плуг, m. 1) ber Pflug, aratrum. 2) плуг земље| ПљЁСКАЦ! vide пљес.

(pl. плузи), т. б. дан орања, Зифart, jugerum. пљеснив, а, о, {dimmlig, mucidus. плуг и волови, (у Србији и у војв.) некаке зди- | ПљЁСНИВИТИ CE, вим се, v. r. impf. fdimmeln, језде, Mame eines Sternbilbes, sideris genus.

mucesco.

ПлужЁЊЕ, n. bes Salten bes fluges, sustentio|пљеснути, нём, v. pf. platfden, complodo.

stivae.

ПЛУЖИНА, f. (у Ц. г.) колиба н. п. код тора,
die Sennhütte, tugurium pastoris Alpini:
Па вечера с ђецом у илужине
И постави пушку у алужину
плужити, жим, v. impf. ben flug balten, su-
stineo stivam.

--

ПЛУНДРЕ, f. pl. (bie Puberhofen) bie beutfden
geknöpften Hosen, im Gegensaße der ungrischen,
serbischen mit Riemen, braccae germanicae.
плёт, m, (на Корч.) vide плута,
ПЛУТА, f. ber Rorf, bas Pantoffelfols,

subereus.

ПЉЕТВА, f. (у Ц. г.) кад се илијеве, даs a
ten, runcatio.

ПЉЕТВАР, m. ber Sâter, runcator.
ПЉЕТВАРИЦА, f. bie Süterin, runcatrix,
пљети, плијевём, v. impf. (јуж.) gäten, runeo,
cf. плијевити.

ПЉЕШЕВИЦА, f. планина у Хрватској: на Бо-
санској граници; а има на ономе крају и
другијех планина које се тако зову, cf.
Плещевица.

ПЉОСАН, а, о, (у Сријему) vide плосан. cortex|ПЉОСКА, f. vide плоска.

ПЛУТАЊЕ, n. bas dwimmen, natatio. ПЛУТАТИ, там, v. impf. (у прим.) пливати поврх воде (као илушо, које не може потонути), [dwimmen, nato: шта оно илуша по мору? Некоме и плуто тоне, а некоме и олово плуша.

пљошта, f. (у Бачкој) vide бара.
ПЉОШТАРА, Ё. (у Сријему) vide баретина, пи-

шталина.

цљоштимиЦЁ, н. п. ударити, mit ber läde
des Degens, secundum latitudinem (gladii).
пљувало, n. vide пљуваоница.
ПЉУВАНАК, нка, m. vide пљуванка, ;

плуто, п. (у Дубр.) ber Rorf, cortex subereus, | ПЉУВАНКА, f. ber peidelausnurf, ejectamentum. cf. плута: Некоме и илушо тоне, а некоме

и олово плута.

ПЛУЋА, f. (у Дубр.) бијела џигерица, біе Qun:
ge, pulmo. cf. утробица.
ПЛУЋИЦА, f. dim. v. плућа.

ПЛУЋЊАК, m. (у Дубр.) некака трава,
Pflanze, berbae genus.

пљување, п. баз рeien, sputatio.
ПЉУВАОНИЦА, f. ber

pudaften, vas sputi, cf.

пљувало, пљувачница.

ПЉУВАТИ, пљујем, v. impf. 1) fpeien, spuo. 2) ко-
ra, einen anfpeien, conspuo.
Urt|ПљУВАЋКА, f. (у војв.) vide пљуванка.

ПЉУВАЧА, f. (у Рисну) vide пљуванка.
ПЉУВАЧКА, f. (у војв.) vide пљуванка,
Од| ПЉУВАЧНИЦА, f. vide пљуваоница.

пљаснути, нём, v. pf. vide пљеснути,
ПЉАЧКА, f.. (у Србији и у Босни, особито
од године 1804) vide плијен.
ПЉАЧКАЊЕ, П. vide плијењење.
ПЉАЧКАТИ, кам, vide плијенити.
ПЉАЧКАЏИЈА, m. ber Deutemader, Mlünderer,
praedator.

ПЉЕВА, f. (јуж.) bie preu, gluma: има као
иљеве (н. п. рака у води, ушију у глави).
ПЉЕВАЉСКИ, ка, ко, von Пљевље:

Индију Пљеваљског кадију —
И сокола Пљеваљског кадије

ПЉЕВАРА, f. (јуж.) vide пљевњак.

Пљунути, нём, v. pf. ausfpeien, expuo.
ПЉУСАК, ска, m. ber Magregen, nimbus.
ИЉУСКАВИЦА, f. (у Сријему) vide богородичина

трава.

ПЉЎСКАВИЦЕ, f. pl. некаке красте, 2rt Hus
fdlag, pustularum genus, cf. пљуске.
пљусКАЊЕ, u. 1) аз Hlät dern, aquae sonitus.
2) das Sprigen, aspersio.

ПЉУСКАЊЕ, П. verbal. v. пљускати.
ПЉУСКАТИ, пљускам, v. impf. 1) platfdern, 80-
nitum edo (de aqua). 3) fprigen, aspergo.

Пљевље, п. варош у Херцеговини, cf. Та- ПЉУСКАТИ, кам, v. impf. н. п. воду из лађе

слица.

исполцем, ал [dütten, projicio (aquam)..

пљёвий, на, но, (у Херц.) н. п. љуска, Špreu-,|пљЉУСКАЦ! н. п. водом кад ко кога полије. palearis.

ПЉЁВЊАК, m. гдје се пљева држи: као да сам у плевњаку спала.

ПЉЎСКАЧА, f. 1) т. ј. крушка, Wrt mäfferiger 2irnen, piri genus. 2) pl. пљускаче, некакве красте, cf. пљускавице.

пљуске, f. pl. (у Ц. г.) vide пљускавице.
пљуснути, нём, v. pf. binfmütten, effundo, pro-
jicio (aquam e vase),

ПЉУЦА, f. (у Славон.) некакво бијело грожђе,
Art Weinrebe, vitis genus.
ПЉУЦАВИЦА, f. (ст.) ;,

„Ситна риба и.љувавица”

q. d. Speiling, eine Benennung des Fisches in sofern mann, wenn man ihn ißt, der Gräten wegen immer ausfpeien muß, piscis, quasi

14

dicas, sputatilis ob ossa, quae manducans cere debet. cf. длакавица. ПЉУЦАЊЕ, n. dim. v. пљување.

ПљЎЦАТИ, цам, dim. v. пљувати.

ПЉУЦКАЊЕ, П. vide пљуцање.

ПЉУЦКАТИ, кам, vide пљуцати.

пљуцнути, нем, v. pf. dim. v. пљунути.

eji-[пòАРАТИ, рам, v. pf verbeeven, depopulor.
2.1. ПОАРНАУТИти, тим, v. pf. jum Irnauten ma=
1.fchen, reddo Albanum.

ПОАРНАУТИТИ СЕ, тим се, V. r. pf. ein Urnaut
oil werden, fio Albanus.

8.30 ПОАРЧИТИ, чим, vide похарчити.

по сити се, поасим се, v. г. pf. осилити се.

пљўшт, m. (у Сријему и у Бачкој) vide 6p-| ПОБАБИТИ СЕ, бим се, v. г. pf. vide породи

шљан.

ПУШТАЊЕ, П. bas platfcernbe galler (bes Me=
gen$), casus pluviae cum sonitu.
ПЉУШТАТИ, Шта, и, п. каша, вода на уста,
plätschern (vom Regen), cum sonitu decido (de
pluvia), affluo.

по, mit acc. u. loc. 1) um (folen), отишао по дје-
војку, им да$ 9änden, abiit ut adduceret puel-]
lam.2) ударно га по главн, auf bem Kopf, nad
bem Ropfe. 3) познајем га по говору, паф
ber Oprade, 4) како је по Бечу, по Србији ? |
wie ift's in Bien? иде по соби. 5) послао
по њему, burd) ibn. 6) по томе може жи-
: вјети сто година, беß еден, per hoc, hoc non
impedit: по мени можеш чинИТИ ШТО ТИ
драго. 7) није ми по ћуди, по вољи, паф
un de: суди по миту, по пријатељству,
по хатеру:

Немој сине говорити криво
Ни по бабу ни по стричевима,
Већ по правди Бога истинога

8) по Богу брат, по жени род, ін. 9) по Бо-]
жићу, паф, post; (по јужнијем крајевима
говори се и) по данас, по сад:
Мајка нема до тебе једнога,
А по данас ни тебе не било!
10) по мене је тако најбоље; у зао час по
се и по своју главу, für, prо: Не каже ба-
ба како је сан снила, већ како је по њу
боље;

Брате Мићо, није по те криво

пет

TH ce.

|повавучкЁ, adv. (у Ц. r.) vide побаучке:
Но се вуче побавучке вуче -
повадање, п. bas Einfteden in bie Grbe, fixio
(signi).

повідати, побадам, v. impf. in bie Erbe fteđen,
figo.
ПОБАЛЁГАТИ СЕ, там се, v. r. pf. (vom Miel)
den Koth von sich geben, stercus facio.
пОБАСКИЈАТИ, јам, v. pf. vide пожночити.
ПОБАЎЧКЕ, Н. Н. ићи, т. 3. на ногама и на ру-
кама (као баук), auf allen ieren, quadru-
pes; највише се говори за малу дјецу кад
још не могу управо да иду него тако пужу.
ПОБАЦАТИ, Цӑм, v. pf. nad einanber werfen, ja-
cio unum ex alio:

Побачаше Турке у тавницу ПОБАЦИВАЊЕ, п. 1) баз Вegwerfen, abjectio. 2) das Verwerfen, das Mißgebären (von Menschen und Thieren), das Kommen um die Frucht, editio partus immaturi, abortio. ПОБАЦИВАТИ, бацујем, v. impf. 1) megwerfen, abjicio. 2) um die Frucht kommen, verwerfen, mißgebären, abortio.

побацити, побацим, v. pf. 1) megwerfen, abjicio. 2) verwerfen, mißgebären, abortio. ПОБАЧИТИ СЕ, побачим се, v. r. pf. (у Ц. г.) geboren werben, nasci: побачило се дв јете, т. ј. родило ce; ef. окотити се. HOBÀIIHTH, Hм, v. pf. zum Bascha machen, fácio bassam.

«) по један, по два, зи einem : дао свакоме
по товар жита; ударио ни по двадесет и
батина. 12) по што је брашно, вино?
pf. Bascha wers
mie theuer? quanti? по дванаест пара. 13) по
Турски, по Бечки, auf —, nad Urt, more. ПОБАШКА, abgefonbert, separatim.
14) подобро, повелики, побоље, понајвише, побегљив, а, о, (ист.) vide побјегљив.
giemlid, sic satis. 15) mit ben Beitmörtern : ПО-ПОБЕДА, f. (ист.) vide побједа.
спавати, попјевати, посједјети, ein wenig, победљив, а, о, (ист.) vide побједљив:
paululum. 16) поскидати, побити, позатво- Кратово је врло победљиво
parn, eines nach dem andern, unum ex alio.

поБашити, побашим, v. pf. што, in 26тебе
ftellen, nego. cf. бах.
ПОБАШИТИ СЕ, шам се, v. г.
den, fio bassa.

ПОБЕЛЕТИ,

Пô, (bie Jälfte) balb, dimidium: по вола, ber ПОБЕЛИти белим, v. pf. (ист.) vide побије

balbe d; aо хљеба, по паре, по бурета вина, по човјека и т. д. ПОАБАТИ, бам, v. pf. vide похабати. ПолЈДУЧИТИ, ајдучим, vide похајдучити. 11. ПОАЈДУЧИТИ СЕ, ајдучим се, vide похајдучи

TH ce.

ПОÀЈМАНИТИ СЕ, ним се, v. г. pf. (у Бачкој)
ајмана merben, sum ајмана.
ПОАПСИТИ, СИм, vide похапенти.

ПОАРА, f. Што је попрано, біе Merbeerung, de-
populatio. cf. nохара.

поБЕСНЕТИ, ийм, (ист.) vide побјешњетн.
ПОБЕСНИТИ, НИм, (у Сријему) vide побеснети.
ПОБЕЋИ, бегнем, (ист.) vide побјећн.
новигљив, а, о, (зан.) vide побјегљив.
поБигнути, нём, vide побићн.
повида, f. (зап.) vide побједа
повидљив, а, о, (зап.) vide побједљив.
HOBнJAшE, n. 1) das Herabbringen des Preises,
imminutio pretii. 2) das Wiederaufschärfen des
Mühlsteines, acutio lapidis molaris. 3) das
Hineinschlagen, infixio

побјегнело псето.

ПОБИЈАТИ, побијам, v. impf. 1) ben reis ber=| ПОБЕЦЊЕТи, бјденим, v. pf. (јуж.) toll, rafenb absegen, herabbringen, imminuo pretium. 2) кa- werden, in Wuth gerathen, furore corripi: мен воденични, ben üftein auffdlagen. 3) копље, fineinfdlagen, infigo, ef, побадати. 4) гумно, tampfen, solido (fistucationibus).

ПОБИЈАТИ СЕ, поби)ам се, v. r. impf, vide по

повиједити, побиједим, v. pf. (јуж.) beffegen, vinco, cf. надвладати:

Амо јесам Турне побједио

На нашему шанцу Делиграду повијелити, (јелим, v. pf. (јуж.) weiß werben, ПОБИЈЕЉЕТИ, (albesco.

побилити, лам, (зап.) vide побијељети.
ПОБИРАТИ, побирам, v. pf. паd einander flau=|
ben, colligo.

ПОБИСКАТИ, побиштём, v. pf. кога, einem bas
Ungeziefer am Kopfe absuchen, perquiro ca-
put de pediculis, cf. поискати.
ПОБИСКАТИ СЕ, побиштём се, v. r. pf. fid un-
ter einander die Läuse absuchen, purgare se
invicem pediculis.

.

НОБИСНИТИ, ним, (зап.) vide побјешњети.
ПОБИТАНЖИТИ CE, жим се, v. r. pf. ein Qump|
werben, fio vagus, nebulo.

повити, побијем, v. pf. 1) паdy einanber töbten,
mactare. 2) н. п. побно град винограде,|
befdäbigen, zufammenfdlagen, affligo. 3) ци-
јену чему, деn Preis einer Sade berabbrin=
gen, imminuo pretium. 4) (у Бачкој) камен
воденични, vide посјећи воденицу. 5) коп-
ље, einfdlagen, figo. 6) гумно (ухвате се
коњи, па се потјерају најприје по неокре-
саном гумну, а послије и по окресаном и
сламои посутом), ftampfen, solido.
повити, побудем, (у Ц. г.) vermeilen, commo-
rari, cf. позабавити се.

повити се, побијем се, v. r. pf. fid fdlagen,
1. confligo.

.

повити, бигнем, (зап.) vide побјећи. ПОБЈЕГљив, а, o, gerne fliebenb, fugax: Ти се мене не бој, ја ни сам побјегљива, да ћу побјећн.

ПОБЈЕГНУТИ, нем, vide побјећн.

пОБЛЕДЕТИ, ДИМ, (ист.) vide поблиједјети. ПоБледити, дим, (у Сријему) vide побледети. повлидити, (зап.) vide поблиједјети. поблиЈедити, дим, vide поблиједјети. ПОБЛИЈЕДЈЕТИ, дим, v. pf. (југоз.) bleid wer: ben, erblaffen, pallesco.

ПОБЛИЈЕЂЕТИ, једим, (јуж.) vide поблије дјети. ПОБЉУВАТИ, Побљујем, v. pf. anfpeien (burd 25re= chen), convomo,

1

ПОБЉУВАТИ СЕ, побљујем се, v.r. pf. 1) fid burd Brechen bespeien, se convomere. 2) sich erbre chen, vomo.

ПОБОЖАН, Жна, жно, fromm, pius, sanetus. ПОБОЖИЋНА Част, f. (у Паштр.) Онамо је обнчај да удата жена, особито док је млада, сваке године уз месојеђе иде с дјевером или с киме другијем из куће у род на побожићну част, и онамо проведе неколи

И сву кућу до краја.
ПОБОЈАВАЊЕ, n. bie Gurdt, metus.
ПОБОЈА́ВАТИ СЕ, побојавам се, v. r. impf. fid
ein wenig fürchten, timeo.
ПОБОЈАТИ СЕ, јам се, v. r. pf. fid fürdten,
scheuen, timeo.

ПОБОRЕ, vide побочке: узео га побоке.
ПОВОЛЕВАЊЕ, п. (ист.) vide поболијевање.
ПОБОЛЕВАТИ, болева, (ист.) vide поболије-

вати.

поволети се, лим се, (ист.) vide побоље

TH ce.

ПОБОЛИВАЊЕ, n. (зап.) vide поболијевање. ПОБЈЕДА, f. (јуж.) 1) vide биједа: меће на пОБОЛИВАТИ, болива, (зап.) vide поболијемене побједу. 2) Dieg, victoria.

вати.

ПОБЈЕДЉИВ, a, o, verleumberifd, calumniosus: | ПОБОЛИЈЕВАЊЕ, n. (јуж.) baš dmerzen, Beђ=

Јер је моја побједљива мајка,
Па ће рећи да си и уморила
ПОБЈЕЂИВАЊЕ, п. (јуж.) да żefiegen, vietio,
devictio.

ПОВЈЕБИВАТИ, бјеђујем, v. impf. (јуж.) befte=
get, vinco.

ПОБЈЕНИК, Побјеника, m. :

Што ћу трчат пољем Побјеником -
ПОБЈÈСНИТИ, Ним, vide побјешњети.
ПОБЈЕЋИ, бјегнём, v. pf. (јуж.) flieђen, fugio,
aufugio:

Него бјеж мо ноћас из сватова,
Побзевимо Грбљу питомоие —

thun von Zeit zu Zeit, dolor subinde rediens. ПОБОЛИЈÈВАТИ, болијева ме, v, r. impf. (јуж.) н. п. поболијева ме нешто глава, thut mir von Zeit zu Zeit weh, dolet mihi caput subinde. пОБОЛИТИ СЕ, ЛИм се, (зап.) vide побоље

повости, бодем, v. pf. 1) bie fen baju brin= | ПОБРАТИМСТВО, n. bіе побратим-daft, fratergen, baß fie ftreiten, boves incitare ad cer- nitas adoptiva:

*

tamen. 2) jufammen ftoßen, cornu peto: по

бола говеда овце. 3) in bie Erbe ftoßen, pflanzen, figo humi (барјак, копље). повости се, бодём се, v. г. pf. 1) поболи се | волови, baben fid geftoßen, cornibus se invicem petierunt. 2) einanber tootfteden, trucidari invicem:

Међу се се хоће да покољу, Злаћенима да пободу ножи ПОБОЧИНА, f. (у Дубр.) у бравчета месо испод ребара, bas sleifd jwifden ber Süfte und den Rippen.

ПОБОЧКЕ, nad ber eite, a latere: узео лонац побочке.

ПОБРАБОЊАТИ СЕ, њам сe, v. r. pf. (von ber Ziege und dem Schafe) den Koth von sich geben, stercus facio..

.

ПОБРАВИЦА, f. (у Ц. г.) неколико брава што
је мање од 50, eine Eleine Serbe, grex.
ПОБРАЈАТИ СЕ, побрајам се, v. impf. (у пјес-|
ми) vide спомињати се:

Та се кућа вазда побрајала
ПОБРАНАТИ, нам, v. pf, (у Хрв.) едден, оссо.
ПОБРАТИ, берём, v. pf, abflauben, abpfüđen,
decerpo, lego.

Побрашсшвом се поносно Циго ПОБРВНАТИ, нам, v. р. н. п. кућу или какву другу зграду, Seitenwanb von брвна aufrid): ten, trabes trabibus superponere pro muro: рогове су подигли, али још нијесу поБренали

ПОБРЂЕ, n. (ст.) a Bebiet eines Bebirges, rе-
gio adjacens monti:

Ђурађ коси по побргу
ПОБРЕ, m. vide побро:

Кад станемо дијелити благо

Све ти узмеш старјешинство, побре ПОБРИЈАВАЊЕ, n. bas Madrafiren, to eradere. пОБРИЈАВАТИ, бријавам, v. imgf. nadrafiren, erado, cf, избријавати...

1

ПОБРАТИМ, m. ber abbruber. У нашијем ста-|
ријем требницима (Србуљама) има особи-
та молитва која се чита кад се ко с КНМ
побратими, и по томе би се могло рећи
да је у стара времена побратим много
внше значно него данас. Црногорци се
још братиме у цркви, и нешто им поп| ПОБРЉАТИ, побрљам, v. pf, помрљати...

НОБРИЈАТИ, Побријем, v. pf. паdrafiren, erado.
пОБРКАТИ, побркам, v. pf. vermirren, confundo.
ПОБРКАТИ СЕ, побркам се, у. г. pf. 1) fid irren,

erro, cf. помести се. 2) нешто су се они : побркали, т. ј. као мало свадили, id über> 5 werfen, inimicitias suscipio.

чита, и пајпослије љубе крет. У Србији | ПОБРО, m. (voc. побро) һур... побратим. т

пак побратими постану на различне на- поБРОЈИТИ, побројам, v. pf. abzablen, pernuчане: 1) кад ко усну у какој невољи рече

коме: „да си ми по Богу брат!? 2) кад ко|

mero...

ПОБУГАРИТИ, Рим, v. pf. jum ulgaren maфeн, најави побрати кога у какој невољи. 3) facio aliquem esse Bulgarum..:

кад ко побрати кога у цркви, и то нај| ПОБУГАРИТИ CE, рӥм се, v. r. pf. ein Bulgar више чине жене и дјевојке: Кад се разбо- werden, fio Bulgarus..

ли жена или дјевојка, онда избере как-| ПОБУДАЛИТИ, Лим, v. pf. ein Marr werben, stul• вога, момка, и оде с њим намастиру, или tus fio, cf. полудјети.

попишати се.

цркви каквој, те јој ондје мешне крст поБУБАВИТИ, ВИМ, v. pf. vide попљеснивитн. (чини ми се на главу, па веже каквом ма- ПОБУНА, f. ber Mufrubr, tumultus, cf. буна. рамом), и поп јој, или калуђер, очита мо- побунити, побуним, v. pf. aufwiegeln, concito. литву; по том ако она оздрави, онда онога | ПОБУЊИВАЊЕ, n. baš Wufwiegein, concitatio. момка зове братом и он њу сестром (ме- ПОБУЊИВАТИ, буњујем, v. impf. aufwiegeln, ни се чини да је ово Бугарски обичај; јер concito. сам ја то први пут видио у. Биограду код пОБУРИТИ, рим, v. pf. (у Дубр.) vide попишати. Бугара). 4) cf. дружнчало. 5) cf. једномје- повӳРити CE, рим се, v. г. р. (у Дубр.) vide сечићи. 6) многи се прозову побратими, а нијесу се побратили никако ; тако Србин кад не зна имена коме, а он га зовне : еј! побратиме! — Какогод што се човјек у сну или на јави, побрати (осим цркве), тако се може и посиниши н иоочиши, а жена посетриши и помашериши, ПОБРАТИМИТИ, ийм, vide побратити. 1. ПОБУШАВАТИ, бўшавам, v. impf. mit fenbe ПОБРАТИМИТИ CE, мим се, vide побратити се.

поБУСАТИ, сам, v. pf. 1) mit Mafen bebeden, cespite corono. 2) einfdlagen, figo, cf, побити:

Па је бојно копље иобусао поБушавање, п. раз Цebeden mit Mafen, zo caespite coronare.

f

decken, caespite corono.

ПОБРАТИМОВ, а, о, beš побратим, fratris adoptivi. I поБУШЕНИ ПОНЕДЈЕЉНИК, m. cf. дружичало,

повабити, новабим, v. pf. н. п. исето, паф-[повелик, а, о, fo ziemlid grof, sic satis malocken, allicio ad sequendum.

ПОВАДИТИ, ДИМ, v. pf. 1) beraušnebmen, prota-| ПОВЕРИТИ, рим, (ист.) vide повјерити.

ho, eximo. 2) у пјесмама н. п. сабљу, т. 3. ПОВЕРОВАТИ, Рујем, (ист.) vide повјеровати.

ПОВЕЗИВАТИ СЕ, везујем се, v. г. impf. fid ein | пОВИЈУША, f. 1) пушчана цијев у које се споbinven, vittor. ља види како је савијена, Urt Glintenlauf,