Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

*

повости, боден, y, pf. ) Sie 2 фjen başu brіn:|пәВРАТИмство, п, фіе побратим-fфаft, frаter

gen, daß fie streiten, boves incitare ad cer- nitas adoptiva : : : : : : 133 134 13 ., tamen. 2) zusammen stoßen, cornu peto: no• Оди тамо до Тушине пођи і доа ня бола говеда овце. 3) in, bie Crkе tореп, А до куле Церовић-Новице, пра pflangen, figo, humi (барјак, копље).

Од мене му Богом побрашимство. повости ск, бодём се, у. г. pf. 1) поболи се повРАТити, тим, у. pf. kora, einen zum BruBOAOBH, haben sich gestoßen, cornibus se invi- der wählen, fratrem appello aliquem

.. cem petierunt, 2) einander todtstechen, truci. NÒBPATHTH CE, TÂm ce, v. r. pf. c RAM, Wahls dari invicem : уу?! |

i bruder mit jemand werden, fraternitatem ineo Међу. се се хоће да покољу,

cum aliquo. !":55r.17 13 ,45ці Злаћенима да пободу ножи

пәБРАТство, п. у пјесми мјесто заобраповочинА, f. (у Дубр.) у бравчета - месо ис- шимство :

}}} {% II {t 9шін 153 под ребара, ба8 8leifф 8wifфеп беr pufte Побращешвом се поносно Циго

und den Rippen. а), эе. зі у 21st: A поБРВНAТи, нам, у. pf. н. п. кућу или какву пдвочкЁ, паd bеr Ceite, a lаtеrе: узео ло- другу зграду, @eitenmanvon брвна aufrіф: нац аобочке. Нftai

1: ten, trabes trabibus superponere pro muro: поВРАБдњАТА СЕ, њам се, v. P. pf. (роп беr рогове су подигли, али још нијесу поZiege und dem Schafe) den Koth von sich ges брвнали.

11:00 казы ben, stercus facio.

FÒBêbe, n. (ct.) das Gebiet eines Gebirges, 'reпоВРАВИЦА, f. (у Ц. г.) неколико брава што gio adjacens monti: 12 luni 11)

н је мање од 50, eine kleine Perbe, grex, i) а Бурађ коси по аобрfy s') "143911 поБРАЈАТи ск, побрајам се, v. impf. (у пјес- пӧВРЕ, m. vіdе побро : 13 144 1 ми) vide спомињати се:

Кад станемо дијелити благо з festi. Та се кућа вазда аобрајала Вікі Све тн узменш старјешинство, иобре поБРАНАТи, нам, v. pf, (у Хрв.) eggen, occo. повРИЈАВАЊк, п. бав Этафеаfiren, то егаdеrе. пдБРАТи, берём, у. pf. abғlauben, aбpfluten, поБРИЈАВАТн, бријавам, v. impf.. пафrajiren, decerpo, lego.

как ht eгado, ef. избријавати. ві ідэі Т. пдБРАТим, m. Der 23ablbruber. У нашијем ста-ноБРИЈАти, побрнјем, v. pf. пафеajiren, erado.

ријем требницима (Србуљама) има особи-поБРКАТи, побркам, v, pf. реrmіrren, confando. та молитва која се чита кад се, ко с кнм поБРКАТИ СЕ, побрқам се, у. г. pf. ) jih irren, побратими, и по томе би се могло рећи erro, cf. помести се. 2) нешто су се они да је у стара времена, побратим много побрками, т. б. као мало сваднан, jiübers внше значно него данас. Црногорци се werfen, inimicitias suscipio. gurbetis 2431.

још братиме у цркви, и нешто . вм поп поБРЊАти, побрљам, v. pf. помрљати. •41. : і: чёта, : н. пајпослије љубе крст. у Србији поВРО, m, (voc. побро) һур. р. побратим.

пак побратими постану на различне, на- поведити, побројнм, y, pf. abzählen, permu1: чине: 1) кад ко усну у какој невољи рече mero.

11 коме: „да си ми по Богу брат !? 2), кад ко повУГАРИти, рим, v. pf. sum Bulgaren тафеп, најави побрати кога у какој невољи. 3) facio aliquem esse Bulgarum. кад ко» побрати кога у цркви, и то нај: повУГАРИти CE, рим се, v. r. pf. ein зиlgar више чине, жене и дјевојке: Кад се разбо- werden, fio Bulgarus. 116) HH !

или дјевојка, онда избере как-нюBУДАЛити, лём, v, .pf. ein art merce, stulе вора, „момка, и оде с њим намастыру, нли • tus fio, ef. полудјети. it ѕiой он эн: •

цркви каквој, те јој ондје мешие крсш повУБАВити, вим, v. pf. vіdе попљеснивити. (чини ми се на главу, па веже каквом ма- повУНА, f. Ser 2lufrubr, tumulius, cf. буна. район), и поп јој, нян калуђер, очата мо- повЎнити, побунём, v. pf. aufmiegeln, concito, литву; по том ако она оздрави, онда онога побуњивањЕ, n. Sав Гufwiegeln, concitatio. г. момка зове братом и он њу сестром (ме- [ ПОБУњйвАти, буњујем, у. impf. , aufmiegein, . ни се чини да је ово Бугарски обичај: јер

concito. , bilo da ste

94, кои q ( сам ја то, први пут видио у Београду код повЎРИти, рим, у. pf. (у Дубр.) vide пoпишати. у Бугара). 4) cf. дружнчало. 5) ef. једномје- повЎРИти CE, рим се, v. г. pf. (у Дубр.) vide 5 сечићи. 6) многи се прозову, побратими, попишати се.

o i iзivs' -), а нијесу се побратили някако ; тако,Србин повЎ САти, сам, v, pf.. ) . mit Xafen bеbеten,

кад не зна имена коме, а он га зовне; еј! cespite corono. 2) einschlagen, figo, cf. no'', побратиме!. Какогоа што се човјек у сну

бити:

: £ 11

ноо1 ,айна. 11 ялн. на јавн., побрати (оснм цркве), тако Па је бојно котіље аобусао - от: се може наосиниши ниоочиши, а жена покушавање, n. Pa® 23eбeсtеn mіt Xafen, то посешриши и помащериши. :

caespite coronare.

1.8 T .. ": пәВРАТИмити,: ийм, vidе добратити... " 1. повУШАВАТи, бушавам, v. impf. mit Xajen be: пәВРАТИмити ск, мм се, vidе побратити се, decken, caespite corono.

с о' . . поВРАТимов, а,о, бев побратим, fratris аdорtіvі. І повушени поНЕДЈЕЉник, m, cf. :дружиҷало.

[ocr errors]

ли жена

[ocr errors]
[ocr errors]

вести :

venerem,

- pf.

пова3

[ocr errors]

повище:

pf. ein

повАвити, повабим, у. pf. н. п. псето, пady-јповелик, а, о, бо зiemli grop, sic satis malocken, allicio ad sequendum.

gnus. повАДнти, дим, v. pf. 3) Беrаивпеђmen, prota- повЕРИти, рим, (нст.) vidе повјерити. . ho, eximo. 2) у пјесмама н. п. сабљу, т. б. пәВЕРОВAТи, рујем, (нст.) vidе повјеровати. извадити :

повЕСАМЦЕ, П. dim. B. повесмо. Ти повади моју бритку сабљу

повЕСмо, п. (ист.) vidе повјесмо. Пак Пашину сабљу повадио

поВЁСти, ведём, v. pf. ) mitnehmen, mitführen, TOBÁGABE, n. das läufig sein der Kuh zum zwei- mitbringen, adduco. 2) (по јуж, кр.) vidе од

ten Mal. -поваЪАти, повађа, v. . impf. кад крава по Од Медуна Туре Омер-ага

други пут води, пошто је већ један Поведе ти твоју вјерну љубу пут водила, па није стеона остала, дит Јер сам ћевојка вјерена, zweiten mal läufig sein (von der Kub), ruit in Вјерена не иоведена

повќсти, везём, v. pf. fahren, führen, tubern, повітАТИ СЕ, повађа се, ч. r. impf. vіdе по- veho, вађати.

повѣсти CE, ведём се, v. г. pf. fіпаф einem пдвАЗДАН, (по вас дан) н. п. спава

richten, sequi aliquem. Aah, den ganzen Tag, in diem.

HÒBETÊ, adv, mehr, haud parum (haud pauci), повАЛА, f. (у Дубр.) in Sem primmorte: Гора

је одвала него повала, беr erite 2ngriff, За ким пође повеќе хајдука — impetus.

повЕЧЕРАК, повечёрка, т. (у Рисну) кад се Повілити, повалим, v. pf 5) nieperwerfen, ster- послије вечере опет једе, н. і. на игрн, no. 2) vidе похвалити.

zweites Nachtmal, mensa vespertina secunda. повілити CE, повалям се, vidе похвалити се. повЕЧЕРАТи, рам, v. pf. ein fleines matmai повіљАти, поваљам, v. pf. (у Хрв.) niepera einnehmen, coenam modicam sumo. werfen, prosterno.

NOBÈLUTATH, Tâm, v.pf. veralten (von Kleidern), поВАЊйВАЊЕ, п. баѕ lieberverfen, ѕtrаtiо. obsolesco: поВАЊйВАТн, ваљујем, v. impf. піеѕеrvеrfеп, Или ти је рухо повешшало sterno.

пови, f. pl. (у Линци) на самару она узица, повАМПИРИти CE, вампирим се, v. г.

што стоји коњу испод репа (а на седлу и ampir meroen, fio vampirus, ef. вукодлак. ондје се зове кускун). поВАРИВАЊЕ, p. 1) бав фаrfen eines 28erfe9повидJЕти, видим, (југоз.) vidе повиђети.

im glübenben Sultative, acutio instrumenti повићЕТи, повндим, v. pf. (у Ц. г.) erzählen,

eandefacti. 2) die Verkittung, ferruminatio. fagen, trado: Боље је повиђеаи него внповАРИВАТи, варујем, у. impf. 1) glubеnt mа: фети ;

chen und schärfen, candefactum acuo, cf. no- У неђељу другом” повиђела варити. 2) perfitten, ferrumino.

Ја то хоћу повијеши Марку повірити, поварим, v. pf. 1) н. п. сјекиру, повиЈА, f. некака планина, Пате eines Bers

т. ј. затупити је, па онда угријавши је до- ges, nomen montis. бро на ново исклепати, vidе поклепати. повИЈАнин, т. (pl. Повијани) Ciner poh По2) гвожђе, т. б. врло га угријатн (да већ вија: одмекне) и посути пијеском да се за дру- и пред њима тридест Павијана го тако угријано гвожђе може прилије. повиЈАЊЕ, п. 1) баѕ 28irlin, fascinatio. 2) бав

пити, реrfitten, ferramino, cf. занадитн. Winden, Heraufziehen (der Wolke), advolutio повAТAТи, там, vidе похватати.

nubium. повАТАТИ СЕ, тaмo сe, vidе похватати се. повнЈАТн, повијам, v. impf. 1) witeln, fascio. повез, m. (у Сријему) vidе поуз.

2) (у Дубр.) vidе рађати (дјецу), cf. повиповЁЗАти, повежем, v. pf. 1) паф einanber bin: ти. 3) v, pf. vіdе потјерати, погнати.

беn, ligo alium ex alio. 2) главу, einbinsen повЙЈАТИСЕ, повнјам се, v. r. impf. ftfəmie(den Kopf), illigo.

деп, ѕе applicare, н. п. повнја се по коњу. повЁЗАТИ СЕ, повёжём се, v. г. pf. ji, (0en повиЈЕ, f. р. вине носа гдје се обрне саKopf) einbinden, illigo caput.

crab.bajy, Zwischen - Uugenbraunen: Gegend, повёЗАЧА, f. марама, или крпа, што се жене regio inter supercilium utrumque :

noBesyiy, das Kopftuch, Haupttuch, vitta. cf. Пуче пушка, погоди Турчина јашмак.

У новије међу очи двије — повезивањЕ, т. дав @inbinben see &opfed, vit- повиЈЕДАЊЕ, n. vіdе казивање. tatio capitis. .

повнЈЁДА ти, повнједам, v. impf. (у Рисну) ја: повезивАти, везујем, v. impf. Ben Ropf einbina gen, erzählen, dico, trado, narro, cf. Ra3Hben, vitto. .

вати. повтэйВАТИ СЕ, везујем се, v. г. impf, jieina повиЈУША, f. 3) пушчана цијев у које се споbinden, vittor.

ља види како је савијена, 2Гrt Slintenlauf,

вина.

љив,

tubus quidam sclopeti. 2) (на Тромећи) што herumschleppen, distraho. 2) 040, hinkehren, се зими завије око главе (појас) као чал- converto (oculos): Повлачи очи као курMa, was um den Kopf gewunden wird, pannus јаче. quo caput redimitur.

повлачити ск, повлачим се, v. г. impf. berum повикАти, повичём, v. pf. freien, inclamo, ex- geschleppt werden, disjici. clamo.

повЛАШнти, шим, v pf. gum Bлах тафеn, facio повикйвањЕ, n. Bas 2Гusrufen, exclamatio.

еѕѕе tор Влах. повикиВАТя, викујем, v. impf. aurufen, ex-повЛАШити CE, шим се, v. г. pf. ein Влах clamo :

werpen, fіо Влах, Па из грла повикује

повЛЕН, m, планина у Србији. cf. ДрманоПовикује Комнене војвода — повикнути, повікнём, vidе повикати: NÒBOA, m. der Strick an dem man die Pferde

Повикнула са границе стража - führt, funis capistri, cf. поводац : повйлЕти, (нст. )) вилйм, v. pf. in 23uth gеrая Два поведи јоште у поводу повилити, (зап.), thеn, in furorem agor (vim поводАН, дна, дно, апдејфwoЙen (pon einem повиљЕти, (јуж.))xng вила nanciscor).

Fluffe), tumidus: повИРИти, рим, (зап.) vidе повјерити.

Ал' Ситница мутна и доводна повИРОВАти, рујем, (зап.) vidе повјероватн. поводAњ, дња, m. (у Мачви) Цеbеrfфеттипа, повисАмЦЕ, т. dim, ь, повисмо.

inundatio : код дође поводаю. повисити, повисим, v. pf. erhöhen, effero, н. п. поводАЦ, воца, m, vidе повод. коме плаћу.

поводити, поводим, v. impf, im Segriffe fein повисмо, f. (зап.) vidе повјесмо.

zu führen, ducturus sum. повітлі, тка, m. bie2BinbeIn ѕufammеngеmixelt, поводити ск, поводим се, у. г. impf. ft auf= fasciae: дијете у повишку.

machen zu folgen, aceingor ad sequendum. пдвити, повијем, v. pf. ) дијете, einviteln, повддиЧАН, чна, чно, (у ц. г.) vidе повод

(österr. fatídhen), fascio. 2) (y Ayóp.) vide poдити (дијете): она је новила, т.ј. родила; поводљив, а, о, ІeiФt u Березеп, Leit паф што ти је мајка повила?

andern zu richten, facilis ad sequendum. повити CE, повијем се, v. r, pf. fіф winven, подводник, m. ein Xebenpfers, equus fanalis : ichlingen, emineo :

и два води тоња поводника Повила се бела лоза винова

повдъЁЊЕ, n. Ваз 2ufbreфen; ит gu führen, pper Повио се по коњу дорату

zu folgen. Ја сам ноћас чудан сан уснно

HÒBÔJ, noboja, m. die Binde (um das Kind zu Те се пови један прамен магле

wickeln), fascia. повитиЦА, f. (у Лици) vidе гужвара. пдвојиця, f. 2Гrt Otierei, picturae acu factae повишиваЊЕ, n. Sie Srbüsung, elatio.

genus. повишивАти, повишујем, т. impf. erbüben, ef- поволница, f. част и дар (дјетету чарапице, fero.

капу или кошуљу), што се шаље породиповишиЦА, f. оно што се повиси, н, п. поре- љи послије порођаја, ба Яinbbettgejment,

за или плата каква, бie Crhung, adjectio. donum puerperii. повЈЕдити, дим, v. pf. fagen, dico, trado, pf. |повољАН, љна, љно, milfommen, аngеnеђm, рећн, казати, повнђети.

gratus. повЈЕРИти, рим, v. pf. (јуж.) апреrtrauen, con-|повољнти, њим, v. pf. (у Боци) коме, коме credo, committo.

yum, befriedigen, voluntati cujus satisfacere, NÒBJEPOBATH, pyjêm, v. impf. vertrauen (einem cf. задовољнти, угодити. etwas), confido.

повдњАти, њам, v. pf. (у Дубр.) vidе примиповЈЕСАмцE, n. dim. р. повјесмо.

рисати. FÒBJECMO, n. (jyx.) der Bund Flache, die Reis HÒBÔPKA, f. 1) eine Reihe Filde an einer Schnur. fte, fasciculus lini. cf. редити.

2) eine Reihe Menschen hinter einander: yata. повлідити, повладим, v. pf. коме штa, Sur) ва поворка (људи).

Beifau begünstigen, Vorsdub geben, aufmun- HOBP, vide nobpx : tern, laudo, hortor.

Повр тога круна позлаћена повлAъйвањЕ, n. Bas aufmuntеrn, hоrtаtiо. поВРАЖЕЊЕ, п. Зав umjtriten (1. 3. беѕ gо: повЛАТИВАТи, влађујем, у. impf. aufmuntеrn, pfes um ihn aufzuhängen), circumdatio funicuhortor.

li, cujus opae ollae, cibis plenae, suspendanповЛАКА, f. Sіе шақne, flos lactis, cf. павлака. tur in baculo, portanturque in campum mesповЛАТА, f. (у Барањи) у камаре (жита) оз- soribus.

то је повлата, а одоздо подина, бie obеrjte пәВРАЗ, m. Вав рenfeleifen an einem RefTel, bаLage eines Schobers, superficies acervi, cf. cillus ferreus ex quo, per ansas applicito, окапина.

suspenditur ahenum, cf. ријес-ло, повријеповлачити, повлачим, v. pf. ) umbеrgіеђеп,

[ocr errors]

сло.

вате.

тита се :

ти се.

поВРАЗАЧА, f. узица, што се поврази лонац, поВРЁсло, п. (нст.) vidе повријесло.

н, п, кад се у њему носи јело у поље, беr повРЗМАТИ СЕ, мам се, v. г. pf. н. п. поврзмаUmbindestrick, funiculus circumligatus ollae ше се људи, т. б. пођоше један за други. suspendendae.

јем, те се начини поворка, einer па бет повеќзити, повразим, v. impf. (ben Xopf) ите andern bricht auf, alius alium sequitur. stricken, circumdo funiculum ollae.

поВРИдити, поврндим, (зап.) vidе повриједити. поВРанити, повраним, v. pf. fфwarzen, deni- поВРИтЙВАЊЕ, n. (зап.) vidе повређивање. gro:

поВРиъЙВАти, вриђујем, (зап.) vidе повређиТетка Јела чоу повранила NÒBPÂT, m. die Umkehr, reversio :

поВРИЈЕдити, повриједим, v. pf. (јуж.) eine Али да је мени на повраше

Wunde aufreißen, revello vulnus. т. ј. кад би се могло повратити натраг.

поВРИЈЕсло, п. (јуж.) vide нoвраз. поВРАТАК, тка, m. Ba8 Rebrum, Sie Puffebr, поВРёсло, п. (зап.), vidе повријесло. reversio, reditus.

поВРНУти, поврнём, v. pf. повратити : повратанче, cf. пиргитанче.

Још му нишга Ива не поврну повеќтити, повратим, v. pf. 1) umFebrеп та? Поврну га у коре сребрне —

феn, facio ut quiѕ rеdeat. 2) sucü#jteen, поВРНУти CE, поврнем се, v. pf. vіdе повра

reddo, restituo. 3) јело) т. ј. побљувати се. поВРЊтити CE, повратим се, у. е. pf. umfeb: А кад ли се натраг аоврнуше ren, revertor, н. п. од љутине.

повРСти, поврзём, v. pf. (oen Xopf) umjtrider, NOBPÀTHY, m. der Rheinfarn, tanacetum crispum circumdo funiculum ollae, Linn, cf. умaника.

повРТАЊЕ, n. vіdе повраћање. пәВРАТИШТЕ, n. (у Ц. г.) Sie Xütfebr, rever- поВРТАТи, врћем, v. impf. и. pf. vіdе повра- . sio, cf. поврат:

ћати: Ни овамо нема поврашишша

па за собом траву површаше поВРАТљив, а, о, који се од срдње одмах повРТАТИ СЕ, врћем се, v. г. impf. повраћа

поврати, реrf@bnliф, placabilis. поВРАТУША, f. (у котору) жена која се по-поВРТЕ, f. pl. (у Бачкој) као двије кривe дaвраши у род.

шчице, што стоје одозго на јарму. поВРАЋАЈ, m. у ткању колико се пређе с поВРТЕ, п. За Зетüfe, obsonium.

вратила у један пут одмота или поврати. | идВР'Би, вргнём, vide пометнути : поВРАТАЊЕ, т. 1) раз Зurüftеlеn, rеѕtіtutіо. Све поврзи, а: Боже помози ! 2) das Umkehren, reversio.

поведи СЕ, вргнём се, v. г. р. (у ц. г.) поNÒBPAFATH, ħâm, v. impf. 1) umkehren machen, вргло се дијете, т. б. родило се, geboren

dazu bereden, facio ut quis revertatur. 2) ju- werpen, nasci, cf. окотити се. rückstellen, reddo.

поВРХ, (у Херц. поврг) ober, super : поврх пәВРАТАТИ СЕ, ћам се, v. г. impf. umfebren, главе, über Ben Sopf ; поврх брда, am Ві: revertor.

pfel des Berges; поВРАБЁњь, п. (у Боци) bie Auttebe, rever- Анђелина ружу брала

Повре града Дубровника На путу ви добра срећа била,

повёшити, површим, v. pf. кога, einen unter На заврату боље повраћење

sich bringen, ihn von oben drücken, deprimo. поВРАЦи, повратака, m. pl. (у Боци) око два повЎКУША, . (у Рисну) који се од кака по

сахата пред ноћ, кад се стока повраћа ку- сла повуче натраг, беt fit gurutkiebt, qui hu, Zeit vor Sonnenuntergang da man mit se subtrahit. 23ie, von ber 23eite na) aufe aufbript, tem- повӰти, вучём, v. pf. 3) fortgieben, moveo (trapus ante solis accasum quo pecora pascentia hendo). 2) 09H, binkehren, converto. domum rеvеrtun tur cf. заранци.

повӰти CE, вучём се, v. г. pf. fiseben, gelina поВРБАЈ, cf. бердо.

dere Saiten aufziehen, remitto. повРВЕти, (ист.)

врвям, v. pf. Sabintrömen погATAњь, п. 1) Das erratben, conjесtatio, diповРВити, (зап.)

vinatio. 2) das Treffen (mit der Flinte, dem TOBÐBJETH, (jyros.) (fen), confluo, concurro : (in Menge zusammenlau- :

Pinsel), collineatio, expressio ad vivum. 3) повРВЉЕти, (iy ж.)

das Ausmachen, Ukkordiren, Vergleichen, pactio.

. Сви отоле поврвљеше људи

погkTATи, погађам, v. impf. 1) erratben, conповернути, нём, vidе поврћи.

jectura assequor. 2) treffen, ferio, ad vivum повРЁдити, повредім, (ист.) vidе поврије. exprimo. 3) vergleichen, paciscor, дити.

погаЪАТИ СЕ, погађам се, v. г. impf. с ким, поВРЕЂИВАЊЕ, п. 2Bieberaufreiben (einer un: eins werden, es ausmachen, sich vergleichen, pade), renovatio vulneris, revolutio.

ciscor. поВРЕБИВАТи, вређујем, v.impf. (eine 2Bunce) |погААч, гађача, m. Ser Crrather, conjector, cf. aufreißen, denuo aperio vulnus, revello, rumpo. врачар: Ако није врач, а он је иогађач.

[ocr errors]

sio :

[ocr errors]

дна!

глас:

[ocr errors]
[ocr errors]

погАТАчица, f. Sie Creatherin, conjectrix. | поглавички, кa, кo, vidе поглаварски. погавачки, кa, кo, 28abrfager-, vaticinatoris. | поглАдити, дим, v. pf. 1) ftеrеіфein, demulceo. погАзити, зим, v. pf. mit Super trеtеn, con- 2) почистити, fegen, verro : ""colco :

Млада Маре рано подранила, Краљ Вукашин вјеру погазио

Те је пером дворе погладила, поган, f.tbet Иnflats, st rcus : нди погани је- и господу свате дочекала"

nòraÂCJE, -n. (CT.) die Nachricht, nuncius, cf. nòrah, a, o, unrein, pollutus, impurus. поганАЦ, нца, т. (у ц. г.) зли чир, еіnе bg= Нема од њих гласа ни погласја

artige Seule, tumoris mаli genus: погана поглати, лам, vide погледати. га шинуо ! cf. злић, пришт.

поглЁД, m. (loc. погледу))) Ser 23lit, aspectus: TIOFÀHHJA, f. coll. das unreine Gefindel, impuri. страшна погледа. 2) Der Inblit, conspecпоганити, ням, v. impf, perunreinigen, polluo. tus; im Angesichte, in conspectu : пдгAНити ск, ним се, v, r. impf. 9) fib berun: На погледу селу Невесињу —

reinigen, polluor. 2) vom Kinde, das sich besus 3) брдо више намастира Ариља, с којега delt, concacare se.

кажу да је краљ Симеун разгледао гдје ће погАНИЦА, f. 3) (у Ц. г.) Suphemismus für bie Ариљу поставити темељ.

©blange: ујела мн овцу aoгaница. 2) (у поlаќдањќ, п. раз беђен паф етпет, беr toma Дубр.) пришт на прсту, Дrt Beule, tumoris men fou, expectatio adventantis aut venturi. genus, cf. метаљка.

| поглЁДАТи, погледам, v. impf. паф einen fe: погановић, m. (у Ц. г.) Офimpfwort für einen ben, der kommen soll, ihn erwarten, expecto : Menschen, nebulo.

Погледа као сека сватове. погAHски, кa, кo, rublog, nеfarius :

|поглЕДАТи, дам, v. pf. einen 23lit wеrfеn, con• Но ок једне поганске работе

jieio oculu's 'aliquo. поганчинА, f. (у Сријему, а у Србији црве- погледйваЊЕ, n. vіdе погледање.

ни вјешар) Xotblauf, erysipelas. і не погледЙВАти, гледујем, v. impf. vіdе поглепдгАЊЁњЕ, n. BaB Berunreinigen, pollutio. дати: погасити, погасим, v. pf. паф еіnаngеr au8- Погледује девет своји шура —

löschen, exstinguo aliud ex alio. 5...! А на цара криво погледује погАЧА, f. (ital. fogarcia ?) ) ungefäuerte поглЁДЎшті, у приповијеци : Глава главу

Weißenbrot, panis non fermentatus. 2) (y bo- шта, попа погледушша. ци) округло мјесто на дно тијеста, на ко- поглЕЈАти, јам, (у Ц. г.) vidе погледати : је се меѓу коши с маслинама самљевени- да је коме жалост поглеjаши јем зове се доња шагача, а горња, она- поглЕНУти, нём, v. pf. погледати: ко дрво округло које се меће одозго врх "Те у војску краље согленуо коша испод кобиле.

|пог.ЎНУти, поглунёмо, vide поглухнути. погАЧИЦА, f. dim. е. погача.

поглухнути, поглухнёмо, v. pf. наф беr Xeibe погЁРГЕТити, тим, v. pf. повезати.

taub werden, obsurdesco alius ex alio. погӣВАО, бл., f. Sеr untergang, bie Befabr bes | погнАти, нам (поженём), vidе потјерати.

Иntergangs, discrimen: не знам која му је одгНАТИ СЕ, нам (поженём) се, vidе потјера

погибао? погиБИЈА, f. (у Ц. г.) Иntergans, interitus, ef. погнути CE, погнём се, т. г. pf. fiporwarts

погибао: Луда: памет погибија готова; beugen (f. B. der Reiter), promineo.

Ту је Турска погибија била — : погњЁчити, погњечимг, v. pf. деrtniten, inпогинути, гнём, (пӧгинух и, погибох) v. pf. fringo.

untergeben, fallen, intereo, unnatürlichen Tod norkỳPHÊ, untertauchend, urinans. fterben, и то само од људи.

nordBÁPÂIE, n. das Verlauten lassen, ostensio адгињАТИ СЕ, њем се, v. r. impf. (іф porwart& (propositi alicujus).'' neigen, promineo.

noroBÁPATH, robâpâm, v. impf. fich verlauten поглАВАР, главара, m. Sa8 Oberhaupt, caput, lassen, significare verbis propositum. . ductor, cf. поглавица.

noroBỘP, m. wiederholte Rede, sermo iteratus : поrЛАВАРЕв, а, о, vidе главаров.

Ни у мртва проговора, ни у мудра попог ААВАРИЦА, f. Die Stau eines Pauptling, mu- говора. lier ductoris, capitis.

поговорити, говорим, v. pf. 1) ein wеniѕ rереп, пог ААВАРОВ, а, о, без Oberhaupteg, capitis, du- proloquor. 2) wiederholt fagen, iterum dico. 'ctoris.

погодАН, дна, дно, bеrträgtіф, tractabilis: поглАВАРСкӣ, кa, кo, Oberhaupter, duсtоrum. Вала тебе, госпоско кољено, nor AABÁPCTBO, n. die Obrigkeit, magistratus. Кад сн внђен и кад си погодан поглават, а, о, potrebm, bauptfäwliФ, 'princi- погодья, f. 3) беr Bertras, pаctіo. 2) (у пјеpalis.

mu) Verträglichkeit, mores commodi: поглавица, m. vіdе поглавар.

која кита мира и погодбе,

[ocr errors]

ти се,

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »