam : ПЕРАЈНЦА, f. vіdе перанца. подај (чизме) чизмару, нека удари шен- ПЕРАНИЦА, f. (у Барањи и у Сријему) vide чеша.

пераевина. ПЕнуввиш, пенцевиша, m. eine erki@tete Opei | пЁРАСТ, m, nom, propr. einer Otast in Bocche fe, cibus fictus: Би ли мало ченцевиша ?

di Cattaro: пїнцEP*, m. bag enter, fenestra, cf. прозор. Те је шаље Рисну и Перасау ПЕнцЁРАШ, пенцeрaшa, m. (у Сријему) ме- пЁРАШкӣ, кa, кo, pot Пераст: То се зна,

ни је пенџераш онај сусјед којега пенце- ка” и Перашком колачу. ри од куће гледе у моје пенџере, беr gе. ПЁРАШкињА, f. ein Brauengimmer pon Пераст. genber wohnense тафbat, cujuѕ domus е ПЁРАштанин, т. (рі. Пераштани) Siner pon regione meae est.

Пераст. ПЕНЦЕРИs, m. dim. E, пенџер.

ПЕРАШТАНКА, f. vide Перашкиња. ПkњАЊЕ, n. petbal, D, пењати и, пењати се. HEPBÁÊHE, n, das Verbrämen, praetexere. пkЊАти, пёњём, v. impf. D) кога, іn Sie sübе пЁРВаз", m. (од хаљине) Die bräme, limbus.

beben, elevo. 2) коња, баѕ оf lаng binsen ПЕРВізити, первазим, v. impf. н. п. хаљину, auf per 28iefе. 3) чадор, quffраппеn, tendo. cf. verbrämen, praetexo.

ПЕРГАТОРИЈА, f. у загонеци, cf. зовути бати. ПЕЊАТА СЕ, пёњем се, v. г. impf. 1) fteigen, ПЁРДА, f. (у Рисну) vide преграда, пријебој.

ascendo, cf. пети се. 2) нешто му се пење пЁРДА, f. (у Ц. г.) per ОФleier, velamen : Мет

за вратом, аифbreфen, erumpo, cf. испети се. нули му перду на очи, cf. вео. пkЊАЧА, f. (ист.) vidе пјењача.

ПЕРДАШЕЊЕ, n. Das 2ufsieben (bes Sell8), eruПЕЊЕЊЕ, p. (ист.) vidе пјењење.

gatio pellis. ПЕПЕЉАВ, а, о, mit fфе bеftreut, cineribus | ПЕРДішити, пердашим, v. impf. т. ј. кожу, conspersus.

aufziehen, erugo. ПЕПЕЉАВА СРИЈЁДА, f. Difфеrmіttwоф, dies cine. ПЁРДЕ”, дета, п. (am Xefonangbopen). rum sacrorum.

ПЁРДЕ, f. р. (у Новом саду) 25ettpоrbang (eis ПЕПЕЉАВити, вим, v. impf. dfфеrn, in cineribus ner Wöchnerin), das Bettbehänge, plagula. voluto.

ПЕРЕ, f. (у Дубр.) vide Пера. ПЕППЕЉАК, љка, т. (у Срнјему) онај прашак | ПЕРИвоз, т. (у Дубр) Garten, hоrtus, cf. пе.

н. н. на шљнвама и на грожђу, деr Xeif, pul- ливој. yisculus, cf, машак.

ПЕРИло, п. мјесто гдје се перу кошуље (на ПЕПЁљак, пепељака, m. (у Црмн.) озидано Bogu), die Waschstätte, locus ubi lavant.

мјесто украј куће гдје се у црнједњи под пЁРИБА, f. vіdе праља. сачем xљеб пече.

| ПЕРИЉАЦ, љца, m. праљин муж (по намаПЕПЁљАР, пепељара, m. 2efфеrеr, 2фenbren: стирима и по прњаворима Фрушкогорским), ner (Pottaschieder).

der Waschmann Wäscher, Mann der Wäsche NELLÈ.DACT, a, o, aschenfärbig, cinericius. rin, maritus lotricis. MĒNEDÊHE, n. das Zeschern, zò cineribus con- NÈPHHA, f. das Federbett, culcita plumea. spergi.

ПЕРИоница, f. по великијем кућама она соба ПЕПЁљињАК, m. мјесто гдје се пепео проси- нли зграда гдје се иеру кошуље, бав na, locus projiciendis cineribus,

Waschhaus, aedificium linteis lavandis. пёпкњити cЕ, љим се, v. г. impf. (у Дубр.) ПЕРИЦА, m. dim. D. Перо,

sich äschern, cineribus conspergi (ha neneda- HÈPHILIA, m. Mannsname, nomen viri. ву, сриједу).

HEPHWÁHU, m. pl. Urt weiblichen Kopfpuges, ПЕПЕљУГА, Г. 5) дивља лобода (јер по аншуnatus quidan capitis :

3

пети,

[ocr errors]

or

[ocr errors]

0Њвина.

Једна глава, девет серишана

DÈPỘT, f. (coll.) 1) das Gefieder, ferstreute Federn, TLÈPJAHÛK, m. (ct.) ) der einen Federbusch trägt, pennae, plumae sparsae, cf, перушина. 2) у juvenis cristatus:

глави, фuppen, furfures, cf. прхут. Момче иерјаниче!

ПЕРУТАЊЕ, n. Das usraufen per Severn, evulНе стој, не погледај

sio pennarum. 2) сад се у Црној горн зову тако момци (ПЕРУТАТи, там, v. impf. abraufen, pennas еvеllo, владике Црногорскога.

cf. перуљати. ПЁРЈАница, f. Der Xeberbufф, crista.

ПЕРУТАЦ, руца, m. 2rt AusfФlas (Etema). ПЕРЈАНИштво, п. (у Ц.г.) бie 2Burse eineв пер-пEРУЖИЦА, f. 3) вода која извире под Повијаник, munos tої перјаник:

јом и око једнога сахата саставши се с А соколу Дамјановић Мирку

Обоштицом (која оданде до свога врела Њему дао дуго перјанишшво

нема ни колико Перућица) зове се Зеша. пЌРЈАЊЕ, p. 1) бав Raufen bed Sladjes, pectina- Онамо се приповиједа да Перућица ова

tio lini. 2) die Flucht barhaupt, fuga nudo capite. извире негдје у Никшићима, па у Сливњу ПЕРЈАТАН, тна, тно, (у пјесми) Беfiebert, pen- понире и испод Повије онамо опет истјеnatus:

че, али нијесам могао дознати како се зоКрило златно и перјашно

ве у Никшићима од извора до понора. У NÈPJATH, jám, v. impf. 1) den Flachs raufen, pe, ,

прољеће кад се топе cњегови, а кашто ctino linum. 2) barhaupt flieben, fagio nudo и љети кад удутотеже велике кише, заcapite: перја преко поља.

гуши јој се понор те у Сливњу постане NÊPJE, n. (coll.) 1) die Federn, pinnae, plumae. велико језеро. 2) ријека која тече нз ко

2) (у Боци) vidе лишће, н, п. од зеља, ку- ма, и саставши се у Хасу с Врмошом оданпуса, траве, cf. перо:

де се зове Мим. Просу се бисер по перја

ПЕРУШАЊЕ, p. vide перутање. Не куп'те бисер по перја

ПЕРУЩАТи, шам, vide

перутати. пЁРНАТ, а, о, vide пeрни :

ПЕРУшинА, f. 3) vide перут 1, 2) (у Хрв.) vide Мој аернаши од сунашца штите пİPHй, на, но, н. п. буздован, mit пера per: ЁРУшиниЦА, f. (у Дубр.) dim. р. перушина. feben, umbonibus (?) praeditus.

иќРУшин, т. 1) зидине од старога градића TIỀPO, n. (pl. gen. népa) 1) die Feder, penna: и код њих село у равноме Котару између

Лако као аеро. 2) пера у рибе, бie Sloffen, Задра и Скрадина. 2) село са зидинама од Slopfetern, pinnae. 3) (у Дубр. ну Боци) лист, старога градића у Хрватској у оточкој н. п. од зеља, руже, Зlatt, folium (по ово- регементи. Људи кршћани у овоме селу ме се и по другијем крајевима говори ие- рекоше ми за ове зидине да је прије 600 ро мука):

година био „Српски град”, по том ТурПак довaти једно иеро карте

ски, а пошто су Турци (прије 170 година) 4) десна (оштра) страна ураоника. 5) у истјерани, он опустио и опао ; за владања путу, ѕереr, elater, cf. штенци. 6) (р. пёра, Турскога у овоме је селу било људи и Турпёра) на буздовану, бie bеrроrraдeпрen Be= скога закона, од којијех гдјекоји нијесу gen an der Keule, umbones clavae.

хтели с Турцима ићи, него остали на своПЁРО, m, (јуж.) һур. р. Петар.

јијем баштинама и прешли у Римски запЁРоњА, p. ein Офjenname, nomen bovi indi solitum.

ПЁРУШКА, f. per kepermifФ, Зереrlappen, ala absПЕРдњИКА, f. (у Дубр.) Cypergras, cyperos. tersoria, ПЁРПЕРА, f. некакав мали новац, art mйпје, пЁРУшчица, f. dim. E, перушка. numi genus (intonvoov).

пЁРЦЕ, п. dim. .

перо. ПЕРСонд, f. (у војводству по варошнма) ріе пЁРЧйн, перчйна, т. vide коса 3, кнка. Person, persona:

ПЕРчиния, m. dim. р. перчин. Обрвице вреде каменице,

ПЕРШУН, m. 1) Peterilie, apium petroselinum Чарне очи Пеште и Будима,

Linn, cf. петрусин. 2) дивљи першун, Кипр: А аерсона града Варадина —

petersilie, aethusa cynapium, пЁРУКА, f. (у Дубр.) бie Perrute, capillamen- пЌСАК, cкa, m. (ист.) vidе пијесак. tum.

пECйлански, ка, кӧ, (у Ц. г.) vide пeкcијански: ПЕРЎљања, n. Bas Rupfen, velliсаtiо.

Од велике силе иесијанске ПЕРЎЊАти, љам, v. impf. rupfen, evello, cf. пе-пӯсковниЦА, f. (у војв.) pie DanybuФfe, thеса рутати:

arenaria. Ласно ти је тице иеруљаши,

пkcКУЉА, f. (нст.) vidе пјескуља. Но је чука орлушнне старе

пEcКУША, f. (нст.) vidе пјескуша. ПЕРУНИКА, f. 1) bie Офwertlilie, iris germani-| пЁСМА, f. (ист.) vidе пјесма.

ea Linn, cf. богнша, мачиц. 2) ein Srauen: I пёсмиЦА, f. dim. , песма. name, nomen feminae.

ПЁСниЦА, f. Sie Saut, pngnus, cf. пест.

кон.

пёст, f. (у Грбљу) vide песница: Ко што о иу брадве доњи крај: 6) (у Сријему) у чизчем, баба оцесии.

и ме што је око пете, дав Serienleser. пEcТА, f. у загонеци.

| Пётици, петика, m. pl. (у Паштр.) некаква ПЁстозӰБ, m, vidе кесізуб.

acra no thjeny, Art Ausschlag, pustularum ПЁТ, funf, quinque.

genus, cf. петићи. Diéta, f. (pl. nêre) die Ferse, calx.

ПЁТКА, f. 3) і. 4. петак: нaудила му млада пеПЁТак, петака, т. дer Sunfer, . і. 1) ein @tut Tka (der Freitag nach dem Neumond). 2) die

von fünf Para's (der österr. Siebner), numus beil Petta, cf. Параскевија. 3) некака црква :
quinarius. 2) ein Pferd von fünf Jahren, equus У Призрену цркву свету Пешку
quimus, quinquennis. '

NIÈTKAHA, f. Frauenname, nomen feminae..
TÈTÁK, m. Mannsname, nomen viri. cf. Xepak. TĒTKO, m. Mannsname, nomen viri.
ПЁТАК, тка, т. 5) Ser Sreitas, dies Veneris. 2) Ser | пёткоВАЧА, f. vіdе петковица 1.

Fasttag, im Gegensag von mpcak, dies jejunii. TÉTKOBHÚA, f. 1) die Faste zu Ehren der heili ПЕТАвињА, f. 1) vide петорка. 2) eine @tute Petka, jejunium S. Parascevae (dauert eine von fünf Jahren, equa quinquennis.

ЭЗофе). 2) намастир у Србији (под ЦеnЁТАО, тла, т. (ист.) vidе пијетао.

pom), Name eines Klosters in Serbien, monaПЁТАР, Пётра (Петра), m. Peter, Petrus. sterium Serbiae. 3) мали намастирић у ФрушПЕТАР, тра, т. (у Ц. г.) горе под кровом у кој горн (код Шишатовца).

сваке зграде, гдје нема тавана од дасака, пётковиЧАнин, т. (pl. Петковнчани) калунего је н. п. од љесе (доље је под, више фер из Петковице. пода петар, а под подом коноба, а у Бр- птковички, кa, кӧ, боп Петковица. дима изба): Бе је баба Руга? Ето је у кош Пётлин, т. dim. E, петао. на пешар.

ПЁтлов, а, о, (ист.) vidе пијетлов. ПЁТЕ, f. pl. (у Спљету и по другијем онуда ва-| ПётловА КРЁСТА, f. (у Сријему) bеr papnena

рошнма) од косе као мали самарић, што kamm, rhinanthus crista galli Linn. жене и дјевојке носе остраг поврх врата. | ПётљА, f. See Teftering, fibulae orbis,

in

quem Гдјекоје ово оплету од своје косе, али их unculus inseritur; не држи му вешља, er највише начини само за себе, па о пантљи- wagt es nicht, non audet: TBPAE detisé ; cnaци која дође изнад чела објеси по врату. бе вещље. Наоколо се забоду сребрне неле, а у сри- ПЕТљАНАЦ, нца, m. (у Хрв.) као лажа, беr једн се види као крпа, од свиле или од че- Lügner, Ränkemacher, fallaciarum machinator. та другога, у млади црвена, а у дјевојака петљАНИЈА, t. (у Рисну) 1) бie Xinte, fallaciae. највише модра, 2rt &opfpup, ornatus ca

2) unnüßes Geschwäg, nugae: Ileanahuja pitis.

купус не зачиња. ПЕТЕЉЕв, а, о, у вагонеци: Подиже се пе- пETљАНИЦА, f. vіdе петљарица.

шељева војска, те оћера по леду говеда пќтЉАЊЕ, т. ) баѕ pefteln, fibulatio. 2) Bas кад ми беше у ќнту вшеница (чини мн Flicken und Pfusden (im Leben), vita misera. се прсти кад се њима задржава у карлици 3) vide бунцање.

скорупа млнјеко се саљева у котао). ПЕТљАРАц, рца, m. vіdе петљанац. ПЕТЕЉКА, f. (pl. gen, пәтељака) н. п. од треш- ПЕТАРИЈА, f. ein Pfufфеrleben, vita miѕега, be, der Stiel, stilus pomi.

inepta. пїТЕРО, vide петоро.

путњАРИЦА, f. Die fügnerinn, Xanteтaфerin, ПЕТЕРОГУБ, а, о, vide пeтoрoгуб.

fallaciarum machinatrix. ПЕТЕРДcТРУК, а, о, vide пeтoрoструк. ПЁТЬATи, љам, у. impf. 5) befteln, fibulo. 2) pfu: NÊTÊ, Tâ, tô, der fünfte, quintus.

Ichen, misere vivo. 3) (y Xpb.) fafeln, aluci. Пёти, пёњём, vide пењати.

nor, cf. бунцати. Пёти, цём (или појем ?), v. impf. (у пјесми) пїтљица, f. dim. р. петља. vidе пјевати, појати;

TMÈTHAECT, fünfzehn, quindecim. Петли аеше, клепала уд’рише ч. | ПЁТНАЕСТЕРО, vidе петнаесторо. nèTAHA, f. ) das Fünftel, pars quinta. 2) eine DÈTHAECTÀ, Tâ, tô, der fünfzehnte, quindeci

Unzahl von fünf, quinque (fr. une cinquaine): mus, decimus quintus. колико вас има ? пешина:

TÈTHAECTOPO, eine Anzahl von só, quindecim. ПётињА, f. (по југоз. кр.) vide пeтина. ПЁтни, на, но, н. п. жиле, Serfen-, calcaneus: ПЁти CE, пёњём се, vide пењати се.

трудити се око шта из пешних жила. ПЁтити, т. pl. (у Боци) Хrt 2Гusfblag'bei Sen nЁТАК, m. (у Хрв.) vidе пећњак. Kindern, pustularum genus.

TÈTOJE, m. Mannsname, nomen viri. ПЁТИЦА, f. 3) din. E. пета. 2) 2Гrt interer Shur-ПЕТопРСНИЦА, f. ) vide пeтoпpcтaц. 2) (у

angel, cardinis inferioris genus, cf. creman. Грбљу) име кокоши која има пет прста, ya. 3) die Fünf (im Kartenspiel), quinio, pen- ein Hühnername, nomen gallinae indi solitum. tas. 4) Der Sunfer (23antnote von funf Sul. (ПЕтопРСТА (велика), f. (У Дубр.) 21rt Pflange, den), quinque florenorum tessera, 5) y kocel herbae genus.

[ocr errors]

петакиња.

[ocr errors]

петдпPCтлц, петопрсца, m; (у Дубр.) бав пİTPoвo сўнцв, п. т.ј. Петровско, љетно : Fünffingerkraut, quinquefolium.

Бачили их на Петрово сунце петдРИЦА, f. 2ngavon funf, quinque (fe. la пkТРОНИЈА,

07 7011 cinquaine; ital. la cinquina).

ПЕТРОННЈЕ,

m. Mannsname, nomen viri. пќтӧРКА, С. буре од пет акова, funfeimeriges |пәТРУCйн, петрусйна, m. (у Дубр.) Peterpilie,

пETPİCйн Faß, dolium continens quinque amphoras, cf. apium petroselinum Linn., cf. першун: Не

зна товар што је вешрусик. пЁТОРО, 2Ingақl von funf, quinque. cf. двоје. .. нӣТРУША, f. vіdе Петра. ПЕТОРОГУБ, а, о, funffаф, quintuplex.

ПЁя, пећи, f. (loe. пећи) 1) беr Ofen, formax. петдеонА, f. у законеци: Отуд иде иешоро- 2) die Stadt Ipek, in Alt-Serbien, Pekia? Ipe

на војска, увaтише оберјана бана, њим: kia ? 3) варошнца, у Турској Србији близу удрише о смрдљива врата.

Бишћа. ПЕТОРОНАвст, (у. Ц. г.) vidе петнаест.

ПЁЖАНИН, m. (pl. Пеђани) човјек из Пећн, пETOPOcТРУК, а, о, funffältis, quintuplex. " Einer von Ileh. патолошчити, м. р. (ст.) fünfürnigh quinque-ukaAP, пећара, m. (у Дубр.) који крух пече, cornis, cf. бабини укови.

der Bäcker, pistor. HÈTOW, m. Mannsname, nomen viri. “I пкҲАРИЦА, f. која xљебе мијеси, бie Bädterin, HÉTPA, f. Frauenname, nomen feminae.

pistrix. ПЕТРАНњ, m: (пертрахтліо») бie Otole, stola. пÉRAњЕ, p. pas Baden, coctura. LèTPAHA, f. Frauenname, nomen feminae. иќЖАти, ћам, v. impf. (у Грбљу) baden (23rot), ПЁТРАш, Петрaщa, m. ниа у Зворнику један социо. Кад се цећа крух, кажу да не ва

топ који се зове Петраш. Онуда Србљи ља споменути ни погачу ни приганицу, доприповиједају да је прије сто и неколико кле се год крух из пећи не нзвади, јер година (Пешрашкцјеї година) некакав погага и приганица нијесу у квас, него у Пешраш канешан . (Њемачки) био узео пријесно, па за тю ни крух не бн у квас Зворник од Турака, па кад је послије сти- дошао. гла Турска војска, а он побјегао из Звор-пёти, печём, (пецијах, пёкао, пекла) v. pf. ника и онај топ оставно у путу те га Тур-1. 3) н. п. јагње, месо, рибу, brаtеп, аѕѕо. ци нашли и однијели у Зворник. Припови- 2) xњеб, baten, pinso. 3) ракију, brennen, једају да је тај капетан имао још један тон, uro. 4) каву, т.ј. кувати, fieben, coquo : који се звао Зеленко, али будући да је био Стаде Перо мрку каву иеви врло голем, за то га је одмах под Зворни» 5) пече га сунце, brennen, uro. - ком бацио у Дрину. (и кажу да ондје и сад пќнина, г. бie бüble, spelunca.

кашто буче у води као во), а овај је био пETиницА, f. dim. р. нећина. *, повукао са собом, па кад је видно да ће га пї¥КА, f. vіdе пећ 1, понајвише у пословицама: 1, отети Турци, а он . натрпао на њега дрва Девете пећке жарило; Hнје иећки на што , па запално да би изгорео я растопно се : зја, већ шта јој се да; Не буди свакој али дрва изгоре, а топу не буде ништа.

пећки жарило, че ПЕТРАШин, m. ЭЛаппвпате, nomen viri (pon пётки, кa, кo, von Пећ, Петар).

ПётЊАК, т. (у Хрв.) pie pfentaфel, testa forПЁТРАКЁ годину, cf. Петраш.

nacalis. 1 in HÈTPHJA, f. Frauenname, nomea feminae. ПќХАР, - пехара, m. (у Дубр.) бer 23eфer, poПЁТРИЊА, f. Otabt in. Srоаtiеn. :. ..

culum :. ПЕТРИюлц, њца, m. Einer боп Петриња. Кад ми даду златни пехар вина, пkТРИњски, кa, кo, pen Петриња.." , , Да напијем срећу за удају ПЁТРИт, Петрића, m. dim. p. Петар.

пЁіц! vide жижа. ПЁТРОВА, f.:

ПЁца, . (у нах. Рудн.) бијела бундева (која и Петрову, цркву под Пазаром

се у Јадру зове. Мачванка, у Босни БупkТРОВА ГОРА, f. код. Глвне..

димка, но гдјекојајем мјестима МисиПЁТРОВАЦ, овца, m. у Далмацији: близу Дрин- рача, у Сријему Бугарка).

m оша на једној главици под планнном Про- пїЦАЊЕ, p. 1) баs Oteфen, punctio. 2) дав 2In:

мнном, зиндине, од некаквора градића, за ко- geln, piscatio ope hami. is jи се приповиједа, да су били двори нека: ПЁЦАРА, f. (у Барањн).-vidе ракнцијница.

квога кнеза нян бана Пешра, од кога се и пӯдали, цам, т. impf. ) ftефеп, : pango, н. п. : велика оније долина зове Пешроео поље... пешају мухе. 2) рибу, angeln, hamo capto. NÈTPOB-AÂH, m. St. Peterstag (den 29. Juni), fes- nèYÊBO, n. 1) der Braten, quod assatur : Mecau

tum St. Petri. cf. Павлов. дан, Иваю дан, ражаю, гвоздено пециво? т. ј. прстен, па ПЁТРОВИЦА, f. у пјесмама некака црква. прсту. 2) (у ІІ. г.) цно брав печен, ein ПЁТРОово пољЕ, p. у Далмацију једна повели- ganjes gebratenes Schaf (auch eine Ziege), in

ка равница, у којој има 16 села и вароши. tegra ovis assata. ца Дрниш, cf. Петровац.

ПќЦИРЁп, m. Лазар Пецпреп, о коме су и

[ocr errors]

*

[ocr errors]

њак,

[ocr errors]
[ocr errors]

старн Тршићани . приповиједали, бно је пучкњак, печењака, m» (у Грбљу) vide пуреродом од некуд из Херцеговине, па ускочно у Црну гору, од куда је послије |півчѓњВ, n. (у војв.) vide пециво. злазио те хајдуковао по Херцеговини, пёчёЊЕ, n. Sав Дзеrbgle pon пећи. " ! докле га најпослије некакав јaтaк није из-пЁчёЊЕ, n. vіdе мажење, дао те га Турцн ухватили и набили на ко- nЁчити, пёчим, vidе мазити. лац. Приповиједа се да му је некакав Цр- пЁчити, чим, vide пeцнути : печила га змија. ногорац на мејдану осјекао шaку у лијеве ПЁчити сè, пёчём се, vidе мазити се. руке, али је он и послије опет хајдуковао: ПЁчки, кa, кo, bot Пек. кажу да је у једне ", ноге. на опанку имао пkЧЁРКА, f.ber Champignon, agaricus campestris два врха, па кад је хтно пуцати н3 дуге пічӰРЧИЦА, f. dim. р. печурка. пушке, он је днзао ногу те наслањао пу-пӯш*, пеша, m, 5) 2rt Sifф, piseis genus: Зншку међу оне врхове као' на сощицу. Кад нуо као ие. 2) у корита за што се русу га Турци повели да га набију на ко- кама, држи, кад се корито носн: држи за лац, нијесу га били везали мислећи да им пешеве, да носнио то корито. 3) предњи с једном руком ништа не може. учинити, крај у хаљине, cf. скут. него га онако потјерали међу собой, дав- пЁША, m.. (нст.) vidе Пешо. шн му по обичају да носи на рамену ко- пEШАДИЈА, f.. (ист.) vidе пјешадија. лац на који ће га набити ; али он у једанпут пќШАн, пешака, т. (ист.) vidе пјештак. распали онијем коцем те убије једнога пїШАҢ, шца, т. (нст.) vidе пјешац.

) Турчина на мјесто, кад други навале да пушачёв, п. (нст.) vidе пјештачење. га ухвате, он убије још једнога ногом, до- пешачити, пешачим, (нст.) vidе пјешачити.

кле га свладају и одведу те набију на колац. аќшачки, ка, кӧ, (нет.) vidе пјешачки. ПВЦKАло, m. који пецка, беr Otimler, cavillator. ПЁшE, (ист.) vidе пјеше. ПЁЦКАЊЕ, n. Ba8 Refen, cavillatio.

Ёшицв, (нст.) vidе пјешнце. ПЕЦКАТи, кам, v. impf. dim. B. пeцaти, пеten, пёшкв, (нст.) vide пjенке.

ftimeln, cavillor. Ня! ft) в зні напёшкки*, м. vіdе дар, поклон. ПЁцнути, нем, . pf. fteфen, pungo, н. п. пец-пёшкЙР, пешкира, т. баѕ pantиф, mantele, т нула га гуja. cf. печити. 11тар эди. 14 -Н cf. отирач, отарак, убрус. ПЁцо, m. dim. D. Петар, . . .1 саях (f.0*118 пушкЙРАНА, f. augm, D, пешкир. ПЕЧА, f. (највише се говори : plпече) као не. ПЕШКИРИ, m. dim. р. пешкир.

каки шклопця за које кажу да по човјеку пќањАВИНА, f. (у Боци) бав Slitmert, cento: пред смрт излазе, па их опет нестаје, Ber Боље је своја вешњавина ноли туфашарTodtenflec, mortis signum.rib?.?IVA

?!!ійні турина. ПЕЧАк, печака, т. (у Ц. г.) vide пециво; ИЁшњАЊЕ, n. Das Sliden, sartura, cf. крпљење.

и отег им четръест јагњади, 931 1973). пӯшЊАТА, њам, г. Impf. (у Боцн) рђаво што Све сечака на дрвену paжњу

радити, особито, шити, pfufфеn bеfоnberg KÈYAT, m. das Petschaft, signum, sigillum. im raben, inscienter faceгe. cf. крпити. ПЕЧАТитн, там, v. impf. petiфiren, jiegelt, ob-nЁшо, т. (јуж.) һур. р. Петко. signo.:.

MUITA, f. die Stadt Pest, Pestinum (die Serben ПЕЧАТЕЊЕ, n. Bas Petfфіrеп, оbѕignаtiо. baben dieses ursprünglich slavische Wort nad ПЕЧЁница, f. 1) Ser 28eihnabtsbrаtеr, ѕus assata der ungrischen Verbunjung wieder aufgenom:

die festo nаtіvіtаtis Christi. Печеница обн- men, gerade wie actan, Tapachuka u. a. von чно бива читаво крме (прасе или назиме, стои, прост и. f. m.).? а код газда, гдје много чељади има уг ку-пїТАНАЦ, - анца, m. @iner pon Пешта. ћипЁШТАНКА; фн, и назнмац од двије године), а може пітанка... #ine hot Пешта.

f бити и овца, код сиромаха и фурка ; гдје. ПЁштанкињА, који испеку и крме и овцу. Печеницу јо-пӯштански, кa, кo, Peter, Pestinensis. ште с јесенн почi нупомало прихрањивати пEштÉMAљ*, темаља, m. ein bages Заите: („не тражи се печеница уочи Божића”), а lenes Badtuchy, mantile majus balneare. пред Божић на неколике недјеље дана за- пётин-ГРАД, m, каменито брдо више Кототворе је у обор па хране кукурузяма и pa, Name eines Berges, nomen montis. мећом. Печеница се обичво убнје на Ту- ий! pfui! phui (fransifф і!): пй кака! fast чин. дан, а гдјекоји и убију - и - испеку на

mant zu den Kindern. Бадњи дан ; па се послије онако хладна айв, f. Slub, Slofter ипо egens in per pers једе до малог Божића. 2) Xudtgrаtsmus? zegowina, fluvii, monasterii et regionis nomen. Feln:

ийВАйтє, п. (зап.) vidе пјевалиште. Лоше гађа ма добро ногађа

пЙВАммо, п. (зап.) vidе пјевало, Више паса насред печеница

пЙВАЊв, п. (зап) vidе пјевање. ПЕЧЁНКА, f. (у војв.) Jer 23paten, caro assa, cf. пивяр, пивара, m, bеr Bierbrauer, Bierwirth,

cerevisiarius.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

печење.

« PreviousContinue »