Page images
PDF
EPUB

mucesco.

cf.

плЎГ, m. ) деr plus, aratrum. 2) плуг земље (пљЁСКАЦ! vidе пљес.

(pl. плузи), т.ј. дан орања, Зифаrt, jugerum. |пљЁснив, а, о, јфіmmlig, mucidus. плуг и вдлови, (у Србији и у војв.) некаке здн-пљЁснивити CE, вам се, v.r, impf. fфimmeln,

језде

jeune, Name eines Sternbildes, sideris genus. плўЖЕЊЕ, n. bes palten bes Plugеѕ, ѕuѕlеntіо |пљЁСНУти, нём, v. pf. platfen, complodo. stivae.

пљЁТВА, f. (у Ц. г.) кад се влијеве, да8 84плӰжинА, f. (у ц. г.) колиба н. п. код тора, ten, runcatio.

die Sennhütte, tugurium pastoris Alpini : II.A ÈTBÂP, m. der Gäter, runcator. Па вечера с ћецом у шлужине

пЊЕТВАРИЦА, f. Die Gäterin, runcatrix, и постави пушку у алужину

пљёти, плијевём, v. impf. (јуж.) göten, runco, плЎ жити, жим, v. impf. Ben Plug batten, su- cf. пмијевити. stineo"stivam.

пљЕЦЕВИЦА, f. планина у Хрватској. на БоПлӰНДРЕ, f. pl. (bie Puper bojen) бie Deutfфеn санској граници; а нма на ономе крају и

geknöpften Hosen, im Gegensaße der ungrischen, другијех планина које се тако зову,

serbischen mit Riemen, braccae germanicae. Плешевица. ПЛӰТ, m. (на Корч.) vidе плута,

пљдСАН, а, о, (у Сријему) vide плосан. плӰТА, f. Der Sort, as Pantoffеlbоlѕ, cortex пљдскА, f. vіdе плоска. subereus.

пошта, f. (у Бачкој) vidе бара. ПЛУТАЊЕ, П. Бав Оффіттеп, nаtаtiо. пљдшТАРА, f. (у Сријему) vidе баретина, пиплЎТАТн, там, v. impf. (у прим.) пливати по- шталина.

врх воде (као илушо, које не може по- цьоштимицE, н. п. ударнти, mit Ber gläфе тонути), fфіттеп, nato: шта оно илу

des Degend, secundum latitudinem (gladii). ща по мору ? Некоме и плуто тоне, а не- пљувало, п, vidе пљуваоница. коме и олово илуша.

пљУВАНАК, нка, m. vіdе пљуванқа. ; ПАЎто, п. (у Дубр.) per Rort, cortex supereus, пљуванКА, f. Der Opeibelausmurf, ejесtamentam.

cf. плута: Некоме и илушо тоне, а некоме пљУВАЊЕ, П. Вав Opeien, sputatio. и олово плута.

| пљЎВАОница, f. Set Oputfaften, vas sputi, cf. ПЛУТА, f. (у Дубр.) бијела цигерица, бie Run: пљувало, пљувачница. ge, pulmo. ef. утробнца.

пљУВАТИ, пљујем, v. impf. 5) Греien, ѕрцо, 2) коплӰтицА, f. dim. E. плућа.

ra, einen anspeien, conspuo, ПЛӰдњак, т. (у. Дубр.) некака трава, 2rt пљУВАТКА, f. (у војв.) vidе пљуванка. Pflanze, berbae genus.

пљУВАЧА, f. (у Рисну) vidе пљуванка. пљасҢУти, нём, v. pf. vіdе пљеснути. | пљувачKA, f. (у војв.) vide, пљуванка, пљАЧКА, f.. (у Србији и у Босни, особито од пљЎВАчниця, f. vіdе пљуваоница. од године 1904) vide плијен.

пљўнути, нём, v. pf. ausfpeien, expиo... ПЉАЧКАЊЕ, п. vіdе плијењење.

пљӯСАК, cка, т. беr рlаgrеgеn, nimbus. пљічKATи, кам, vide плијенитн.

ньЎСКАВИЦА, f. (у Срнјему) vidе богородичина пљАЧКАЦИЈА, m. Der Beuteтaфer, Plunserer, трава. praedator.

пљЎСКАВИЦЕ, f. pl. некаке красте, 2Гrt Дива пљЁВА, f. (јуж.) pie Opreu, gluma: има као flag, pustularum genus, cf. пљуске.

аљеве (н. п. рака у води, ушију у глави). пљЎСКАЊЕ, u.- 1) pas Platfфеrn, aquae sonitus. пљЁВАЊскӣ, кa, кo, von Пљевље:

2) das Sprigen, aspersio. и фидију Пљеваљског кадију

пљЎСКАЊЕ, n, perbal. p. пљускати. . . . .

. . ... и сокола Пљеваљског кадије

пљЎСКАТи, пљускам, v. impf. ) platfфеr, ѕопљЕВАРА, f. (јуж.) vidе пљевњак.

nitum edo (de aqua). 3) sprißen, aspergo. ньЁвљЕ, п. варош у Херцеговини, cf. Tа-пљЎСКАТи, кам, у. impf. н. п. воду из лађе слнца.

исполцем, ausfфütten, projicio (aquam).. пљївни, на, но, (у Херц.) н, п. Љуска, брrеи-, пљусКАЦ! н. п, водом кад ко кога нолије. palearis. :

пљЎСКАЧА, f. 1) т. ј. крушка, 2Irt wäfferiger пљёвЊАК, m. гдје се пљева држн: као да 2Birnen, piri genus. 2) pl. пљускаче, некакве сам уаљевњаку,

красте, cf. пљускавице. пљїнути, - нём, v. pf. einen bieb- seben, iсtum пљўске, f. р. (у ц, г.) vidе пљускавице. infero, cf. пьеснути. .

пљуснути, нём, у. pf. Finfфutter, effundo, pro1.LÈC! ein Schadwort, womit man den Knal jicio (aquam e vase), eines Hiebes bezeichnet.

ЛьЎЦА, f. (у Славон.) некакво бијело грожђе, 11.ÁÊCAR, cka, m. das Platschen, sonitus, genus Urt Weinrebe, vitis genus. plausus.

пљЎЦАвица, f. (ст.): пљЁСКАЊЕ; в. дав Platfфеn, sоnitus aquae, aut

„Ситна риба цувавица” in aqua agitati.

q. d. Speiling, eine Benennung des Fishes in IIDÈCKATH, Kâm (albėwrêm), v, impf. plätschern, sofern mann, wenn man ihn ißt, der Gräten agito aquam, complodo.

wegen immer a usípeien muß, piscis, quasi

[ocr errors]

спала.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Шљан.

ти се.

[ocr errors]
[ocr errors]

dicas, sputatilis ob ossa, quae manducans eji HÒAPATH, pâm, v. pl. verbeeren, depopulor. сеrе dеbеt, cf. длакавица.

|поАРНАутити, тим, v. pf, jum Irnauter таг пьЎЦАЊв, т. dim. р. пљување.

den, reddo Albanum. пљЎЦАти, цам, dim. р. пљувати.

поАРНАЎтити се, тём се, Ў. г. pf. ein 2rnaut пљӯцкање, п. vіdе пљуцање.

werden, fio Albanus. пљЎцKATи, кам, vidе пљуцати.

... |пәАРЧити, чим, vidе похарчити. пљУЦНУти, нём, v. pf. dim. E. пљунути.

поасити се, п дасям се, v. г. pf. осилити се. пљЎшт, т. (у Сријему ну Бачкој) vide бр-повАвити CE, бйм се, v. г. pf. Wide породи

:.

Бs | ! пљуштање, п. Зав plütfфеrnoe Salen (bes Re: повАВУЧкЁ, adv. (у Ц. г.) vide пoбaучке: gens), casus pluviae cum sonitu.

Но се Вуче добавучке вуче — ньўштати, штi, н, п. кнша, вода на уста, повідіњЕ, n. Bas #initесtеn it bie Norve, fixio plätsdern (vom Regen), cum sonitu decido (de (signi).

} iq , ячі 1pluvia), affluo.

повідати, побадам, v. impf. iн бie Erve ftеden, пo, mit acc. и. Іос. ) ит (bolen), отишао и дје- figo. војку, ит баѕ Элäофеn, abiit at adduceret рuel- поБАЛЁГАти ск, rам се, v. r. pf. (рот Зies) lam.2) ударио га по глави, auf pem Sopf, па den Koth von sich geben, stercus facio. бет Жорfe, 3) познајем га по говору, па повАСКИJAТи, јам, v. pf. vide пoжнoчити: бех брrафе, 4) како је по Бечу, по Србији ? повАЎЧкі, н. п. нћн, т. б. на ногама н на руwie it's in Bien ? нде по соби. 5) послао кама (као баук), auf aden Bieren, quadraпо њему, дие) ibn, 6) по томе може жи- pes ; највише се говори за малу дјецу кад вјети сто година, бертедеn, per hoc, hoc non још не могу управо да иду него тако лужу. impedit: по мени можеш чинити што ти повАЦАТн, цам, v. pf. паф еіnаnkеr wеrfеn, jaдраго. 7) није ми по ћуди, по вољи, паф cio unum ex alio : 2Bunfфе: судя по мнту, по пријатељству, Побацаше Турке у тавницу -.11 4 по хатеру:

поВАЦйВАЊЕ, п. 1) баѕ 9Begwerfen, abjесtiо. Немој сине говорити криво

)

2) das Verwerfen, das Mißgebären (von На по бабу ни по стрнчевима,

Menschen und Thieren), das Kommen um die Већ по правди Бога нётинога

Frucht, editio partus immaturi, abortio. 8) ао Богу брат, по жени род, in. 9) по Бо- повАЦйВАТн, бацујём, Ф. impf. ) megwerfert, жићу, паф, post; (по јужнијем крајевима abjicio. 2) um die Frucht kommen, verwerfen, говори се и) по данае, по сад :

mißgebären, abortio. Мајка нема до тебе једнога,

повіцнти, побацим, v. pf. 3) megwerfet, abjiА по данас ни тебе не било! 4

cio. 2) verwerfen, mißgebären, abortio. 10) по мене је тако најбоље; у зао час по повічити ск, побачём ее, v. т. pf. (у Ц. г.) се нао своју главу, für, pro: Не каже ба- geboren werden, nasci: uobauuno ce as ба како је сан сняла, већ како је йо њу јете, т. ј. родило се; cf. окотити се. боље;

ювінити, шйм, v. pf. 8um 23afфа тафеn, faБрате Мићо, није по те криво

cio bassam. 11) ао један, во два, ku einem: дао свакоме поБАШити, побашим, v. pf. што, іn аrеbe во товар жита; ударно ни по двадесет и ftеden, nego. cf. бах. . . . пет батина. 12) ао што је брашно, вино ? поБАШити ск, шим се," v. г: pf. Safфа wers wie theuer ? quanti? по дванаест пара. 13) по den, fio bassa. Турски, во Бечки, auf -, паф 2Гrt, mоrе. пӧБАШКА, абgefoncert, ѕераrаtіm. 54) подобро, повелики, побоље, понајвніше, повыгљив, а, о, (нст.) vidе побјегљив. ziemlich, sic satis. 15) mit den Zeitwörtern : no- nobena, f. (ucr.) vide nobjeqa. спавати, попјевати, посједјети, ein menis |пәБЕдљив, а, о, (нст.) vidе побједљив: рабlulum. 16) поскидати, побити, позатво- * Кратово је врло победљиво path, eines nach dem andern, unum ex alio. повќЛЕти, белим, v. pf. (нст.) vidе побије. пб, (bie päifte) balk, dimidium: по вола, беr повќлити, јтя. tiн фаlѕе оф; ao xњеба, по паре, во бурета повќCHEти, ням, (нст.) vidе побјешњетн. вина, по човјека и т. д.

повѣснити, ним, (у Сријему) vidе побеснети. пӧАВАти, бам, v. pf. vіdе похабатн.

повсти, бегнём, (нст.) vidе пюбјећи. поАЈДУчити, ајдучим, vidе похајдучитн. ндвигљив, а, о, (зап.) vidе побјегљив. полЈДУчити ск, ајдӱчём се, vidе похајдучи- пдвигнути, нём, vide нобићи.

повидя, г. (зап.) vidе побједа. 12 ili полJMAHнти CE, нём се, v. г. pf: (у Бачкој) пдвидљив, а, о, (зап.) vidе побједљив, " ајмана werben, sum аjмана.

HOBÁJÁBE, 'n. 1) das Herabbringen des Preises, дапсити, сим, vidе похатенти.

imminutio pretii. 2) das Wiederaufschärfen des HÕAPA, f. uro je toapaho, die Verheerung, de- Mühlsteines, acutio lapidis molaris.' 3) das populatio. cf. noxapa.

pineinfФlagen, infixio: 14, 111 1535 ps (.

[ocr errors]

ти се.

[ocr errors]

.

повЙЈАти, побија, v. impf. ) ben Preis bеrе повёшњкти, бјесним, т. pf. (јуж.) top, rаfень

abseßen, herabbringen, imminuo pretium. 2) ka- werden, in Wuth gerathen, fürore corripi:
мен воденични, деп эRubitein аuffФlagen. побјешмело псето.
3) копље, БineinfФlagen, infigo, ef. побада- повлЁДЕти, дии,: (ист.) vidе поблиједјети.

ти. 4) гумно, tampfen, solido (fistucation i- повлЁдити, дим, (у Сријему) vidе побледети. : bus).

повлидити, (зап.) vidе поблиједјети. повнЈАТи ск, побијам се, v.r, impf. vіdе по- повлиэкдити, дим, vidе поблиједјети. тупати се.

повлилѣдJкти, дим, v. pf. (југоз.) Бlei) 1perповноёдити, побнједім, v. pf. (јуж.) Бейедеп, den, erblassen, pallesco. vinco, cf. надвладати:

повлизкъЕти, једим, (јуж.) vidе поблиједјети. Амо јесам Турке побједио

повљУВАТИ, побљујем, v. pf. anipeien (ourф 23rea На нашему шанцу Делиграду

chen), convomo. повиќлити, дјелим, v. pf. (јуж.) wеip metben, повЊУВАти ск, побљујем се, у.г. pf. 5) fіф sur повиќьвтн, falbesco.

Brechen bespeien, se convomere. 2) fic erbre. ловилити, лим, (зап.) vidе побијељети. chen, vomo. ПовЙРАТи, побирам, v. pf. паф einancer flau: повоЖАН, жна, жно, frоmm, pius, sanetus. ben, colligo.

повджитні част, f. (у Паштр.) Онамо је обиповЙСКАТи, побиштём, v. pf. кога, еіnет бав чај да удата жена, особито док је млада,

Ungeziefer am Kopfe absuchen, perquiro ca- сваке године уз месојеће нде с дјевером put dе pеdісulis, cf. поискати.

или с киме другијем из куће у род на поповЙСКАТИ СЕ, побиштём се, v. г. pf. (іф ина божићну часа, нонамо проведе неколи

ter einander die läuse absuchen, purgare se дана. invicem pediculis.

повожност, побожности, f. pie Sremmigteit, новйснити, ним, (зап.) vidе побјешњетн. pietas, probitas, sanctitas. повитанжити ск, жим се, v, г. pf. ein Rump пово, Побоја, т. према Имоскоме, долазећи werden, fio vagus, nebulo.

од мора, на брду мјесто са неколико сшеповити, побијем, v. pf. 5) паф einanber tösten, fака.

mactare. 2) н. п. побно град винограде, повоЈА, у божићној пјесми :
beschädigen, zusammenschlagen, affligo. 3) qu- Божић божић бата,
jeny yemy, den Preis einer Sache herabbrin: Носи кету злата,
gen, immingo pretium. 4) (у Бачкој) камен Да позлати врата,
воденични, vidе посјећн воденицу. 5) коп- и обоја побоја
ље, einfФlagen, figo. 6) гумно: (ухвате се и сву кућу до краја.
коњн, па се потјерају најприје по неокре- повоəАвање, п. bie SurФt, metus.
саном гумну, а послије и по окресаном и повоЈАВАТн ск, побојавам се, v. r. impf. fid)
сламои посутом), ftampfen, solido.

ein wenig fürchten, timeo.
повити, побудём, (у ц. г.) perweilen, commo-| повдJАТИ СЕ, јам се, v. P. pf. fi) fürətеп,
гаri, cf. позабавити се.

cheuen, timeo. повнти ск, побијем се, v. г. pf. біф (Фlagen, повокЁ, vidе побочке: узео га побоке. : confligo.

повоаќвање, т. (нст.) vidе поболијевање. повити, бигнём, (зап.) vidе побјећи. поволЁВАти, болёва, (нст.) vidе поболнјеповJEғљив, а, о, gerne. fiebeno, fugax: Ти се

мене не бој, ја ни сам побјеглива, да ћу повдивти CE, лям се, (ист.) vidе побоље.

побјећн. пдвигнути, нём, vidе побјећи.

поволйвањЕ, n. (зап.) vidе поболијевање. новЈЕДА, f. (јуж.) 1) vidе биједа: меће на повоайвати, болива, (зап.) vidе поболије

мене иобједу. 2) бies, victoria. пдвидљив, а, о, реrleumberifф, calumniosus: | поволноќвање, п. (јуж.) баѕ ефтеrgеn, 23ebЈер је моја побједљива мајка,

thun von Zeit zu Zeit, dolor subinde rediens. Па ће рећи да си м'уморила

поволилЁВАТн, болијева ме, y, r. impf. (јуж.) новЈЕЋйвањЕ, п. (јуж.) баѕ $efieget, vіеtіо, н. п, поболијева ме нешто глава, tbut mir devictio.

von Zeit zu Zeit web, dolet mihi caput subinde. повзвѣйняти, бјеђујем, v. impf. (јуж.) Бере: повдмити CE, ийм се, (зап.) vidе побоље

ватн.

ти се.

вати.

gent, vinco.

ти се:

повоћник, Побјеника, m. :

повдљити ск, болим се, v. г. pf. (јуж.) ers Што ћу трчат' пољем Побјеником и franten, morbo corripi, cf. разбољети се: ТовЈЌснити, ням, vidе побјешњетн.

Побоље се Српски цар Стјепане адвЈЕти, бјегнём, у. pf. (јуж.) fieben, fisgio, повдРАВити, вим, v. pf, bergeffen, obliviѕеоr aufugio:

поворівљањЕ, п. бав ВеrgeTen, oblivio. Него бјеж’мо ноћас на сватова,

повОРАВЉАти, поборављам, v. impf perseffen, Побјевимо Грбљу питомойе.

obliviscor.

1

[ocr errors]

повости, бодём, y, pf. ). Sіе рфjen bаju brіn: повPATймство, п. Біе побратим-фаft, frаter

gen, daß sie streiten, boves incitare ad cer- nitas adoptiva:
tamen. 2) zusammen stoßen, cornu peto: 10. Оди тамо до Тушине пођн
бола говеда овце. 3) in, Sie, Crve topen, А до куле Церовић-Новице,
pflangen, figo, humi (барјак, копље).

Од мене му Богом побрашиҗство : повости ск, бодём се, v. г. pf. 1) поболи се повРАТити, тим, v. pf. кога, einen gun Bru

BOAOBH, haben sich gestoßen, cornibus se invi- der wählen, fratrem appello aliquem. cem petierunt, 2) еіnаnсеr tооttефеn, truei. | повРАТити се, тим се, v. г. pf. с ким, 28abts dari invicem :

bruder mit jemand werden, fraternitatem ineo Међу. се се хоће да покољу,

cum aliquo. Злаћенима да пободу ножи

повРАТство, п. у , пјесми мјесто побрапдвочинА, f. (у Дубр.) у бравчета . месо ис- шимство :

под ребара, бав Sleif, wifфеn per pufte Побрашсивом се поносно Циго und den Rippen.

поБРВНАТИ, нам, v. pf. н. п. кућу или какву повочкЁ, паф беr еіtе, а lаtеrе: узео ло- другу зграду, бeitenmany pon брвна aufrіф: нац побочке.

ten, trabes trabibus superponere pro muro: поВРАБдњАТИ СЕ, њам се, у. е. pf. (bon ber рогове су подигли, али још нијесу по

Ziege und dem Schafe) den Kotb von sich ges бренали. ben, stercus facio.

FÒBÔBE, n. (ct.) das Gebiet eines Gebirges, reпәВРАВица, f. (у Ц. г.) неколико брава што gio adjacens monti:

је мање од 50, eine fleine perbe, grex. Ђурађ қоси по побрfy поВРАЈАТА СЕ, побрајам се, v. impf. (у пјес- пӧВРЕ, m. vіdе побро : ми) vide спомињати се :

Кад станемо дијелити благо .. ? Та се кућа вазда, щобрајала

Све ти, узмеш старјешинство, аобре поБРАНАТи, нам, v. pf. (у Хрв.) e99en, occo. HOBPHJÁBAHE, n. das Nadhrasiren, tò eradere. идВРАТИ, берём, v. pf. abFLauben, aбpflufen, поВРИЈАВАти, бријавам, y. impf.. пафrajiren, decerpo, lego.

егado, cf, избријавати.. пәВРАТим, m. ber 28abbruber. У нашијем ста- повРИЈАТИ, побрнјем, v. pf. naфeafiren, erado.

ријем требницима (Србуљама) има особи- поBPKATи, побркам, v. pf. Dеrmіrren, confando. та молитва која се чита кад се, ко с кни поБРКАТИ СЕ, побрқам се, у. г. pf. ) fi) irren, побратими, и по томе би се могло рећи erro, cf. номести се. 2) нешто су се они да је у стара времена, побратим , много побркали, т. б. као мало - свадили, jiuber. више значио него данас. Црногорци се werfen, inimicitias suscipio. још братиме у цркви, и нешто им поп поБРЊАти, побрљам, v. pf. помрљати. чита, и. пајпослије љубе крст. у Србији повРО, m, (voc. побро) һур.. р. побратим. ? пак побратимн постану на различне на- поведJнти, побројам, v. pf. abjäblet, реграчане: 1), кад ко усну у какој невољи рече коме: „да си мн по Богу брат !? 2) кад ко повУГАРИти, рим, v. pf. jum Sulgaren тафеп, најави побрати кога у какој невољн. 3): facio aliquem esse Bulgarum. кад ко . побратн кога у цркви, и то нај: повУГАРИти CE, рим се, v. P. pf. ein Bulgar - више чине жене и дјевојке: Кад се разбо- werden, fio Bulgarus.. ли жена или дјевојка, онда избере как-новУдалити, лім, v. pf. ein Part werhen, sta)вога момка, и оде с њим намастыру, или • tus fio, cf. полудјети. цркви каквој, те јој оније мешне крсш повУБАВити, вим, v. pf, vidе попљеснивити. (чини ми се на плаву, на веже каквом ма- повУНА, f. Sеr lufrubr, tumultus, cf. буна. рамом), и поп јој, или калуђер, очита мо- пов'Нити, побуним, v. pf. aufmiegeln, concito. литву; по том ако она оздрави, онда онога повУњйВАЊЕ, p. Вав цfwiegeln, concitatio. момка зове братом и он њу сестром (ме- (поВУњйВАти, буњујем, v. impf. , aufmiegen, ни се чини да је ово Бугарски обичај: јер concito. сам ја то први пут видио у Београду код повЎРИти, рим, v. pf. (у Дубр.) vidе попашати. Бугара). 4) cf. дружнчало. 5) cf. једномје- повЎРИти CE, рим се, v. г. р. (у Дубр.) vide сечнћн. 6) многи се прозову, побратими, попишати се. анијесу се побратили някако ; тако.Србин повЎСАти, сам, v. pf.. ) mit аfеn bеbеten, кад не зна имена коме, а он га зовне,; еј! cespite corono. 2) einschlagen, figo, cf. noпобратиме! — Какогод што се човјек у сну

2" } {: 11 нан на јавн., побрати (осим цркве), тако Па је, бојно, копље добусао - ! " се може наосиниши наоочиши, а жена повУШАВАЊЕ,. п. - Pa8 Вересtеn mіt Xafen, то

посешриши и помащериши. : :.. " . caespite coronare. пдБРАТимити,. ийм, vidе добратитн... ... |повушABATи, бушавам, v. impf. mit Rajen be: повРАТИмити ск, мм се, vidе побратити се. decken, caespite corono. повPAтимов, а, о, бев побратим, fratris аdорtіvі. І повУШвни понёдJEљник, m, cf, дружиҷало.

mero.

[ocr errors]
[ocr errors]

бити :

frale

[ocr errors]

Ww

вести :

[ocr errors]

venerem,

пова3

[ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors]

повірити, новабйм, v. pf. н. п. псето, пау- іповелик, а, о, fo giemli grop, sic satis ma-
locken, allicio ad sequendum.

gnus.
повАдити, дим, v. pf. 5) bеrаивпеђmen, prota- поВЕРИти, рим, (нст.) vidе повјерити.

ho, eximo. 2) у пјесмама н. п. сабљу, т. б. пәВЕРОВАти, рујем, (нст.) vidе повјероватн.
извадити :

повЕСАМЦЕ, n. dim. D. повесмо. Ти повади моју бритку сабљу

повЕСмо, п. (нст.) vidе повјесмо.
Пак Пашину сабљу повадио - повЁСти, ведём, v. pf. ) mitnehmen, mitführe,
TOBÁGÂHE, n. das läufig-sein der Kuh zum zwei- mitbringen, adduco. 2) (no jym. Kp.) vide oA-

ten Mal.
-повАБАти, повађа, v. г. impf. кад крава по . Од Медуна Туре Омер-ага

други пут води, пошто је већ један Поведе ти твоју вјерну љубу
пут водила, па није стеона остала, дит Јер сам ћевојка вјерена,
fweiten mal läufig sein (von der Kuh), ruit in Вјерена не поведена

повќсти, везём, v. pf. fabren, führen, rubert,
повАБАТИ СЕ, повађа се, ч. r. impf. vіdе по- veho.
вађати.

повќсти се, ведём се, v. r. pf. (id) na einem пдвАЗДАН, (по вас дан) н, п. спава

richten, sequi aliquem. Aan, den ganzen Tag, in diem.

MÒBETÊ, adv, mehr, haud parum (haud pauci), повАЛА, f. (у Дубр.) in Sem Oprimmorte: Гора cf. повише:

је одвала него повала, Ser erite Ingriff, За ким пође повеќе хајдука
impetus.

повЕЧЕРАК, повечёрка, т. (у Рисну) кад се повілити, повалим, v. pf: 1) niepermerfen, ster- послије вечере опет једе, н. п. на игри, no. 2) vidе похвалити.

zweites Nachtmal, mensa vespertina secunda. повілити CE, повалим се, vidе похвалити се. повЕЧЕРАТи, рам, v. pf. ein fleines taytmal повіЉАТИ, поваљам, v. pf. (у Хрв.) niepera einnehmen, coenam modicam sumo. werfen, prosterno.

HOBÈLUTATH, Tâm, v.pf. veralten (von Kleidern), повАйВАЊЕ, n. Oas Rieserverfen, ѕtrаtiо. obsolesco: повАЊйвАТн, ваљујем, v. impf. педеtwеrfеп, Или ти је рухо повешшало sterno.

нови, f. pl. (у Лици) на самару она узица, поВАМПИРИти CE, вампирим се, v. r. pf. ein што стоји коњу испод репа (а на седлу и

Затріr реrсеn, fio vampirus, cf. вукодлак. ондје се зове кускун). поВАРИВАЊЕ, П. 3) Ваз ёфärfen eines 2gеrfеи 98 | повидJЕти, видим, (југоз.) vidе повићети.

im glübenben Зиjtative, acutio instrumenti повиБЕТи, повндим, v. pf. (у Ц. г.) erzählen,

eandefacti. 2) die Verkittung, ferruminatio. fagen, trado: Боље је повиђеши него вн. лоВАРИВАТи, варујем, у. impf. ) glueno ma: ђети ;

chen und schärfen, candefactum acuo, cf. no- У неђељу другом” новиђела -
варитн. 2) perfіttеnt, ferrumino.

Ја то хоћу повиђеши Марку
повірити, поварим, v. pf. 1) н. п. сјекиру, повиЈА, f. некака планина, Зате eines Ber:

т. ј. затупити је, па онда угријавши је до- ges, nomen montis. бро на ново нcклепати, vidе поклепати. | пдвИЈАНин, т. (pl. Повијани) Cinet von По2) гвожђе, т.ј. врло га угријати (да већ вија: одмекне) и посути пијеском да се за дру- и пред њима тридест Павијана го тако угријано гвожђе може прилије. повиЈАЊЕ, т. 3) Ваз 23it?ln, fascinatio. 2) бав пити, реrfitten, ferrumino, cf. занадитн. Winden, Heraufziehen (der Wolke), advolutio повAТAТи, там, vidе похватати.

nubium. повАТАТИ СЕ, тaмo сe, vidе похватати се. повиЈАти, повијам, v. impf. 1) wideln, fascio. повез, m. (у Сријему) vidе поуз.

2) (у Дубр.) vidе рађати (дјецу), cf. повиповЁЗАти, повёжём, v. pf. 1) паф einanbet bina ти. 3) v, pf. vіdе потјерати, погнати.

ben, ligo alium ex alio. 2) rnaby, einbinden TOBÚJATH CE, HÒBâjâm ce, v. r. impf. fich schmie: (den Kopf), illigo.

деп, ѕе applicare, н. п. повнја се по коњу. повќЗАТИ СЕ, повёжём се, v. г. pf. jid, (беп пдвиЈЕ, f. р. вине носа гдје се обрве саKopf) einbinden, illigo caput.

crabbajy, Zwischen : Augenbraunen: Gegend, повЕЗАЧА, f.

марама, или крпа, што се жене regio inter supercilium utrumque : nobesyjy, das Kopftuch, Haupttuch, vitta. cf. Пуче пушка, погоди Турчина јашмак.

У новије међу очи двије — повезивАЊЕ, п. баѕ @inbinjen bes &opres, vit- повиЈЕДАЊЕ, т. vіdе казивање. tatio capitis.

повнЈЕДАти, повнједам, v. impf. (у Рисну) fa= повезивати, везујем, v. impf. Ben Sopf einbin: gen, erzählen, dico, trado, narro, cf. Ra3H

den, vitto. повезивАТИ СЕ, везујем се, v. г. impf, jieina повнЈУША, f. 1) пушчана цијев у које се споbinden, vittor.

ља види како је савијена, 2irt Slintenlauf,

[ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]

вати.

19а

« PreviousContinue »