пінити, нӥм, (ист.) vide пјенити.

има као пепео). 2) засторак на парионици, на који се метне пепео и сипа вода, 2{фенtuch. 3) (y I. r.) eine Art giftigster Schlangen, serpentis genus.

ПЕПЕЉУХА, f. (у Дубр.) vide пепељуша. ПЕПЕЉУША, f. (у Дубр.) Ufdenbröbel, puella favillae plena, cf. лужница пепелужница. пёнео, ела, m. bie 2fфe, cinis, cf. луг.

ПЁНИТИ СЕ, НИм се, (ист.) vide пјенити се. ПЕРА, m. 1) (ист.) vide Перо. 2) hyp. v. перчин. ПЕНТРАТИ СЕ, рам се, v. r. impf, vide пења- | пёра, f. (у Дубр.) vide Петрија.

TH ce (schimpflich).

ПЕНУТИ, пенём, (ист.) (у Сријему) vide пијехнути; не ћеш иенуши кад те ударим. ПЕНУШЕЊЕ, П. dim. v. пењење.

ПЕРАЕВИНА, f. оно што остаје на перајици
кад се перјају повјесма. cf. редити.
ПЕРАНЦА, f. araufe, pecten linarius: 1) ве-
лика од гвожђа. 2) мала од свињске иераје.
ПЕРÁJA, f.bie Müdgratborften besdweines, se-
tae dorsi.

пенӳшити се, пенушам се, dim. v. пенити се.
ПЁНЏЕ, џета, n. (у војв.) ber infag ber halben
Goble am Офиђе, calcei reparatio quaedam : | ПЕРАЈИЦА, f. vide перанца.

подај (чизме) чизмару, нека удари иен- ПЕРАЈНИЦА, f. (у Барањи и у Сријему) vide Мета. пераевина. ПЕНЏÈвиш, пенџевиша, m. eine erbidtete peis | ПЕРАСТ, m. nom, propr. einer Stadt in Bocche fe, cibus fictus: Би ли мало пенџевиша? di Cattaro: ПЁНЏЕР*, m. bas Senfter, fenestra, cf. прозор. ПЕНЏЁРАШ, пенџераша, m. (у Сријему) ме

-

Те је шаље Рисну и Перасшу ПЕРАШКИ, ка, кÕ, von Пераст: То се зна, ни је пенџераш онај сусјед којега пенџе- ка’и Перашком колачу.

ри од куће гледе у моје ценџере, ber ge | ПЁРАШКИЊА, f. ein Frauenzimmer von Пераст. genüber molnenbe Madbar, cujus domus e ПЕРАШТАНИН, m. (pl. Пераштани) Çiner von regione meae est.

ПЕНЏЕРИЋ, m. dim. v. пенџер.

Пераст.

ПÈРАШТАНКА, f. vide Перашкиња.

HEPBÁжÊHE, n. das Verbrämen, zo praetexere.
ПЕРВАЗ*, m. (од хаљине) bіе 2räme, limbus.
ПЕРВÁзити, первазим, v. impf. н. п. хаљину,
verbrämen, praetexo.

ПЕРГАТОРИЈА, f. у загонеци, cf.
зовути бати.
ПЁРДА, f. (у Рисну) vide преграда, пријебој.
пЁРДА, f. (у Ц.г.) ber © leier, velamen : Мет-
нули му перду на очн, cf. вео.
ПЕРДАШЕЊЕ, П. bas Wufjieben (bes Gells), eru-
gatio pellis.

ПЕРДАшити, пердашим, v. impf. т. j. кожу,
aufziehen, erugo.

ПЕРДЕ*, дета, п. (am Kefonanzboben).
ПЕРДЕ, f. pl. (у Новом саду) Wettvorhang (eis

ner Wöchnerin), das Bettbehänge, plagula.
ПЕРЕ, f. (у Дубр.) vide Пера.
ПЕРИВОЈ, m. (у Дубр) Garten, hortus, cf. ne-
ливој.

перило, п. мјесто гдје се перу кошуље (на води), bie afdftätte, locus ubi lavant.

ПЕПЕЉАК, пепељака, m. (у Црмн.) озидано
мјесто украј куће гдје се у цријепњи под] ПЕРИЉА, f. vide праља.
сачем хлеб пече.

ПЕПЕЉАР, пепељара, m. Nefcerer, denbren=|
ner (Pottaschsieder).

ПЕПЕЉАСТ, а, о, afdenfärbig, cinericius. ПЕПЕЉЕЊЕ, n. bas Weidern, zo cineribus conspergi.

ПЕПЕЉИЊАК, m. мјесто гдје се пепео проси-| па, locus projiciendis cineribus.

|ПЕРИЉАЦ, љца, m. праљин муж (по нама-
стирима и по прњаворима Фрушкогорским),
der Waschmann Wäscher, Mann der Wäsche-
rin, maritus lotricis.

ПЕРИНА, f. baš Geberbett, culcita plumea.
ПЁРИОНИЦА, f. по великијем кућама она соба
ИЛИ зграда гдје се иеру кошуље, баз
Waschhaus, aedificium linteis lavandis.

ПЁПЕЉИТИ СЕ, љим се, v. r. impf. (у Дубр.) | ПЕРИЦА, m. dim. v. Пépo.
fid äfdern, cineribus conspergi (на пепеља-
ву сриједу).

ПЕПЁЉУГА, f. 1) дивља лобода (јер по лишћу

ПЕРИША, m. Mannśname, nomen viri. ПЕРИШАНИ, m. pl. Hrt meibliden Ropfpußes, ornatus quidam capitis :

Једна глава, девет перишана

HÈPJAHÛK, M. (CT.) 1) der einen Federbusch trägt, juvenis cristatus:

Момче перјаниче!

Не стој, не погледај

| ПЕРУТ, f. (coll.) 1) bas Sefieber, žerftreute Gebern, pennae, plumae sparsae, cf, перушина. 2) у глави, фиррen, furfures, cf. прхут. ПЕРУТАЊЕ, П. bas Hušraufen ber Gebern, evulsio pennarum.

2) сад се у Црној гори зову тако МОМЦИ ПЕРУТАТИ, там, v. impf. abraufen, pennas evello, владике Црногорскога.

ПЕРЈАНИЦА, f. ber Geberbufd, crista.

cf. перуљати.

|ПЁРУТАЦ, руца, m. Hrt g (Efzema).

ПÈРЈАНИШТВО, n. (у Ц. г.) vie ürbe eines пер-| ПЕРУЋИЦА, f. 1) вода која извире под Пови

јаник, munus той перјаник:

А соколу Дамјановић Мирку
Њему дао дуго перјанишшво
ПЕРЈАЊЕ, П. 1) bas Kaufen bes Gladfes, pectina-
tio lini. 2) die Flucht barhaupt, fuga nudo capite.
ПÈРЈАТАН, THа, тно, (у пјесми) befiebert, pen-

Мој пернати од сунашца штите

јом и око једнога сахата саставши се с Обоштицом (која оданде до свога врела нема ни колико Перућица) зове се Зеша. Онамо се приповиједа да Перућица ова извире негдје у Никшићима, па у Сливњу понире и испод Повије онамо опет истјече, али нијесам могао дознати како се 30ве у Никшићима од извора до понора. У прољеће кад се топе сњегови, а кашто и љети кад удуготеже велике кише, загуши јој се понор те у Сливњу постане велико језеро. 2) ријека која тече из Кома, и саставши се у Хасу с Врмошом оданде се зове Лим.

ПЕРУШАЊЕ, П. vide перутање.

ПЕРУШАТИ, шӑм, vide перутати.

ПЕРУШИНА, f. 1) vide перут 1. 2) (у хрв.) vide

олвина.

ПЕРНӣ, на, но, н. п. буздован, mit пера ver=|ПЁРУШИНИЦА, f. (у Дубр.) dim. v. перушина. feђen, umbonibus (?) praeditus. ПЕРУШИЋ, m. 1) зидине од старога градића ПЕРО, n. (pl. gen. пéра) 1) bie Žeber, penna : и код њих село у равноме Котару намеђу Лако као иеро. 2) пера у рибе, bie loffen, Задра и Скрадина. 2) село са зидинама од &loßfebern, pinnae. 3) (у Дубр. ну Боци) лист, старога градића у Хрватској у Оточкој н. п. од зеља, руже, latt, folium (по ово- регементи. Људи кршћани у овоме селу ме се и по другијем крајевима говори ие- рекоше ми за ове зидине да је прије 600 ро лука): година био, Сриски град", по том Турски, а пошто су Турци (прије 170 година) истјерани, он опустио и опао ; за владања Турскога у овоме је селу било људи и Турскога закона, од којијех гдјекоји нијесу хтели с Турцима ићи, него остали на својијем баштинама и прешли у Римски за

Пак довати једно перо карте 4) Десна (оштра) страна у раоника. 5) у путу, Žever, elater, cf. штенци. 6) (pl. пёра, пера) на буздовану, bie fervorragenben Ros gen an der Keule, umbones clavae. ПЕРО, m. (јуж.) һур. v. Петар. ПЕРОЊА, m. ein Ddfenname, nomen bovi indi

ПЕРУЉАЊЕ, П. bas Kupfen, vellicatio.

кон.

ПЁРУШКА, f. ber Žebermifd, Seberlappen, ala abs

tersoria.

пЁРУШЧИЦА, f. dim. v. перушка.
ПЕРЦЕ, n. dim. v. перо.

ПЕРЧИН, перчина, m. vide коса 3, кика.
ПЕРЧИНИЋ, m. dim. v. перчин.
ПЕРШУН, m. 1) Peterfilie, apium petroselinum
Linn. cf. петрусин. 2) дивљи першун, unò-
peterfilie, aethusa cynapium.

ПЕСАК, ска, m. (ист.) vide пијесак.
ПЕСИЈАНСКИ, ка, ко, (у Ц. г.) vide пексијански:
Од велике силе песијанске

ПЕРУЉАТИ, Љам, v. impf. rupfen, evello, cf. пе- песковница, f. (у војв.) bie anbbüle, theca

ca Linn. cf. богиша, мачиц. 2) cin Grauen=|ПЁСМИЦА, f. dim. v. песма. name, nomen feminae.

пест, f. (у Грбљу) vide песница: Ко што о
С чем, баба о песши.
ПЕСТА, f. у загонеци.
ПЕСТОЗУБ, m. vide кесизуб.
пёт, fünf, quinque.

néta, f. (pl. nêre) die Ferse, calx.!! 01110
петак, петака, m. ber Günfer, b. i. 1) ein tüd
von fünf Para's (der österr. Siebner), numus
quinarius. 2) ein Pferd von fünf Jahren, equus
quimus, quinquennis.

и у брадве доњи крај. 6) (у Сријему) у чиз14 ме што је око пете, baš Serfenleber. петици, петика, m. pl. (у Паштр.) некаква аспа по тиjелу, Art Ausschlag, pustularum genus, cf. петићи.

ПЕТКА, f. 1) i. q. петак: наудила му млада пе-
Tка (der Freitag nach dem Neumond). 2) die
beil Petfa, cf. Параскевија, 3) некака црква :
У Призрену цркву свету Пешку
ПЕТКАНА, f. Frauenname, nomen feminae..
петко, m. Таппвпате, nomen viri.co.o
ПЕТКОВАЧА, f. vide петковица 1, 115, 11
пÉТКОВИЦА, f. 1) bie Žafte zu Ehren ber beil.
Petka, jejunium S. Parascevae (dauert eine

ПЕТАК, m. Mannšname, nomen viri. cf. Херак.
ПÉТАК, тка, m. 1) ber Freitag, dies Veneris. 2) ber]
Fafttag, im Segenfag von мрсак, dies jejunii.
ПЕТАКИЊА, f. 1) vide петорка. 2) eine Štute
von fünf Jahren, equa quinquennis.
Петао, тла, m. (ист.) vide пијетао.
ПЁТАР, Пётра (Петра), m. Peter, Petrus.
ПЁТАР, тра, m. (у Ц. г.) горе под кровом у
сваке зграде, гдје нема тавана од дасака,
него је н. п. од љесе (доље је под, више
пода петар, а под подом коноба, а у Бр-| пÉТКОВИЧКӣ, ка, ко, von Петковица.
дима изба): Ђе је баба Руга? Ето је у кош| петлиЋ, m. dim. v. петао.
на пешар.
петлов, а, о, (ист.) vide пијетлов.
пёте, f. pl. (у Спљету и по другијем онуда ва- ПЕТЛОВА КРЕСТА, f. (у Сријему) ber
рошима) од косе као мали самарнћ, што
жене и дјевојке носе остраг поврх врата: |
Гдјекоје ово оплету од своје косе, али их
највише начини само за себе, па о пантљи-|
ци која дође изнад чела објеси по врату.
Наоколо се забоду сребрне игле, а у сри-|
једи се види као крпа, од свиле или од че-
га другога, у млади црвена, а у дјевојака
највише модра. Urt Ropfpug, ornatus ca-
pitis.

осе). 2) намастир у Србији (под Цеpoм), Name eines Klosters in Serbien, monasterium Serbiae. 3)мали намастирић у Фрушкој гори (код Іншатовца).

пÉТКОВИЧАНИН, m. (pl. Петковичани) калуђер из Петковице.

annen=

famm, rhinanthus crista galli Linn. пÈТЉА, f. ber Žeftelring, fibulae orbis, in quem unculus inseritur; не држи му пешља, er magt es nidt, non audet: тврде пешље ; слабе пеше.

ПЕТЉАНАЦ, нца, m. (у Хрв.) као лажа, ber Lügner, Ränkemacher, fallaciarum machinator. ПЕТЉАНИЈА, f. (y Рисну) 1) bie Märfe, fallaciae. 2) unnüßes Geschwäg, nugae: Ilemaнuja купус не зачиња. При

ПЕТЕЉЕВ, а, о, у загонеци: Подиже се иe- ПЕТЉАНИЦА, f. vide петљарица. 10мм шељева војска, те оћера по леду говеда пÈТЉАЊЕ, п. 1) Das Sefteln, fibulatio. 2) baš кад ми бјеше у киту вшеница (чини ми Flicken und Pfuschen (im Leben), vita misera. 3) vide бунцање. се прсти кад се њима задржава у карлици скоруп а млијеко се саљева у котао). ПЕТЉАРАЦ, рца, m. vide петљанац. ПЕТЕЬКА, f. (pl. gen. петељака) н. п. од треш- | ПЕТЉАРИЈА, f. ein fufcerleben, vita misera, ње, ber Štiel, stilus pomi,

ПЕТЕРО, vide петоро.

ПЕТЕРÔГУБ, а, о, vide петорогуб.

ПЕТЕРОСТРУК, a, o, vide петоро струк.

ПЕТИ, та, то, ber fünfte, quintus.

ПЕТИ, пењем, vide пењати.

inepta.

ПЕТЉАРИЦА, f. bie Rügnerinn, Mänemacerin,

fallaciarum machinatrix.

ПЕТЉАТИ, љам, v. impf. 1) befteln, fibulo. 2) pfu= fden, misere vivo. 3) (у Хрв.) fafeln, alucinor, cf. бунцати.

пёти, пêм (или појем ?), v. impf. (у пјесми) | ПЕТЉИЦА, f. dim. v. петља.

vide пјевати, појати;

Петли пеше, клепала удрише
ПЕТИНА, f. 1) baš Fünftel, pars quinta. 2) cine
Anzahl von fünf, quinque (fr. une cinquaine):
колико вас има? пешина.

ПЕТИЊА, f. (по југоз. кр.) vide петина.
ПЕТИ СЕ, пёњём се, vide пењати се.
петиЋи, m. pl. (у Боци) Xrt usdag bei ben
Rinbern, pustularum genus.
ПЕТИЦА, f. 1) dim. v. пета. 2) Urt unterer Für-|
angel, cardinis inferioris genus, cf. стежан-
ца. 3) bie Günf (im Rartenfpiel), quinio, pen-
tas. 4) ber Fünfer (Pannote von fünf Guls|
ben), quinque florenórum tessera. 5) у косе!

NETHАECT, fünfzehn, quindecim.
ПЕТНАЕСТЕРО, vide петнаесторо.
ПЕТНАЕСТИ, та, тô, ber fünfzebnte, quindeci-
mus, decimus quintus.g
ПÈTHAECТOPO, eine Anzahl von 15, quindecim...
ПÉтнӣ, на, но, н. п. жиле, Gerfen=, calcaneus:

трудити се око шта из пешних жила.

петњак, m. (у Хрв.) vide пећњак.
ПЕТОЈЕ, m. Mannšname, nomen viri. T.
ПЕТОПРСНИЦА, f. 1) vide петопрстац. 2) (у

Грбљу) име кокоши која има пет прста, ein Hühnername, nomen gallinae indi solitum. ПЕТОПРСТА (велика), f. (у Дубр.) Urt Pflanze, herbae genus.

ПЕТОПРСТАЦ, Петопрсца, m. (у Дубр.) bas|пПЕТРОВО СУНЦЕ, п. т. ј. Петровско, љетно:
Fünffingerkraut, quinquefolium.
Бачили их на Пешрово сунце -

ПЕТОРИЦА, f. Una von fünf, quinque (fr. la ПЕТРОНИЈА, m. Mannsname, nomen viri.
cinquaine; ital. la cinquina).

ПЕТРОНИЈЕ,

ПЕТОРКА, f. буре од пет акова, fünfeimeriges|ПЕТРУСИН, Петрусина, m. (у Дубр.) Peterfilie,
Faß, dolium continens quinque amphoras, cf. apium petroselinum Linn., cf, першун: Не
зна товар што је пешрусин.
ПЕТРУША, f. vide Петра.

петакиња.

петоро, in a von fünf, quinque. cf. двоје...
ПЕТОРОГУБ, a, o, fünffad), quintuplex.
ПЕТОРОНА, Е. у загонеци : Отуд иде пешоро-
на војска, уватише оберјана бана, њим
Удрише о смрдљива врата.
ПЕТОРОНАЕСТ, (у Ц. г.) vide петнаест.
ПЕТОРОСТРУК, а, о, fünffältig, quintuplex.:
ПЕТОРОШЧИЋИ, m. pl. (ст.) fünfförnig, quinque-
cornis, cf. бабини укови..

ÈЋАР, пећара, m. (у Дубр.) који крух пече,
der Bäcker, pistor.

пÈтош, m. Mannšname, nomen viri. 1
ПЕТРА, f. Frauenname, nomen feminae.
ПЕТРАНЉ, m. (nsqirqaxniov) bie tole, stola.
ПЁТРАНА, f. Frauenname, nomen feminae.
ПЕТРАШ, Петраща, m. нма у Зворнику један
топ који се зове Петраш. Онуда Србљн
приповиједају да је прије сто и неколико
година (Пешрашкијех година) некакав
Пешраш капешан (Њемачки) бно узео
Зворник од Турака, па кад је послије сти-
гла Турска војска, а он побјегао из Звор-
ника и онај топ оставио у путу те та Тур-
ци нашли и однијели у Зворник. Припови-
једају да је тај капетан имао још један тон,
који се звао Зеленко, али будући да је био
врло голем, за то га је одмах под Зворни 5) пече га сунце, brennen, uro.
ком бацио у Дрину (и кажу да ондје и сад пеЋина, f. bie Göble, spelunca.
кашто буче у води као во), а овај је био | ПЕЋИНИЦА, f. dim. v. пећина.

ПЕЋАРИЦА, Ё. која хљебе мијеси, біе âcerin,
pistrix.

ПÈRÂHE, n. das Backen, coctura.

ПЕБАТИ, ћам, v. impf. (у Грбљу) bađen (23rot), coquo. Кад се чека крух, кажу да не ваља споменути ни погачу ни приганицу, докле се год крух из пећи не извади, јер погага и приганица нијесу у квас, него у пријесно, па за то ни крух не би у квас

дошао.

пети, печём, (пецијах, пекао, пекла) v. pf. 1) н. п. јагње, месо, рибу, braten, asso. 2) хљеб, bađen, pinso. 3) ракију, brennen, uro. 4) каву, т. ј. кувати, fieben, coquo : Стаде Перо мрку каву пећи

повукао са собом, па кад је видио да ће га | ПЕЋКА, f. vide пећ и, понајвише у пословицама :

От отети Турци, а он натрпао на њега дрва 24 па запалио да би изгорео и растопно се : али дрва изгоре, а топу не буде ништа. ПЕТРАШИН, m. Mannšname, nomen viri (von : Петар).

ПЕТРАШКЕ ГОдине, cf.. Петраш.

ПÈТРИЈА, f. Frauenname, nomen feminae.
ПЁТРИЊА, f. Štact in Sroatien.

ПЕТРИЊАЦ, њца, m. Einer von Петриња.
ПЕТРИЊСКИ, ка, ко, von Петриња.
ПЕТРИЋ, Петрића, m. dim. v. Петар.
ПЕТРОВА, f.:

и Пешрову, цркву под Пазаром ПЕТРОВА ГОРА, f, код Глине... ПЕТРОВАЦ, Овца, m. у Далмацији: близу Дрниоша на једној главици под планином Промином зидине од некаквога градића, за коjи се приповједа да су били двори нека・| квога кнеза нян бана Пешра, од кога се и велика ондје долина зове Петрово поље. ПЕТРОВ ДАН, m. St. Peterštag (ben 29. Suni), fes

tumn St. Petri. cf. Павлов дан, Ивањ дан, ПЁТРОВИЦА, f. у пјесмама некака црква. ПЕТРОВО ПОЉЕ, п. у Далмацију једна повелнка равница, у којој има 16 села и вароши-| ца Дрниш, cf. Петровац.

Девете пећке жарило ; Није иећки на што

зја, већ шта јој се да; Не буди свакој иекки жарило. Тр

ПЕЋКИ, ка, ко, von Пећ,

ПЁЋЊАК, m. (у Хрв.) bie Dfenfadel, testa fornacalis.

НЕХАР, пехара, m. (у Дубр.) ber Meder, poculum:

}

Кад ми даду златни пехар вина,
Да напијем срећу за удају

ПЕЦ! vide Жижа.

ПЁЦА, f. (у нах. Рудн.) бијела бундева (која
се у Јадру зове Мачванка, у Босни Бу-
Димка, и по гдјекојијем мјестима Миси-
рача, у Сријему Бугарка).
ПЕЦАЊЕ, п. 1) baš Steden, punctio. 2) baš Un:
geln, piscatio ope hami.

ПЕЦАРА, f. (у Барањи) vide ракиџијница.
ПЕЦАТИ, цам, v. impf. 1) ftedjen, pungo, н. п.

Пецају мухе. 2) рибу, angeln, hamo capto. ПЕЦИВО, n. 1) ber Draten, quod assatur: Meсан ражањ, гвоздено пециво? т. ј. прстен па прсту. 2) (у Ц. г.) цно брав печен, ein ganzes gebratenes Schaf (auch eine Ziege), integra ovis assata.

ПЕЦИРЁП, m. Лазар Пециреп, о коме су н

стари Тршићани приповиједали, био је пеЧЕЊАК, печењака, m. (у Грбљу) vide пуреродом од некуд из Херцеговине, па уско

њак.

чно у Црну гору, од куда је послије ПЕЧЕЊЕ, п. (у војв.) vide пециво. излазно те хајдуковао по Херцеговини, пÈЧЕЊЕ, n. baš Verbale von пећи,... 1

докле га најпослије некакав јатак није из- пЕЧЕЊЕ, n. vide мажење,

дао те га Турци ухватили и набили на ко- печити, печам, vide мазити.

!

campestris.

лац. Приповиједа се да му је некакав Цр-|печити, чим, vide пецнути: печила га змија. ногорац на мејдану осјекао шаку у лијеве печИТИ CÉ, пêчим се, vide мазити се. руке, али је он и послије опет хајдуковао: печки, ка, ко, von Пек. кажу да је у једне ноге. на опанку имао ПЕЧУРКА, f.ber Champignon,agaricus два врха, па кад је хтио пуцати из дуге ПЕЧУРЧИЦА, f. dim. v. печурка. пушке, он је дизао ногу те наслањао пу- пёш*, пеша, m. 1) Urt Gifd, piscis genus: Зншку међу оне врхове као на сощицу. Кад нуо као пеш. 2) у корита за што се русу га Турци повели да га набију на ко- кама држи, кад се корито носи: држи за лац, нијесу га били везали мислећи да им Пешеве, да носимо то корито. 3) предњн с једном руком ништа не може. учинити, крај у хаљине, cf. скут. него га онако потјерали међу собом, дав- пÉША, m. (ист.) vide Пешо. ши му по обичају да носи на рамену ко- пЕШАДИЈА, f. (ист.) vide пјешадија. лац на који ће га набити ; али он у један пут пешак, пешака, m. (ист.) vide пјешак. распали онијем коцем те убије једнога пЁшАЦ, шца, m. (ист.) vide пјешац. Турчина на мјесто, кад други навале да пЕШАЧЕЊЕ, п. (ист.) vide пјешачење. га ухвате, он убије још једнога ногом, до- пешачити, пешачам, (ист.) vide пјешачити. кле га свладају и одведу те набију на колац. пешачки, ка, ко, (ист.) vide пјешачки. Пецкало, m. који пецка, ber Štidler, cavillator. ПЕЦКАЊЕ, n. baš Neđen, cavillatio. ПЁЦКАТИ, Кӑм, v. impf, dim. v. пецата, neđen, sticheln, cavillor.

пёцнути, нём, v. pf. fteden, pungo, н. п. пец-
нула га гуја. cf. печити.
пÉцо, m. dim. v. Петар.

ПЁЧА, f. (највише се говори: pl. пече) као не-
каки шклопци за које кажу да по човјеку
пред смрт излазе, па их опет нестаје, Ser
Todtenfleck, mortis signum.

ПÈЧАК, печака, m. (y Ц. г.) vide пециво:
И отег им четръест јагњади,

Све печака на дрвену ражњу
HÈчАт, m. das Petschaft, signum,' sigillum.
ПÈЧАТИТИ, там, v. impf. petfdiren, fiegeln, ob-
signo.

1

пЁшЕ, (ист.) vide пјеше.
ПЁЩИЦЁ, (ист.) vide пјешице.
пешке, (ист.) vide пјешке,
пёшкеш*, m. vide дар, поклон.
пешкир, пешкира, m. and, mautele,
cf. отирач, отарак, убрус.
ПЕШКИРИНА, f. augm. b. пешкир.
ПЕШКИРИЋ, m. dim. v. пешкир.
пешЊАВИНА, f. (у Боци) bas licmert, cento :
Боље је своја пешњавина ноли туђа шар-
турина.

пешЊАЊЕ, n. bas liđen, sartura, cf. крпљење.
ПЁЩЊАТИ, њам, r. impf. (у Боци) рђаво што
радити, особито шити, pfufden befonbers
im Mäben, inscienter facere. cf. крпити.
пешо, m. (јуж.) hyp. v. Петко.

ПЁШТА, f. bie Štant Neft, Pestinum (bie Verben
haben dieses ursprünglich slavische Wort nach
der ungrischen Verhunzung wieder aufgenom
men, gerabe mie астал, парасника и. а. von
стол, прост и. f. m.).
ПЁШТАНАЦ, Анца, m. Ciner von Пешта.
пЁШТАНКА,
Sr. Cine von Пешта.

t

ПЕЧАЋЕЊЕ, П. bas Wetfdiren, obsignatio. ПЕЧЕНИЦА, f. 1) ber Beibnadtsbraten, sus-assata die festo nativitatis Christi. Печеница обн чно бива читаво крме (прасе или назиме, а код газда, гдје много чељади има у ку-| ћи, и назимац од двије године), а може бити и овца, код сиромаха и ћурка; гдје- пешТАНКИЊА, ( који испеку и крме и овцу. Печеницу јо- ПЕШТАНСКЙ, ка, ко, Pefter, Pestinensis. ште с јесени поч нупомало прихрањивати пЕШТЁМАљ*, темаља, m. ein blaues Baumwel: („не тражи се печеница уочи Божића”), а lenes Badtuch, mantile majus balneare. пред Божић на неколике недјеље дана за-|пёштин-ГРАД, m. каменито брдо више Кототворе је у обор па хране кукурузима и pa, Name eines Berges, nomen montis. мећом. Печеница се обично убије на Ту- пй! pfui! phui (franjöfifdy hi!): ий кака! fat чин дан, а гдјекоји и убију и испеку на 1 Бадњи дан ; па се послије онако хладна једе до малог Божића. 2) Rüdgram Feln:

Лоше гађа ма добро погађа

Више паса насред печеница

-

man zu den Kindern.

пИВА, f. Gluß, Rlofter unb Begent in ber Spers jegowina, fluvii, monasterii et regionis nomen. ПИВАЛИШТЕ, П. (зап.) vide пјевалиште. ПИВАЛО, n. (зап.) vide пјевало.

ПИВАЊЕ, п. (зап.) vide пјевање.

ПÈЧЁНКА, f. (у војв.) ber raten, caro assa.cf. пивар, пивара, m. ber Mierbraner, ierwirth,

печење.

cerevisiarius.