Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

пЙuІТЕти, m, pl.: .

ПЈЕГАСТ, а, о, vide пjегав.. На најпрву приступи торину

плЁНА, f. (јуж.) беt Oфаит, spama. у Пишшеше на Мустафагића

плЁнити, ним, v. impf. (јуж.) аbfфäumen, deпиштолиэЕ, f. pl. vіdе пиштољи :

spumo. А да слије млоге ишшшолије

поёнити се, нӣ се, v. г. impf. (јуж.) fфитеп, пиштољ*, пиштоља, m, мала пушка, bie Ріг spumo. stole, telum pistola dictum.

ПЈЕНӯшӣЊЕ, n. (јуж.) бав ефäumen, spumatio. пиштољинА, f. augm р. пиштољ.

ПЈЕнӯшити ск, пjенӯшӣ се, dim. р. пjеннен се. пиштољик, m. dim. р. пиштољ.

ПЈЕЊАЧА, f. кашика што се њоме пjени, беr пиштољскӣ, кa, кo, Pijtolen-, pistolae (teli) Absdaumlöffel, cochlear despumandis e. c. manuarii igoivomi).

carnibus. ПЈан, а, о, vide пијан.

ПлёњЁње, п. (јуж.) бав Офäument, spumatio. ПЈАНАЦ, нца, m. vіdе пијаннца.

ПЈЕсковит, а, о, (јуж.) н. п. земља, fantis, ПЈАНАЦИЈА, m, vide пијаница:

arenosus. У вино су љуте ајанације

ПЈЕсковница, f. (јуж.) vide песковница. ПЈАНДУРА, f. рече се за пнјану жену, фimpf= |пәќcКУЊА, f. пјесковита земља, бie Cancer

wort für ein betrunkenes Frauenzimmer, con- NIJÈCKYTEA, (de, terra sabulosa. vicium in mulierem ebriam.

пёсма, f. (јуж.) (pl. gen, пјесама) Sas gies, canПЈаница, f. Vie Oäuferin, potrix, і

...

tilena, cf. пјесна. ПЈаност, пјќности, f. Die 23etrunkenheit, ebrie-плёсмица, f. dim. D. пјесма. tas:

NJĒCHA, f. (110 jyro3. kp.) das Lied, carmen, cf. од ајаносии к заметнути кавгу — пјесма : ЛЈАнcтвo, n, vide пијанство.

А да бих вас у ајесну пјевала, ПЈАнчинА, f. augm. р. пјанац.

Пјесна иде од уста до уста — ПЈАштаница, f. (у Паштр.) vidе шљезина. пJётит, m. dim. p. пијетао. плЁВАК, пјевка, т. (у Ц. г.) црв у сиру, bie |пәЕШАДИЈА, f. (coll.) (јуж.) бie Onloaten gu Sup,

Käsemade, vermis casearius, cf. nperað. pedites : поїв АлӣТЕ, п. (јуж.) Ort, wо mаn gejungen Пјешадија у пушке загледа —

hat, oder zu singen pflegt, locus ubi cantatum NJÈILÂK, njemáka, m. (jyx.) der Fußgänger, pefuit, aut solet cantari:

des, cf. пјешац. Та не пењи бијела чадора

плЁШАЦ, шца, т. (јуж.) vidе пјешак. На мојему дивну игралишту

ПЈЌшачки, кa, кo, (јуж.) fuрgängerify, pedesи на мојем дивну цјевалишшу

tris. NIJËBAAO, n. (jyx.) (scherzhaft) das Werkzeug des MJENE,

Singens (die Kehle), guttur: yxbatho ra sa IJÈDINGE,{(jyx.) zu Fuß, pedes. ијевало.

ПЈЌшкЁ, плЁВАНКА, f. (јуж.) сав біngen, cantus. пла, плъа, плаo, vide пах. ПЈЁВАЊЕ, п. (јуж.) дав. ёingen, cantatio. If Jплав, плава, плаво, (плавӣ, ва, во) ) ыаи, (:

1
ПЈЕВАти, вам, v. impf. (јуж.) fingen, canto.. flavus, coeruleus. 2) blond, flavus :
ПЈввіч, пјевача, т. (јуж.) беr oänger, cantator. За два плава не би гроша дала
ПЈЕВАЧЕВ, а, о, (јуж.) бев Сängers, cantatoris. /плів, а, о, vide плах:
ПЈЕВАчицА, f. (јуж.) бie oängerin, cantatrix. Плава је коња јежђела
ПЈЕВАЧИЦА, f. (јуж.) vide кукавица.

плав, т. ) језеро близу Гусиња. 2) варошнПоќвидРӯг, т. (јуж.) беr Oingefrеинь, эRitfän:

ца код тога језера. ger, qui simul cantat. cf. плачвдруг.

|ПЛАВАЦ (плавац), вца, m, 1) эRannѕnаmе, поПЈЕвица, f. (јуж.) бie ®ängerin, cantatrix: men viri. 2) ein Pferdename, nomen equo indi Пјевала тица ајевица :

solitum. 3) камен, (у Сријему) бer 2Bim#ftein, Што ће старцу ђевица

pumex. А младићу бабица?

пAABETAH, тна, тно, (плаветни, тна, тно) ПЈЕВНУти, нём, v. pf. (јуж.) ein menis fingen, vidе плав . : ansingen, captum incipio:

|пәАВќтник, плаветника, m. (у Сријему) ЗаlоПјевни, ијевни злато материно — falbei, salvia silvestris. ПЈЕВУШЁЊЕ, n, dim. E. пјевање.

ПЛА ВЕтни КАМЁн, т. (у војв.) vide oчни каПЈЕВУншити, пјевущим, dim. E. пјевати. ПЈЕВчит, m, din. E, пијевац.

плАВЕтникАСТ, а, о, bluuli, subcaeruleus. плЁГА, f. (јуж.) (рі. gen. пjегі) ) lеd, macu- плАВЕтнило, т. vіdе плавило. la. 2) die Sommersproffe, lenticula.

ПЛАВётнити се, ни се, y, r. impf. Баu fein, ПЈЁГАв, а, о, (јуж.) ) fletis, macolosus. 2) fom: sum caeruleus. merfleckig, lenticulosus.

ПЛАВЕТњ Ак, плаветњака, т. (у Сријему) vide : ПЈЕГАВИЦА, f. (у Боци) 2rt Rebе unt Eraube, vitis et uvae genus.

плавило, n. baues $arbemittel, caeruleum:

[ocr errors]
[ocr errors]

мен.

очни камен.

[ocr errors]

плавити, вим, v. impf. Ыаи merten, fio caeru- плакати, плачём, v. impf. н. п. судове, аив": leus:

schwemmen, eluo. плавити, вём, v. impf. 1) überfфwеттеп, іnun- плакати ск, плачём се, v. г. impf. н. п. као

do : ову њиву плави вода сваке године. niatka, fich ausbaden, wie eine Ente, perlavari.

2) (млнјеко) aьјфёpfen, forem lactis carpo.п.Акнути, плакнём, v. pf. ausfфтеттеп, еluo. плавити . СЕ, вим се, v. г. impf. н. п. лађа, плям, т. (у Ц. г.) vide пламен.

schwimmen, mit dem Fluß fortschwimmen, se- LÀMẬBE, n. das Flammen, flagratio. cundo flumine labi.

NÄMATH, Mâm, v. impf. (y 1. r.) flammen, fla

, мам, . ц плавити ск, вим се, vide плаветнити се. gro, cf. пламтјети. NINÂBKA, f. (ct.) 1) die Blonde, Blondine, flava : n. ÀMÊH, màmena, m. die Flamme, flamma, cf. Не ћу плавке, не жељео мајке:

плам, Што ћу плавки боју куповати,

11.A ÀMEH, a, 0, flammend, flammeus, ardens То ћу црњки токе саковати

et micans ut flamma, cf, пламенит : 2) (y boya) Art Rebe und Traube, vitis et и на њима три пламена мача uvae genus.

пламенит, а, о, flаmmeno, flammeus, cf. пламен: плівљЁње, п. 1) бав фwimmen, nаtаtіо, 2) А покрај њи ножа аламениша

бав Иeberfфеттеп, іnundatio. 3) бав 2bfфёр- ПЛАМЁнчит, m. dim. D. пламен.

fen, decerptio floris laetis. M.PELI.NAMÈHAYA, f. die zu starke Sonnenbiße, solni. ПлављЁЊЕ, п. 1) баѕ Blauperpen, to flavum fi- migs: убила пламењача лубенице, гро

eri. 2) das Blauaussehen, aspectus caeruleus. жђе итд. плівдJKA, f. cf. пипавица:

(ПЛАMйчАК, чка, m. hyp. v. пламен. JABOOK, a, o, blauäugig, caeruleis oculis. TIAÂHA, f. Frauenname, nomen feminae: плАВУЉА, f. Rufname, nomen: vaccae іndі ѕо- Цикну, писну Томашева Плана litum.

ITAÂHAÂNTE, n. Ort, wo das Vieh über Mittag NAÂBIA, 1) m. Mannsname, nomen viri. 2) f. vor der Sonne geborgen ist, 'locus ubi pecora планина у Турској Хрватској:

a sole defensa requiescunt. Он ме јесте један пут гонно,

пландовањЕ, n. Bаѕ unterfteben bes Biebeѕ wаbПреко Плавше високе планине

rend der Mittagshige, requies pecoris in umbra. пладин (град), m, у пјесмн.

пландовАти, дујем, у. impf. (ром 3iebe) wäbя пайдинскӣ, кa, кo, pon Пладин:

rend der Mittagsbiße wo unterstehen, in umbra У онога краља ІІладинскога

esse a sole meridiano. пліднӣ, n. (у крајини Неготинској) vidе подне. планк, f. hyp. p. Плана. плажЁњЕ, т. дав реrаu&reten bеr Зunge, ex-планикKA, f. (у Боци) дрво на коме роди маsertio linguae.

гиња (као велика суница, изнутра жуто плаз, т. (у Хрв.) у плуга лијева ручнца на кад је - зрело, а зелено бијело), бie Sheerкоју се доље натиче лемеш.

kirsche, arbutus unedo Linn. ПЛАЗАРЦА, f. (код Костајнице) vidе точило. пAAHйнА, f. (асс. планину, р. планине, плаплазАЊЕ, т. бas Sahren (auf Sem intern), 8. núna) der Bergwald, saltus, mons silvosús,

B. auf dem Eise, lapsus in podice. ПАЗАТИ СЕ, плазам се, т. г. impf, gleiten (auf | ПЛАНИНАР, планинара, т. (у ц.г.) који је на

бет pintern), lаbі: Девет баба по леду се планини код стоке, беr еnnbirt, pastor Alі плаза (т: је уштипци).

pinus. плазин А, f. бронза, што на њој стоји коло планинАЦ, нца, m. човјек из планине (тако воденично, или останце.

се у равноме Сријему зону људи из онијех : плазити, зям, v. impf. т.ј. језик, beraudreden,

нспод Фрушке), ein Setgbеmоbner, exsero,

3

montium incola. плазити св, зйм се, v. r. impf. Wie Junge bet: ПЛАНйник, Планнника, m, планина до Гребе- і наuѕtеden, exsero lingua.

ника (к сјеверу), ame eines Bergеѕ, поплАЙР, плавра, m. (у Сријему) во која се пла- men montis. .

ши, ein fфенее Офв, bos pavidus: інні 1:1. ПЛАНИницА, f. dim. р. планина. плівіз, m.(@fterr. Bas 23 ei wеip) Das Reipblеі, планинка, f. vіdе станарица. der Bleistift, plumbago.

11#31. плАнӣнскӣ, кa, кo, н, п. тица, 2Balopogel, avis ПЛАКАВИЦА, f. (у Дубр.) ) она која плаче, бie silvestris.

2Bеіnеrіп, quae filet. 2) р. по бијелу црно планути, планём, v. pf. fфnel auflоbеrn, auf= што се по дну рукава метне, као знак ве- .fladern, emico, exardesco. лике жалостн, еіnе fфwаrgе fіnfaffung bеr плАдвит, а, о, vide плаховит: 2ermel zum Zeichen der Trauer, nigri margi- Морава је имаовиша: nes manicarum luctum significantes.

Синоћ момка занијела, JAAKĀBE, n. das Weinen, fletio, ploratio. *** А јутрос га на брег баца плікањЕ, n. bas Insfфњеттеп, еlutio. пласА, f. н. п. меда, ein etd &ів, glaciei fruпікАти, плачем, v. impf. "weinen, plorо.

cf. гора.

села

stum,

я

1

(

HAACT, anácra, m. 1) der Heuschobet, meta foeni, TAYHAPŷr, m. der Mitweiner, amicus qui cum

cf. сијено. 2) као велики навиљак. Навиљ- flente flet : Дај ти мени алачидpуга, а ке кад се дјену у снјено сноси по двоје ме. пјевидруга је ласно наћи. ђу собом на два сијенска коца, а под пласт ПЛАЧИЊАЊв, п. vіdе плакање: се (кад се почиње пластити) подметне плАЧйЊАТН, њам, v. impf. (у Дубр.) vide плаграна за коју се послије веже ужем,

кати: ово дијете много плачиња. те rа на воловима довуку на оңо мјесто плачка, f. in per Repenwart: Играчка илачка, гдје ће се снјено дјести. ef. кукара.

das Weinen, lacrimae. пластити, пластим, v. impf. т. ј. снјено, дав плачкав, а, о, (у Грбљу) videплачљив: Плач

ј. Heu aufschobern, metam foeni construo. n. каву дјетету чешће сисање. Пластит, m. dini. р. пласт.

11AAYKO, m. ein Kind das gern weint, ein Weiner, MILÁTA, f. der Lobn, Besoldung, merces.

plorator : плАТА, f. (у Хрв.) vide плахта.

Плачко чува говеда плАТАЦ, плаца, m. Ser Заblеr, qui exsolvit, ѕо- и бабину јуницу. Jutor : Јемац алашац..

Закла баба јуницу, TIAÀTUHA, f. ein Scheit Holg, eine Daube, ség- Даде Плачку г.... у. mentum ligni, tabula.

(пјевају дјеца дјетету које плаче). Илітити, платим, v. pf. bedablet, solvo. плачљив, а, о, беr. Sern Weint, plorator: ПЛАТИША, f. Ser Заblеr, qui solvit: Hн врати- Мушко ми чедо илачиво ша, ни плашиша.

NINA LIÊHE, U. das Schreden, terrefactio. HIAATKA, f. (im Kartenspiele) der gar keine Karte TÀWHB, a, o, vide anawAHB. hat, und zahlen muß.

плашивиця, г. беr ѕurФtfame, pavidus, cf. 11MÀTHẬP, naarhápa, m. der Leinwandhändler, страшнвица : lintearius, linteo.

Стан", Алија, једна илашивицо MINÁTHO, D. 1) Leinwand, linteum. 2) Mauer um TÀUIATH, HÀM, v. impf. schreden, terreo.

. 2плішитишим, ne Stadt, Festung, Kloster, murús, moenia : HÀWITH CE, Wêu ce, v. r. impf. erschreden, Три је алашна кули оборно,

exterreor. На четвртом пейцер начинно

платљив, а, о, furФtfam, pavidus. Па ћу цркви саградитн, имашна

плашњА, f. Der ©фreten, terror. платА, f; vіdе плата.

плішЊАЧА, f. личнна којом се веже плащ• TIAÁTÂHE, n. das Zahlen, solutio.

ће кад се вуче кукаром, cf. пласт. ПЛАКАТИ, плаћам, v. impf. заblеn, solvo. плат, плaштa, m. (у Дубр.) беr Santel, palПЛАх, а, о, raf, beftig, praeceps, н. п. коњ,

lium, cf. кабаница, јапунце. човјек, киша, cf. плаховит:

ПЛАШВЕ, p. coll, p. пласт. Ал' од мојих плагијех сватова — NAÁDNÊHE, n. das Aufschobern des Heu's, con, књој долеће имати змаје. —

structio metae foeni. THAÀXO, rasch, praecipitanter:

плЁВА, f. (ист.) vidе пљева. Мара мајци илахо одговара

плЁВАРА, f. (нет.) vidе пљевара. Плахо се млада пробуди,

плЁвити, вим, (нст.) vide плијевити. Наранчу стаде проклињат?

плёвнӣ, на, но, (нст.) vide певни. и угледа Марицу

плЁвњак, m. (аст.) vidе пљевњак. ђено илахо мете двор

плЁмк, мена, п. (pl. Hлемена, gen, племені) NAAXÒBABE, n. muthwilliges Leben, vita lasciva. ) per Otamm, stirps, prosapia. 2) у Црној ПЛАховати, плахујем, v. impf. (у Дубр.) ЭЛuth: гори илеме значи оно што је у Србији од

milen treiben, lascivire: Жени човјека да не прије значила кнежина а сад што значи алахује.

срез; тако су н. п. нахије Катунске пие. IMAXдвиг, а, о, vide плах.

мена: Цетиње, Његуши, fекмићи, Бјелн-: IмАховито, vide плахо,

це, Цуце, Озринићи, Комани, Загарач н плахост, плъхости, г. (у Дубр.) бie Wilfertig. Пљешивци. keit, properantia: Mnapoer uraxocu.

плЁMEHйк, m. (у ц, г.) човјек из племена, ein плахТА, f. (у Хрв.) ) дав 3 ifФtuф, mappa, cf.

племе-gliev, membrum tой племе. трпежњак. 2)bas 23ettuф, linteum, cf.яаршав. плЁМEНит, а, о, 1) Don gutem otam, guter плахтиЦА, f. dim. р. плахта.

Herkunft, adelig, nobili loco natus. : 2) (halb: ПЛАЦАРИНА, f: (у Лици) што се плаћа за ства

im Oderze) mit neme (Nachkommenschaft) ри које се доносе на пазар, деr. Элarftbolt, rеіф: од крмаче куд ће племеницје шта Tributum quod pro rebus quae in urbe vene

бити, која по осморо опраси! unt exigitur.

ПЛЕМЕНИРАН, племениташа, т. (у Хрв.) WiNAA9, m. das Weinen, fletus.

dе племић. ПЛАЧАН, чна, чно, wеіnеnt, tens:

плЁмеңскӣ, cка, ско, роп: племе : Плачке очи с рада не мицаше

Све по реду племе до племена, 11 плачЁВАН, вна, вно, vidе плачан.

1 А пред њима алеменске главаре

[ocr errors]

2

њега

вити се.

IIIÊMHT, m. von guter Familie, nobili genere na- на ; горњи крај оне, қосту која је с једне

tas, cf. кућић, оџаковић, кољеновић. стране из плећа израсла, зове се шљење, плён, m. (ист.) vide плијен,

и што је више налик на соху, да се на плёнити, плёнём, (ист.) vide плијенитн.

може што наслонити, то кажу да је длЁњЁЊЕ, n. (ист.) vide пинјењење.

кућно шљеме тврђе; испод чашице с оне плёСАН, сни, f. (нст.) vide плијесан.

стране с које је плеће равно, имају (вања плёсмо, п. поуска даска којом се што загра- да на гдјеком плећу) мале јамице, као да

ђује или гради (н. п. колиба, као врљика- је иглой убодено, неке се од њих зову рама), gatte, asser.

қа, а неке колијевка: ако су ове јамице плЁснив, а, о, (ист.) vide пьеснив.

тако сниско од чашице да се не могу доплёснивити ск, вим се, (ист.) vidе пљесни- хватити палцем, кад се пошљедњи негов

глежањ намјести на крај, онда рака или копиксти, плетём, v. impf. ) flефten, plecto. 2) лијевка није у кући него у родбини или у stricken, plecto, texo.

селу. Све ово што је до сад казано иде саплЁсти ск, плетём се, v. r. pf. у што, (1) Біn: мо ономе чије је бравче, т.ј. код кога се einmischen, se immiscere.

ојагњило и со лизало док није заклано, доплЁТА, f. каже се за цвaнцику : велика пле- њи широки и танки крај зове се ио.ље;

та, т.ј. читава цвaнцика, а мала плета по ако је поље чисто кад се плеће погледа цвaнцике.

према себя, онда кажу да је мир, ако ли је плетёницА, Е. ) ein geflофtener Sopf, nexi ca- мутно, онда кажу да је војска, и који су

pilli. 2) eine Flechte von Brot, craticula panis. вјешти у томе казују још које је ХришплЁТЁЊЕ, p. 1) сав 8leten, nexio. 2) Sa8@trien, ћанска које ли Турска и која ће јача би

textio, 3) die Strickerei, das Strickjeug, res ти, као и много друго којешта, и ово се. reticularia.

највише гледа удесно плеће, за то га JIAÈTEP, m. das Flechtwerk, crates.

одмах како се брав исијече даду ономе за TIAETÀBAYA, f. der Stridbeutel, theca reticularia. којега се мисли да је највјештаји у том полиётӣво, п. баѕ Фtrityarn, fila ѕеrvіеntiа te- слу. Месо с овакога плећа не ваља глодаxendo.

ти, него се очупа прстима. Кад хоће још плЁтикосА, m, пјева се у пјесмама и припо- ко други у њега да гледа, не ваља му га: внједа некакакав харамбаша Плешикоса

дати у руку, него се метне на трпезу, на Павле.

га он узме. Чини ми се да и Арнаути гле. плЁтикоТАРИЦА, m. Der Sorbflефter, Sorbmaфer, дају овако не само у плеће, него и у ко

corbarius, ѕоrtarius: Мајстор нлетикотари- билицу од кокоши. По овоме се може разца. у Срба се ово каже коме за подсми- умјети и оно што се каже кад кога одавјех, јер они сваки себя котарице плету, но нема да се види: Нема га ни у

па мисле да тога мајстора и заната и нема. usefy." паётиКРошњА, С. vіdе плетикотарнца : Maj-плёти, f. pl, bie офultеrn, humeri, cf. плеће:

стор плетнкрошња. Крошње је још лакше Плећи даде, бијегатн стаде оплести него котарицу, за то се ово гово- Даде илеби, ћаше побјегнути ри као и плетикотарица.

IÈRKA, f. der Vorderschinken, die Hamme, petaso. плётӣљА, ғ. бie Otriterin, textrix acuaria. плЁШЕВИЦА, f. тако се зову, многа брда у Хр:. плётита игла, E. pie @trinabel, acus reticu- ватској иу Далмацији, cf. Пљешевица. laria.

пайвА, f. 1) вода која код Јајца (у Босни) с плёткіш, плеткaшa, m. per pХäntef¢mio, doli велике висине када у Врбас, ein kluр іn: machinator, cf. петљанац.

Bosnien, fluvius Bosnae : IAĒTKE, f. pl. Intriguen, artes.

Паде Плива у Врбас, плётњица, г. дрво, као уска дашчица, што и нзгуби свој глас.

стоји кроз крпеле (код плуга и код кола ) (зап.) vidе пљева. волујскијех).

Пливањв, п. Заф ёфwimmen, nаtаtiо. плЁТ, f. као страна, н. п. какве планине, bеr плЙВАРА, f. (зап.) vidе пљевара.

Rücken eines Berges, dorsum montis, плЙВАти, вам, v. impl. fфіmmеn, nato. HAÈRAT, a. o, breitschulterig, humeris latis. пливач, пливача, m. per Офwimmer, patator. Плёкіш, плећаша, m. (у Далм.) некакав грах, пливачица, г. дie Офwimmerin, natatrix. Art Erbse, pisi genus.

НА | цайвити, вём, (зап.) vidе пијевита.. ПЛЁТЕ, n. Bаѕ ефufterblatt, scapula: гледати пливнӣ, на, но, (зви.) vidе пљевин.

у плеће. Многи људи у народу нашему плйвЊАК, m. (зан.) vidе пљевњак. проричу којешта из плећа од печена бра- плилЁВнти, вим, v. impf. (јуж.) jäten, runeo, ва: чашнца она одозго кажу да је кућа, и cf, Цљети. ако није врло дубока, кажу да је пуна ку-плнЈЁВОР, m. (у ц. г.) оно што се исплијећа; оне жиле од чашнце зову се јулар, Be, das ausgejätete Unkraut, steriles herbae и по томе се гледа како су коњи у домаћн- eruncatae,

[ocr errors]

Пљева.

лила се.

[ocr errors]

пайлен, m. (јуж.) :) Sie Beute, praeda. 2) нма (пловчэй, чја, чје, vide пачјн. :

као плијена (н. п. рака у потоку, ушију плод, плода, т. (у Дубр., а може се кашто y rnabu), es ist in Menge da, abundat, cf. чути по осталнјем особито југозападни

јем крајевима) бie Trut, fructus, cf. род. Плноќнити, плйјеним, v. impf. (јуж.) plun: плодан, дна, дно, (у Дубр.) fruktbar, fructuodern, praedor.

sus, cf. родан. плЙОЁЊЕ, n. vіdе пливање.

п.лова, f. (по зап. кр.) Rutеrfuфеn, placenta, панЈЕЉЕЊЕ, П. (јуж.) Tag Plüntern, praedatio. cf. ложа, плодница. найJECAH, сни, f. (јуж.) беr Офіmmеl, mucor, плодити ск, дим се, v. r. impf. (у Дубр.) (1) situs.

vermehren, cresco, augeor. найJELITE, m, у загонеци, cf. лепетатн. плодниця, f. (meift von xbieren), vide плопаймА, f. 1) (у ц. г.) велики потоп, кад до- два.

ђе - вода, bie uberfфеттипу, іnundatio : плотЁње, т. (у Дубр.) Sa8 Зеrmеђren, multiилима водена (кад врло дође вода); на plicatio. овој илими. 2) (у Далм.) Sie sluts, mari- плӧКА, f. (у Ц. г.) дјетиња нера. Плојка се поrum aestuum accessus: илима и осјека, управо зове округла иглатка камена пло: £6bе uno Sluts, cf. ослед, слека, одслека.

чица, којом се у овој игри гађа у други плйн, 'm. (зап.) vide плијен.

нсправљени камен, који се зове циф; кад Плинити, илинём, (зап.) vide плијенити. се почиње бацати, зове се чёваши; коІІ.линути, плинём, v. pf. überfфwеттеп, inan- је чиња, обично рекне: „чињ и почињ; • do: илинула вода по 'пољу, т. б. раз- који први чиња", вазда та добија'; ко

ји задњи чиња", нигда га не добија?!” која ІІлињЁње, п. (зап.) vide пинјењење.

стране прије погоди 10 пута, она јаше ону плЙСАН, сни, f. (зап.) vide плијесан.

другу од једнога до другога циља (који су плйск А, f. Die 2 афitelje, motacilla.

око 50 стопа раздалеко, па се бије плојком нийснив, а, о, (зан.) vide песнив.

н од овуд н од онуд): лийснивити ск, вим се, (зап.) vidе пљеени- Но се игра алојке на окрајке — вити се.

плёСАН, сна, сно, platt, abseplattet, compresIIsйтАк; тка, тко, (плитки, кa, кo,comp. плић)

sus, planus, cf. плоснат. feicht, tennis, non altus, non profundus. 11AÒCKA, f. eine platte Flasche, vas ligneum viплитАРИЦА, f. vіdе плитнца.

narium planum, cf. чутура, цица. айтвицА, f. село у Хрватској у малој Ка- плосHAT, а, о, vide плосан.

нели, код којега има осам језера од којн-плоснина, f. Die abplattung, planities. - јех шест падају једно у друго, а нз сед-плосног AB, m. Ser Plattfopf, homo capitis

мога тече или управо пада ријека Корана. plani. плити, плијем, v. impf. (у Рисну) vide пли-плот, плота, m. Ber Заип, зерек. : вати:

плотинА, f. 3) augm. р. плот, 2) vide мeђа. Бијела свила по мору плила

3) (у Рисну) оно што се косвјерои с дрплитицА, f. (у Дубр.) плитка здјела, eine fla- Bera caenjeye, die Abfälle beim Ubäften, fron. фе ОфӣTel, patina, cf. плитарнца.

des desectae, cf. okpechile. Пличина, f. Die @eiФtigFeit, vadositas, tenuitas. |плотня, f. dim. , плот. плован, плована, т. (у Хрв. кол кршћ.) vide плӧчА, f. 1) eine Platte, lanina. 2) vidе потко- і 1 свештеник.*,

вица. 3) Ћурчнјнска, на којој се коже те. плованиЈА, f. (у Хрв, код кршћ.) vide нурија. гле. 4) Цеклинско око у језеру СкадарпідвАЦ, пловца, т. 1) (ријетко се говори) Ckome, nom. prop. eines Fischfangs.

vidе пливач. 2) (највише се говори pl. | плочАЦИЈА”, т. бer Офтаховеr (bеfоnberg bon пловци) од мљечике као обручић на три Rauchtabak, Branntwein), parasitus contemугла, што рибари вежу на мрежу метницу, tissimus. те плови поврх воде, да мрежа не би са почётина, f. augm. E. плоча : свијем потонула и да би се познато кад BIто ће мени таке плочешине — : риба у њу дирне, бie Stufe.

плочицА, f. ) dim. E, плоча. 2) (у ц. r.) у пловити, вим, v. inpf. 1) fфwimmen, nato: табана пушчаноға она дашчица на којој Плови, имови мој зелени венче —

су лукови и остало . којешта. 2) јфреттеп 8. 8.pas Pfety - uber einen $1ив, плочник, т. брдо у Ловћену : neben einem Steg, duco natantem.

Кад дођоше у Плочник планину — пловKA, f. (у крајини Неготинској) vide илбиғA, f. као бара, која се кашто прису

myje, der Pfubl, palus. : пловке, пловака, г. р. (у Дубр.) игра дје. плоштина, f. (у Славонији) подводна рав- тиња, cf; плојка.

huhá, ein wässeriger Boden, solam aquosum. пловљЁЊЕ, , . n. das Schwimmen, natatio.

cf. пишталина. ПловчE, чега, т. vіdе паче (пачета). плошчицА, f. dim. E, плоска.

[ocr errors]

патқа,

[ocr errors]
« PreviousContinue »