Page images
PDF
EPUB

THBAPA, f. das Bierhaus, caupona cerevisiaria. демо на пијанку ; отишао Јанку на пийивАРЕВ,

јанку. cf. пиће. пиваров, à, o, des Bierwirths, cerevisiarii.

пијанство, п. bie kruntenbeit, ebriositas. пЙВАРСкӣ, кa, кo, Bie-, cerevisiarius. пЙЈАНЧЕЊЕ, n. Bаѕ Зефеt, perpotatio. пЙВАти, вам, (зап.) vidе пјеватн.

пHJAHчинА, f. vіdе пјанчина. пивАЦ, вца, т. (зап.) vidе нијевац. пішінчити, чин, v. impf. umђеrjeфen, perпивач, пивача, m. (зап.) vidе пјевач.

poto. нивічів, а, о, (зап.) vidе пјевачев.

пЙЈАнчовањЕ, n. vіdе пијанчење. пивачицА, f. (зап.) vidе пјевачица.

пЙЈАнчовАти, чујем, v. impf. пити као пјанац пЙВАЧИЦА, f. (зап.) vidе пјевачица.

нли пијаница, vide пијанчити. йвидРУГ, m. (зап.) vidе пјевидpyг.

пЙЈАҢА, f. (у војв.) Ser (9Xartt:) Plas, forum пйвица, f. (зап.) vidе пјевица.

(ital. piazza), cf. чаршија, пазар. пйвљАнин, т. (Пивљанн) Ciner pon Пнва. пЙЈАЧАР, т. (у Вачк.) који живи на пијаци. пйвљАНКА, f. Eine pon Пива:

ПИЈАЧАРСка, кa, кo, Don' пијаца : Он ми вата Пивљанке Српкиње

А што су ми пијачарске Фрајле пйвЉАНСКӣ, кa, кo, pon Пива:

пноќВАЦ, вца, m. (јуж.) vidе пијетао. Ао Бајо Пивљанско копиле

пилёвница, f. (јуж.) у цркви са стране оно пивницА, f. 1) беr Reler (int 23einberge fef6ft), гдје стоје они који читају и поју.

cella vinaria in ipsa vinea. 2) (зап.) vide пи-пилёвнути, пијевнем, vidе пијехнути. јевница.

пЙЈЕНА, f. (у Ц. г.) Sie trafe, poena : под ииПивнути, нём, (зап.) vidе пјевнути.

јеном. TIÊBO, n. 1) (y Cp6hju) vide nube. 2) das Bier, HÀJÊHE, n. das Trinken, bibitio, potatio.

cerevisia. 3) кад буде од пo пива, т. б. кад пйJЕРКА, f. (у Дубр.) некака морска риба, ме натјера на то, кад се расрдим.

Art Seefird, piscis quidam marinus. пившёЊЕ, п, dim. E. пивање.

пилЁСАК, cкa, m. (јуж.) Jer Cano, arena. пивӱшити, пивӯшим, dim. B. пивати. пиётло, тла, m. (јуж.) 1) Беr ақп, gallus galпивчин, m. dim. р. пивац.

linaceus: Боље је (или волни) бити пијепЙГА, f. (зап.) vide пjега.

шао један дан, него кокош мјесец. Први, пЙГАв, а, о, (зап.) vide пjеrав.

други пијетля, пафtlie Seitbejtimming: пЙГАВИЦА, f. (зап.) vide пjегавица.

2) да пустим пнјетлу крв, Баrnen, mejo. пЙГАст, а, о, (зап.) vide пjегаст.

пиётлов, а, о, (јуж.) бе рађив, galli (gallinúrOBHA, f. ein erdichtetes Wort für einen Vogel, басеі).

vocabulum fictum avis, q. d. bibe stercora. пијќХАЊЕ, n. vіdе издисање. тижДРА, f. ein Офimpfname für ein Srauenzim. пијќХАти, пијехам, v. impf. (у Ц. г.) vidе нз. mer, convicium in mulierem.

дисати. пижДРЁЊЕ, П. vіdе пиздрење.

пилЁХНУти, пијехнём, v. cf. (у Ц. г.) vide изниждРИти, рим, (у Боци) vide пиздрити.

дахнути. пиздРЁЊЕ, п. vіdе пиљење.

пиёxњА, f. (у Дубр.) fфweret 2them, anhelans пиздРИти, рим, v. impf. vіdе пиљнти:

spiritus, cf. хропња, сипња. пизмА*, f. бie Хафefeinfфаft, inimicitia: учи- пЙЈЎК, m. 1) баs Pipen bеr bubner, pipitus, pi

нио из пивме ; има иизму на њега. patus. 2) (у Боци) у кокоши болест на јеПизмАтоР, m. (у ц. г.) који носи пизму, беr зику у њето, кад не једу зелени, cf. поRadgierige, ulciscendi cupidus.

пита. 3) vidе кљуна. пизмен, а, о, на кога, einem auffapis, infensus. пијЎКАЊЕ, n. Ba® Pipen, pipatio. пизмити ск, мм се, v. г. impf. на кога, bеr | пијУКАТИ, јучём, v. impf, pipen, piрio, pipilo. Rache nachgeben, exsequi quem.

ПИЈУкнути, пијукнём, v. pf. pipen, piрio, низмњЁње, п. Бie Raфe, uleiscendi capido. пиЈУЦање, т. dim. E, пијење. лЙЈАВИЦА, f. 5) Set Blutegel, sanguisuga, 2) vide пиЈУЦАти, пијўцам, dim. '. пити. пијаница :

пизцкање, п. dim. р. пијуцање. и зачуо аијавица Вуро

пиэЎЦКАти, пијӯццём, dim. ь, пијуцати. и доведи пијавицу Тура —

пизўчинА, f. aagm. E. пијук. 3) (што гдјекојн зову и мачка) бie Sla: пйк, іntеrj. 1) кад дјеца иду на какав извор. met, fibula, cf. скоба.

да пију воде, онда једно рече: иик піЈАВИЧАР, m. који тргује пијавицама, беr моја жеђа!” па већ друго не смије ни једBlutegelhändler, qui hirudines venditat.

но пити прије њега. 2) кад се играју клнпAJAH, а, о, Беtrunten, ebrius: Пијаној сна- са, па кад онај који баца клис, удари га ": ши мили фенери.

рђаво палицом те падне близу, онда брже йәАНАЦ, нца, m. vіdе пијаница.

боље рече: шик!већ то значи да ПИЈАнДУРА, f. (у Славонији) vidе тінјанац. опет може узети клис и на ново бацати; пAJAница, f. Der Daufet, potator, ebriosus. ако ли онај који трлн прије рече: „нецик ! HÀJÄHKA, f. das Trinkgelage, compotatio: xaj- онда већ не помаже ништа.

[ocr errors]

па

ти се.

гати.

пЙКАљ, кља, m. vіdе чука: Свака коза за ийнА, f. (зап.) vide пjена. свој пикависн.

пйнӯзи, f. р. (у Рату ниже Дубр.) бав Selo, пЙКАТ, м. (у Дубр.) обје Џнгерице,

pecunia, cf. пенезн, динари, новци. пикнути, нём, v. pf, пик fagen, dico пик. пинити, ним, (зап.) vidе пјенити. пила, f. :) hур. р. пиле. 2) Die Seile, lima. 3) (упинити CE, ни се, (зап.) vidе пјенити се.

Ц. г.) тестере с конопцем, cf. шега. | пйнокот“, т. Вав Зrotkret (ber Surfen), cf. пилів", пнлава, т. ) vide свадба. 2) gеtоф- наbвице.

ter, dichter Reis, oryza cocta spissa: Y Ba- náhyth, nûnêm, v. pf. einen Trunk thun, semel рен пимав не треба воде сипати.

bibo. HÀNÂA, f. (coll.) das Geflügel, pulli.

пинЎШЁњк, п. (зап.) vidе ијенушење. ПЛАЦ, плца, m. (у Огул.) vidе пјанац. пинЎшити CE, пинӯши се, (зап.), пjенущипЙЛЕ, лета, п. ) Sas junge upn, pullus gal

linae, cf. пипле. 2)as Ergängungѕ ftut без ха: пйЊАВ, а, о, (у Боци) vide цањав. Бif, complementum lіgni computatorii, кво-пйЊАЧА, f. (зап.) vidе пјењача. чка и пиле. 3) бав Зunge, pullus:

пйЊЕЊЕ, п. (зап.) vidе пјењење. о аферим пиле од сокола,

пипA, f. vіdе славина. у те сам се богме и уздао

пЙПАВИЦА, f. ) дјетиња игра: дјеца се хваNÚ EX, m. Menge kleiner Kinder, soboles fre

тају са два прста једно друго одозго за quens.

кожу на руци говорећи ово: „Пепавица пилЁнцE, цета, n, dim. р. пиле.

пипа, на куле на виле, на медене колачипЙЛЕТӣ (пилећӣ), ћа, ће, pubner-, pullorum. ће, на свилене појасиће, коме ред коња пйлип, т. (у Лици) vide Филип.

пастн? Може брацу Радованцу. Зовите га пилипиљ, т. само у овој законеци: Пили- на вечеру, Он нит' може вечерати ни по

пић цара копа под липов пањ на Бур- кући погледати; зучи, бучи, скочи цар на фев дан.

војску, и доведе плаву плавојку, не ће пилити, пилим, v. impf. feilen, limo, cf. ше- плаве плавојке, веће оће црну црнојку,

ајде шуга на војску.” Ко најпослије буде пилини, m. pl. (coll.) vide пнлад.

ухваћен за руку, онај ваља да нде: да допилицА, f. ein üknmen, gallinula, cf. коко- несе на кркаче онога којега је, попавица шица, пиплица.

прије послала на војску, т. ј. који је стапйличиЦА, f. dim, p. пилица.

јао мало даље од њих. 2) кад се дјеца у пиличJй, чја, чје, н. п. jaje, von пнлица, gal- почетку каке игре погађају, које ће најlinulae.

прије чинити оно што у нғри ваља да чипйлични, на, но, н, п, нема ни пиличнога, т. ј. ни онај којн изгуби, н. п. ко ће најприје

ниједнога, feiner, nullus. ef. пнличник. Жмурнти, онда једно као бројећи све репйличник, т. сви изгинули, ни виличник дом говори: „Пепавице, мепавице, на куније утекао, т. ј. ниједан, Fein fіnѕiger, ne

. j. , , ле, на муле, на медене колачиће, коме ред unus quіdеm, cf. пнични :

коња пасти ? Моме брацу Радовану. ЗоЕ пиличник од вас не утече

вите га на вечеру. Ја не могу вечерати, пило, р. 1) (у Ресави) vide пиће. 2) (у Боци) ни по кућн погледатн. Штаглац маглац,

за уље суд од камена, од прилике као кућни рогљац. Теглица, тегли море на вој. KOBYer, eine Art Delgefäß, vasis olearii genus: ску, па доведи девојку, лепу лепојку, црну Ако човјек не штеди сврх вреће и са- црнојку, метните је под кола, нек је кола

врх айла, залуду штеди кад је у дно. сатру, у мекиње саспу. И два коња врана, пиљАК, љка, т. (pl. gen. пиљака) ein ötüf и четири плава, од мора до мора, до, бело

gröbern Sandes, ein Steinchen, lapillus: Aa га Дунава. Шиjуц.” На коме се рекне щисе играмо на циљке. cf. шку».

ју, онај ваља да жмури. Мјесто овога пЙљАР, пиљара, m, bеr hter, institor.

говори се кашто новако: пиљАРЁЊЕ, n. Mаѕ böfen, venditio minuta. од Дунава до Дунава, пиљАРИНА, f. Die Afferei, ars institoria.

До два цара царевина, пиљАРИти, пиљарим, v, impf. Бffen, vendo Гусен гусеница, minutatim.

Палилушка налипан... пиљАРИЦА, cf. Die Fiferin, institrix.

Држ” се секо за катан пињЁЊЕ, п. 1) баs seilen, limatio. 2) дав 21n: Катан био ђулистан. , starren, intuitus fixus.

Клинчніца, варчица, звецкац! Овдје җму

I! пиљнти, љим, v.impf. ипреrwаnоt аnblіfеп, оси- рн онај на коме дође звецкац..

lіs аttеntіѕ іntueor: Пиљи као, штрк ујаје. пйак, пка, т. (може бити да се говори сапйЉУГА, Г. (у Хрв.) vide кобац, cf., щкањац. мо рі, пипци, пипака), bеrафtli für bie пиљцикА, f. 1) ein ötüf poli su einem Sint: Haarlocke, cirrus (per contemtum): Haby.

извуderspiel, lignum lusus pastoralis, ?), dasselbe ћи ћу ти ииике. Spiel selbst, lusus ipse.

пйиАЊЕ, n. bas 23etajten, contrесtаtiо.

[ocr errors]

пйнаЊЕ, n. ба8 ЛЬЁlauben, degluptio.

мре од зиме. Сјутрадан рано пукне глас пЙПАТн, пам, v. impf. Беtаftеn, contrecto. по селу да је старац отишао у лов и да пЙНАТи, пҢпам, у. impf. abflauben, deglabo, је негдје у планини умръо од знме; и сеdecerpo.

љаци се брже боље скупе н пођу трагом пйПАЦ, пца, т. у пјесми ein Cuphemişтив да га траже. Кад дођу у колубу и нађу га für den Sperling :

гдје лежи као мртав, одмах наложе ватру, Навади се врабац писац

па га нзују и почну га истиха одгрнјевати. пЙПЕРИ, m, pl. племе у Брдима, ein Otamm Кад се старац мало поодгрије и дође к in Брда bei Rontenegro:

себн, он повиче: „Који оно јунака најпрнДруго бјеше Лијеш од Пипера

је дође ? однесе ми лисицу !” (ваља да је пЙПЕРСкӣ, кa, кo, pon Пипери:

ону ноћ снно да је ухватно лисицу). ПоДаше зањга све Пицерске овце

што га добро одгрнју и напоје ракијом, пипколити, лим, v. impf. аlѕ dim. р. пипати. метну га на носила (кажу да је повикао, ПипкољЕЊЕ, т. dim. B. пипање.

кад је видно гдје граде носила: шта ће пйпME, ета, п. (у Дубр.) vide пиле.

то људи за Бога! још сам ја жив) и донепйилити, m. pf. (у Дубр.) vide пнлићи. су у село; и од тадај га прозову иирипиплиЦА, f. (у Дубр.) vide пилнца. Кад жена ватра. брећа належе кокош, кажу да ће бити пЙРИЈА, f. (у ц. г.) vidе лијевак, cf. шпијер

, све пиплнце.

лица. липнути, нём, y, pt. beta ften, anrubren, con-ийРИНАЧ*, ёнча, т. 5) Der Keis, oryza. 2) бав trecto.

Meffing, orichalcum. пЙПУН, m. (у Боцн) Sie Зutermelone, pepo, ef. | айрити, пирим, v. impf. Бlafen, flo.

диња (а диња и карауза ондје се зове |пиРВтор, n. vide Пирлитор. лубеница, којега имена они са свијем не пЙРЈАн, пирјана, т. дебämpfte& Sleifф, carnes познају): Не може се спавати никауне

vapore suó mollitae. чувати.

НИРЈАнити, пирјаним, y. impf. fфтореп, бат: пЙР, т. (loc. пйру) :) Ser jdbrlie Xefttag Ser pfen, in olla clausa coquere:

Zunft, dies festus collegii cujuscunque arti- Јагње пeци а туку иирјани
ficum. Pатарски је нир велики четвртак, ИРЈАЊЕЊЕ, п. баз ёфтоtеn, to coquere in ol-
Ћурчнјски свети Илија, златарски цар la clausa.
Костантин, ит. д. 2) (у Дубр. у граду, а у пЙРКАЊк, п. ) dim. "ь. прање. 2) dim. E, пи-

1. в околини свадба) vide свадба. лЙР, m: (у Хрв.) некакво жито (чини ми с се пЙРКАТи, кам, v. impf. 1) dim. D. прати: пир

да се зове и каришик), eine 21st Setreibe, кам којешта. 2) dim. р. пирити: пирка genus frumenti, cf. стрвно жито, пир нок- вјетар.

пHP литАЊЕ, т. (у Србији н у Босни по вапЙРАК, pкa, m. (у 'Сињу) һур. р. пир :

рошнма) vidе наметање 3. Свом диверу иирак справљајући, пирлиTATи, там, vidе измeтaти 3. Мени мало чедо раћајући

пHP.NйтОР, m. у Херцеговини зидине од стапЙРГИТАНЧЕ, у припјевима, као н. п. у овоме : рога градића, за који се пјева и припови

Пиргито, ииргаанче, повратанче, зе. једа да је у њему сједио војвода Момчило, лен бор, Борковићу, зарукавље, ситни тан- ујак Марка Краљевића, и да га је ондје че мој

А1001 нубид краљ Вукашин : пЙРГито, vide пиронтанче.

113 | Те је шаље на Херцеговину пHPЁвина (пиревина), f. (у Сријему) некака: Бијеломе граду Пирлишору

трава као зубача, bеr Duetenweigen, triti- Кад Момчило под Пирлишор дође cum repens.

" 10 пЙРник, пирника, m. 3) (у Дубр.) који иде на пЙРЕЊЕ, n. Bas Blafet, flаtіо:

cbaaby, der Hochzeitgast, qui in cujus nuptiis лЙРИВАТРА, т. Потјера један - стара (у coenat: Тршићу гдје сам се ја родно) послије

I. Bene

сви аирници подне лисичјн траг по снијегу: Кад од- 2) у Барањи пирници се зову они који макне далеко у планину и внун да не мо- нзокола стоје и гледају (н. п. кроз плот) же наћи лиснце, а прику чи се ноћ, он свадбу.

1 се врати натраг и пође кућн; али у том пЙРНИЦА, f. 1) ein $rauensiттеr аlѕ poфeit» стегне мраз а смркне се (а он је и онако сла- gast, quae in cujus nuptiis coenat: бо видио), и тако он познавши да не може Сви пирници и пирнице доћи кућн, сврати се у винограде у јед- 2) у Барањи жена која дође незвана ну пударску колибу, и онако без ватре. гледа сватове. (ваља да није имао кресива, или већ није пЙР ндкTAi, m. (у Хрв.) vidе крупник. могао од зиме да искреше ватру и да на- пЙРНУти, пирнём, v. pf. einmal bajen, flo. ложи) похода мало по њој па легне и обу. ПИРОВАЊЕ, p. perbat. E. пировати,

[ocr errors]
[ocr errors]

perbe,

таш.

Ал им

a

те

ЛИРОВАти, пирујем, v, impf. 1) (око Дубр.) ча- [ийскАЊЕ, n. дав пис-fagen, uѕuѕ уосія пне.

стити се на свадби, Semanbg poфeitgaft | писк АРАЊЕ, n. dim. в. писање. fein, in cujuѕ рuрtiis coenare, cf. свадбова- писКАРАТн, рам, dim. р. писати. ти. 2) vidе гостити се : Очи вирују, а пйскАти, кам, v. impf. пис јадеп, dico пис. г..... гладује.

пйсковинА, f. (у ц. г.) poli von писка 2. ПИРОВАТИ СЕ, пирујем се, v. r. pf. (у Хрв.) у-нисковит, а, о, (зап.) vidе пјесковит.

дати се или ояженнти се, bеіrаthеп, uxorem |писковниЦА, f. (зап.) vidе пјесковница. ducere, nabere.

пискоР, m. (у Рудн. н.) округла ситна и слапЙРӯз, у пјесми сf, мави-пируз.

тка црвена шљива, 2Гrt Playmen, pruni geпЙРӯН, m. (у прим.) vidе виљушке.

nus, cf. џанарика, мигавац. ийс! 1) аut um bie &age su perfфеифеп, voca-ийское, т. (у Дубр.) некака морска риба,

bulum quo felis аbіgіtur. 2) говори се малој Muráne, muraena. дјеци кад кихну: аис, мацо, на кисело г....

... пёстйш, іn реm priфworte: и једем и пијем, пЙСАК, cка, т. (beim Dubelfad) бав guftrope, а песшиш ми је на уму. Ја сам ово слуspiraculum.

шао још у дјетињству, али не знам ни сад пЙСАН, cкa, m. (зап.) vidе пијесак.

што је песшиш. Може бити да је н име NHCÀ._ HUA, f. ein blechernes Werkzeug, um auf какога Турчина коме је ко бно дужан, или пЙСАЬКА, fbie oftereier zu freiben (писати),

онако какога зла човјека. Димитрије Попюinstrumenti scriptorii genus. Од танка тане- вић, који је сад поп у Сомбору, писао ми је ћета начинн се као мали лијевак, па се да је он мјесто иесшиш слушао посшиш. широки крај усади у врх дрвета са стра- са овом приповијетком: Некака жена пође не, па онда држећи руком за дрво ускн својој удатој кћерн у походе и понесе пусе умаче у раскрављен восак и њиме се ну торбу печења и колача. Кад дође блишара по бијелу јају, па пошто се јаје зу села гдје јој је кћи била удата, сустиобоји, оно куд је био восак остане бијело. гне је некакав човјек на колима, којега оЈаја у нас щарају младе и дјевојке.

на запита јели из тога села и познаје ли писАмцы, п. dim, p. писмо.

јој кћер. Кад јој он одговори да јест и писаниЈА, f. Die Rouettur (ber калуђери, weit

да јој кћер познаје, она га замоли да би fie die. Gebenden aufschreiben, um ihrer јој понио торбу, која јој је била дотежаbann namentlich im Gebete zu gedenken), quae ла, и да би је предао њезиној кћери и да dantur monachis pro commemoratione: OTH- би јој казао да ће и она скоро доћи. Пошао у писанију; отишао да купи писа- што човјек торбу узме, жена га запита нију. cf. намастир.

како му је име, а он јој одговори: ПописаЊЕ, П. Вав Офreiben, scriptio.

сшиш” мислећи у себи да ће она посшипЙСАР (писар), писара (писара), m. Sеr ефrei

ши по томе што је у торби. По том човјек ber, scriba.

отиде и однесе торбу својој кући. Кад жеПИСАРЕВ, а, о, vide писаров.

на приспије својој кћери и дозна да чописАРИНА, f. 1) augm. р. писар. 2) bie Офreibe- вјек торбе није донно, она се врло сневе. rei, ars scribae.

сели. Кад по том стану вечерати, зет внDHCÁP03, a, 0, des Schreibers, scribae.

дећи пуницу забринуту стане је нуткати писАРСкӣ, кa, кo, per фreiber, scribarum. да једе и пије, а она му одговорн: и јепЙСАТи, пишём, у. impf. ) freiben, scribo: дем и пијем, а Посшиш ми је на уму.

Што видиш, то и цншн, цар Кад га (или |ийскОРАц, орца, т. (у Дубр.) dim. ъ, пискор. ме) видиш, онда и пиши. 2) Бет элünфе (пискдрия, т. vіdе пискорац. perebren, Bamit er für einen bete, do monacho, ойскуљА, f. (зап.) vidе пјескуља. ut oret pro me:

пискуЩА, f. (зап.) vidе пјескуша. Бог да прости старца из Буковца, писмА, f. (зап.) vidе пјесма. Који писа сирац опанке,

пйсмица, f. dim, p. писма. Синоћ писа, а јутрос украде

писмо, п. (рі. gen. пісама) ) Die Офrift, scrip„Село Рибарица, писала Ришћаннца, тру- tura, 2) бе 23rief, epistola, cf. књига, побу, сира и чабар сукна” (приповнједају да сланица.

се нашло у тефтеру некаквог калуђера).Jписник, пнсника, m. у писку оно што је запЙСАТИ СЕ, пишём се, y, r. pf. jih enrolliren резано и мало зацијепљено те пишти. lassen, do nomen.

писнути, писнём, v. pf. einmal sifфеn, sibilum писАЦ, сцa, m, vide писар.

edo, пЙСКА, f. 1) ба8 Pfeifen, 3ifфеn, sibilus. 2) (у |ийснути, нём, v. pf. 1) пис-fagen (um bie &ape Ц. г.) дрво некако, Лrt Заит, arboris genus.

,

wegzuiagen), dico nuc abigens felem. 2) He ийскАВИЦА, f. (у прим.) морска риба, која смије писнути, muten, muttіо. 3) (у Ц. г.)

пред кишу скаче из воде, 21rt ©eeifф, рі- н, п. писло ми јагње, козле, дијете, fterscis quidam marinus : Напухао се као au- ben, morior. скавица.

пита, f. (рі. gen, пита) ein Жифеn, placenta.

[ocr errors]

І

Пнта има различнијех, н. п. једне су сави- пита, f. храна, особито за стоку (н. п. сије. јене као гужвара и савијача, које су опет но, слама, итд.), баs Sutter, pie тархинд, раразличне по ономе шта се у њих метне bulum : Ура вићу цијени. cf. крма. (в. п. месо нан сир); друге су од простр- пипE, n. 1) бав Setränk, potio. 2) баѕ grinəде, тијех по тепсији обги, но којима се или Lage, compotatio : хајдемо на aufe, cf. пнизмеђу којијех се што метне као и у оне јанка. прве, пак се одозго најпослије једном по-пЙФТУЛА, f. (у Бачк.) капа осим шешира, крије; овака је пита и гибаница, у коју се eine Kappe, gallerus. између обги меће меки сир измијешан са пица, f. (у Дубр.) vidе кошчица (н. п. од трескорупои, млијекои и јајима; и урмашица је щње, шљиве итд). пита, али није од обги, него од тијеста пиш, m. Sеr urin, urina : За прешу се и ниш закухана маслом и чини ми се цијеђем, од коњски пије. cf. пишаћа. којега. се тијеста начине мали колачићи од пишадил, f. (зап.) vidе пјешадија. прилике као урме, и пошто се на брду пишак, пишака, m. (зап.) vidе пјешак. обрну те на њима постану прутасте шаре, пишАло, п. баф 2$ertieug #um Partner, minнаређају, се по тепсији, те се пеку, пак ctorium (penis aut vulva). се најпослије заљевају медом размућени-| нишAЊАК, њка, т. vіdе пишаћа. јем водом.

пишAњЕ, n. Bas Tiffen, minсtiо. пйТАК, тка, тко, н. п. вино, trintbat, ѕаt bо- пишAти, шам,v. İmpf. piffen, mejo, cf. мокрити. nus (de vino).

HÅLARA, f. (eigentlich) der Urin, urina, cf, moTİTAHE, n. das Füttern (des Kindes); nutritio краћа. infantis.

пЙШАҢ, шца, т. (зап.) vidе пјешац. питањЕ, п. ) баѕ $ragen, interrogatio. 2) бав пЙШАчкӣ, кa, кo, (зап.) vidе пјешачки. Begehren, petitio.

пЙШЕ, (зап.) vidе пјеше. : питло, тла, т. (зап.) vidе пијетао.

пишEЊE, n. dim. , иншање. нйтАти, там, v. impf. дијете, бет Rine su пишЁРЦИЈА, m. Фурунција (пећар) који и

effen geben, nutrio infantem, ingero in os cibum. јело готови и продаје, ein 23äter, Ber guпитати, питам, v. impf.. 1) fragen, interrogo, gleich verschiedene Speisen bereitet und ver

rogo. 2) (особито по југоз. кр.) bеgepren, kauft, furnarius qui cibos quoque parat venpeto: Стидније је украсти него пишаши; ditque : Очима проси, устима не пиша;

Однеснде младом пишерцији, Пишај блага колико ти драго

Нек ми даде сана ђаконије од свакуда просци долазише,

пишити, шим, dim. E. пишати. Пишају је до седам краљева

ийшицЁ, (зап.) vidе пјешнце. Пиша штогоф за очину душу

пишкаЊЕ; п. dim. B. пишање. пЙТАТИ СЕ, птам се, у. г. pf. за здравље, пЙШКАТи, кам. dim. B. пишати. sich begrüßen, salutare.

пишKE, (зап.) vidе пјешке. пЙТЕто, у припјеву :

пишман", indecl. на кога, или на што, et: оти пиле пишеше

picht, studiosus. пйти, пијем, v. impf. ) trinten, bibo: Hнт' се пишмінити CE, пишманӣм се, y. impf. Без

зна ко није ни ко плаћа. 2) питн. дуван, reuen (den Kauf), poenitet (emisse). rauchen (süddeutsch. Tabak trinken), fumum NADIMÁHAYK*, m. das Reugeld, der Reubauf, mulnicotianae duco:

сta poenitentiae.". Лулу није, у тамбуру бије

пишмањЕЊЕ, П. БаЗеrенеn bеg Raufe, poeпитноВ, f. Pl, vide пaчe (f, p.).

nitentia emptionis. пйтино диоќта, п. као мали колачић: од ти- пишнути, нем, v. pf. piffen, mejo semel. јеста, што остане иза пите.

TADIÓPA, f. Schimpfwort für eine fchlechte paks: пйтицА, f. dim. р. пита.

ja, convicium in vinum male ustum : Aajae питмия, m. dim. р. питао. .

те аишоре. питлов, а, о, (зап.) vidе пијетлов.

пишпек, т.: питом, f. питома земља, angebates #ano, ter- Од Пишпека и од комадије ra culta, cf. питомяна.

NÁMTAAHHA, f. ein wässeriger Boden, Waffers литом, а, о, 1) зафт, cicur, domesticus, н. п. boden, terra aquosa (ubi aqua prosilit).

голуб. 2) биоф ultur perepelt, in Gegen: пишталиниц, f. (у Ц. г.) dim. . пишталина. faße des wilden, von Obst, Rofen u. r. w., LÁUTAHE, n. das Bisden (des Falken, der cultus.

Schlange), sibilus. питомиңA (пнтонина), f. vіdе питом. HÁMITATH, TÂM, v. impf. 1) Zischen, sibilo. :) beпитомити, питомим, v. impf. söhmen, ciсuro. у.

. rauszisden (wie das Waffer aus nafsem Holy питомьёЊЕ, n. bag 34kmen, ciсuratio.: auf peт euer), prosibilo : пивши вода н8. питуљицо, f. (dim. р. пита) eine Art gefälter | дрвета.. Krapfen, placentarum farctarum genus. !

пйшТЕТ, m. вода у Црној Гори.

[ocr errors]
« PreviousContinue »