ПИВАРА, f. baš Dierhaus, caupona cerevisiaria. Он мн вата Пивљанке Српкиње демо на пијанку; отишао Јанку на пијанку. cf. пиће. пијанство, п. bie Erunfenheit, ebriositas. | ПИЈАНЧЕЊЕ, П. bas Зефен, perpotatio. ПИЈАНЧИНА, f. vide пјанчина. ПИЈАНЧИТИ, ЧÁм, v. impf. umberzeden, perpoto. ПИЈАНЧОВАЊЕ, n. vide пијанчење. ПИЈАНЧОВАТИ, чујем, v. impf. пити као пјанац А што су ми аијачарске Фрајле ПИЈЕВАЦ, вца, m. (јуж.) vide пијетао. ПИЈЕВНИЦА, f. (јуж.) у цркви са стране оно гдје стоје они који читају и поју. Ао Бајо Пивљанско копиле ПИВНИЦА, f. 1) ber Reller (im Beinberge felbt), cella vinaria in ipsa vinea. 2) (зап.) vide пи- | пИЈЕВНУТИ, пијевнем, vide пијехнути. јевница. ПИЈЕНА, f. (у Ц. г.) bie jеном. пивнути, нём, (зап.) vide пјевнути. пиво, п. 1) (у Србији) vide пиће. 2) bas cerevisia. 3) кад буде од по пива, т. j. ме натјера на то, кад се расрдим. ПИВУШЕЊЕ, n. dim. v. пивање. Пивушити, пивушим, dim. v. пивати. пивчиЋ, m. dim. v. пивац. ПЙГА, f. (зап.) vide пјега. trafe, poena : под пи ier | ПИЈЕЊЕ, n. a Erinřen, bibitio, potatio. пЙГАВ, а, о, (зап.) vide пјегав. ПИГАВИЦА, f. (зап.) vide njeгавица. пигаст, а, о, (зап.) vide пјегаст. ПИТОВНА, f. ein erbidtetes Bort für einen Vogel, vocabulum fietum avis, g.d. bibe stercora. ПИЖДРА, f. ein dimpfname für ein Frauenzim met, convicium in mulierem. ПИЖАРЕЊЕ, П. vide пиздрење. ПИЖДРИТИ, Рим, (у Боци) vide пиздрити. ПИЗДРЁЊЕ, П. vide пиљење. ПИЗДРИТИ, рûм, v. impf. vide пиљити. ИЗМА*, f. bie Madefeinbfdaft, inimicitia: учннио из изме; има иизму на њега. ПИЗМАТОР, m. (у Ц. г.) који носи пизму, ber Nachgierige, ulciscendi cupidus. пйзман, а, о, на кога, einem auffägig, infensus. пизмити се, мим се, v. r. impf. на кога, ber Rache nachgehen, exsequi quem. ИЙЭМЉЕЊЕ, П. bie Made, uleiscendi cupido. ПИЈАВИЦА, f. 1) ber lutegel, sanguisuga, 2) vide пијаница : И зачуо пијавица Ђуро И доведи пијавицу Ђура 3) (што гдјекоји зову и мачка) vie mer, fibula, cf. скоба. ПИЈАВИЧАР, m. који тргује пијавицама, Blutegelhändler, qui hirudines venditat. ПИЈАН, a, o, betrunřen, ebrius: Пијаној снаши мили ђевери. ber ПИЈАНАЦ, нца, m. vide пијаница. ПИЈÈХАЊЕ, n. vide издисање. ЈЕХАТИ, пијехам, v. impf. (у Ц. г.) vide из дисати. пијехнути, пијехнём, v. cf. (у Ц. г.) vide издахнути. ПИЈÈХЊА, f. (у Дубр.) fdmerer Wthem, anhelans spiritus, cf. xpопња, сипња. пӥЈук, т. 1) баз Pipen ber übner, pipitus, pipatus. 2) (у Боци) у кокоши болест на језику у љето, кад не једу зелени, cf. попита. 3) vide кљуна. cas ПИЈУКАЊЕ, n. bas Pipen, pipatio. ПИЈУКАТИ, јучем, v. impf. pipen, pipio, pipilo. ПиЈукнути, пијукнём, v. pf. pipen, pipio. ПИЈУЦАЊЕ, n. dim. r. пијење. пиЈуцати, пијуцам, dim. v. пити. ПИЈУЦКАЊЕ, n. dim. v. пијуцање. ПИЈУЦКАТИ, пијуцкам, dim. v. пијуцати. ПИЈУЧИНА, f. augm. v. пијук. |пик, interj. 1) кад дјеца иду на какав извор да пију воде, онда једно рече: „иик моја жеђа!” па већ друго не смије ни једно пити прије њега. 2) кад се играју клиса, па кад онај који баца клис, удари га рђаво палицом те падне близу, онда брже боље рече: „йик!” па већ то значи да опет може узети клис и на ново бацати ; ако ли онај који трли прије рече: „нейик!" онда већ не помаже ништа. ПӥКАљ, кља, m. vide чукаљ: Свака коза за пЙНА, f. (зап.) vide пјена. свој пикам виси. | пӥнёзи, f. pl. (у Рату ниже Дубр.) ба elb, ПИКАТ, m. (у Дубр.) обје џигерице, ПинушЁње, п. (зап.) vide пјенушење. ПЙЛАЦ, пилца, m. (у Огул.) vide пјанац. 11 | ПИНУШИТИ ск, пйнуши се, (зап.) пјенущиПЙЛЕ, лета, п. 1) baš junge subn, pullus gal- TH сe. linae, cf. пипле. 2)baš Érganjungsftüt beš Ma=| ПИЊАВ, а, о, (у Боци) vide цањав, bifd, complementum ligni computatorii, кво-| пиЊАЧА, f. (зап.) vide пјењача. шица, паплица. ПЙЛИЧИЦА, f. dim. v. пилица. пиличи, чја, чје, н. п. јаје, von пилица, gallinulae. пйличнй, на, нô, н. п. нема ни пиличнога, т. ј. ниједнога, feiner, nullus. ef. пиличник. пйличник, m. сви изгинули, ни пиличник није утекао, т. j. ниједан, Fein Ginziger, ne unus quidem, cf. пилични: Е виличник од вас не утече ийло, п. 1) (у Ресави) vide пиће. 2) (у Боци) за уље суд од камена, од прилике као Kовчer, eine Art Delgefäß, vasis olearii genus: Ако човјек не штеди сврх вреће и саврх аила, залуду штеди кад је у дно. ПÚљак, љка, m. (pl. gen. пиљака) ein Stüd gröbern Sandes, ein Steinchen, lapillus: Aa се играмо на пиљке. cf. шкуљ. ПИЉАР, пиљара, m. ber Söfer, institor. ПИЉАРЕЊЕ, п. даš Höfen, venditio minuta, ПИЉАРИНА, f. bie Söferei, ars institoria. ПИЉАРИТИ, пиљарим, v. impf. böfen, vendo minutatim. ПИЉАРИЦА, cf. bie Söferin, institrix. NÚÆÊœÉ, n. 1) das Feilen, limatio. 2) das An ftarren, intuitus fixus. пиљити, љам, v.impf. unverwanbt anbliđen, ocu lis attentis intueor : Пиљи као штрк ујаје. ПИЉУГА, Г. (у Хрв.) vide кобац, cf. шкањац. ПИЉЦИКА, f. 1) ein Stüd Solz zu einem Rin berfpiel, lignum lusus pastoralis, 2), basfelbe Epiel felbft, lusus ipse. | ПИЊЕЊЕ, п. (зап.) vide пјењење. ПИПА, f. vide славина. ПЙПАВИЦА, f. 1) дјетиња игра: дјеца се хватају са два прста једно друго одозго за кожу на руци говорећи ово: „Пипавица пипа, на куле на виле, на медене колачи ће, на свилене појасиће, коме ред коња пастн? Моме брацу Радованцу. Зовите га на вечеру, Он нит' може вечерати ни по кући погледати; зучи, бучи, скочи цар на војску, и доведе плаву плавојку, не ће плаве плавојке, веће оће црну црнојку, ајде шуга на војску.” Ко најпослије буде ухваћен за руку, онај ваља да иде да донесе на кркаче онога којега је пипавица прије послала на војску, т. ј. који је стајао мало даље од њих. 2) кад се дјеца у почетку каке игре погађају које ће најприје чинити оно што у игри ваља да чини онај који изгуби, н. п. ко ће најприје жмурити, онда једно као бројећи све редом говори: „Пипавице, мипавице, на куле на муле, на медене колачиће, коме ред коња пасти? Моме брацу Радовану. Зовите га на вечеру. Ја не могу вечерати, ни по кући погледати. Штаглац маглац, кућни рогљац. Теглица, тегли море на војску, па доведи девојку, лену лепојку, црну црнојку, метните је под кола, нек је кола сатру, у мекиње саспу. И два коња врана, и четири плава, од мора до мора, до белога Дунава. Шијуц,” На коме се рекне шијуц, онај ваља да жмури. Мјесто овога говори се кашто и овако: Од Дунава до Дунава, До два цара царевина, а Гусен гусеница, Палипушка палипан, г. Држ' се секо за катан Катан био Ђулистан. Клинчица, варчица, звецкац! Овдје жмури онај на коме дође звецкац. пипак, пка, m. (може бити да се говори само pl. пипци, пипака) verädtlid für bie Saarloce, cirrus (per contemtum): извући ћу ти ииике. пицање, п. ба Metaften, contrectatio. ийпўн, m. (у Боци) bіе 3uđermelone, pepo, cf. диња (а диња и карпуза ондје се зове лубеница, којега имена они са свијем не познају): Не може се спавати и пипуне чувати. ПИР, m. (loc. пúру) 1) ber jäbrlide efttag ber 3unft, dies festus collegii cujuscunque artificum. Ратарски је пир велики четвртак, ћурчијски свети Илија, златарски цар Костантин, и т. д. 2) (у Дубр. у граду, а у околини свадба) vide свадба. ПИР, m. (у Хрв.) некакво жито (чини ми се да се зове и каришик), eine Urt Betreibe, genus frumenti, cf. стрвно жито, пир `нок ПИРГИТАНЧЕ, у припјевима, као н. п. у овоме: . SAMOMIL мре од зиме. Сјутрадан рано пукне глас по селу да је старац отишао у лов и да је негдје у планини умръо од зиме; и сељаци се брже боље скупе и пођу трагом да га траже. Кад дођу у колибу и нађу га гдје лежи као мртав, одмах наложе ватру, па га изују и почну га истиха одгријевати. Кад се старац мало поодгрије и дође к себи, он повиче: „Који оно јунака најприје дође? однесе ми лисицу!" (ваља да је ону ноћ снно да је ухватно лисицу). Пошто га добро одгрију и напоје ракијом, метну га на носила (кажу да је повикао, кад је видно гдје граде носила: шта ће то људи за Бога! још сам ја жив) и донесу у село; и од тадај га прозову пириватра. ПИРИЈА, f. (у Ц. г.) vide лијевак, cf. шпијер лица. ПИРИНАЧ*, инча, m. 1) ber Seis, oryza. 2) baš пÉРИТИ, пирим, v. impf. bafen, flo. ПИРКАЊЕ, n. 1) dim. v. прање. 2) dim. v. пн- ПЙРКАТИ, кам, v. impf. 1) dim. v. прати: пиркам којешта. 2) dim. v. пирити: пирка вјетар. ПИРЛИТАЊЕ, П. (у Србији и у Босни по ва- ПИРЛИТАТИ, там, vide изметати 3. Те је шаље на Херцеговину coenat: Ал им веле сви пирници 2) у Барањи парници се зову они који изокола стоје и гледају (н. п. кроз плот) свадбу. ПИРНИЦА, f. 1) ein Frauenzimmer als Sodzeits gaft, quae in cujus nuptiis coenat: ПИРЕЊЕ, n. bas 23lafen, flatio. ПЙРИВАТРА, m. Потјера један старац (у Тршићу гдје сам се ја родно) послије подне лисичји траг по снијегу. Кад одмакне далеко у планину и види да не може наћи лисице, а прикучи се ноћ, он се врати натраг и пође кућн; али у том стегне мраз а смркне се (а он је и онако слабо видно), и тако он познавши да не може Доћи кућн, сврати се у винограде у јед- 2) у Барањи жена која дође незвана Te ну пударску колибу, и онако без ватре гледа сватове. (ваља да није имао кресива, или већ није |ПИР Нокташ, m. (у Хрв.) vide крупник. могао од зиме да искреше ватру и да на- ПИРНУТИ, парнем, v. pf. einmal blafen, fo ложи) похода мало по њој па легне и обу-1 пИРОВАЊЕ, n. verbal. v. пировати, Сви пирници и пирнице ПИРОВАТИ, Пирујем, v. impf. 1) (око стити се на свадби, Seman Дубр.) ча-ИЙСКАЊЕ, п. дав инс-fagen, usus vocis пне. deitgaft|пиСКАРАЊЕ, n. dim. v. писање. fein, in cujus nuptiis coenare, cf. свадбова- | пИСКАРАТИ, рӑм, dim. v. писати. ти. я) vide гостити се: Очи аирују, а пЙСКАТИ, кам, v. impf. пис fagen, dico пис. г..... гладује. ПИСКОВИНА, f. (у Ц. г.) Spolj von писка 2. ПИРОВАТИ СЕ, Пирујем се, v. г. р. (у Хрв.) у- писковит, а, о, (зап.) vide пјесковит. pf. | дати се или оженити се, feirathen, uxorem|пискÔВНИЦА, f. (зап.) vide пјесковница. ducere, nubere. пӥскор, m. (у Рудн. н.) округла ситна и сла ПИРУз, у пјесми cf, мавн-пируз. Ийс! 1) laut um bie Rage ju verfcеифен, voca- ПИСАК, ска, m. (зап.) vide пијесак. instrumenti scriptorii genus. Од танка тане- тка црвена шљива, Urt Hflaumen, pruni genus, cf. џанарика, мигавац. пйскор, m. (у Дубр.) некака морска риба, Murâne, muraena. пестиш, in bem Opridmorte : И једем и пијем, а песшиш ми је на уму. Ја сам ово слушао још у дјетињству, али не знам ни сад што је песмиш. Може бити да је и ние какога Турчина коме је ко био дужан, или онако какога зла човјека. Димитрије Поповић, који је сад поп у Сомбору, писао ми је да је он мјесто песшиш слушао постиш са овом прнповијетком: Некака жена пође својој удатој кћери у походе и понесе пуну торбу печења и колача, Кад дође блнзу села гдје јој је кћи била удата, сустнгне је некакав човјек на колима, којега она запита јели из тога села и познаје ли јој кћер. Кад јој он одговори да јест и да јој кћер познаје, она га замоли да би јој понио торбу, која јој је била дотежала, и да би је предао њезиној кћери и да би јој казао да ће и она скоро доћи. Пошто човјек торбу узме, жена га запита како му је име, а он јој одговори: „Посшиш" мислећи у себи да ће она посшиши по томе што је у торби. По том човјек отиде и однесе торбу својој кући. Кад жена приспије својој кћери и дозна да човјек торбе није донно, она се врло сневесели. Кад по том стану вечерати, зет внписароз, а, о, bes dreibers, scribae. дећи пуницу забринуту стане је нуткати ПИСАРСКИ, ка, ко, ber dreiber, scribarum. да једе и пије, а она му одговори: И јеПИСАТИ, пишем, v. impf. 1) freiben, scribo : дем и пијем, а Посшиш ми је на уму. Што видиш, то и пиши, unò Кад га (или ийскоРАЦ, орца, m. (у Дубр.) dim. v. пискор. ме) видиш, онда и пищи, 2) bem Монфе|пискориЋ, m. vide пискорац. verebren, bamit er für einen bete, do monacho, ПИСКУЉА, f. (зап.) vide пјескуља. ut oret pro me: ПИСАЊЕ, n. baš dreiben, scriptio. ПИСАР (писар), писара (писарa), m. ber drei: ber, scriba. ПИСАРЕВ, а, о, vide писаров. ПИСАРИНА, f. 1) augm. v. писар. 2) bie dreibe= rei, ars scribae. Бог да прости старца из Буковца, ПИСАЦ, сца, m, vide писар. Ц. г.) дрво некако, Hrt aum, arboris genus. ПЙСКАВИЦА, f. (у прим.) морска риба, која пред кишу скаче из воде, Irt Seefifd, piscis quidam marinus: Напухао се као аи скавица. ПИСКУША, f. (зап.) vide пјескуша. писмо, п. (pl. gen, писама) 4) bie drift, scrip- сланица. писник, писника, m. у писку оно што је зарезано и мало зацијепљено те пишти. писнути, писнем, v. pf. einmal jifden, sibilum edo. пӥснути, нём, v. pf. 1) пис-fagen (um bie Rage megjujagen), dico пис abigens felem. 2) не смије писнути, muđen, muttio. 3) (у Ц. г.) н. п. писло ми јагње, козле, дијете, fterben, morior. ПИТА, f. (pl. gen, пита) ein Ruden, placenta. но, слама, итд.), bas Kutter, bie Mahrung, pabulum: Ура zuhy цијени. cf. крма. пиИЋЕ, n. 1) bas Geträn, potio. 2) bas Evinfgez lage, compotatio: хајдемо на uuhe, cf. пијавка. ПИФЋУЛА, f. (у Бачк.) капа оснм шешира, eine Rappe, gallerus. Пнта има различнијех, н. п. једне су савн-[пЙЋА, f. храна, особито за стоку (н. п. сијејене као гужвара и савијача, које су опет различне по ономе шта се у њих метне (н. п. месо или сир); друге су од простртијех по тепсији обги, по којима се или између којијех се што метне као и у оне Прве пак се одозго најпослије једном покрије ; овака је пита и гибаница, у коју се неизмеђу обги меће меки сир измијешан са 2 скорупои, млијеком и јајима ; и урмашица је пита, али није од обги, него од тијеста пиш, m. ber Urin, urina : За прешу се и пиш зайухана маслом и чини ми се цијеђем, од коњски пије. cf. пишаћа. којега се тијеста начине мали колачићи од пИШАДИЈА, f. (зап.) vide пјешадија. прилике као урме, и пошто се на брду|пишак, пишака, m. (зап.) vide пјешак. обрну те на њима постану прутасте шаре, пЙШАЛО, n. bas Bertzeug jum Sarnen, minнаређају се по тепсији, те се пеку, пак ctorium (penis aut vulva). пЙЦА, f. (у Дубр.) vide кошчица (н. п. од трешње, шљиве итд). се најпослије заљевају медом размућени- нишÁЊАК, њка, m. vide пишаћа. јем водом. ПИШАЊЕ, n. bas Miffer, minctio. ПИТАК, тка, тко, н. п. вино, trinbat, sat bo- ПИШАТИ, Шӑм, v. impf. piffer, mejo, cf. мокрити. nus (de vino). МОННИЙ НИШАЋА, f. (eigentlid) ber Urin, urina, cf. мокраћа. IIйTÂŒE, n. das Füttern (des Kindes); nutritio ПИТАЊЕ, п. 1) bas gragen, interrogatio. 2) bas питао, тла, m. (зап.) vide пијетао. ПЙШАҢ, шца, m. (зап.) vide njешац. пИШЕРЏИЈА, M. Фурунџија (пећар) који и Однесиде младом пишерџији, Нек ми даде сана ђаконије пишити, шим, dim. v. пишати. МИНУС ИЙШИЦЕ, (зап.) vide пјешице. МЕНИННЕЕ ПИШКАЊЕ, n. dim. V. пишање. пӥШКАТИ, кам. dim. v. пишати. ПИШКЕ, (зап.) vide пјешке. пишман*, indecl. на кога, или на што, er= picht, studiosus. 0 ти пиле иймемо — пити, пијем, v. impf. 1) trinfen, bibo : Нит' се зна ко пије ни ко плаћа. 2) пити дуван, rauchen (füddeutsch Tabak trinken), fumum nicotianae duco: Лулу пије, у тамбуру бије — питнов, f. pl. vide паче (f. pl.). пишманити CE, пишманим се, v. impf. be» reuen (den Kauf), poenitet (emisse). IIHIHMÁHAYK*, M. das Reugeld, der Reukauf, mul cta poenitentiae." ПИШМАЊЕЊЕ, n. baš Mereuen bes Raufs, poenitentia emptionis. ПЙТИНО ДИЈЕТЕ, п. као мали колачић од ти- пишнути, нём, v. pf. piffen, mejo semel. ПИШОРА, f. dimpfwort für eine fdledte раки; ja, convicium in vinum male ustum : дајде те пишоре. ПИШПЕК, m.: Од Пишпека и од Комадије — ПИШТАЛИНА, f, ein wafferiger Boben, Baffers boben, terra aquosa (ubi aqua prosilit). питом, а, о, 1) zabm, cicur, domesticus, н. п. голуб. 2) burd Kultur verebelt, im Gegen=|пИШТАЛИНИЦА, f. (у Ц. г.) dim. v. пишталина. fage des wilden, von Obst, Rosen u. f. w., cultus. ПИТОМИНА (питомина), f. vide питом. питомити, питомим, v. impf. ¿äbmen, cicuro. питомЉЕЊЕ, П. baš 3äbmen, cicuratio. ara ЦИТЎЉИЦА, f. (dim. v. пита) eine Hrt gefülter Srapfen, placentarum farctarum genus. núштÂHE, n. das Zischen (des Falken, der -Schlange), sibilus. ¤ÁшITATH, TÂM, v.impf. 1) 3ischen, sibilo. 2) berauszischen (wie das Wasser aus nassem Holz auf bem Feuer), prosibilo : пишши вода из дрвета...д ПЙШТЕТ, m. вода у Црној Гори. |