план, а, о, vide пијан. ПЈАНАЦ, нца, m. vide пијаница. ПЈАНАЏИЈА, m. vide пијаница: У вино су љуте ајанаџије ПЈЕСКОВНИЦА, f. (јуж.) vide песковница. ПЈАНДУРА, f. рече се за пијану жену, Офіmpf=|ПЈЕСКУЉА, (f. пјесковита земља, bie Ganber= mort für ein betrunfenes Frauenjimmer, con-| ПЈЕСКУША, (be, terra sabulosa. vicium in mulierem ebriam. ПЈАНИЦА, f. bie Däuferin, potrix. пЈаност, пјаности, f. bie Metrunfenbeit, ebrie tas: Од изаности ћ' заметнути кавгу панство, n. vide пијанство. ПЈАНЧИНА, f. augm. v. пјанац. ПЈАШТАНИЦА, f. (у Паштр.) vide шљезина. ПЈЕВАК, пјевка, m. (у Ц. г.) црв у сиру, bie Käfemabe, vermis casearius, cf. прегаљ. ПЈЁВАЛИШТЕ, п. (јуж.) Drt, wo man gefungen bat, ober zu fingen pflegt, locus ubi cantatum fuit, aut solet cantari: Ти не пењи бијела чадора На мојему дивну игралишту И на мојем дивну пјевалишшу ПЈЕСМА, f. (јуж.) (pl. gen. пјесама̂) baś lieb, can tilena, cf. пјесна. пJÈСМИЦА, f. dim. v. пјесма. ПЈЕСНА, f. (по југоз. кр.) baš Vieb, carmen, cf. пјесма : - А да бих вас у пјесну пјевала, Пјесна иде од уста до уста ПЈЕТЛИЋ, m. dim. v. пијетао. ПЈЕШАДИЈА, f. (coll.) (јуж.) bie Dolbaten ju Guf, pedites: Пјешадија у пушке загледа плешак, пјешака, m. (јуж.) ber Gußgänger, pedes, cf. пјешац. ПЈÈшац, шца, m. (јуж.) vide пјешак. пешачки, ка, ко, (јуж.) fußgängevid, pedes tris. ПЈЕВАЛО, n. (јуж.) (fderghaft) bas Berzeug bes| ПЈЕШЕ, Gingens (bie Reble), guttur: ухватио га за плешице, (јуж.) zu Guf, pedes. ијевало. ПЈÈВАНКА, f. (јуж.) baš ingen, cantus. Што ће старцу ђевица певнути, нêм, v. pf. (јуж.) ein wenig fingen, anfingen, cantum incipio: Пјевни, пјевни злато материно ПЈЕВУШЕЊЕ, n. dim. v. пјевање. пЈевушити, пјевущим, dim. v. пјевати. ПЈЕВЧИЋ, m. dim. v. пијевац. ПЛАВЕТНИКАСТ, а, о, blâulid, subcaeruleus. macu-|плаветнило, n. vide плавило. ПЈЕГА, f. (јуж.) (pl. gen. пјегã) 1) led, la. 2) bie Sommerfproffe, lenticula. ВНИИ пЈегав, а, о, (јуж.) 1) flectig, macolosus. 2) fom: merfleđig, lenticulosus. 56 ПОСО ПЈЕГАВИЦА, f. (у Боци) Urt Webe und Eraube, vitis et uvae genus. ПЛАВЕТНИти се, ним се, v. r. impf. blau fein, sum caeruleus. ПЛАВётњак, плаветњака, m. (у Сријему) vide очни камен. /плавило, n. blaues Gärbemittel, caeruleum. . плавити, вим, v. impf. blau werden, fio caeru-|плакати, плачем, v. impf, н. п. судове, qu' leus. schwemmen, eluo. плавити, ви́м, v. impf. 1) überfdivemmen, inun- | плАКАТИ CE, плачём се, v. r. impf. н. п. као do: ову њиву илави вода сваке године. патка, fid ausbaben, wie eine Ente, perlavari. 2) (млијеко) аbfфöpfen, florem lactis carpo. плакнути, плакнем, v. pf. aus demmen, eluo. ПЛАВИТИ СЕ, вам се, v. r. impf. н. п. лађа, плім, m. (у Ц. г.) vide пламен. schwimmen, mit dem Fluß fortschwimmen, se-nлÀMÂHE, n. das Flammen, flagratio. ПЛАМАТИ, мам, v. impf. (у Ц. г.) flammen, flagro, cf. пламтјети. cundo flumine labi. плавити се, вим се, vide плаветнити се. плівка, f. (ст.) 1) bie Blonbe, Loncine, flava: плӑмён, плӑмена, m. bie Glamme, flamma, cf. Не ћу плавке, не жељео мајке . 2) (у Боци) Urt Rebe unb Eraube, vitis et uvae genus. плам. пламен, а, о, flammenb, flammeus, ardens et micans ut flamma, cf. пламенит : И на њима три пламена мача пламенит, а, о, flammenb, flammeus, cf. плӑмен: ПЛАВЉЕЊЕ, П. 1) basdimmen, natatio. 2) ПJÁBÆÊHE, N. 1) das Blauwerden, zò flavum fi- плавоок, а, о, blauáugig, caeruleis oculis. плÂBIHA, ́1) m. Mannsname, nomen viri. 2) f. пладин (град), m. у пјесмн. плӑдински, ка, ко, von Пладин: У онога краља Пладинскога ПЛАМЕЊАЧА, f. bie zu ftarfe Sonnenbige, sol nimius: убила пламењача лубенице, грожђе итд. ПЛАМИЧАК, чка, m. hyp. . пламен. rend der Mittagshige, requies pecoris in umbra. ПЛАНДОВАТИ, дујем, v. impf. (vom Miebe) mäl s rend der Mittagshize wo unterstehen, in umbra esse a sole meridiano. пладне, п. (у крајини Неготинској) vide подне. | плане, f. hyp. v. Плана. плаз, т. (у Хрв.) у плуга лијева ручица на ПЛАЗИНА, f. бронза, што на њој стоји коло | воденично, или останце. плӑзити, зйм, v. impf. т. ј. језик, beraušređen, ПЛАЗИТИ СЕ, Зӥм се, v. r. impf. bie Bunge ber | #austecken, exsero linguam. Планика, f. (у Боци) дрво на коме роди магиња (као велика суница, изнутра жуто кад је зрело, а зелено бијело), bie Meer= kirsche, arbutus unedo Linn. ПЛАНИНА, f. (асс. планину, pl. планине, планина) ber Bergwalb, saltus, mons silvosus, cf. гора. ПЛАНИНАР, планинара, m. (у Ц. г.) који је на планини код стоке, ber Sennhirt, pastor Alpinus. ... ПЛАНИНАЦ, нца, m. човјек из планине (тако се у равноме Сријему зову људи из онијех села непод Фрушке), ein ergbemobner, montium incola. ПЛАНИНИК, Планнийка, m. планина до Гребеника (к сјеверу), Мате eines Berges, no~! men montis. .q ПЛАЙР, плайра, m. (у Сријему) во који се плаши, ein fdeuer Dds, bos pavidus. ME ПЛАНИНИЦА, f. dim. v. планина. П ПЛАЈВАЗ, m.(öfterr. bas 23 Leimeif) bas Meißblei, планинка, f. vide станарица. der Bleistift, plumbago. МЗИ. ПЛАНИНСКй, ка, ко, н. п. тица, Balbvogel, avis silvestris. ПЛАКАВИЦА, f. (у Дубр.) 1) она која плаче, bie ПлАдвит, а, о, vide плаховит: Beinerin, quae flet. 2) pl. по бијелу црно | плӑнути, планём, v. pf. fdnell auflobern, auf= што се по дну рукава метне, као знак ве- flađern, emico, exardesco. лике жалостн, eine fdwarze infaffung ber Aermel zum Zeichen der Trauer, nigri margines manicarum luctum significantes. ПлакаЊЕ, n. bas Beinen, fletio, ploratio. плákÂœe, n. das Ausschwemmen, elutio. плакати, плачем, v. impf meinen, ploro. пласт, пласта, m. 1) ber Heu dobet, meta foeni, cf. сијено. 2) као велики навиљак. Навиљке кад се дјену у сијено сноси по двоје ме плӑЧИДРУГ, m. ber itmeiner, amicus qui cum. flente flet: Дај ти мени илачидруга, а пјевидруга је ласно наћи. ђу собом на два сијенска коца, а под пласт | ПЛАЧИЊАЊЕ, n. vide плакање. се (кад се почиње пластити) подметне плаЧИЊАТИ, њам, v. impf. (у Дубр.) vide плаграна за коју се послије веже ужем, кати : ово дијете много илачиња. те га на воловима довуку на оно мјесто гдје ће се сијено дјести. cf. кукара. пластити, пластим, v. impf. T. j. сијено, да Heu aufschobern, metam foeni construo. пластиЋ, m. dim. v. пласт. ПÁTA, f. der Lohn, Besoldung, merces. платац, плаца, m. ber 3abler, qui exsolvit, s0- HAATHHA, f. ein Scheit Holz, eine Daube, segmentum ligni, tabula. платити, платим, v. pf. bezablen, solvo. ПЛАТИША, f. ber 3abler, qui solvit: Ни врати ша, ни илашиша. платка, f. (im Rartenfpiele) ber gar feine Rarte hat, und zahlen muß. платнӑр, платнара, m. ber leinmanbhänbler, lintearius, linteo. плачна, f. in ber Mebenšart : Играчка илачка, das Weinen, lacrimae. плачкав, а, о, (у Грбљу) vide плачљив : Плачкаву дјетету чешће сисање. плачко, m. ein Rinb baš gern weint, ein Beiner, Плачко чува говеда (пјевају дјеца дјетету које плаче). Стан', Алија, једна плашивицо платно, п. 1) Ceinwanb, linteum. 2) Mauer um| плішити, шам, v. impf. fdređen, terreo. eine Stabt, Feftung, Rlofter, murus, moenia: | плӑШИТИ СЕ, Шӥм се, v. r. impf. erfdređen, Три је илашна кули оборио, Бено илахо мете двор ПЛАХОВАЊЕ, П. muthwilliges Qeben, vita lasciva. ПЛАХОВАТИ, Плахујем, v. impf. (y Дубр.) Muth = millen treiben, lascivire: Жени човјека да не алахује. плаховит, а, о, vide плах. плаховито, vide плахо. плахост, плӑхости, f. (у Дубр.) bie Gilfertig * feit, properantia: Младост илахосш. Плахта, f. (у Хрв.) 1) bas ifdtud, mappa, cf. трпежњак. 2000 Rettud, linteum, с.чаршав. плахтица, f. dim. v. плахта. ПЛАЦАРИНА, f. (у Лици) што се плаћа заствари које се доносе на пазар, ber Maritzoll, tributum quod pro rebus quae in urbe veneunt exigitur. плач, m. bas Beinen, fletus. ПЛАЧАН, чна, чно, weirenb, flens: Плачне очи с Рада не мицаше ПЛАЧЁВАН, вна, вно, vide плачан. exterreor. NлÁшRÊœɛ, n. das Aufschobern des Heu's, constructio metae foeni. ПЛЁВА, f. (ист.) vide пљева. ПЛЁВАРА, f. (ист.) vide пљевара. плёме, мена, n. (pl. племена, gen. племена) ПлЁМЕНИК, m. (у Ц. г.) човјек из племена, cin ПЛЕМЕНСКИ, ска, ско, von племе : Све по реду племе до племена, т плёмиЋ, m. von guter Gamilie, nobili genere natus. cf. кућић, оџаковић, кољеновић. плён, m. (ист.) vide плијен. плінити, плёнам, (ист.) vide плијенити. ПЛЕЊЕЊЕ, П. (ист.) vide плијењење. ПЛЁСАН, сни, f. (ист.) vide плијесан. плесмо, п. поуска даска којом се што заграђује или гради (н. п. колиба, као врљикаMa), Latte, asser. плёснив, а, о, (ист.) vide пљеснив, ПЛЁСНИВИТИ СЕ, ви́м се, (ист.) vide пљесни вити се. плести, плетём, v. impf. 1) fledten, plecto. 2) ftriđen, plecto, texo. плести СЕ, плетём се, v. г. р. у што, fid bin= einmischen, se immiscere. ПЛЁТА, f. каже се за цванцику: велика плета, т. 3. читава цванцика, а мала плета по цванцике. ПЛЕТЕНИЦА, f. 1) ein geflodtener 3opf, nexi cаpilli. 2) eine Flechte von Brot, craticula panis. ПЛЕТЕЊЕ, П. 1) bas Gledten, nexio. 2) bas Striden, textio. 3) die Strickerei, das Strickzeug, res reticularia. ПлÈTEР, m. das Flechtwerk, crates. tridbeutel, theca reticularia. xendo. ПЛЁТИКОСА, m, пјева се у пјесмама и припо виједа некакакав харамбаща Плетикоса Павле. ПЛЁТИКОТАРИЦА, m. ber Rorbflecter, Rorbmader, corbarius, sortarius: Мајстор плетикотарица. У Срба се ово каже коме за подсмијех, јер они сваки себи котарице плету, па мисле да тога мајстора и заната и нема. ПЛЁТИКРОШЊА, f. vide плетикотарица : Мај-| стор плетнкрошња. Крошње је још лакше оплести него котарицу, за то се ово говори као и плетикотарнца. ПЛЕТИЉА, f. bie Striderin, textrix acuaria. ПЛЕТИЋА ИГЛА, f. bie tridnabel, acus reticu laria. плёткаш, плеткаша, m. ber Mänfefcmib, doli machinator. cf. петљанац. ПЛЕТНЕ, f. pl. Sntriguen, artes. ПЛЁТЊИЦА, f. дрво, као уска дашчица, што стојн кроз крпеле (код плуга и код кола волујскијех). плёт, f. као страна, н. п. какве планине, ber Rücken eines Berges, dorsum montis. ПARAT, a. o, breitschulterig, humeris latis. плёЋаш, плећаша, m. (у Далм.) некакав грах, Hrt Erbfe, pisi genus. ПЛЕЋЕ, n. badulterblatt, scapula: гледати у плеће. Многи људи у народу нашему проричу којешта из плећа од печена брава: чашица она одозго кажу да је кућа, и ако није врло дубока, кажу да је пуна ку-| ћа; оне жиле од чашице зову се јулар, и по томе се гледа како су коњи у домаћи-1 на; горњи крај оне косту која је с једне стране из плећа израсла, зове се шлеме, и што је више налик на соху, да се на њега може што наслонити, то кажу да је кућно шљеме тврђе; испод чашице с оне стране с које је плеће равно, имају (ваља да на гдјеком плећу) мале јаинце, као да је иглом убодено, неке се од њих зову рака, а неке колијевка: ако су ове јамице: тако сниско од чашице да се не могу дохватити палцем, кад се пошљедњи негов глежањ намјести на крај, онда рака или колијевка није у кући него у родбини или у селу. Све ово што је до сад казано иде саМо ономе чије је бравче, т. j, код кога се ојагњило и со лизало док није заклано. Доњи широки и танки крај зове се поље; ако је поље чисто кад се плеће погледа према себи, онда кажу да је мир, ако ли је мутно, онда кажу да је војска, и који су вјешти у томе казују још које је Хришћанска које ли Турска и која ће јача бити, као и много друго којешта. И ово се највише гледа у десно плеће, за то га одмах како се брав исијече даду ономе за којега се мисли да је највјештији у том послу. Месо с овакога плећа не ваља глодати, него се очупа прстима. Кад хоће још ко други у њега да гледа, не ваља му га дати у руку, него се метне на трпезу, на га он узме. Чини ми се да и Арнаути гледају овако не само у плеће, него и у кобилицу од кокоши. По овоме се може разумјети и оно што се каже кад кога одавно нема да се види: „Нема да ни у илећу." плёЋи, f. pl. bie Офultern, humeri, cf. плеће : Плећи даде, бијегати стаде Даде илећи, ћаше побјегнути — IIJËKKA, f. der Vorderschinken, die Hamme, petaso. ПЛЕШЕВИЦА, f. тако се зову многа брда у Хр.. ватској и у Далмацији. cf. Пљешевица. ПЛИВА, f. 1) вода која код Јајца (у Босни) с велике висине пада у Врбас, ein Kluß in Bosnien, fluvius Bosnae: Паде Плива у Врбас, И изгуби свој глас. 2) (зап.) vide пљева. ПЛИВАЊЕ, п. дa mimmen, natatio. ПЛИВАРА, f. (зап.) vide пљевара. ПЛИВАТИ, вам, v. impf. {dwimmen, nato. пливач, пливача, m. berwimmer, natator. пливачица, f. bie dwimmerin, natatrix. пливити, вим, (зап.) vide плијевити. пливнй, на, но, (звп.) vide пљевни. пливњак, m. (зап.) vide пљевњак. пЛИЈЕВИТИ, вим, v. impf. (јуж.) jäten, runco, cf. иљети. ПЛИЈЕВОР, m. (у Ц. г.) оно што се исплијеBe, das ausgejätete Unkraut, steriles herbae eruncatae. 1 : плйен, m. (јуж.) 1) біе Meute, praeda. 2) ниа|пловчий, чја, чjе, vide пачун... као плијена (н. п. рака у потоку, ушију плод, плода, m. (у Дубр., а може се кашто у глави); es ift in Menge ba, abundat, cf. чути по осталијем особито југозападнијем крајевнма) bie Grudt, fructus, cf. род. плијенити, плијеним, v. impf. (јуж.) plün= |плодАН, дна, дно, (у Дубр.) frudtbar, fructuobern, praedor. sus, cf. родан. пљева. ПЛИЈЕЊЕ, n. vide пливање. ПЛОДВА, f. (по зап. кр.) MuterÉuden, placenta, cf. ложа, плодница. ПЛИЈЕЊЕЊЕ, n. (јуж.) baš Mlünčern, praedatio. situs. ПАЙЈЕШЋЕ, m. у загонеци, cf. лепетати. ПАЙМА, f. 1) (у Ц. г.) велики потоп, кад дође вода, bie Uberfdwemmung, inundatio: Илима водена (кад врло дође вода); на овој илими. 2) (у Далм.) bie &luth, marinorum aestuum accessus: илима и осјека, : bbe unb gluth, cf. ослед, слека, одслека. плин, m. (зап.) vide плијен. плинити, илйним, (зап.) vide плијенити. плинути, плинем, v. pf, überfcwemmen, inundo: илинула вода по пољу, т. ј. раз лила се. ПлиЊЕЊЕ, П. (зап.) vide плијењење. " вити се. питак, тка, тко, (плитки, ка, ко,сотр. илићи) feicht, tennis, non altus, non profundus. ПЛИТАРИЦА, f. vide плитица. vermehren, cresco, augeor. ПЛОДНИЦА, f. (meift von Efieren), vide пло два. пловење, п. (у Дубр.) баš Mermelren, multiplicatio. ПЛОЈКА, f. (у Ц. г.) дјетиња игра. Плојка се управо зове округла и глатка камена плочица, којом се у овој игри гађа у други исправљени камен, који се зове циљ; кад се почиње бацати, зове се чињаши; који чиња, обично рекине: „чињ и почињ; који први чиња, вазда га добија; који задњи чиња, нигда га не добија"!" Која стране прије погоди 10 пута, она јаше ону другу од једнога до другога циља (који су око 50 стопа раздалеко, па се бије плојком и од овуд и од онуд): Но се игра илојке на окрајке — ПЛӦСАН, сна, сно, platt, abgeplattet, compressus, planus, cf. плоснат. ПЛОСКА, f. eine platte lafce, vas ligneum vinarium planum, cf. чутура, цица. ПЛИТВИЦА, f. село у Хрватској у малој Ка- плоснат, а, о, vide плосан. пели, код коjега има осам језера од који-|плоснина, f. bie Wbplattung, planities. -јех шест падају једно у друго, а из сед- плосноглав, m. ber Plattfopf, homo capitis • мога тече или управо пада ријека Корана. plani. плити, плијем, v. impf. (у Рисну) vide пли- плот, плота, m. ber 3aun, sepes. . вати: "} Бијела свила по мору илила - ПЛОТИНА, f. 1) augm. v. плот. 2) vide међа. плоЧА, f. 1) eine Platte, lamina. 2) vide потко- ПЛОЧЁТИНА, f. augm. v. плоча: што ће мени таке плоче шине ПЛОЧИЦА, f. 1) dim. v. плоча. 2) (у Ц. г.) у табана пушчанога она дашчица на којој су лукови и остало којешта. плочник, т. брдо у Ловћену : Кад дођоше у Плочник планину плошта, f. као бара, која се кашто присуmyje, der Pfuhl, palus. |