Алӑт*, алáта, m. bas Berfzeug,instrumenta: Без | Алосан, а, о,(у Сријему)полудно, узеле му але памет или здравље, verruct, mente captus. алаша нема заната. Алат*, m. црвен коњ, ber Guds (Wferb), equus | АлЋЕРГЕлет*, m. (може бити да у Турскоме је. rufus : На алашу вас у чистом злату tum. ÀлATOв, a, o, des Fuchses, rufi equi. АЛАТУША, f. алатаста кобила, eine Gudstute, equa rufa. знку значи што и овако, а може бити да је изврнуто) cf. алет: У алету у алћергелешу АЛУГА, f. vide халуга. АЛЧА, m. vide ӑлат: АЛАТУЩИН, а, о, ber Kudsftute, equae rufae. АЉЕТАК, тка, m. vide хаљетак. АЛБАШЧА*, f. у пјесми: Те отишла у нову албашчу АЛВА*, f. vide халва. АЛВАЛУК*, m. vide халвалук. АЛВАТАН, тна, тно, weit, bequem (von Rleibern), А што брата не ожени Ала — АЛЕКСА, m. Wer, Alexius. АЛЕКСАНДРО, m. Wexanber, Alexander. АЛЕКСИЈЕ, m. Wlex, Alexius. АЉЕТИНА, f. augm. v. аљина. АЉИНАК, нка, m. vide хаљинак. ЉКА, f. vide хаљка. -- Аљкав, а, о, fdlaff, fdlampig, laxus: аљкаво се oбyo. Аљма, f. eine Urt 3wiebeln, cepae genus. Ам, ама, m. аз edirr bes Bagenpferbes, lora equi trahentis. ÄMA, aber, allein, sed. Амӑз*, амаза, m. (ст.) Urtebet ber ûrfen, precis genus apud Turcas: А у шанцу амаз проучише АМÁЈЛИЈА, f. vide хамајлија. АЛЕКСИНАЦ, Алексинца m. мала варошица из-| АМАЈЛИЈЦА, f. dim. v. амајлија. m. (der heilige) Ulypius, Alypius. АЛЕТ*, m. eine Urt Rleib, vestis genus: Ен' оно је Алил челебија А алешу у алћергелету, Што се титра златним буздованом Али, 1) aber, verum. 2) vide или : Јели свила међу свиларима ? Али злато међу златарима ? Ал' ћу рећи: здраво моја драга! Ал' ћу рећи: здраво невјернице! АЛИЈА*, f. (у Србији) спахијнска земља која нити је насељена нити припада какоме селу. Алије дају спахије људима те раде и уживају како се погоде. АЛИН ДРАГИ камен, m. vide алем драги камен. Алица, f. (у Мостару) прва трешња (ваља да је ал, црвена), Wrt Rirfden, cerasi genus. АЛКА, f. vide халка. АЛКУРАН*, алкурана, m. ber Roran, Alco ranus: На ѣитапу своме алкурану Алов, áлова, m. велика пређа што се рибе хватају, baš Gifderneg, rete. Алов! vide хајдац. АЛОКА, f. vide јаруга, cf. алуга. 1 АМБАРНУТИ, àмбарнём, v. pf. 1) днћн прву капу, ÁНДРА, m. (ист.) vide Андро. кад се игра прстена, fagen амбар, dico ам- Андра, f. vide Андријана. бар. cf. прстен. 2) запросити дјевојку гдје- АНДРАВÓљи, m. pl. vide прње: носи којекаке год, или друго што занскати, einen um etандравоље. was anfpreden, appellare: ја сам амбарнуо на једном мјесту. АМБАРСКИ, ка, ко, н. п. око, врата, beš Maga: jins, horrei. АМБЕР", m. ber Wmber, Ambra : А мој драги амбер-душом дише — АМБЕРИЈА, f. Розолија (која мирише на бер?): Андрак, m. in ber Rebenšart: незнам који му је АНДРАМИЉЕ,П.као нешто љепше од андравоља. АНДРИЈАНА, f. Grauenname, nomen feminae. ам-| АндриЈаш, m. Иnòreas, Andreas. Кад су ирку каву окинули, Иза каве жуту амберију Амбис, m. (у Ц. г.) ber 26grund, abyssus, cf. про-| паст, безданица, безадњица. АМБИСАТИ СЕ, ӑмбишём се, v. г. pf. (у Ц. г.) berften, dirumpi, cf. просјести се: Тако се не амбисао, као јама безадњица ! АМБУЉА, f. дугачка врећа, ein longer ad, saccus longior. АМЕљ, m. (у Сријему) 1) ђубре у житу, Unrath im Setreibe, sordes. 2) нечисто жито, unvei-| nes Getreide, frumentum sordidum. ÀМЕТИМИЦЁ, adv. (y Сријему) gänglid), total, pe-| nitus: помријеше људи амешице (кад је какав помор у селу); марва цркава аме шице. Амин, 2men! amen! Амин да Бог да! АНДРИЈЦА, m. dim. v. Андрија. АНЂЕЛ, m. ber Engel, angelus, cf, анђео. Анелина ружу брала Имам блага колико ми драго, Кад се на свадби напија, онда сватови, све | АНЕТА, f. Unnette, Annula. два и два, амирају, т.ј. вичу: (н. п.) Стари | Áнета, áнета, п.pl. (am Etugen) bie drauben= сват чашу пије, Бога моли, амин! AMо, hieher, huc. АНАТЕМЊАК, m. vide анатемник. Англиски, ка, ко, englifd, anglicus, britanni cus. АНДАРА МАНДАРА, Сabel gegen ein unnûрез Gez| Андно, анђела, m. (у Дубр.) vide анђео. gange, rugae. cf. олук. Ани, (у Ц. г.) vide ено: ани га! АНТА, m. (у Сријему) ber Maribaufen, cumulus АНТА, m. (ист.) vide Анто. ÂнTÂHE, n. das Sehen der Markhaufen, cumulorum terminalium exactio. АНТАТИ, там, v. impf. Marbaufen feben, cumulos terminales exigo. АНТЕРИЈА* (антерија), f. ein Unterfeiv miter= meln, tunicae genus. AНТЕРИЛУК*, m. tün eng auf eine антерија, Антица, m. dim. v. Анта. АнтониЈЦА, m. dim. v. Антоније. У антрешељ бакина ужина 2) (у Сријему) vide кртог. АРАМБАШОВАЊЕ, n. vide харамбашовање. АнтӰн, Антуна, m. (voc. антӳне) (по зап. кр.) | АРАМЗÁДа, m. Оріţбиве (mehr im guten Ginne), vide Антоније : 0 Аншуне, мањак те у мајке AHYшIKA, f. Unna, Anna. АНЧИЦА, f. dim. v. Анка. АНЏАР, анџара, m. vide ханџар. АЊАТИ, њам, v. pf. vide јењати. io! interj. fapperment! vah: ао, мој брајко! АДНО, (а оно) fo, bann, -, igitur, at: ако није nequam: А срете је момче арамзада тако, а оно је овако; ако не ћеш ти доћи | АРАНЂЕлов, а, о, н. п. дан, Érzengelštag (ben менн, а оно ћу ја тебн. äox! mebe! vae! cf. jaox : Аох јадан Муса побратиме АПА, f. (у Ц. г.) Berud, odor : Заудри ме ааа од дувана vicium in rem male confectam. AПATÉKA, f. die Apotheke, apotheca, pharmacopó- АПАТЕКАР, апатекара, m. ber Upotђefer, pharma- AMATERAPOR, a,o,des Apothekers, pharmacopolae. s. Vov.), festum S. archangeli. АРАНЂЕО, аранђела, m. vide аранђел. APAILE, n. das Plündern, depopulatio. AРАПИЈА, f. (coll.) bie Moßren, Mauri : ▲nc, m. vide xanc. АПСАНА, f. vide хапсана. ANTA, f. 2ttich, sambucus ebulus, Linn. АПТИКА, f. eiu Uttidftengel, ebulam. ĀP*, m. vide ахар. APAA, M. Stadt in Ungern, urbs Ungariae. АРАЂАНИН, m. (pl. Арађани) човјек из Арада. АРАПИНЧЕ, чета, n. у пјесми мјесто Арапче: rus. АРАР, apáра, m. vide харар. АРАТИ, рам, v. impf. plünbern, expilo. malam rem! Арашос га било! Арашости | АРАТОСИЉАЊЕ, n. verbal. v. аратосиљати се. stor aliquid, exsecror. АРАЧЛИЈИН, a, o, vide хараҹлијин. АРАШЛАМА, f. (ст.) vide аршлама : АРБИЈА, f. vide харбија. АРБУН, арбуна, m. (у Дубр.) некаква морска риба, eebarbe, erythinus. АРГАТ, m. (у Ц. г.) јама на каквој згради, као пушкарница, bie darte, foramen rium : Често сам јој слао армагане: И два ћурка куном постављена АРНАУТИНОВ, a, o, beš Zrnauten, Albani. АРНАУТИТИ СЕ, тим се, v. г. impf. ein Irnaut АРНАУТКА, f. 1) Urnautinn, Albana. 2) eine Ut= АРНАУТОВАЦ, Арнаутовца, m. Арнаутски пиш- Од аргама трче до аргаша, --- 1. Три стотине ђеце аргашара mercenaria: Па нареди мене у аргашлук И нареди мене у аргатлук, АРПАЏИК*, m. eine Zrt 3wiebel um Berfegen, ceparum genus. ÁPCA, m. (ист.) vide Apco. АРСЕН, m. Wrfenius, Arsenius. cf. Арсеније. АРСИЦА, m. dim. v, Apca. Па ти крени звијера арслана АРДОВ, ардова, m. bas aß, dolium, cf. буре. АРТИЈЕТИНА, f. vide хартијетина. АРДОВИЋ, m. dim. v. ардов. АРТИЈЕЩИНА, f. vide хартијешина. АРЕНДА, f. (у Војв.) ber Madt, redemtio, con-| АРТИЈЦА, f. vide хартијца. ductio : узео под аренду. cf. закуп. АРТОВАЊЕ, n. erathen, Sofmeiftern, consiliatio. АРЕНДАТОР,m.ber Pädter, redemtor. cf.закупник.АРТОВАТИ, тујем, v. impf. кога, berathen, bofAPÈнДATOPOв, a, o, des Pächters, redemtoris. meiftern, consilior. АРЕНДАТОРСКИ, ка, ко, Pädters-, redemtorum. АРФА, f. (у војв.) bie Sarfe, harfa: АРИЉЕ, П. зидине од великога старог нама Једна носи златну арфу, оће да свира — стира у Србији у нахији Ужичкој на уто- АРХИЂакон, m.(у књижевника) vide акриђакон. ку Рзава у Моравицу. АРХИМАНДРИТ, m. (у књижевника)акримандрит. АРИЩТАНАЦ, нца, m. (у војв.) ber Irreftant,| АРХИМАНДРИТОВ, а, о, vide акримандритов. qui in custodia est. cf. хапсеник. АРХИМАНДРИТски, ка, ко, vide акримандритски. АРИШТЕ, п. (у војв.) Urreft, custodia, cf. хапс, АРЧАЛИЈА, f. vide харчалија. затвор: метнули га у аришше; Нуде се као Грци у ариште. АРКА*, f. ber Müden, dorsum (im Rleibe). cf. леђа. АРЛАКАЧА, f. ein lörmens luftiges Grauenzimmer, femina tumultuosa. cf. алакача, алапача. ÀPлœE, n. das Lärmen (der Kinder), tumultuatio. АРЛАТИ, лам, v. impf. lärmen, tumultuor. АРЛИ: ӑрчЁЊЕ, n. vide харчење. Ac, m. као кнежина негдје око Лима: АСПА, f. ber hautag, pustulae. cf. оспа, Аспидин, а, о, ber Dtter, viperae. се виде жице. АФЁРИМ*! brave! macte! Турски аферими и калуђерски благослови. АСПРЕ, f. pl. vide јаспре: Браћа ка' и браћа, АФИЈӰН*, афијуна, т. баз Дріит, opium. ма сир за асире. АСПРИЦА, f. dim. v. аспра : А надницу но једну асарицу АФТУЉА, f. (у Ц. г.) греда крајем изнутра, АСТА*, adj. indecl. vide болестан: нешто сам Ахар*, m. 1) ber Mferbeftal, stabulum equorum, аста; он је аста; Забун аста! мај, ослади уста — сто. АСТАЛЧИЋ, m. dim. v. астал. Астар*, астара, m. памучно платно, у које се cf. коњушница: Па силази у доње ахаре 2) (у Ц. г.) као чардак или госпоска кућа, der Hof, palatium. cf. xap. (АхТАПОД, m. vide ободница. обично мртви Турци завијају, а и хаљине се|іц! interj. кад се коме што пружи, па се опет њиме постављају, baumwollener Reug, pannus xylinus: Сад на теби свилена кошуља, До дан до два бијела асшара! не да (као н. п. што дјеца драже једно друго). АЦА, m. (ист.) vide Ацо. Ацал, ацала, т. (у Боци) ber tabl, chalybs : tegetes |ацко, m. dim. v. Алекса. АСУРЏИЈИН, а, о, bes Mattenmaders, tegetum confectoris. Ацо, m. (јуж.) hyp. v. Алекса. Ач, f. идн, ачн! ein Märrden, stulte! АЧЕЊЕ, n. Hrt bebnenben predenš, prolatio vo cum lenta et diducta. А́ЧИТИ СЕ, ӑчим се, v. r. impf. gebeßnt fpreden, АЏАМИЈА*, f. unerfahren (aus Sugens), inex- АЏУВАН", аџувана, m. ber liebling, Ganymebes, AmA*, vide хаша. АШАЈДА! у загонеци, cf. вићка. |АШАЊЕ, n. vide хашање. |