equa rufa.

хаљинак.

Алат, алата, m. bas 23ertieug.instrumenta: Без Алосін, а, о,(у Срнјему) полудно, узеле му але амаша нема заната.

памет или здравље, bеrrudt, mente captus. АлАТ*, м. црвен коњ, Ber Жив (Pferb), equus АлТЕРГЕлит“, т. (може бити да у Турскоме је. rufus:

зику значи што новако, а може бити да На алашу вас у чистом злату

је изврнуто) cf. алет: АЛАТАСТ, а, о, н. п. коњ, fuфsroth, rufus. У алету у амбергелешу АЛАТљИКА, f. ein еіngelnes Bertieug, instrumen- АЛУГА, f. vide халуга. tum.

АЧА, m. vіdе алат: ÀLATOB, a, o, des Fuchses, rufi equi.

Те притеже на алче колане АлАТУША, f. алатаста кобила, eine Sub8ftute, Па увати алчу његовота

АБАК, 4љка, т. vіdе хаљак. АЛАТУщин, а, о, беr Subaftute, equae rufae. AљЁТАК, тка, m. vіdе хаљетак. АЛАУЖА, f. vіdе лапавица.

АЊётинА, f. augm. p. аљина. АлВАШЧА”, f. у пјесми :

АЉИНА, f. vіdе хаљина. Те отишла у нову албашчу

| АљйнАК, нка, m.

vide АлвА*, f. vіdе халва.

АЊйНАЦ, нца, т. vіdе хаљинац. АлвАЛУк*, m, vide халвалук.

АЉИНЕ, аљина, f. pl. vіdе хаљине. АВАТАН, тна, тнo, weit, bеguem (oon Steibern), АљиницА, dim. v. а.љина. amplus. ef. aвлaтaн.

АБКА, f. vіdе хаљка. АлвАЦИЈА* (алвација), т. vіdе халвација. АљКАВ, а, о, fФlaff, fФlampig, laxus: aвкаво се АлДУМАшчв*, чета, п. vіdе алвалук.

обуо. Але, m. hyp. pon Алил (и Алија): До подне | AљМА, f. eine 21st Зmiebeln, cepae genus.

Јуре, од подне Але (кажу Срби закона Ам, ама, т. дав Gefфіrr peg 28agenpferbes, lora Турскога у Босни за Бурђев дан, јер га equi trahentis. и они светкују);

AMA, aber, allein, sed. А што брата не ожени Ала

ÀMÂ3*, amása, m. (cr.) Art Gebets der Türken, ÀNEKCA, m. Aler, Alexius.

precis genus apud Turcas: AAÈKCÂHAPO, m. Alexander, Alexander.

А у шанцу амаз проучише Ал€ксиЈЕ, т. Itex, Alexius.

AMAJлнЈА, f. vide хамајлија. АЛЕКСИНАЦ, Алексинца m. мала варошнца из- AMAJлица, f. dim. V. амајлија. међу Ниша и Параћина:

АмАл*, аміла, т. (у Србији и у Босни по ваАкад бнин нcпoд Алексинца

рошнма) Sеr gräger, bаjulus. ef. носилац. АлексиНАЧки, кa, кo, von Алексинац. АМАм*, m. vide хамам. Алкм ДРАГИ КАМЕН, (ст.):

АМАмрик“, т. vide хамаминк. Meb камзама алем драги камен АМАН, т. б. чини ми се: аман то ће битн. АЛЁмпHJA,. m. (der beilige) Alypius, Alypius.

À MÂu*!Pardon!Gnade! noli me occidere,serva me: АлёмпHJE,

Аман мало, ташини целате ÀXET*, m. eine Art Kleid, vestis genus : АМАНАТ, m. (у Ц. г.) :) vide aмaнeт. 2) ЦрноЕн оно је Алил челебија

горци се нкунун заклињу аманатом: амаА алешу у алћергелету,

наша ми Божјега! Кад другога кога заклнШто се титра златним буздованом

њу онда се уговору често ша изостави, па Али, 1) aber, verum. 2) vide или :

се говори н. п. аманаши (мјесто амаЈели свила међу свиларнма ?

наша ши). Али злато међу златарима ?

AMÁHET*, m. anvertrautes Pfand, depositum : Ал ћу рећн: здраво моја драга!

аманеш ти Божји моја дјеца; оставно Ал' ћу рећи: здраво невјернице!

код њега новце на аманеш ; нзно туђ АлИЈА“, f. (у Србији) спахијнска земља ко- аманеш ;

ја нити је насељена нити припада какоме Аманеш ти моја царевина селу. Алије дају снахије људима те раде иаманеш мој нејак Урошу и уживају како се погоде.

АМАТ, m. (у Боци) Анате мате врага и његова Алин ДРАГИ КАМЕН, m, vide aлeм драги камен. брата Амаша! АлијA, f. (у Мостару) прва трешња (ваља да | AMBAP, бра, т. :

је ал, црвена), Гrt mirfфеп, сеrаsi genus. Вас од амбра и сувога злата — АлКА, f. vіdе халка.

AMBAP*, m. 1) das Magazin, horreum. 2) npea АЛКЎРан”, алкурана, т. бer Soran, Alco.

капа, што се дигне кад се игра прстена,

cf. прстен. На ћнтану своме алкурану

АМБАРАЊЕ, n. Ba8 21ufbeben Ber erften Rüge int Алов, алова, т. велика пређа што се рибе Ringspiel (indem man ambap dazu ruft), levaXBarajy, das Fischernek, rete,

tio primi galeri in lusa annali, ef. прстен. Алов ! vide хајдац.

АМБАРАТИ, рам, v. impf. амбар fagen, dico амбар. АлокА, f., vide japyгa, cf. алуга.

ranus:

fins, horrei.

АМБАРНУти, амбарнём, v. pf. 3) днћи прву капу, | АнДРА, m. (ист.) vide Андро.

кад се игра прстена, fаден амбар, dico ам-АНДРА, f. vіdе Андријана.
бар. ct. прстен. 2) запросити дјевојку гдје-АНДРАВбљи, т. pl. vіdе прње: носи којекаке
год, или друго што заискати, einen um et:

андравове.
wаѕ аnјpreфen, appellare: ја сам амбарнуо АнДРАК, m. in per 3Xeben#art: незнам који му је
на једном мјесту.

андрак (у Сријему ну Бачк.), іф weig niФt АмБАРСкӣ, кa, кo, н. п. око, врата, бев Лада: was ihm eingefallen ist. .

АНДРАMйЊЕ,n.као нешто љепше од андравоља. ÀMBEP", m. der Amber, Ambra :

АНДРИЈА, m. 2Increas, Andreas.
А мој драги амбер-душом днше — АНДРИЈАНА, f. Srauenname, nomen feminae.
АМБЕРИл, f. розолија (која мирише на ам- АНДРИЈАш, m. 2ndreas, Andreas.
бер?):

АНДРИЛЦА, m. dim. p. Андрија.
Кад су ирку каву окинули,

АНДРКВА, f. (у Дубр.) vide ротква.
Иза каве жуту амберију

АНДРО, m. (јуж.) һур. р. Андрија.
Аивис, m. (у Ц. т.) Der 216grunѕ, abyssus, cf. про- Анъл, f. hyp. р. Анђелија.
паст, безданнца, безадњица.

ÂHben, m. der Engel, angelus. cf. arheo.
АивнСАти се, амбицём се, v. P. pf. (у ц. г.)| АНЂЕЛАК, лка, m. hyp. р. анђео.

bеrten, dirumpi, cf. просјести се: Тако се | АнълнЈА, f. 2Ingelia, Angelia.

не амбисао, као јама безадњица ! АНБЕлЙЦА, f. dim. p. Анђелија.
Амья Бя, г. дугачка врећа, еіn langer Dat, АнђелинА (АНТЁлина), f. 8rauenname, nomen
saccus longior.

feminae :
Амвљ, m. (у Сријему) 1) ђубре у житy, unrаth | Анђелина ружу брала

im Setreibe, sordes. 2) нечисто жито, иаrеі: Анђелов, а, о, беҙ ngels, angeli.
nes Getreide, frumentum sordidum.

АНЪЁлски, кa, кo, englif, angelicus.
АМЕТимицE, adv. (у Сријему) güngli, total, pe- АнБЕО, ђела, т. vіdе анђел.

nitas: помрвјеше људи амешице (кад је | Анънца, f. dim. p. Анђа.
какав помор у селу); марва цркава аме. АнТУША, f. augm. E. Анђелија.

АНЁкмоли, vide акамоли :
шице.
Амин, Дmen! amen ! Амин да Бог да !

Имам блага колико мн драго,
АминаЊЕ, т. дas 20mеnjаgеn, adprecatio. Градио би десет манастира,
ÁMAHATH, Hâu, v, impf. Amen sagen, dico amen. Анекмоли себе оженно

Кад се на свадби напија, онда сватови, све АНЕТА, f. 2Innette, Anpula.
два и два, аминају, т.), вичу :(в. а.) Стари | aнғТА, Днета, п. р. (am etupen) bie Офтаньen-
сват чащу пије, Бога моли, амин !

singe, rugae. cf. олук.
Амо, bieber, hac.

Ани, (у Ц. г.) vidе eнo: ани га !
АМРёл, амрёла, m. Sеr iegenfфirm (diterr. Бав Аним, т. (у Дубр.) vidе онанз.

|
Amrell, nach dem lat. umbrella), umbella AHALA, f. dim. v. Asa.
(major). cf. штит.

Аничица, f. dim. 2. Аница.
Ан“, m, vide хан.

AHKA, f. Aennchen, Annula.
,

Ански, кa, кo, vidе хански.
Ана,
, .

АнтА, m. (у Сријему) per Rartbaufen, cumulus
АНАДО.ИЈА, Г. 2natolien, Anatolia:

(terrae) terminalis.
од богате од Анадолије

АНТА, m. (нст.) vide Анто.
И делије од Анадолије

ÂHTÂbE, n. das Seßen der Markhaufen, cumulo-
ÀHATEM A(AHATEMATE), f.das Unathem, anathema: rum terminalium exactio.

анате гa мaте било! анатемате ђавола и АнтАти, там, y, impf. Эгаrtbaufen fерен, сипаulos његова имена !

terminales exigo.
ÀHATEMHÂK, m. der des Unathems würdig ist, di- AHTÈPHJA* (àstepuja), f. ein Unterkleid mit der

gnus anathemate: Анашемниче један! meln, tunicae genus.
ÀuaTeukuya, f. die des Anathems würdig ist, digna AHTEPHAYK*, m. Stück Zeug auf eine antepaja,
anathemate.

panni quantum sufficil ad vеѕtеm антерија
АнАТЕМњак, т.
vide aнaтeмник.

dictam conficiendam.
АнатЕМА, f. (у ц. г.) vide анатема. Антица, р. dim. E. Анта.
Англия, г. 1) &nglano, Anglia, Britannia. 2) engАнто, m. (јуж.) һур. р. Антоније.
Lifф Хиф, pannus anglicus.

АнтониЈА,

m. Anton, Antonius.
Англиски, кa, кo, englif, anglicus, britanni- Антоник,
cus.

Антоница, m. dim. E. Антоније.
АнДАРА манДАРА, Sabel gegen ein иппӧрез е: АНТРЕШЕЉ, т. 3) оно што се на натоварена
rede oder Geschäft, nugae.

коња метне одозго међу стране: Андио, анђела, m, (у дубр.) vidе анђео. с једне стране пређа некувана, індиоски, кa, кo, (у Дубр.) vidе анђелски. С друге стране пређа непредена,

ІІ

AHA,{c. Anna, Anna.

У антрешењ бакина ужина

АРАМБАШовањЕ, n. vіdе харамбашовање. 2) (у Срнјему) vidе кртог.

АРАМВАЩоВАти, шујем, vide харамбашовати. АнтӰН, Антўна, m. (voc. антӱне) (по зап. кр.) АРАМзадА, m. Opigbuke (mehr im guten Cinne), vide Антоније :

nequam : оАнауне, мањак те у мајке

А срете је момче арамзада АНУШКА, f. 2Inna, Anna.

АРАМИЈА“, m, vide харамија. АнчицА, f. dim. В. Анка.

АРАмити, арамим, vide харамити : АнџАР, андара, т. vide ханцар.

Арами им погачу белију, АнџИЈА”, m, vide ханција.

и арами од овна јанију – Анционн, а, о, vide ханцијин.

АРАМњйВАЊЕ, п. vіdе харамљивање. Анұйонскӣ, кa, кo, vide ханшнјнски.

АРАМњйBATи, арамљујем, vide харамљивати. Анийјски, кa, кo, vide ханцијски.

АРАндио, аранђела, т. (у Дубр.) vidе аранђел. АЊАТи, њам, v. pf. vіdе јењати.

APAHGEA, m. der Erzengel, archangelus: CBETH до! interj. fapperment! vah: ао, мој брајко! шестокрили аранђеле ! закрили ме криАдно, (а оно) fo, Pant, -, igitur, at: ако није лом твојим (кад се моле Богу). cf. аранђео.

тако, а оно је овако ; ако не ћеш ти доћи | АРАНЂЕлов, а, о, н, п. дан, Crengel@tag (беп мени, а оно ћу ја тебе.

s. Rov.), festum S. archangeli. Aox! webe! vae! cf. jaox:

АРАНЂЕЛОВАЦ, овца, m, vidе аранђеловштак. Aox јадан Муса побратиме

АРАНБЕловиЦА, f. аранђелов пост, бie Sаftе ѕ АпA, f. (у Ц. г.) Gerum, odor :

Tage vor Erzengel$ - Tag, jejunium archanЗаудри ме ала од дувана

geli. АПА ДРАПА, Sabel gegen еіnе flete Irbeit, con-APAнтовштік, т. човјек који слави аранђеvicium in rem male confectam.

AOB Aan, der den Erzengel Michael zum Haus. ANATÉKA, f. die Apotheke, apotheca, pharmacopo- patron hat, cliens archangeli. lium.

АРАНБЕо, аранђела, т. vіdе аранђел. АПАТЕКАР, апатекара, m. Ver RIpotbefer, pharma-APAнтос, (у Рисну) vide aрaтoс: Тако ме copola.

араншос не било !
АПАТЕКАРЕВ,
АПАТЕКАРОВ,
a,o,des Apothekers, pharmacopolae. APÂube, n. das Plündern, depopulatio.

АРАП, m, vide Арапин.
АПАТЁКАРСкӣ, кa, кo, Ipotbefere, pharmaceuticus. АРАПИЈА, f. (coll.) pie Robren, Mauri:
АпкАло, п. (у Сријему) vide eпкало.

Сад навали љута арааujo:
Апостол, m. 1) Троftеl, apostolus. 2) књига, Нема оног страшнога јунака
Upostelbuch, liber apostolorum. 3) Mannsname, На шарену коњу великоме

ÀPADHH, m. der Mohr, Aethiops, Maurus. Апостолскӣ, кa, кӧ, ароftolifф, apostolicus. adv. АРАПннов, а, о, бев Рођren, Aethiopis.

апостолски : отишао апостолски, т. і. АРАПёнче, чета, т. у пјесми мјесто Арапче:

njewre, zu Fuß, per pedes apostolorum. Ал' процвная Аравинче црно AVOCTO.ACTBO, n. das Apostelamt, apostolatus. ÀPATIKA, F. 1) die Mohrin, Maura. 2) eine Art har: Anc, m. vide xanc.

ter, schwärzlicher Birnen, piri genus. АПСАНА, f. vіdе хапсана.

АРАПКИЊА, f. vіdе Арапка 1. Ariскник, m, vidе хапсеник.

АРАПов, а, о, vide Арапинов. АПСЕНИчки, кa, кo, vidе хапсенички.

АРАпскӣ, кa, кo, mobrifф, mauricus. Апсити, сям, vidе хапсити.

ÀPANYAA, f. (coll.) Mohrenkinder, soboles maura. Ánta, f. Attich, sambucus ebulus, Linn. АРАПЧЕ, чета, т. еіn Robrentino, puer mauАптик, аптика, m. Der 2Xttiфittauф, sambucetum ebuletum.

АРАР, apapa, m. vіdе харар.

, m. ÀOTHRA, f. eiu Attichstengel, ebulam.

АРАРИНА, f. vіdе харарина. Аптов, а, о, н. п. лист, Ittiф-, ebuli. APATH, pâm, v. impf. plündern, expilo. ÀOTOBHHA, f. der Attichstraud, sambuci ebuli. APÀTOC, (docros) verflucht, hol's der Teufel, in Ànycton, m. vide anocron mit allen Ableitungen. mаlаm rem! Арашос га било! Арашос ти АпЩЕЊЕ, n. vіdе хапшење.

кирије, снђи ми с кола. AP*, m, vide ахар.

APATосиљАЊЕ, т. perbal. E. аратосиљати се. ÀPAA, m. Stadt in Ungern, urbs Ungariae. APATосиљАТИ СЕ,аратосиљам се, v. г. impf. кога АРАдски, кa, кo, Don Aрад.

Han Yera, etwas zum Teufel wünschen, deteАРАБАНин, m. (рі. Арађани) човјек из Арада. stor aliquid, exsecror. АРАәство, т. (у Сријему) Ruft, Bergnӣgen, АРАч, арача, m, vidе харач.

gratia : Сад је копати од арајсш ва (н, п. АРАч, арча, m, vidе харач. послије кише). cf. милина.

АРАЧАИЈА, m. vіdе харачлија, APAм, арама, т. vіdе харам.

АРАчлизин, а, о, vidе харачлијин. АРАМВАЩА, m, vide харамбаша.

АРАчлЙJнски, кa, кo, vidе харачлијнски. АРАМВАШин, а, о, vide харамбашин, АРАчлЙоски, кa, кo, vidе харачлијски.

nomen viri.

rus.

АРАШААМА, f. (ст.) vide aршлама :

Често сам јој слао армагане: Арашмаме у меду куване

Двије днбе, четири кадифе, АРВАНАС, m. Bеr thanefe, Albanus. cf. Арнаутин. и два ћурка куном постављена АРБАНАСА, m. у пјесми мјесто Арбанас: АРМИЈА, f. (у Црници) Армија те изјела! рече Вино пије Муса Арбанаса

се масцн, и значи : да би цркла. cf. рмија. АРВАНACKй, кa, кo, albanefifф, albanicus : АРНАутин, m, vide Арбанас. Латински му говори,

АРНАутинов, а, о, бев 2rnauten, Albani. Арбанаски заносн —

APHÀYTHTH, TÂM, v. impf. zum Urnauten machen, АРБАНИЈА, f. (по јуж, кр.) 3) Іваniеn, Albania. facio esse Albanum. 2) (coll.) народ Арбанаски, albanefenvolt, Al-1 АРНАутити св, тим се, v. г. impf. ein Arnaut bani. Махмутпаша Бушатлија, који јепоги- werden, fio Albanus. нуо на Црној горн 1796, у једноме писму Пе-| АРНАУТКА, С.) Дrnautinn, Albana. 9) eine are

„тако ми моје љутру владици заклиње се.

nautinn (Urt langer Flinte), telum albanum. те Арбаније!»

АРНАУТЛук“, т. Арнаутска земља, 21bаniеп, АРБИЈА, f. vіdе харбија.

Albania, cf. Арбанија. АРБУн, арбуна, т. (у Дубр.) некаква морска АРНАутовац, Арнаутовца, m. Арнаутски пиш. phóa, Seebarbe, erythinus.

To.b, albanesische Pistole, telum minus albanum. АРГАт, т. (у Ц. г.) јама на каквој згради, као | АРНАЎтски, кa, кo, Ibanefer, albapus.

nyukaphatja, die Scharte, foramen jaculato- APHÀY KÊUE, n. Albanesiren, mutatio in Albanum. rium :

APHÀYYÂĄ,f.(coll.) junge Urnauten, soboles albana. Од аргаша трче до аргаша,

АРНАУЧЕ, чeтa,n. ein Ibanefer-Sino,puer albapus. Те мн Турке бију проз аргаше

АРЊЕви, арњева, m. pl. (у војв.) Бав Заф eines АРГАТАР, m, vide аргатан :

(sonst offenen) Bauernwagens, von Stäben und Три стотине ћеце аргашара

Rohrmatten darüber, tectum currus rustici. AprĂTAJA, f. (coll.) die Eaglöhner, mercenarii : appalkánea, f. jeunena kaina, die Gerstengrüße, Сад навали аргашијо моја

ptisana. каша. ÀPratun, m. (spyárns) der Taglöhner, mercena. Aprue", m. eine Art Zwiebel zum Verlegen, rius, cf. надничар.

ceparum genus. APLÀTAYR, m. Geschäft eines Taglöhners, opera ÁPCA, m. (act.) vide Apco. mercenaria :

АРСЕН, m. 2Irfeniив, Arsenius. cf. Арсеније. Па нареди мене у аргашлук

АРСЕНИЈА,

m. Arfenius, Arsenius. АРГАтовање, п, бав 2rbeiten um Eagelopn, Бав | АРСЕНИЈв, Taglöhnern, operae diurnae locatio.

АРСИЦА, m. dim, b, Арса. АРГАтоВАти, тујем, v. impf. taglüknеrn, merce- АРСЛАН”, арслана, m, vide лав: de conduci, laborare:

Па тн кренн звијера арслана и нареди мене у аргатлук,

АРco, m. (јуж.) һур. Б. Арсеније.
Аргашовах три године дана

АРТИЈА, f. vіdе хартија.
АРДов, ардова, m. Вав Sap, dolium, cf. буре. АРТИЈётина, f. vіdе хартијетина.
АРДдвић, m. dim. р. ардов.

АРТИЈЌщина, f. vіdе хартијешнна.
АРЕНДА, f. (у војв.) беr рафt, redentio, con- АРТӣЈЦА, f. vіdе хартијца.

ductio : узео под аренду. cf. закуп. APTOBÂHE, n. Berathen, Hofmeistern, consiliatio. APÈHAÂTOP,m.der Pächter, redemtor. cf.saky HHK. APTOBATH, Tyjên, v, impf. kora, berathen, bof APÈHAATOPOB, a, o, des Pächters, redemtoris. meistern, consilior. АРЁндаторски, ка, кӧ, Рафter-, rеdemtorum. | АРФА, f. (у војв.) bie Parfe, harfa: АРИЉЕ, П. знанне од великога старог нама- Једна носи златну арфу, оће да свира

стира у Србији у нахији Ужичкој на уто- | АРХивікон, т.(у књижевника) vide акриђакон. ку Рзава у Моравицу.

АРХИмандрит, m.(у књижевника)акримандрит. АРИщтанац, нца, m. (у војв.) Ser 2Irrejtant, АРХИМАНДРитов, а, о, vide акримандритов. qui in сuѕtоdia est. cf. хапсеник.

АРХимандритски, кa, кo, vide акримандритскн. АРИште, т. (у војв.) Дrrеft, custodia, cf. хапс, АРЧАЛИЈА, f. vіdе харчалија. затвор : метнули га у аришше; Нуде се АРЧЕЊЕ, n. vіdе харчење. као Грци у аришше.

APчити, чим, vidе харчити.
АР КА”, f. Der Küten, dorsum (im Reise). cf. леђа. APчити се, чим се, vidе харчити се.
АР МАКАЧА, f. ein lärmeno Luftiges rauenzimmer, АРЧљив, а, о, vidе харчљив.

feminа tаmultuosa. cf. алакача, алапача. APщин*, аршина, т. бie Ele, ulna. cf. лакат. ÀP JĀBE, n. das Lärmen (der Kinder), tumultuatio. APIIIÀ MA*, f. 1) Art Frühkirsche, cerasi genus. APAATH, xâm, v. impf. lärmen, tumultuor. 2) црни лук дугуљастијех главнца, 2rt Зwie

bel, cepae genus. Јер се Вуче арли догодно

АРШов, m, vide aшов. АРМАГАни*, m. р. у пјесмама, vide дар : Ac, m, као кнежина негдје око Лима : bубио сам у мајке једину,

А слуга му цркву Шудикову

њега нема.

сто.

У лијепу Асу тиздавоме

| АтЉАВ, а, о, (у Барањи) vide aљкав. У ономе Асу питомоме

АтМЕЈДАН*, m, у Сарајеву некако мјесто (RopАСА КАСА лЙСА,

markt): АсА КАСА лисице ! вичу дјеца трчући по Сретосмо се насред ашмејдана — снијегу.

Ато, (а то) fiер ба! en: кад ја тамо, а шо АСАН-ПАЩИНА ПАЛАНКА, f. мала варошица на

десном бријеrу ријеке Јасенице (у Ср. Атоли, (а то ли) vide aкaмoлн. бија).

Атскӣ, кa, кo, einem Stoetrop gemap, equi arabici. Асли васли, реrѕеbli, irrito, cf. узалуд: отн-АТУЛА, f. Das efime, cymatium, cf. афтуља. шао асли васли.

ÁRA, m. (uct.) vide Aħo. АсHA, f. vіdе хасна.

ATHM, m. Joachim, Joachim. Аснити, ним, vide хаснити.

ÅRAMA, f. Joachima, Joachima. Аснити СЕ, ням се, vide хаснити се. Ано, т. (јуж.) hyp. В. Аћим. АСновит, а, о, vide хасновнт.

AKдниЈА, f. у пјесми некака земља : ÀCIA, f. der Hautausschlag, pustulae. cf. ocna. Afоније и Уруменлије — АспидА, f. Die Ziper, Otter, aspis: зла као ас-АФ, m, vide рӯдица 2: кад спадне у чохе аѣ, онда шида (реку злој жени).

се виде жице. Аспидин, а, о, беr Otter, viperae.

АФЕРИм*! bravo! macte! Турски аферижи и каAcПРА, f. (у Ц. г.) vidе јаспра.

луђерски благослови. AcПРЕ, f. pl. vіdе јаспре: Браћа ка” и браћа, | АФИЈУН“, афијуна, m. Tag Opium, opium. ма сир за асире.

АФТуљА, f. (у Ц. г.) греда крајем изнутра, AcПРИЦА, f. dim. p. аспра :

на којој друге греде стоје, cf. атула. 4 А надницу но једну асарицу

Ax! interj. ah! ah! cf. a. АСТА*, adj. indecl. vіdе болестан : нешто сам | АХАР“, т. 3) беr Pferoejtal, stabulum eqйогот, асша; он је асша;

cf. коњушница: Забун асша! мај, ослади ста

Па силази у доње агаре АСТАл, астала, т. (у војв.) per gifф, mensa, cf. Коње води у доње ахаре

2) (у Ц. г.) као чардак или госпоска кућа, ACталчит, m. dim. Е, астан,

der Hof, palatium. cf. xap. AcТАР", астара, m, памучно платно, у које се AxTAПод, т. vide oбoдница.

обично мртви Турци завијају, ан хаљине се | Ац! interj. кад се коме што пружи, па се опет њиме постављају, Байтуреnеr Зeug, pannus не да (као н. п. што дјеца драже једно xylinus :

друго). Сад на теби свилена кошуља,

АЦА, m. (ист.) vide Ацо. До дан до два бијела асшара ! — | Ацал, ацала, т. (у Боцн) беr tabІ, chalyps: AcУРА*, f. vіdе рогожина.

Удрила лима на ацал. cf. челик, надо. АСЎРЦИЈА, m, per mattenflechter, qui tegetes | Ацко, т. dim. p. Алекса, plectit e scirpo.

Ацо, т. (јуж.) һур. р. Алекса. АСЎРЦилин, а, о, беѕ nаttеnтафеrѕ, tegetum | Ач, f. идн, ачи! ein näreфen, stulte! confectoris.

АчЕ, Ќчета, п. ein junger aт, arabifфеs Sulen, ÀT*, m. das arabische Roß, equus arabs: C ryha pullus equi arabis.

аша усред блата ; Два аша на једним | АчЕЊЕ, n. Birt tehnensen Opreфens, prolatio voјаслима не могу битн.

cum lenta et diducta. ATÀ HAIKO, m. Athanas, Athanasius,

Ачити се, чём се, v. г. impf. gesent fpreфen, À TÂHE, n, das Udten, attentio.

didueo voces. АТАПот, т. vіdе ахтапод.

ALTÀMHJA", f. unerfahren (aus Jugend), inexАТАР, m, vide хатар.

pertus, rudis (auch vom Pferde). АТАР, m, vide хатар.

АЦИЈА, m, vide xација. АТАРЦИЈА, m, vide хатарџија.

Ацилин, а, о, vide xацијан. AТAТи, там, v. impf. за чим, т. б. маритн или АйницА, f. vide xацијница.

приањати за што, афten, attendere: да ти | Арински, кa, кo, vidе хацнјнски. ашаш за тим, то би ти научно.

Айскӣ, кa, кo, vide харвјски. АТЕНИЦА, f. некако мјесто у Србији у Пожеш- AuЙJти, т. pl. vide Хацијћн. кој нахији :

AUйлук”, m, vide харилук. у Баници ну Ашеници —

AILHнкддмАК, m, vide харинедомак. АТЕР*, m, vide xатер.

Allo, m, vidе хацо. АТЕРов, а, о, vide xатеров.

AŅŅBÂR", ayybára, m. der Liebling, Ganymedes, AТиБУР, m, кожа од црне овце, што се меће scortum, puer. на седло кад се јаше.

АША*, vide хаша. АткињА, f. vіdе бедевија.

АПАЈДА! у загонеци, cf. вивка. АтлиЈА”, m, vidе коњик.

АШАЊЕ, p, vide хашање.