Алӑт*, алáта, m. bas Berfzeug,instrumenta: Без | Алосан, а, о,(у Сријему)полудно, узеле му але памет или здравље, verruct, mente captus.

Алат*, m. црвен коњ, ber Guds (Wferb), equus | АлЋЕРГЕлет*, m. (може бити да у Турскоме је.

На алашу вас у чистом злату
АлАТАСТ, а, о, н. п. коњ, fudsroth, rufus.
АЛАТИКА, f. ein einzelnes Berfzeug, instrumen-|

АЛАТУЩИН, а, о, ber Kudsftute, equae rufae. АЉЕТАК, тка, m. vide хаљетак.
АЛАУЖА, f. vide лапавица.

АЛЕКСИНАЦ, Алексинца m. мала варошица из-| АМАЈЛИЈЦА, f. dim. v. амајлија.

1

АМБАРНУТИ, àмбарнём, v. pf. 1) днћн прву капу, ÁНДРА, m. (ист.) vide Андро. кад се игра прстена, fagen амбар, dico ам- Андра, f. vide Андријана.

бар. cf. прстен. 2) запросити дјевојку гдје- АНДРАВÓљи, m. pl. vide прње: носи којекаке год, или друго што занскати, einen um etандравоље. was anfpreden, appellare: ја сам амбарнуо на једном мјесту.

АМБАРСКИ, ка, ко, н. п. око, врата, beš Maga: jins, horrei.

АМБЕР", m. ber Wmber, Ambra :

А мој драги амбер-душом дише — АМБЕРИЈА, f. Розолија (која мирише на бер?):

Андрак, m. in ber Rebenšart: незнам који му је
андрак (у Сријему и у Бачк.), id weiß nidt
was ihm eingefallen ist.

АНДРАМИЉЕ,П.као нешто љепше од андравоља.
АНДРИЈА, m. 2noreas, Andreas.

АНДРИЈАНА, f. Grauenname, nomen feminae. ам-| АндриЈаш, m. Иnòreas, Andreas.

Кад су ирку каву окинули, Иза каве жуту амберију Амбис, m. (у Ц. г.) ber 26grund, abyssus, cf. про-| паст, безданица, безадњица. АМБИСАТИ СЕ, ӑмбишём се, v. г. pf. (у Ц. г.) berften, dirumpi, cf. просјести се: Тако се не амбисао, као јама безадњица ! АМБУЉА, f. дугачка врећа, ein longer ad, saccus longior.

АМЕљ, m. (у Сријему) 1) ђубре у житу, Unrath im Setreibe, sordes. 2) нечисто жито, unvei-| nes Getreide, frumentum sordidum. ÀМЕТИМИЦЁ, adv. (y Сријему) gänglid), total, pe-| nitus: помријеше људи амешице (кад је какав помор у селу); марва цркава аме

шице.

Амин, 2men! amen! Амин да Бог да!
ÁМИНАЊЕ, п. даš menfagen, adprecatio.
ÁMHHATH, HÂM, V. impf. Umen sagen, dico amen.

АНДРИЈЦА, m. dim. v. Андрија.
АНДРКВА, f. (у Дубр.) vide ротква.
Андро, m. (јуж.) һур. v. Андрија.
АнЂА, f, hyp. v. Анђелија.

АНЂЕЛ, m. ber Engel, angelus, cf, анђео.
АНЂЕЛАК, лка, m. hyp. v. анђео.
АНЂЕЛИЈА, f. Ingelia, Angelia.
АНЂЕЛИЈЦА, f. dim. v. Анђелија.
АНЂЕЛИНА (АНЂЕЛИНА), f. Frauenname, nomen
feminae:

Анелина ружу брала
Анѣелов, а, о, češ Engels, angeli.
АНЂЁлски, ка, ко, englifd), angelicus.
Анѣко, ђела, m. vide анђел.
Аница, f. dim. v. Анђа.
АНЂУША, f. augm. v. Анђелија.
АнÈкмоли, vide акамоли:

Имам блага колико ми драго,
Градно бн десет манастира,
Анекмоли себе оженно

Кад се на свадби напија, онда сватови, све | АНЕТА, f. Unnette, Annula.

два и два, амирају, т.ј. вичу: (н. п.) Стари | Áнета, áнета, п.pl. (am Etugen) bie drauben= сват чашу пије, Бога моли, амин! AMо, hieher, huc.

АНАТЕМЊАК, m. vide анатемник.
АНАЋЕМА, f. (у Ц. г.) vide анатема.
АНГЛИЈА, f. 1) England, Anglia, Britannia. 2) eng |

Англиски, ка, ко, englifd, anglicus, britanni

cus.

АНДАРА МАНДАРА, Сabel gegen ein unnûрез Gez|
rede oder Geschäft, nugae.

Андно, анђела, m. (у Дубр.) vide анђео.
Андиоски, ка, ко, (у Дубр.) vide анђелски.

gange, rugae. cf. олук.

Ани, (у Ц. г.) vide ено: ани га!
Аниж, m. (у Дубр.) vide онанз.
аница, f. dim. v. Ана.
АНИЧИЦА, f. dim. v. Аница.
AHKA, f. Wennchen, Annula.
Ански, ка, ко, vide хански.

АНТА, m. (у Сријему) ber Maribaufen, cumulus
(terrae) terminalis.

АНТА, m. (ист.) vide Анто.

ÂнTÂHE, n. das Sehen der Markhaufen, cumulorum terminalium exactio.

АНТАТИ, там, v. impf. Marbaufen feben, cumulos terminales exigo.

АНТЕРИЈА* (антерија), f. ein Unterfeiv miter= meln, tunicae genus.

AНТЕРИЛУК*, m. tün eng auf eine антерија,
panni quantum sufficit ad vestem антерија
dictam conficiendam.

Антица, m. dim. v. Анта.
Анто, m. (јуж.) һур, v. Антоније.
АНТОНИЈА,
m. Inton, Antonius.
АнтониЈЕ, 1

АнтониЈЦА, m. dim. v. Антоније.
АНТРЕШЕЉ, m. 1) оно што се на натоварена
коња метне одозго међу стране:
с једне стране пређа некувана,
С друге стране пређа непредена,

У антрешељ бакина ужина

2) (у Сријему) vide кртог.

АРАМБАШОВАЊЕ, n. vide харамбашовање.
ÀРАМБАШОВАТИ, шујем, vide харамбашовати.

АнтӰн, Антуна, m. (voc. антӳне) (по зап. кр.) | АРАМЗÁДа, m. Оріţбиве (mehr im guten Ginne),

vide Антоније :

0 Аншуне, мањак те у мајке

AHYшIKA, f. Unna, Anna.

АНЧИЦА, f. dim. v. Анка.

АНЏАР, анџара, m. vide ханџар.
АНЏИЈА*, m. vide ханџија.
Анџијин, а, о, vide ханџијин.
Анџијнскӣ, ка, ко, vide ханџијнски.
Анџијски, ка, ко, vide ханџијски.

АЊАТИ, њам, v. pf. vide јењати.

io! interj. fapperment! vah: ао, мој брајко!

АДНО, (а оно) fo, bann, -, igitur, at: ако није

nequam:

А срете је момче арамзада
АРАМИЈА*, m. vide харамија.
АРÁмити, àрамим, vide харамити:
Арами им погачу белију,
И арами од овна јанију
АРАМЉИВАЊЕ, n. vide харам.љивање.
АРАМЉИВАТИ, арамљујем, vide харамљивати.
Арандно, аранђела, m. (у Дубр.) vide аранђел.
АРАНЂЕЛ, m. ber Erzengel, archangelus: свети
шестокрили аранѓеле! закрили ме кри-
лом твојим (кад се моле Богу). cf. аранђео.

тако, а оно је овако; ако не ћеш ти доћи | АРАНЂЕлов, а, о, н. п. дан, Érzengelštag (ben

менн, а оно ћу ја тебн.

äox! mebe! vae! cf. jaox :

Аох јадан Муса побратиме

АПА, f. (у Ц. г.) Berud, odor :

Заудри ме ааа од дувана
АПА ДРАПА, Zabel gegen eine fdledyte Urbeit, con-

vicium in rem male confectam.

AПATÉKA, f. die Apotheke, apotheca, pharmacopó-
lium.

АПАТЕКАР, апатекара, m. ber Upotђefer, pharma-
copola.
АПАТЕКАРЕВ,

AMATERAPOR, a,o,des Apothekers, pharmacopolae.
АПАТЁКАРСКИ, ка, ко, 2(pothekers, pharmaceuticus.
АПКАЛО, п. (у Сријему) vide епкало.
Апостол, m. 1) Upoftel, apostolus. 2) књига,
Apostelbuch, liber apostolorum. 3) Mannsname,
nomen viri.

s. Vov.), festum S. archangeli.
АРАНЂЕЛОВАЦ, овца, m. vide аранђеловштак.
АРАНЂЕЛОВИЦА, f. аранђелов пост, bіе Žafte s
Tage vor Erzengels- Tag, jejunium archan-
geli.
АРАНЂЕЛОвштак, m. човјек који слави аранђе-
лов дан, ber ben Erzengel Vidael zum Haus.
patron bat, cliens archangeli.

АРАНЂЕО, аранђела, m. vide аранђел.
АРАНТОС, (у Рисну) vide аратос: Тако ме
арантос не било!

APAILE, n. das Plündern, depopulatio.
АРАП, m, vide Арапин.

AРАПИЈА, f. (coll.) bie Moßren, Mauri :
Сад навали љута арапијо:
Нема оног страшнога јунака
На шарену коњу великоме
АРАПИН, m. ter Mor, Aethiops, Maurus.
Апостолски, ка, ко, apoftolifd, apostolicus. adv. | АРАПИнов, а, о, beš obren, Aethiopis.
апостолски: отишао апостолски, т.ј.
пјешке, žu Guf, per pedes apostolorum.
Апостолство, n. baš Upoftelamt, apostolatus.

▲nc, m. vide xanc.

АПСАНА, f. vide хапсана.
АПСЕНИК, m. vide хапсеник.
ӐПСЕНИЧКИ, ка, ко, vide хапсенички.
Апсити, сим, vide хапсити.

ANTA, f. 2ttich, sambucus ebulus, Linn.
Аптӥк, аптика, m. ber Uttidftraud, sambucetum
ebuletum.

АПТИКА, f. eiu Uttidftengel, ebulam.
Аптов, а, о, н. п. лист, Uttid=, ebuli.
АПТОВИНА, f. ber Uttid ftraud, sambuci ebuli.
Апустол, m. vide апостол mit allen Wbleitungen.
АПШЕЊЕ, n. vide хапшење.

ĀP*, m. vide ахар.

APAA, M. Stadt in Ungern, urbs Ungariae.
ÀРАДСКИ, кâ, кô, von Арад.

АРАЂАНИН, m. (pl. Арађани) човјек из Арада.
АРАЈСТВО, n. (у Сријему) luft, Bergnügen,
gratia: Сад је копати од арајсшва (н. п.
послије кише). cf. милина.
ÀРӑм, арӑма, m. vide харам.
АРАМБАЩА, m. vide харамбаша.
АРАМБАШИН, а, о, vide харамбашин.

АРАПИНЧЕ, чета, n. у пјесми мјесто Арапче:
Ал' процвили Арапинче црно —
|АРАПКА, f. 1) bie Mobrin, Maura. 2) eine Urt bar=
ter, schwärzlicher Birnen, piri genus.
АРАПКИЊА, f, vide Арапка 1.
АРАПОВ, а, о, vide Арапинов.
Арапски, ка, ко, mobrifd, mauricus.
АРАПЧАД, f. (coll.) Mobrenfinber, soboles maura.
АРАПЧЕ, чета, n. ein Mobrenfinb, puer mau-

rus.

АРАР, apáра, m. vide харар.
АРАРИНА, f. vide харарина.

АРАТИ, рам, v. impf. plünbern, expilo.
АРАТОС, (&qáros) verfludt, bol's ber Zeufel, in

malam rem! Арашос га било! Арашости
кирије, сиђи ми с кола.

| АРАТОСИЉАЊЕ, n. verbal. v. аратосиљати се.
АРАТОСИЉАТИ СЕ,аратосиљам се, v. r. impf. кога
нлн чега, etwas zum Teufel wünschen, dete-

stor aliquid, exsecror.
AРАЧ, арача, m, vide хӑрӑч.
ӑрач, ӑрча, m. vide хӑрач.
АРАЧЛИЈА, m. vide харачлија,

АРАЧЛИЈИН, a, o, vide хараҹлијин.
|АРАЧЛИЈНСКИ, ка, ко, vide харачлијнски.
|АРАЧЛИЈСКИ, ка, ко, vide харачлијски.

АРАШЛАМА, f. (ст.) vide аршлама :
Араламе у меду куване —
АРБАНАС, m. ber Wlbanefe, Albanus. cf. Арнаутин.
АРБАНАСА, m. У пјесин мјесто Арбанас:
Вино пије Муса Арбанаса
АРБАНАСКӣ, ка, ко, albaneftfd, albanicus :
Латински му говори,
Арбанаски заноси —
АРБАНИЈА, f. (по јуж. кр.) 1) Ulbanien, Albania.
2) (coll.) народ Арбанаски, banefenvolf, Al-]
bani. Махмутпаша Бушатлија, који јепоги-
нуо на Црној гори 1796, у једноме писму Пе-|
тру владици заклиње се. „тако ми моје љу-
те Арбаније!”

АРБИЈА, f. vide харбија.

АРБУН, арбуна, m. (у Дубр.) некаква морска риба, eebarbe, erythinus.

АРГАТ, m. (у Ц. г.) јама на каквој згради, као пушкарница, bie darte, foramen

rium :

Често сам јој слао армагане:
Двије днбе, четири кадифе,

И два ћурка куном постављена
АРМИЈА, f. (у Црници) Армија те нзјела! рече
се масци, и значи: да би цркла. cf. рмија.
АРНАУТИН, m. vide Арбанас.

АРНАУТИНОВ, a, o, beš Zrnauten, Albani.
АРНАУТИТИ, Тим, v. impf. zum Urnauten тафен,
facio esse Albanum.

АРНАУТИТИ СЕ, тим се, v. г. impf. ein Irnaut
merben, fio Albanus.

АРНАУТКА, f. 1) Urnautinn, Albana. 2) eine Ut=
nautinn (Urt langer Glinte), telum albanum.
АРНАЎТЛУК*, m. Арнаутска земља, Баnіen,
Albania, cf. Aрбанија.

АРНАУТОВАЦ, Арнаутовца, m. Арнаутски пиш-
тол, albanesische Pistole, telum minus albanum.
АРНАУТСКЙ, ка, ко, Ibanefer, albanus.
jaculato-APНАУЋЕЊЕ, П. Х[banefiren, mutatio in Albanum.
АРНАУЧАД,f.(coll.) junge Urnauten, soboles albana.
АРНАУЧЕ,чета,п. ein Wlbanefer-Rinò,puer albanus.
ÁРЊЕВИ, áрњева, m. pl. (у војв.) baš Dad eines
(sonst offenen) Bauernwagens, von Stäben und
Rohrmatten darüber, tectum currus rustici.
АРПАКАША, f. јечмена каша, біе Berftengrüge,
ptisana. cf, каша.

Од аргама трче до аргаша,
Те ми Турке бију проз аргаше -
АРГАТАР, m, vide аргатин:

---

1. Три стотине ђеце аргашара
АРГАТИЈА, f. (coll.) bie Žaglöhner, mercenarii:
Сад навали аргашијо моја
АРГАТИН, m. (éqjárns) ber Eaglöbner, mercena-
rius, cf. надничар.
АРГАТЛУК, m. Gedäft eines Eaglöbners, орега

mercenaria:

Па нареди мене у аргашлук
АРГАТОВАЊЕ, П. bas irbeiten um Zagelon, bas|
Taglöhnern, operae diurnae locatio.
АРГАТОВАТИ, Тујем, v. impf. taglöhnern, merce-
de conduci, laborare:

И нареди мене у аргатлук,
Аргашовах три године дана

АРПАЏИК*, m. eine Zrt 3wiebel um Berfegen,

ceparum genus.

ÁPCA, m. (ист.) vide Apco.

АРСЕН, m. Wrfenius, Arsenius. cf. Арсеније.
АРСЕНИЈА,,m.
АРСЕНИЈЕ, )
Em. Zrfenius, Arsenius.

АРСИЦА, m. dim. v, Apca.
АРСЛАН, арслана, m. vide лав:

Па ти крени звијера арслана
ÁPCO, m. (јуж.) һур. v. Арсеније.
АРТИЈА, f. vide хартија.

АРДОВ, ардова, m. bas aß, dolium, cf. буре. АРТИЈЕТИНА, f. vide хартијетина.

АРДОВИЋ, m. dim. v. ардов.

АРТИЈЕЩИНА, f. vide хартијешина.

АРЕНДА, f. (у Војв.) ber Madt, redemtio, con-| АРТИЈЦА, f. vide хартијца.

ductio : узео под аренду. cf. закуп.

АРТОВАЊЕ, n. erathen, Sofmeiftern, consiliatio. АРЕНДАТОР,m.ber Pädter, redemtor. cf.закупник.АРТОВАТИ, тујем, v. impf. кога, berathen, bofAPÈнДATOPOв, a, o, des Pächters, redemtoris. meiftern, consilior.

АРЕНДАТОРСКИ, ка, ко, Pädters-, redemtorum. АРФА, f. (у војв.) bie Sarfe, harfa:

АРИЉЕ, П. зидине од великога старог нама

Једна носи златну арфу, оће да свира —

стира у Србији у нахији Ужичкој на уто- АРХИЂакон, m.(у књижевника) vide акриђакон. ку Рзава у Моравицу. АРХИМАНДРИТ, m. (у књижевника)акримандрит. АРИЩТАНАЦ, нца, m. (у војв.) ber Irreftant,| АРХИМАНДРИТОВ, а, о, vide акримандритов. qui in custodia est. cf. хапсеник.

АРХИМАНДРИТски, ка, ко, vide акримандритски.

АРИШТЕ, п. (у војв.) Urreft, custodia, cf. хапс, АРЧАЛИЈА, f. vide харчалија.

затвор: метнули га у аришше; Нуде се као Грци у ариште. АРКА*, f. ber Müden, dorsum (im Rleibe). cf. леђа. АРЛАКАЧА, f. ein lörmens luftiges Grauenzimmer, femina tumultuosa. cf. алакача, алапача. ÀPлÂœE, n. das Lärmen (der Kinder), tumultuatio. АРЛАТИ, лам, v. impf. lärmen, tumultuor. АРЛИ:

ӑрчЁЊЕ, n. vide харчење.
АРЧИТИ, чим, vide харчити.
АрчИТИ СЕ, чӥм се, vide харчити се.
Арчљив, а, о, vide харчљив.
АРЩИН*, аршина, m. bie Elle, ulna. cf. лакат.
APIIIJAMA*, f. 1) Art Frühkirsche, cerasi genus.
2)црни лук дугуљастијех главица, 2rt3wies
bel, cepae genus.
АРШОВ, m. vide ашов.

Ac, m. као кнежина негдје око Лима:
А слуга му цркву Шудикову

АСПА, f. ber hautag, pustulae. cf. оспа,
Аспида, f. bie Piper, Dtter, aspis: зла као ас-
аида (реку злој жени).

Аспидин, а, о, ber Dtter, viperae.
АСПРА, f. (y Ц. г.) vide јаспра.

се виде жице.

АФЁРИМ*! brave! macte! Турски аферими и калуђерски благослови.

АСПРЕ, f. pl. vide јаспре: Браћа ка' и браћа, АФИЈӰН*, афијуна, т. баз Дріит, opium.

ма сир за асире.

АСПРИЦА, f. dim. v. аспра :

А надницу но једну асарицу

АФТУЉА, f. (у Ц. г.) греда крајем изнутра,
на којој друге греде стоје, cf. атула.
Ax! interj. ah! ah! cf. a.

АСТА*, adj. indecl. vide болестан: нешто сам Ахар*, m. 1) ber Mferbeftal, stabulum equorum, аста; он је аста;

Забун аста! мај, ослади уста —
Астал, астала, m. (у војв.) ber ifd, mensa, cf.

сто.

АСТАЛЧИЋ, m. dim. v. астал.

Астар*, астара, m. памучно платно, у које се

cf. коњушница:

Па силази у доње ахаре
Коње води у доње ахаре

2) (у Ц. г.) као чардак или госпоска кућа, der Hof, palatium. cf. xap. (АхТАПОД, m. vide ободница.

обично мртви Турци завијају, а и хаљине се|іц! interj. кад се коме што пружи, па се опет њиме постављају, baumwollener Reug, pannus xylinus:

Сад на теби свилена кошуља,

До дан до два бијела асшара!
АСУРА*, f. vide рогожина.
АСУРЏИЈА, m. ber Mattenflecter, qui
plectit e scirpo.

не да (као н. п. што дјеца драже једно друго).

АЦА, m. (ист.) vide Ацо.

Ацал, ацала, т. (у Боци) ber tabl, chalybs :
Удрила лима на ацал. cf. челик, надо.

tegetes |ацко, m. dim. v. Алекса.

АСУРЏИЈИН, а, о, bes Mattenmaders, tegetum

confectoris.

Ацо, m. (јуж.) hyp. v. Алекса.

Ач, f. идн, ачн! ein Märrden, stulte!
АЧЕ, ӑчета, п. ein junger ат, arabifdes Güllen,
pullus equi arabis.

АЧЕЊЕ, n. Hrt bebnenben predenš, prolatio vo

cum lenta et diducta.

А́ЧИТИ СЕ, ӑчим се, v. r. impf. gebeßnt fpreden,
diduco voces.

АЏАМИЈА*, f. unerfahren (aus Sugens), inex-
pertus, rudis (auch vom Pferde).
АЏИЈА, m, vide хаџија.
Аџијин, а, о, vide хаџијин.
АрЈНИЦА, f. vide хаџијница.
Аџински, ка, ко, vide хаџијнски.
Аџијски, ка, ко, vide хаџијски.
АџилЋи, m. pl. vide Хаџијћи.
АЏИЛУК*, m. vide хаџилук.
АЏИНЕДОМАК, m. vide хаџинедомак.
áno, m. vide хаџо.

АЏУВАН", аџувана, m. ber liebling, Ganymebes,
scortum, puer.

AmA*, vide хаша.

АШАЈДА! у загонеци, cf. вићка.

|АШАЊЕ, n. vide хашање.