in bie eite (бок){preizen, manum subdo lateri. | подВЕЗИЦА, f. 1) dim. v. подвеза : ПОДБРАДАК, братка, m. vide подвољак. Ките кити, подвезице плете ПОДБРАДИТИ СЕ, подбрадим се, v. pf. повезати се чиме оздо испод браде па горе преко ушију (као што се чини на великој| зимн), sich den Kopf umbinden, redimio caput meum. 2) (око Сиња) чим се подвезује фидељ испод грла. подвести, ведём, v. pf. 1) unterführen (3.2. Pferd zum Besteigen), subterduco. 2) kuppeln, lenocinor. подвести, везем, v. pf. unterfubren (Wagen, Schiff), subterveho. ПОДБРАДЊИК, m. ein Danb mit Münzen, bašan der Kopfbedeckung angehäckelt wird, und beim Rinn vorbeigelt, monilis genus, ad conti-|подвести, везём, v. pf. unterftiđen, subterpinnendum in capite ornatum. go acu. ПОДБРАЂИВАЊЕ, п. баз Umbinben bes Ropfes, подвијање, п. баš Unterwiđeln, subterplicatio. zo redimire. ПОДВИЈАТИ, Подвијам, v. impf. unterwinben, ПОДБРАЂИВАТИ се, брађујем се, v. impf. fid subterplico : подвија језиком. den Kopf umbinden, redimio caput meum. ПОДВИКИВАЊЕ, n. baš Žaudjen, jubilatio. ПОДБРЕКТИВАЊЕ, n. baš Rlirren, crepitus, so-|ПОДВИКИВАТИ, викујем, v. impf. aufjaudjen, ju bilo. nitus. ПОДБРЕКТИВАТИ, бректујем, v. impf. flirren, подвикнути, подвикнем, v. pf. aufjaudjen, in concrepo: Стала му је сабља подбрекшиваш, Бректи Марку уз десно кољено — ПОДБРИЈАВАЊЕ, n. baš 2bfderen (unten weg), subterrasio, subtertonsio. clamo. подвити, подвијем, vide подавити. ПОДВЛАЧАК, Чка, m. bie Unteridinbel (bеі деп Dachdeckern), scindula supposita duabus aliis. ПОДВЛАЧЕЊЕ, n. baš Untergieben, subtertractio. ПОДБРИЈАВАТИ, бријавам, v. impf. unten weg=|подвлачити, подвлачим, v. impf. unterzieben, scheren, subtertondeo. ПОДБРИЈАТИ, јем, v. pf. unten wegfderen, sub-| tertondeo. подвунити, подбуним, v. pf. 1) aufwiegeln, con cito. 2) (im guten Sinne) aufmuntern, excito. подБунути, нём, (подбунуо и. подбуо) v. pf. aufbunfen, subinflor: подбуле му очи; подбуо у лицу. ПОДБУЊИВАЊЕ, n. baš Yufreizen, concitatio, excitatio. подБУЊИВАТИ, буњујем, v. impf. aufreizen, concito, excito. ПОДВАЛА, f. 1) untergefdobene subtertraho. подвлачити се, подвлачим се, v. r. impf. fid ПОДВОЂЕЊЕ, П. 1) bas Unterfûbren, subterductio. sita. 2) vide пријевара. ПОДВАЛАК, валка, m. Sie Unterlage, subiculum, 3. 23, beim Faffe. подвалити, подвалим, v. pf. 1) unterlegen (}. vi B. einen Pfahl unter das Faß), subterjicio. 2) unter dieben, suppono. 3) vide преварити: подвално му. ПОДВАЉИВАЊЕ, n. baš Unterlegen, subterjectio. подвозити, подвозим, v. impf. unterfahren, (mit dem Wagen, Schiff), subterveho. ПОДВОЉАК, ВОљка, m. baš untere Rinn, regio sub mento: ухватити за подвољак, beim Kinn nehmen, das Kinn streicheln. поДВОРАК, Ворка, m. мали извор под обалом украј веће воде. ПОДВОРЕ, f. pl. два коца што се на њима носе навиљци (у Србији кажу сијенско коље). ПОДВОРИТИ, рим, v. pf. bebienen, ministro : Па је часно кнеза подворио ПОДВАРИТИ, подварим, v. impf. н. п. млијеко : | ПОДВОРНИЦА, f. 1) (у Далм.) vide поткутњица. дај дрва, да подваримо, foden, coquo. ПОДВАТИТИ СЕ, тӥм се, vide потхватити се. ПОДВАЋАЊЕ, П. vide потхваћање. ПОДВАЋАТИ СЕ, ћам се, vide потхваћати се. ПОДВЕЗАТИ, подвежем, v. pf. unterbinben| 2) (у Дубр.) vide слак. ПОДВРАТНИК, m. у марве оно дебело под вра- ПОДВРТАТИ, ВРћем, v. impf. verruđen, perverto. ПОДГОРЈЕ, П. Begend unter bem Merge, submon- ПОДГРАЂЕ, n. i1) orftabt, suburbium : На обукла старе подерине 2) зидине од старога градића између За- | поджеЋи, жежем, v. pf. unterzünben, subdo ПОДГРЕВАЊЕ, п. (нет.) vide подгријевање. ПОДЖИЗАЊЕ, n. baš Unterzunben, succensio. вати. ПОДГРЕВЦИ, гревӑка, m. pl. vide погревци. ПОДГРИВЦИ, ПОДГРИЗАТИ, ПОдгризам, v. impf. unten abbeißen, | подзиѣивати, зиђујем, v. impf. untermauern, subtermordeo. substruo. ПОДГРИЈАТИ, Гријем, v. pf. (јуж. и зап.) 5) vide | ПоДЗИМАК, зӣмка, m. (на Гробнику између Ри погријати. 2) подгријало сунце, von unten anfcheinen, ab imo illustro (sicut sol occidens. juga montium). ПОДГРИЈЕВАЊЕ, п. (јуж.) 1) bas Erwärmen, recalefactio. 2) bas Unideinen von unten ber, illustratio e parte inferiori. ПОДГРИЈЕВАТИ, подгријевам, v. impf. (јуж.) 1) mieber aufwarmen, recalfacio. 2) von unten anscheinen, ab imo illustro.. јеке и Карловца) ber Žerbft, auctumnus, of. јесен. ПОДИВЉАТИ, љам, v. pf. wild werben, efferor. подигнути, нём, vide подићи. подигнути се, нём се, vide подићи се. ПОДИЗАЊЕ, П. 1) bas Huffeben (in bie Söbe), levatio, sublatio. 2) das Großziehen, eductio. подизати, днжем, v. impf. 1) in bie öbе Бебеп, tollo, levo. 2) дјецу, коње, aufzieben, educo. ПОДГРИЈЕВЦИ, подгрјевака, m. pl. vide погрн-|ПОДИЗАТИ СЕ, ДНжем се, v. r. impf. fid erbeben, јевци. ПОДГРИСТИ, Подгризем, v. pf. unten abbeißen, subtermordeo, н. п. црв кад подгризе струк какога цвијећа или поврћа. ПОДГРЉАЧА, f. на јарму оно дрво што стоји волу испод грла. ПОДГРНУТИ, подгрнём, v. pf. unterschüren, ПОДГРТАЊЕ, n. bas Unterfduren, subjectio по quffteben, surgo. пОДИЈЕВАТИ, подијевам, v. pf. eine Menge ver thun, absumo: куд си подијевао толике новце ? r. подиЈЕВАТИ се, подијевам се, v. pf. ver= fommen, abire, tolli: куд се подијеваше толики људи? подијелити, подијелим, v. pf. (јуж.) 5) tbeilen und theilen (unter einander), divido. 2) vide удијелити. ОДГРТАТИ, грћем, v. impf. unterfüren, sub- подијелити се, подијелим се, v. г. р. (јуж.) ПОДГЎЛИти, подгулим, vide подбијелити. jicio (ignem). sich theilen, trennen, auseinander gehen, dividi. ПОДГУЉИВАЊЕ, п. баs Entblößen von unten an, подиЈЕтити се, подијетим се, v. r. pf. (јуж.) subternudatio. ein Kind werden, puer fio. подгуљивати, гуљујем, v. impf von unten entz подила, f. (зап.) vide подјела. ПОДИЛАЖЕЊЕ, n. bas Unterlaufen, zo subire. ПОДИЛАЗИТИ, зӥм, v. impf. н. п. под батину, unter etwas gehen, unterlaufen, subeo. подилити, подилим, (зап.) vide подијелити. | поди́лити CE, подилим се, (зап.) vide подије лити се. ПӦДИЛИЦА, f. dim. v. подила. | Подлягати, подлажем, v. impf. 1) unterlegen, subjicio. 2) unterschüren, subjicio ligna ad augendum ignem. ПодлĀЖАЊ, жња, m. vide подложањ. ПОДИљиваЊЕ, п. (зап.) vide подјељивање. вати. ПОДЛЕВАТИ, вам, (ист.) vide полљевати. ПОДИНА, f. 1) bie läde bes Seuidcbers, beffen | подлетети, (ист.) лётим, v. pf. (југоз.) н. tae foeni. 2) (у Барањи) простирач (од ка- подЛЕТЈЕТИ, (југоз.)( п. под сабљу, unterlau= Opige verfüttert morben, quasi tabulatum me-|подлётити, (зап.) кве кровине или сјенине), што се на зем-| подлЁЋЕти, (јуж.) fen, subeo: Баци мача у зелену траву, ПОДИРАЊЕ, П. bas Bieberhervorziefen einer ab= | подлети, подлежём (подлегнём), v. pf. wa= gemachten Sache, sollicitatio rei confectae,' gen, auf fic) nebmen, recipio in me: ја не могу под то подлећи. caussae peractae. ПОДИРАТИ, Рём, v. impf, etmas Wusgemadtes| ПОДЛИВАЊЕ, П. (зап.) vide подљевање. mieber bervorzieben, repeto rem confectam, cf. подадирати. поди́тити се, подитим се, (зап.) vide подије THTH Ce.. подиЋи, дигнем, v. р. н. п. 1) дрво, камен, буну, внку итд., Бебеп, levo, tollo. 2) н. п. дијете, коња, aufjieben, educo. подити, подиђем, v. pf. н. п. под брдо, под батину, unterlaufen, subeo, cf, подаћн. ПодиЋИ СЕ, дигнем се, v. r. pf. fid) erbebеп, consurgo. подичити, подичам, v. pf. žieren, orno: Колико је диван и угледан, њака. ПОДЈАЗНИЦА, f. њива у подјажју. ПОДЈАМЧИТИ CE, чим се, vide подјемчити се. den, excito (ignem). 2) човјека, т. 3. подражити та, anregen, anreißen, excito, instigo. ПОДЈАРМИЦА, f. (у Сријему) vide подгрљача. ПОДЈЕЛА, f. (ст.) оно што се удијели просја. kу, das Almosen, eleemosyna: Те он проси шљепачку подјелу ПОДЈЕЛИЦА, f. dim. v. подјела. ПОДЈЕЉИВАЊЕ, n. bas ertheilen, distributio. ПОДЈЕМЧИТИ СЕ, чим се, v. r. pf. за кога, fid ПОДЛИВАТИ, подливам, (зап.) vide подљеватн. подлистати, там, v. pf. : Да бијелу направите цркву fundo. подложњаци, њака, m. pl. (у Хрв. у кршћана) vide подложници. ПОДЛОКАТИ, Подлоче, v. pf. т. ј. вода бријег, unterfreffen, abfpülen von unten ber, subterlam-| bo, subluo. траг, а кад се хоће да оре плиће онда се потјера у напредак, те се лемеш подигне. cf. подбијач, подлога. ПОДМЕТНУТИ, нём, v. pf. 1) unterlegen, subjicio. 2) коња, verfdneiben, castro equum. подломити, подломим, v. pf. unten abbreden, подМЕЎРИТИ СЕ, меурим се, vide подмехури suffringo: Испред себе ђерђев отурила, подлупити сЕ, подлупим се, v. r. pf. 1) fid) muno TH ce. ПОДМЕХУРИТИ се, мехӯрӣм се, (ист.) vide под- ПОДМЕШИВАЊЕ, п. (ист.) vide подмјешивање. шивати. деђен, pedes attero eundo, cf. подбити се. подмигљив, а, о, böbnifd, cavillans. 2) подлупио се хљеб, кад му се у печењу | подмиЈесити, подмијесим, v. pf. (јуж.) eins горња кора одвоји од средине. fäuern (ben Drotteig), fermento. ПОДЛУПЉИВАЊЕ, n. verbal. v. подлупљивати се. | ПОДМИЈУРИТИ СЕ, мијӱрим се, vide подијехуПОДЛУПЉИВАТИ CE, лупљујем се, v. r. impf. vide подлупити се. ПОДЉЕВАЊЕ, n. (јуж.) baš Untergießen, subter fusio. ПОДЉЕВАТИ, вам, v. impf. untergiefen, subter-| fundo, cf. подлијевати. ПОДМАЗАТИ, Мажем, v. pf. 1) unterfdmieren, subterlino. 2) befteden, corrumpo (pecunia, donis), cf. подмитити. ПОДМАЗИВАЊЕ, п. 1) baš Unter[mieren, sublitio. 2) das Bestechen, corruptio. ПОДМАЗИВАТИ, Мазујем, v. impf. 1) untercomie= ren, sublino. 2) bestechen, corrumpo. подмаЋи, подмакнем, v. pf. barunter rüđen, subdo. ПОДМЁЗГАТИ, гам, v. pf.aft befommen (von Bäumen im Frühjahre), succum nanciscor: подмезгала гора. рити се. подминути, подминем, v. pf. заћи одоздо, н. ПОДМИРАВАЊЕ, п. (зап.) vide подмјеравање. ПОДМИТА, f. bie Deftedung, corruptio. ПОДМЕРАВАЊЕ, П. (ист.) vide подијеравање. |подмитити, подмитим, v. pf. befteden, corrumpo ПОДМЕРА́ВАТИ, Меравам, (ист.) vide подијера вати. pecunia. ПОДМИЋИВАЊЕ, n. baš Defteden, corruptio. ПОДМЕРИТИ, Рим, (ист.) vide подмјернти. | ПОДМИЋИВАТИ, мићујем, v. impf. befteden, corподмќсити, подмесим, (ист.) vide подмије сити. ПОДМЕСИТИ СЕ, подмесим се, v.r. pf. н. п. подмесило се мало ово крме, leifd befommen, roboror. подмести, метем, v. pf. unterrübren, subtermi sceo. подмишиваЊЕ, п. (зап.) vide подијешивање. ПОДМЕТАК, тка, m. baš Unterlegeђolz, quod|подмишивати, мишујем, (зап.) vide подијеsubjicitur. 5) А. Јели добро вино? Б. Може поднијеши, geht an, paffirt. ПОДМЈЕШИВАЊЕ, п. (јуж.) бas infauern bез Brotteigs, fermentatio. ПОДМЈЕШИВАТИ, мјешујем, v. impf. (јуж.) ein=|ПОДНИЈЕТИ СЕ, поднесём се, v. r. pf. vide поfäuern, fermento. нијети се: У добру се лако поднијеши. ПОДМЛАДАН, млатка, m. ber Oprögling, bie Mad | поднимитн се, поднимим се, v. г. pf. ben Ropf fommenfdaft, suboles, cf. омладина: Како сам се с њоме састануо, auf den Arm stügen, suppono capiti brachium, innitor brachio : --- Те излази на пенџер од куле, На десну се поднимио руку поднити, поднесем, (поднно, поднила) (зап.) vide поднијети. Не имадо чеда ни подмлашка подница, f. даска којом је што попођено: de потаванити. подмошҡавање, n. vide тавањење. ПОДМОШЋАВАТИ, мошћавам, (у Славон.) vide таванити. ПОДМУКАЛАЦ, каоца, m. (у Рисну) који што поднӑпити се, поднапијем се, (у војв.) vide понапити се. ПОДНЕ, n. (indecl.) Wittag, meridies: од подне| до мрака; у по подне; око подне, cf. пладне. ПОДНЕТИ, поднесем, (ист.) vide поднијети. ПОДНИЗАТИ, ПОднажем, v. pf. unterfdnüren, lineam subterduco: Поднизами дробнијем бисером - ПОДНИЗИВАТИ, низујем, v. impf. eine (Perlen=,| limbum. ПОДНИЈЕТИ, Поднесем, (поднно, поднијела, ло) v. pf. (јуж.) 1) unter etmas bringen, praetendo, subtertendo. 2) ertragen, tolero. 3) ако ти може поднијети, wenn bu es (um biefen Preis) geben fannit, si absque tuo detrimen-| to potes; ако ти вјера може поднијеши, wenn es bein Slaube erlaubt (bulbet), si per fidem tuam licet: Па заскочи подно баре војска пÒднÔжJE, п. das Fußgestell, der Fußschämel, basis, scabellum : Нек' цјелује ногу и папучу, подносити, подносим, v. impf. 1) unter etmas , prae ПОДНОШЕЊЕ, п. 1) baš Eragen unter подну, (по дну) vide подно: поДОБРИТИ СЕ, подобрим се, v. г. pf. einem |