Page images
PDF
EPUB

петакиња.

ПетдпPCтац, петопрсца, m; (у Дубр.) бан

Fünffingerkraut, quinquefolium. автоРНЦА, . f. Лngab pon fanf, quinque (ft. cinquaine; ital. la cinquina).'

f. , Faß, dolium continens quinque amphoras, el NÈTOPO, Anzahl von fünf, quinque, cf. Aboje.. ПЕТОРОГУв, а, о, funfa, quintuplex. . ПвтоРОНА, f. у загонеци: Отуд нде шешорс на војска, увaтише оберјана бана, њи

удрише о: смрдљива врата. акторднАвсТ, (У. Ц.г.) vidе петнаест. NETOPÒCTPYK, A, 0, fünffältig, quintuplex. NETOPÒDI 9H5H; m. pl. (cr.) fünfhörnig, quin qui

cornis, cf. бабини укови. Пётош, m.

Mannsname, nomen viri. '1 HÉTPA, f. Frauenname, nomen feminae. ПЕТРАНљ, m. (пертоахіlіо») дie &tole, stola. MÈTPAHA, f. Frauenname, nomen feminae. ТРАШ, Петръща, m. ниа у Зворнику једа

топ који се зове Петраш. Онуда Србљ приповиједају да је прије сто и неколик година (Пешрашкијех година) некака Пешраш каалаах : (Њемачки) бно узе Зворник од Турака, па кад је послије сти гла Турска војска, а он побјегао из Звор ника и онај топ оставно у путу те га Тур ци нашлни однијели у Зворник. Припов једају да је тај капетан имао још један тон који се звао Зеленко, али будући да је био врло голем, за то га је одмах под Зворни ком бацио у Дрину. Он кажу да ондје и сад

кашто буче у води као во), а овај је био •, повукао са собом, па кад је видио да ће га і : отети Турци, а он . натрпао на њега дрва

па запално да би изгорео и растопно се:

али дрва нагоре, а тону не буде ништа. ПЕТРАшин, m. RannBname, nomen viri (pon

Петар).
ПЁТРАШкӣ гддинк, cf. Петраш.
FÊTPHJA, f. Frauenname, nomen feminae,
пkТРИЊА, f. Otact in. Croatien.: :.
ПЕТРИюлц, њца, m. Siner Don Петриња.
пётРНњски, кa, кo, pen Петриња. ,
ПЁТРИя, Петрића, m. dim. p. Петар.
ПЁТРОВА, f.:

и Петрову, цркву под Пазаром
пkТРОВА ГОРА, f. код Гляне...
ПЁТРОВАЦ, овца, m..у Далмацији: близу Дрни-

једној главици под планином Промином, зидине, од некаквора градића, за који се приповиједа, да су били двори некаквога кнеза нян бана Пешра, од кога се н

велика ондје долина зове Пешрово, поље. NÈTPOB AÂH, m. St. Peterstag (den 29. Juni), fes

tum St. Petri. cf.- Павлов. дан, Ивањдан, ПЁТРОВИЦА, f. у пјесмама некака црква. Пётрово пољЕ, p. у Далмацију једна повели

ка равница, у којој н®а 16 села и варошица Дрниш, с. Петровац.

[ocr errors]
[ocr errors]

њак.

на ко

стари Тршићани. приповиједали, обно је |печьњак, печењака, m (у Грбљу) vide typeродом од некуд из Херцеговине, па- ускочно у Црну гору, од куда је послије ПЕЧЕЊв, п. (у војв.) vide пециво. азлазно те хајдуковао по Херцеговини, пёчёЊЕ, п. бав деrbgle pon пећи. - 1 докле га најпослије некакав јaтaк није из-пёчёЊЕ, n, vidе мажење, дао те га Турци: ухватили и набили на ко-laЁчити, печём, vidе мазитн. лац. Приповиједа се да му је некакав Цр-пЌчити, чим, vide пeцнути: печила. га змија. ногорац на мејдаңу осјекао шaку у лијеве пЁчити сё, печём се, vidе мазити се. руке, али је он и послије опет хајдуковао: ПЁчки, кa, кo, point Пек. кажу да је у једне ноге. на опанку имао пkЧЁРКА, f.ber Champiдпоп,agaricus campestris. два врха, па кад је хтно пуцати нз дуге пќЧУРчИЦА, f. dim. . печурка. пушке, он је дизао ногу те наслањао пу-пӯш*, пеша, т. 3) 2rt Sifф, piseis genus: Зншку међу оне врхове као: на социцу. Кад нуо као иеш. 2): у корита за што се русу га Турци повели да га набију

кама држи, кад се корито носи : држи за лац, нијесу га били вевали мислећи да им

пешеве, да носимо то корито. 3) предњи с једном руком ништа не може. учненти, крај у хаљине, cf. скут. него га онако потјерали међу собои, дав- пќшA, m. (ист.) vidе Пешо. ши му по обичају да носи на рамену ко-ПЕШАДИЈА, f. (нст.) vidе пјешадија. лац на који ће га набити ; али он у једанпут пќшак, пешака, т. (ист.) vidе пјешак. распали онијем коцем і те, убије једнога пЁШАЦ, шца, m. (нст.) vidе пјешац. Турчина на мјесто, кад други навале да пушачЁЊЕ, п. (нст.) vidе пјешачење. га ухвате, он убије још једнога ногом, до- пEШАчити, пешачим, (нст.) vidе пјешачити.

кле га свладају и одведу. те набију на колац. пӯшачкӣ, кa, кӧ, (иет.) vide - пјешачки. пвцKAJo, m. који пецка, per OtiФler, cavillator. пїШЕ, (нст.) vidе пјеше. IÈLIKABE, n. das Necken, cavillatio.

ПЁшицё, (ист.) vide, пјешнце. ПЁцKAти, кам, v. impf. dim. р. пeцaти, пеten, пёшкӣ, (нст.) vidе пјешке, sticheln, cavillor.

пёшкки*, m. vіdе дар, поклон, пвцнути, нём, v. pf. ftефеп, рungo, н. п. пец- пёшкЙР, пешкйрә, а да биде дамое, нула га гуja. ef. пёчити..

cf. отирач, отарак, убрус. ПЁцо, m. dim. D. Петар.

пушкИРИНА, f. augm. p. пешкир. ПЕЧА, f. (највише се говори: pl. пече) као не-пEшқЙРИs, m. dim, p, пешкир. каки шклопцц за које кажу да по човјеку пёшњАВИНА, f. (у Боци) Бав $litmert, cento: пред смрт излазе, па их опет нестаје, беr Боље је своја мешњавина ноли туфа шарTodtenflec, mortis signum!

турина. . . . . ПЕЧАк, печака, т. (у Ц. г.) vide пециво; ПЁшњАЊЕ, n. Das Slider, sartura, cf. крпљење. и отег им четръест јагњади,

ПЁщЊАти; њам, г. impf. (у Боци) рђаво што Све сечака на дрвену paжњу

радити, особито шити, pfufфеn befonvers TIÈYAT, m. das Petschaft, signum," sigillum. im Raben, inscienter faceгe. cf. крпитн. ПЕЧАтити, там, v. impf. petfфіrеn, fiegeln, ob-luЁшо, т. (јуж.) hyp. Ф. Петко. signo...

MÈWTA, f. die Stadt Pest, Pestinum (die Serber ПЕЧАВЁњЕ, n. Das Petfфіrеп, оbѕignаtiо.

baben dieses ursprünglich slavische Wort nad ПЕЧЁницА, f. 1) Ber 28eihnamtsbrаtеr, ѕus assata

der ungrischen Verbunjung wieder aufgenom die festo nаtіvіtаtis Christi. Печеница обн- теп, gеrаѕе wіе астал, парасника. и. a. po чно бива читаво крме (прасе или назиме, а код газда, гдје много чељади има у ку: ПЕШТАНАЦ, анца, т. @iner pon Пешта.

стои, прост и: f. Ф.). ћи, и назнмац од двије године), а може пЁШТАНКА, бити и овца, код сиромаха и фурка ; гдје-пЁШТАнкињА, 3 који нспеку и крме и овцу. Печеннцу јо: пӯштинскӣ, кia, кo, Defter, Pestinensis. ште с јесени почнупомало прихрањената пEштEMAь, темаља, m. ein baues Baumme ред Божић

на неколике недеље дана за: пітин-град, т, каменито брдо више Коп (не тражи се печеннца.уочи Божића”), а мећом. Печеница се обично убије на ту-ій! pfці! phui (franjörtfф - fi!): пй кака! ft творе је у обор па хране кукурузима и чин. дан, а гдјекоји и убију - и - испеку на bantu Aau; na sentenza Rick gratis munerea Flus, Kloster und Gegend in der so

до Божића. 2)
Feln:
Моше гађа ма добро погађа
Више паса насред Пои оилиа.
IRu

r. Wine von Пешта,

lenes Badtudy, mantile majus balneare.

pa, Name eines Berges, nomen montis.

man zu den Kindern.

jegowina, fluvii, monasterii et regionis nom пЙВАЛИТЕ, n. (зап.) vide. пјевалиште. пиво, т. (зап.) vidе пјевало, пЙВАЊЕ. n: (зап.).vidе пјевање.

AHBÁPEB,

, 2

des Bierwirths, cerevisiarii.

.

пнваров, 3а,

[ocr errors]

TIÙBAPA, f. das Bierhaus, caupona cerevisiar

а

0, пЙВАРСкӣ, кa, кo, Biera, cerevisiarius. пЙВАти, вам, (зап.) vidе пјеватн. пивАЦ, вца, т. (зап.) vidе нијевац. пивач, пивача, m. (зап.) vidе пјевач. пивачив, а, о, (Зап.) vidе пјевачев. пивачицА, f. (зап.) vidе пјевачица. пЙВАЧицо, f. (зап.) vidе пјевачица. айвиДРУГ, m. (зап.) vidе пјевидpyг. пйвљАнин, m. (Пивљани) finer pon Пива. пивИЦА, f. (зап.) vidе пјевица. йвљАНКА, f. Wine Bon Пива:

да ми вата Пивљанке Српкиње пйвљАнскӣ, кa, кo, Don Пива:

до Бајо Пивљанско копиле пивницА, f. 1) беr Reler (im 23einberge feы

cella vinaria in ipsa vinea. 2) (san.) vide n

јевница. пивнути, нём, (зап.) vidе пјевнути. пиво, т. 5) (у Србији) vide пиће. 2) бав біe

cerevisia. 3) кад буде од пo пива, т.ј. к

не натјера на то, кад се расрдим. пивӯшёЊк, т. dim. . пивање. пивЎшити, пивутийм, dim. B. пивати. півчни, m. dim. р. пивац. пЙГА, г. (зап.) vide пjега. пЙГАВ, а, о, (зап.) vide пjеrав. пЙГАВИЦА, f. (зап.) vide пjегавица. пЙГАст, а, о, (зап.) vide пjегает. núrobna, f. ein erdichtetes Wort für einen Voge

vocabulum fietüm avis, q. d. bibe stercora. TÚRAPA, f. ein Schimpfname für ein Frauenzin

mer, convicium in mulierem. пиждРЁњЕ, n. vіdе пиздрење. нижДРИти, рим, (у Боци) vide пиздритн. ПиздРЁњЕ, n. vіdе пиљење. пиздРИти, рим, v. impf. vіdе пнљнти. AHMA*, f. die Rachefeindschaft, inimicitia : yyu.

нио на пивме ; има хизму на њега. пизматоР, m. (у ц. ғ.) који носи пизму, бет

· Rachgierige, ulciscendi cupidus. пизмен, а, о, на кога, einem auffäsis, infensus. пйамити ск, мӣм се, Ф. . impf. на кога, бет

Rache nachgehen, exsequi quem. HHOMÊME, n. die Rache, ulciscendi cupido. пЙЈАвица, f. ) Ser Зlutegel, sanguisuga, 2) vide

пијаница : и зачуо дијавица Туро – и доведи мијавицу Бура – 3) (што гдјекојн зову и мачка) fie sta met, fibula, cf. скоба. пиллвиЧАР, m. који тргује пијавицата, бет

Blutegelhändler, qui hirudines venditat. TIÀJAH, a, 6, betrunken, ebrius: Mujanoj ": шн мили февери. пЙ.kНАЦ, нца, т. vіdе пијаница. ИЈАнДУРА, f. (у Славонијн) vide Iінјанац. THJAHHGA, f. der Säufer, potator, ebriosus. TÀJÄHKA, F. das Trinkgelage, compotatio: xaj.

сна:

ти се.

гати.

пЙКАљ, кља, m. vіdе чука: Свака коза за пйнА, f. (зап.) vide пjена. свој пика. Внсн.

пйнӯзи, f. р. (у Рату ниже Дубр.) бав Selo, пЙКАТ, m. (у Дубр.) обје ингерице,

pecunia, cf. пенезн, динари, новци. пйкнути, нём, v. pf. пик fagen, dico пик. пинити, ним, (зап.) vidе пјенити. пила, f. ) һур. р. пиле. 2) bie Seile, lima. 3) (упинити се, ни се, (зап.) vide пjеннти се.

Ц. г.) тестере с конопцем, cf. шега. пйнокот“, т. бав Brotbret (ber. Surfen), cf. пилів", пилава, м. ) vide свадба. 2) яеfоф- наћинце,

ter, biФter Reid, oryza cocta spissa: У ва-пинути, пинем, v. pf. einen runt tbun, semel рен пимав не треба воде сипати.

bibo. NÀMÂA, f. (coll.) das Geflügel, pulli.

пинЎШЁњк, п. (зап.) vidе ијенушење. пЙЛАЦ, пӣлца, т. (у Огул.) vidе пјанац. пинЎшити CE, пинӯшӣ се, (зап.), пjенушипиле, лета, п. 3) баѕ junge рифn, pullus gallinae, cf. пипле. 2)аз Crgänjungaftüct бев Ўяа: пйЊАВ, а, о, (у Боци) vide цањав. bifф, complementum lіgni computatorii, кво-пйЊАЧА, f. (зап.) vidе пјењача. чка и пиле. 3) бав Sunge, pullus:

пињЁiЬЕ, .п. (зап.) vidе пјењење. о аферим йиле од сокола,

пипA, f. vіdе славина. у те сам се богме и уздао

пЙПАВИЦА, f. 1) дјетиња игра: дјеца се хваNÚ Ex, m. Menge kleiner Kinder, soboles fre

тају са два прста једно друго одозго за quens. .

кожу на руци говорећи ово: „Пипавица пилЁнцE, цета, п. dim. р. пиле.

пипа, на куле на виле, на медене колачипЙЛЕТӣ (пилећӣ), ћа, ће, қӣbner, pullorum. ће, на свилене појасиће, коме ред коња пйлип, т. (у Лици) vide Филно.

пасти ? Моме брацу Радованцу. Зовите га пилипиљ, т. само у овој законеци: Пили- на вечеру, Он нит може вечерати ни по

аиф цара копа под липов пањ на Бур- кући погледати; зучи, бучи, скочи цар на ђев дан.

војску, и доведе плаву плавојку, не ће пилити, пӣлім, v. impf. feilen, limo, cf. ше

плаве плавојке, веће оће црну црнојку

ајде шуга на војску.” Ко непослуё бял пйливи, m. pl. (coll.) vide пнлад.

ухваћен за ежу, она ва ба да е 440 пйлнцА, f. ein übnфеr, gallinula, cf. коко

несе на кркаче онога којега је, пипавица шнца, пнплица.

прије послала на војску, т. ј. који је ста пйличицА, f. dim. . пилица.

јао мало даље од њих. 2) кад се дјеца ! пйличэй, чја, чје, н. п. jaje, von пнлица, gal- почетку каке игре погађају које ће нај

linulae. пӣлични, на, но, н, п. нема ни пиличнога, т. ј.

прије чинити оно што у нғри ваља да чи

ни онај који нзгуби, н. п. ко ће најприј ниједнога, teiner, nullus. cf. пнличник.

Жмуритн, онда једно као бројећи све рі пиличник, m. сви изгинули, ни пиличник дом говори: „Пипавице, мнпавице, на к није утекао, т. і. ниједан, Fein #insiger, ne ле, на муле, на медене колачиће, комер unus quіdеm, cf. пинчни :

пасти ? Моме брацу Радовану. З Е виличник од вас не утече лі.

вите га на вечеру. Ја не могу вечерат ийлo, p. 5) (у Ресави) vide пиће. 2) (у Боци) ни по кући. , погледатн. Штаглац маглі

за уље суд од камена, од прилике као кућнн рогљац. Теглица, тегли море на в KOByer, eine Urt Delgefäß, vasis olearii genus: ску, па доведи девојку, лепу лепојку, цр Ако човјек не штеди сврх вреће и са- црнојку, метните је под кола, нек је RA

врх айла, залуду штеди кад је у дно. сатру, у мекиње саспу. И два коња вра пійЊАК, љка, т. (pl. gen. пиљака) ein Ctüct gröbern Sandes, ein Steinchen, lapillus: Aa

се играмо на циљке. cf. шку». пиљАР, пиљара, т. беr büter, institor. TABÁPÉBE, n. das Höken, venditio minuta. пињАРИНА, f. Die p&ferei, ars institoria. пиљірити, пиљарим, v. impf. Б&fen, vendo

minutatim. . пињАРНЦА, cf. Die p&ferin, institrix. пйЉЕЊЕ, п. ) баg Seilen, limatio. 2) дав In:

starren, intuitus fixus. пиљнти, љим, v.impf. ипреrwаnit аnbticken, ocu

lіs аttеntіѕ іntueor: Пиљи као штрк ујаје. | пишAK, пка, m. (може бити да се говор пижугА, ғ. (у Хрв.) vide кобац, cf. шкањац.

f. 1) ein Stück Holz zu einem Kin: пиљциКА,

коња

и четири плава, од мора до мора, до, бе га Дунава. Швјуц.” На коме се рекне јуц, онај ваља да жмури. Мјесто ов говори се кашто и овако: Од Дунава до Дунава, До два цара царевина, Гусен гусеница. Палипушка палипан, Држ” се секо за катан Катан био ђулистан. Клинчица, варчица, звецкац! Овдје ри онај на коме дође звецкац..

мо р. пйпци, пипака) peräфtli fü Haarlocke. . cirrus (per contemtum):

NÁHAHE, n. das Abklauben, degluptio. пЙПАти, пам, y. Impf. Беtаftеn, contrecto. TÚHATH, nônám, V. impf. abklauben, deglubo decerpo.

т. у пјесми ein Cuphemismu

пиПАЦ, піца,

für den Sperling : Навади се

врабац и инац

чувати.

пЙПЕРИ, m. р. племе у Брдима, ein Otam

in Spaa bei Montenegro:

Друго бјеше Лијеш од Пипера пЙПЕРСкӣ, кa, кo, bot Пипери:

даше зањга све Пиперске овце пипколити, лим, v. impf. аlѕ dim. р. пипат пипкољЕЊЕ, n: dim. р. пипање. йпак, ета, п. (у Дубр.) vide пиле. йилити, m. pf. (у Дубр.) vide пилићи. пипанцА, f. (У Дубр.) vide пилнца. Кад же брећа належе кокош, кажу да ће бн:

све пиплице. пйонути, нём, y, pt. beta ften, anrübren, со

trecto. ПийпӯН, m. (у Боцн) бie Зutermelone, pepo, .

днња (а диња н карауза ондје се зо аубеница, којега имена они са свијем ,

познају): Не може се ставати н иииу MHP, m. (loc. nápy) ) der jährliche Festtag ? Zunft, dies festus collegii cujuscunque ar ficum. Pатарски је пир велики четврта Ћурчијски свети Илија, златарски Костантин, ит. д. 2) (у Дубр. у граду, а

околини свадба) vide свадба. пЙР, т. (у Хрв.) некакво жито (чини ми і

да се зовен каришик), eine 2Гrt Setreit
genus frumenti, cf. стрвно жито, пир но

таш.
пЙРАК, pкa, m. (у Сињу) hyp. b. пир :

Свом диверу пирак справ.љајући,

Мени мало чедо рађајући пЙРГитанчE, у припјевима, као н. ін. у овоме

Пиргнто, ииргишанче, повратанче, зе лен бор, Борковићу, зарукавље, ситни тан

че мој пЙРГито, vide пиртитанче. ЛИРЁвина (пиревина), f. (у Сријему) некак

трава као зубача, bеr Duetenmeigen, triti

cum repens. пЙРЕЊЕ, n. Bas Blafen, flаtіо: пЙРивАТРА, m. Потјера један етарац (

Тршићу гдје сам се ја родио) послиј подне лисичји траг по снијегу: кад од макне далеко у планину н види да не ми же наћи лисице, а прику чи се ноћ, а се врати натраг и пође кућн; али у та стегне мраз а смркне се (а он је и онако сл: бо видно), и тако он познавши да не моя доћи кућн, свра и се у винограде у је, ну пударску колибу, и онако без ватр (ваља да није имао кресива, нли већ ниј могао од зиме да искреше ватру и да н: можӣ) похода мало по њој па легне ноб

« PreviousContinue »