Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]
[ocr errors]

1

Шивати,

[ocr errors]

шити.

[ocr errors]

погодити

517

погуляти Метните је у селу вашему,

|погРЕвци, погревака, м. р. (нст.) vidе поДа с' у селу мирни и погодни

гријевци. погодити, погодйм, v. pf. ) erratben, copje- погРЕЗнути, нём, v. pf. ) vide оrрезнути. 2)

ctura assequor, divino. 2) treffen (im Schusse), у пјесми:
ferio. 3) treffen (im Gemälde), ad vivum ex- Бацно се вранцу на рамена,
primo. #) akkordiren, verabreden, bereden, pa- У гриву, му био, погрезнуо т
ciscor. .

погРЕЈАти, jём, Сист.) vidе погријати. погодити CE, погодим се, y. P. pf. fіф pergleia пoГРЁПҫти, гребём, v. pf. begraben, sep elio, chén, akkordiren, eins werden, paciscor.

cf. уқоцати::. .:. nòriem, a, o, ziemlich groß, sat magnus. Те, краљића погребоше Марка погон, т. (у ц. г.) Bas 23egtreiben, abactio : погРЕЩйвањБ, (нст.) vidе погрјешнвање.

Нијесу ти овце Никшићима на погон (н. погPEшивати, грешујем, (нст.) vidе погре

п. да не можеш поћн куд). погоня, f. (у Сријему) кад се шест волова погРЁшити, погрешим, (нст.) vidе погрије

упрегну у плуг, онда два дођу под колеч-
ке, два на йогону, а два напријед. cf. ше- погРЕШІКА, f. (ист,) vidе погрјешка.
стиња,

погривАЊЕ, n. (зап.) vidе погријевање. погднаш, погонаша, т. во који вози на по-поГРИВАТИ, погрівам, (зап.) vidе погријевати. тонн, cf, шестиња.

погривци, погривaкa, m. pl. (зап.) vidе попогонити, погонём, v. impf. perfumen јu trei: тријевци. ben, coepi agere.

погРИЈАТИ, јем, v. pf. (јуж. и зап.) aufwär: погоЊА, f. 1) vide погона. 2) vidе потјера. men, recoquo. погдњЕЊЕ, т. баѕ antreiben, Ser Berfиф и погРИЈЕВАЊЕ, П. (јуж.) бав 21ufwärmen, recotreiben, excitatio.

ctio, recalfactio, il погOРEЛАНДА,

m. (а може се чути и пого: погРИЈЕВАти, погријевам, v, impf. (јуж.) aufə релац, коме је кућа изгорела, беr wärmen, recoquo, recalfacio.

26 gebranate, qui incendio omnia ѕua amisit. | погРИЈЕвци, погрјевака, m, pl. ) оно погдРЕЛиця, f. изгорелнца, пожеганца, т. ј. се погријева, н, п, какво јело, aufgewörmte

она капа, или чарапа, у коју се прстен са- Opeife, cibus recoctus. 2) посао какав, који крије двапут засопце кад се нгра прстена, се по други пут почиње: Погријевци ниcf. прстен.

гда нијесу добри. погдекти, ист.) (рйм, v. pf. gangli abbren- погризёшити, погријешим, v. pf. (јуж.) feblen, noròpyeth, Cym.) nen, deflagro.

погрицийВАЊЕ, п. (зап.) vidе погрјешнвање. погоРОпадити CE, poпaдим се, v. г. pf. Цnbän: погришивати, гришујем, (зап.) vide пorpjedig, übermüthig werden, fio ferox, cf. srpa

щивати. нути се, дрнути се.

погришити, погрішим, (зап.) vidе погријепогосподити CE, господiм се, y, z, pf. ein

pere wersen, fio dominus: когосподио се, погРИШКА, f. (зац.) vidе погрјешка. па не ће да ради.

погPJEшивАЊЕ, п. баs Seblent, error, погРАБИти, бим, v. pf. rаffen, rapio.

погPJEшЙВАти, грјешујем, v. impf. feblen, поГРАдити, поградим, v. pf. 3) ausbеffеrn, rераа labor. . tiren, reparo, н. п. цркву, намастнр. 2) паф |пәГРЈЕШКА, f. (јуж.) Ser Sebler, lapsus, error.

)(нст. aliud ex alio.

(зап.) поГРАФйВАЊЕ, n, Sas Repariren, reparatio. погРУБЈЕти, (југоз.) (беп, crassesco. поГРАФйВАТИ, грађујем, v. impf. repariren, rе- поГРУБЪЕти, уж.))

погубити, погубим v. pf. 1) кога, umbringen, погРДА, Г. (у Сријему) per фimpf, contumelia. interficio. 2) н. п. све новце, паф einancer погРДити, погрдӣм, v. pf. fфандеп, еntеrеп, verlieren, amitto aliud ex alio, dеdecoro, cf. осрамотити:

погузЙЈаш, зиjаша, m. Bеr Офтаrезеr, paraСтарца Петра погрдиши не ћу.

situs. поГРЕйваЊЕ, n, Sas ф&nben, dеdecoratio. погузиЈАВИЦА, f. Die Офтахоҳеrin, parasita. . поглъйвати, грђујем, v. impf. fфаnsеn, dеde- погузнЈвљи, m, pl. (у Патр.) vidе похођанн. coro, cf. срамотитн.

пдгузинА, f. кожа изнад за ице. пдГРЕВ, m. bas 23egrabnip, bas Reibenbegräsniв, пігукати ск, гам се, ч. г. р. (у ц.г.) поexequiae, cf. укоп.

бити се трудама, іn офneebalentreit geranorPebhÀ, ya, Ho, Leichen:, funebris,

then, glebulis nivis certo. поГРЕВАЊЕ, п. (ист.) vidе погријевање. погӰлити, погулём, v. pf. 1) авна деп, gorodo, поГРЕВАТИ, погревам, (ист.) vidе погрије- 2) н. п. погулио сву воду, бineinfaufen, de

glutiit.

labor. 2009

щитн.

,

ficio, reparo. .

вати,

do me.

[ocr errors]

погУРИти ск, рим се, v. r. pf. rich Krümmen! Па истекар пушке подасуше (vor Alter), incurvor.

| подATи, дам, v. pf. (у пјесми) seben, do, cf. погшити, погушим, v. pf. паф einancer er- дати: sticken, suffoco.

Да ми подащ благо од свијета под, | mit instr. и, асс. 1) unter, sub: под не- подАТИ СЕ, дам се, v. r. pf. jih ergeben, deпода, (бом, пода мном, пода ме, под ноге.

2) gegen, um bie Zeit: под старост, auf подАТљив, а, о, freigebis, liberalis. бie alten gage ; под ноћ, gegen pie Dat bin, подіти, подађём, v. pf. vіdе подићи. sub Doctem ; под пуно, во; продао му ко- подАШАН, шна, шно, freigebig, liberalis, cf. ња под здраво, т.ј. да је здрав, ако ли не подат.љив.

би бно, онда је крив онај који га је продао. подАШТРАЊЕ, т. vіdе подоштравање. под, m. 1) (по јуж. кр.) Bag @tomert, tabula- подiШТРАТи, подаштрам, vidе подоштравати. tum, cf. таван, кат, бој, пoдина :

| подвідаЊЕ, П. Ваз 21ufmunterп, бав 21ufbереп, Турише је иоду највишему

stimulatio. 2) (у Боци) оно дрво најдоње на коме сто- подвідАТн, подбадам, v. impf. aufmuntеrn, јн тијест.

beßen, stimulo. подавАЊЕ, n. Sas Crgeben, dеdіtіо.

подБАДАч, бадача, m. See Tufbeger, stimulator. подавати CE, подајем се, v. г. impf. fiterge: подБАЦйвАЊЕ, n. Ba8 Иnterlegen, ѕubjесtiо. ben, dedo me.

подБАЦИВAТи, бацујем, v. impf. unterlegen, подавити, подавим, v. pf. паф Ber Reibe era unterschieben, subjicio.

würgen, suffoco, strangulo alium ex alio. подвіцити, подбацим, v. pf. unterlegen, subподавити, подавијем, v. pf. unter еtmas wifeln, jicio. subvolvo.

подБЕл, т. (ист.) vide подбјел. подавити ск, подавимо се, v. r. pf. па беr подвёлити, подбелим, (ист.) vidе подбије

Reibe ersticken, suffocor alius ex alio. NÒXÂBHO, ziemlich lange her, sic sat pridem. подБИЈАЊЕ, . Sa8 ОФlagen von untеn auf, подАГНАТи, гнам (подаженём, пoдaжденём), subtercussio. jagen unter -, subigo.

подвЙЈАти, подбијам, v. impf. 5) урп иіtеn bеgподАгонити, подагоним, v. impf. vіdе подго- fФlagen, subtercutio. 2) кров, да буде раван.

подвЙЈАТИ СЕ, подбијам се, v. impf. (іф bie Стаде Мато подагонии овце

Füße wund geben, subtersaucio pedes. подадИРАЊЕ, n, vidе подирање.

подвиЈАч, бијача, m. (у Сријему) vidе подподадИРАТИ, pём, v. impf. vіdе подирати. подАДРИЈЕти, подадрём, v. pf. etwas ausge: подБИЈЕлитн, подбијелим, v. pf. (јуж.) боп

machtes wieder hervorziehen, repeto rem con- unten weiß machen, dealbo a parte inferiori fectam. .

(3. B. in einem Walde einige Bäume abda: подіжТЕти, даждӣ, v. pf. (у Дубр.) ein menig len zum Zeichen der Besignahme, damit kein

regnen, paulum pluere: подажђело мало. anderer davon Gebrauch mache, fei's zum Augs NÒAAJ My, gib ibm's hin, porrige, da ei.

roden oder sonst). подАНАК, данка, т. (у Славонији) н. п. глав- подвил, м. (зап.) m, vide подбјел. чину направио од поданка, vide няданак. |подьйлити, подбилим, (зап.) vidе подбије.

, подањГА, (под њега) Barunter, sub eum (id):\подБио, подбјела, m. (у Дубр.) vide подбјел.

} Већ су крила пода под метнута | пд дБити, подбијем, v. pf. 1) bon untеn wед? подаПЁти, подапнём, v. pf. anјраппен, intendo, fфLagen, decutio in inferiori pаrtе. 2) кров, tendo.

да буде раван. підіпињАЊЕ, n. Bas 21uffparnet, intensio. подвити ск, подбијем се, v. г. pf. fi, бie Su= подАпињАТИ, њем, v. impf. auffраппеп, intendo, Be wund geben, pedes adtero eundo. tendo.

TÒABJE.1, m. der Huflattig, tussilago farfara Linn. подАРИти, подарим, v. pf. befфеntеn, dоnо. подвој, подбоја, т. патос у кошари коњској, поДАРОВAТи, дарујем, v. pf. Defenter, dono : der Boden, pavimentum.

подаруј; аодарујше обрадујте (говоре подвоЈНАЧА (даска), f. (у Сријему) овако просјаци).

се зову оне даске од којијех је воденица подасипАЊЕ, п. баѕ bаrunter:@фutten, sub- (н. п. на Дунаву) са странe нaчињена, terfusio.

Seitenbret, tabula lateraria. подасипATн, пам (пљём), v. impf. 1) arunподвоPJE, п. мјесто у Славонији.

ter futten, subterfundo. 2) пушку, зия подвости, бодем, v. pf. aufbegen, stimulo. fфutten, cf. потпрашивати.

подвости ск, бодём се, у. r. pf. подболе се подасӰти, подаспём, v. pf. 1) баrunter fфutter, красте (богиње), т. і. на сриједи као уле

ѕuрtеrfundo. 2) пушку, gufфutten, vidе пот- кле се мало. прашнти:

І подьдчити се, подбочим се, y, r. pf. Sen 2rm

нити :

метача.

лити.

meum.

in bie &eite (бок)jpreisen, manum subdo lateri. | подвизица, f. 1) dim, b, подвеза : подБРАДАК, братка, т. vіdе подвољак.

Ките кнти, иодвевице плете подБРАдити ск, подбрадим се, v. pf. повеза- 2) (око Сиња) чим се подвезује Федељ ис

ти се чиме оздо испод браде па горепре- под грла. ко ушију (као што се чини на великој подвёстн, ведём, v. pf. 1) unterführen (1. 3. зимн), ji, Ben Ropf umbinsen, rеdimio caput Pferd zum Besteigen), subterduco. 2) kuppeln,

lenocinor. подБРАДЊйк, m. ein 2jane mit 2.ungen, Sas an подвѣсти, везём, v. pf. unterführen (28agen,

der Kopfbedeckung angebäckelt wird, und beim Schiff), subterveho. Kinn vorbeigeht, monilis genus, ad conti- 110ABÉCTH, Bézêm, v. pf. untersticken, subterpinnendum in capite ornatum.

go acu. подБРАЋйвањЕ, п. баѕ umbinjen Ses &opfes, подвијањЕ, n. Sas untеrmiteln, subtеrрliсаtiо. to redimire.

подвиЈАТи, подвијам, v. impf. untеrmіntеп, подБРАЋйВАТИ СЕ, брађујем се, v. impf. ji subterplico : подвија језиком.

den Kopf umbinden, redimio caput meum. подвикйвањЕ, n. бав Заифjen, jubilаtiо. подБРВктивАЊЕ, p. бав Slirren, crepitus, ѕо- подвиквBATи, викујем, v. impf. aufiaugen, junitus. .

bilo. . подБРЕКтивАти, бректујем, v. impf. Flirren, подвикнути, подвикнём, v. pf. aufјайфуеп, inconcrepo:

clamo. Стала му је сабља подбрeкшиваш", подвити, подвијем, vidе подавити. Бректи Марку уз десно кољено

подвлАЧАК, чка, т. бie unterfфіnvеl (bei Sen подвРИЈАВАЊЕ, п. Зав льјфеrеn (untеn wes), Dachdeckern), scindula supposita duabus aliis.

. subterrasio, subtertonsio.

подвлічёЊЕ, т. баѕ untеrѕieben, subtertrасtiо. подвРИЈАВАти, бријавам, v. impf. untеn wes: подвлачити, подвлачим, v. impf. untergieben, scheren, subtertondeo.

subtertraho. подБРИЈАти, јем, v. pf. untеn wеѕfеrеn, sub- подвлачити ск, подвлачим се, у. r. impf. (іф tertondeo.

unter etwas ziehen, subtertrahor. подвӰнити, подбуним, v. pf. 5) aufmiegeln, con- подвоДАН, дна, дно, беr bеbеrfффеттиng aus

cito. 2) (im guten Sinne) aufmuntern, excito. geseßt, obnoxius inundationi. пддБУНУти, нём, (подбунуо и. подбуо) v. pf. | подводити, подводим, v. impf. ) unterfahren,

aufounjen, subinflor: aoдбуле му очи; аод- subterduco. 2) kuppeln, lenocinor. буо у лицу.

подводница, f. 1) бie Ruррlеrin, lena, 2) vide подБуњивањЕ, n. дав 2Гufreigen, concitatio, ex

одводница. citatio. .

подвдъЁњЕ, п. 1) ба Иnterführen, subterduсtiо. подБУњйВАти, буњујем, v. impf. aufreigen, con- 2) das Kuppeln, lenocinium. cito, excito.

подвджЁЊЕ, т. дав Иnterfahren, subtеrvеctiо. подвАЛА, f. 1) иntergefфоbеnе бафе, rеs suppo- подвоз, m. Subre, vectura. sita. 2) vide пријевара.

подвозити, подвозим, v. impf. unterfahren, подвАЛАК, валка, m. Die Unterlage, subiculum, (mit dem Wagen, Schiff), subterveho. 8. 23, beim &affе. .

подвољАК, вољка, т. баѕ untеrе fіnt, regio подвалити, подвалим, v. pf. ) unterlegen (G. sub mento: ухватити за подвољак, beim

B. einen Pfahl unter das Faß), subterjicio. Kinn nehmen, das Kinn streicheln. 2) unterfфieben, suppono. 3) vide преварити: подвОРАК, ворка, м, мали извор под обалом подвалио му.

украј веће воде. подвАљивањЕ, n. Das unterlegen, subterjectio. подвоРЕ, f. pl. два коца што се на њима подВАЊйвАти, ваљујем, v. impf. unterlegen, носе навиљци (у Србији кажу сијенско unterwälzen, subterjicio, subtervolvo.

коње). подВАРИВАЊЕ, n. Вав Яофеп, сосtiо.

| подвӘРИти, рим, v. pf. Берienen, ministro : подВАРИВАТи, варујем, v. impf. Foфen, coquo. Па је чaсно кнеза по дворио подвАРИти, подварим, v. impf. н. п. млнјеко : подвӦРНИЦА, f. 3) (у Далм.) vidе поткутњица.

дај дрва, да подваримо, foфen, coquo. 2) (у Дубр.) vide смак. подвATити CE, тим се, vidе потхватити се. подВРАТник, т. у марве оно дебело под враподвАВАЊЕ, p. vіdе потхваћање.

TOM, die Wamme, palear. подВАЖАТИ СЕ, ћам се, vidе потхваћати се. подвРГНУти, нём, vide подврћи. подвЕЗА, . баѕ trumpf: oper pofenbano, vin- подвРНУти, подврнём, v. pf. 8. 3. коњ самар, culum tibiale, periscelis.

verrücken, perverto, e loco justo moveo. подвёЗАти, подвежем, v. pf. untеrbinjen подвРТАЊЕ, п. бав деrruten bеr Caumlаft, (Strümpfe, Hosen), subligo.

perversio sarcinae. подвезивањЕ, p. Bаѕ untеrbinoet, subligatio. TÒABPTATH, Bpħêm, v. impf. verrücken, perverto. подвезивати, везујем, v. impf. untеrbinsen, подврти, вргнём, vidе подметнути 1. subligo. .

| подвӰти, вучём, v.jpf. unterieben, subtertraho.

orno.

orno,

вати.

вати.

[ocr errors]

подгілити, подгајим, v. pf. pflegen, sieben, aufe | böpen, subternudo (а. 23. einen 23aum pur etieben, educo, cf. одгајнти.

Ubichälen oder Abnagen). подг.ДАВАк, главка, т. дрво које се на ог- пӧДЕЛА, f.. (нст.) vidе подјела:

њиште метне попријеко, па се остала др- Нек је вама подела ва уздуж преко њега ложе.

подЁлити, поделим, (нст.) vidе подијелити. подговіРАЊЕ, П. Ваз 2ntiften, sabornаtiо. подЁлити ск, поделям се, (ист.) vidе подиподгоВАРАТи, говарам, v. impf. antiften, sub- јелити се.

поделицА, f. dim, p. подела : подговорити, говорим, y, pf. antiften, sub- Гднно стоје добра дела

и Ришћанске иоделице подгOP, f.:

подвљивањЕ, п. (ист.) vidе подјељивање. и сву. Подгор нзнад Метопје

подвљивати, дељујем, (нст.) vidе подјељнподгоРИЦА, f. варош у Зетн. подгоРИЧАнин, -м. (р). Подгоричани) Siner подЕРАТИ, подерём, vidе издерaти. pon Подгорица.

поДЕРИНА, f. (у Боцн) хаљина стара подераподгоРИчки, кa, кo, pon Подгорица.

Ha, ein altes Kleid, der lumpen, panni : TÒAroPJE, n. Gegend unter dem Berge, submon- иођело са себе скинула, tana regio, submontorium.

ІІа обукла старе подерине подгРАБЕ, n. ) 23oritast, suburbium : подётити CE, подётим се, (ист.) vide нодии подграђе испод Колашина —

јетити се. 2) зидине од старога градића између За- подЖЕти, жёжём, v. pf. uttersunben, subdo дра и Скрадина.

flammam, succendo. подГРЕВАЊЕ, п. (нет.) vide подгрнјевање. поджизАЊЕ, p. Das unteriunben, succensio. подГРЁВАти, подгревам, (нст.) vide подгрнје- подлизати, жижём, v. impf. untersunoen, sue

censo.

. подГРЕвци, гревака, m, pl. vіdе погревци. подзвЁКНУти, подзвёкнём, v. pf. erbalen, reподдГРЕЈАТИ, грејќи, (ист.) vide подгријати. подгPйвањЕ, n. (зап.) vide подгријевање. Како јекну, вас чардак иодавекну подГРИВAТи, подеривам, (зап.) vide подгри- подзйдАти, подайдам (подзіђём), v. pf. unters јевати.

mauern, súbstruo murum. подГРИвци, гривaкa, m. pl. vіdе погривци. подзивЙВАЊЕ, п. Заѕ untеrmаnеr, ѕubѕtruNOATPÚBAHE, n. das Unterbeißen, subtermorsio. ctio. подгРИЗАти, подрізам, v.impf. untеn abbeipen, подзвъйВАТн, зиђујем, v. impf. untеrmauern, subtermordeo.

substruo.

. подгРИЈАТИ, гријем, v. pf. (јуж, и зап.) :) vide подзиМАК, зимка, т. (на Гробнику између Ри

погријатн, 2) подгријало сунце, роn unten јеке и Карловца) bеr реrbft, auctumnus, cf. anscheinen, ab imo illustro (sicut sol occidens јесен. juga montium).

подивљАТИ, љам, v. pf. wіtѕ wеrеn, efferor. подгРИЈЕВАЊк, п. (јуж.) ) Bas Crwärmen, rе- подигнути, нём, vidе подићи.

calefactio. 2) das Unscheinen von unten ber, nòqnrhyTH CE, nêm ce, vide no Anha ce. illustratio e parte inferiori.

HÒA BÂLE, n. 1) das Aufheben (in die Höhe), leva. подГРИЈЕВАти, подгријевам, V. impf. (јужж.) tio, sublatio. 2) das Großziehen, eductio.

1) wieder aufwärmen, recalfacio. 2) von unten HÒAUBATH, Auxem, v. impf. 1) in die Höhe beben, anscheinen, ab imo illustro.

tollo, levo. 2) дјецу, коњe, aufаieben, educо. подгРИЈЕвци, подгрјевака, т. pl. vіdе погри- подизити се, днжём се, v.r. impf. fib erbeben, јевци.

aufstehen, surgo. подгРисти, подгризём, v. pf. untеn abbeipen, подИЈЕВАТИ, подијевам, v. pf. eine Retge per: subtеrmоrdео, н. п. црв кад подгризе струк

tbun, absamo: куд си иодијевао толике какога цвијећа или поврћа.

новце ? подгРЊАЧА, f. на јарму оно дрво што стоји подноќВАти ск, подијеван се, v. P. pf. per: волу испод грла.

fommen, abirе, tоllі: куд се подијеваше топодгРНУТн, подгрнём, v. pf.. unterfфuren, ликн људи ? (ignem) subjicio. .

подиЈЁлити, подијелим, v. pf. (јуж.) ) tbeilen пддГРТАЊЕ, П. das Unterschüren, subjectio und theilen (unter einander), divido. 2) vide (ignis).

удијелитн. подгРТАти, грhем, v. impf. unterfфuren, sub- подиЈЕ.лити ск, подијелим се, у. г. pf. (јуж.) jicio (ignem).

rich theilen, trennen, auseinander geben, diподгӯлити, подгӯлим, vidе подбијелитн. vidi. подгуљивлЊЕ, т. бas Entblöpen von untеn аn, подиётити ск, подијетім се, y, r. pf. (јуж.) subternudatio.

ein Kind werden, puer fio. подгуљивати, гуљујем, v. impf, pon untеn еnt: подилА, f. (зап.) vidе подјела.

лити се.

вати.

тити се,

поділАЖЕЊЕ, П. Бав Иnterfaufen, to subirе. |подлагАти, подлажем, v. impf. ) иnterlegen, подЙЛАзити, зим, v. impf. н. п. под батину, subjicio. 2) unterschüren, subjicio ligna ad au

unter etwas geben, unterlaufen, subeo. gendum ignem. подйлити, поділим, (зап.) vidе подијелитн. подлАЖАЊ, жња, m, vidе подложаю. подилити CE, поділим се, (зап.) vidе подије. подлАНИЦА, f. 5) Sie flame pano, palma: дебела

сланнна с подланнце, lаrdum palmare, eine пӧдилиЦА, f. dim. . подила.

any breit. 2) (у Далм.) некака морска рнІюдиљивањЕ, п. (зап.) vidе подјељивање. 6a, Art Seefisch, piscis quidam marinus. подиживати, дињујем, (зап.) vidе подјељи-подЛЕВАЊЕ, п. (ист.) vidе подљевање.

подлЕВАти, вам, (нст.) vidе полљевати. Іюдина, f. ) бie laфe Seg Peufbcbеrѕ, bеffеn подлЁТЕти, (нст.)

1 летим, v. pf. (југоз.) н. Opige perfuttеrt wоrѕеп, quasi tabulatum me- подаётити, (зап.) tae foeni. 2) (у Барањи) простирач (од ка- подлЁТЈЕТи, (југоз.)

п, под сабљу, unterlail:

fen, ѕubeo : кве кровные или сјенине), што се на зем- подлЁТЕТи, (јуж.) љу меће н. п. под кладњу или под сијено, Баци мача у зелену траву, die Unterlage, der Boden, basis.

Па Турчину под сабљу иодлеће подИРАЊЕ, П. Ваз 28ieperberporgieben einer aьподлЁти, подлежём (подлегнём), v. pf. Фа:

gemachten Sache, sollicitatio rei confectae, gen, auf sich nehmen, recipio in me: ja he mocaussae peractae.

гу под то подмеfu. подИРАТИ, pём, у. impf. etmas Пивдетафteg | подливАЊЕ, т. (зап.) vidе подљевање.

miеvеr bеrроriебеп, repeto rem confectan, cf. подливати, подливам, (зап.) vidе подљевати. подадирати.

подлизйвањЕ, П. Ваз 24Ыaufen einer Stupigteit подётити CE, подётим се, (зап.) vidе подије- am Gefäße herunter, defluxus per latus vasis.

подлизЙВА'Ти, лизује, v. imрt. am gefäpe berІддити, дигнём, v. pf. н. п. 1) дрво, камен, abfließen, defluo per latus vasis.

буну, внку итд., beben, lеvo, tollo. 2) н. п. подливВАЊЕ, п. vіdе подљевање. дијете, коња, aufieben, educо.

подмнЈЁВАТн, подлијевам, vide подљеватн. подини, подићем, v, pf. н. п. под брдо, под подлЙМАЧА, f. (у Боци) дрво што се преко

батнну, unterlaufen, ѕubeo, cf. подаћи. једнога рамена подметне под бреме које пддити ск, дигнём се, v. г. pf. fіt еrbебеп, се носи на другоме. consurgo.

подлЙСТАТи, там, v. pf. : подичнти, подӣчим, v. pf. sieren, orno :

Да бијелу направите цркву Колико је диван и угледан,

Од бијела мермера камена, Све је коло диком иодично

Подлиcшаш је тешкијем оловом подйчити св, подӣчим се, v. г. pf. fіф rüşmen подлити, подлиjём, v. pf. untergiepen, subter(mit Recht), stolz sein, superbio (jure): fundo.

. Да ја видим лијепу ћевојку,

подлогА, f. ) кад се продере опанак, пак се Чим ће ми се двори- иодичиши

на оно мјесто изнутра метне комадић коИ госпођа одмијенит' мајка —

me, die Unterlage, res subjecta, subiculum подЈАБУКА, f. (у Дубр.) говеђе месо од бута (в. 23. untеr bеr @oble). 2) (у Хрв.) vide испод препона.

подметача. 3) битн туђа подлога, SupfфаподJАЖЈЕ, п. мјесто између јаза иматор- mel, cf. подножје. њака.

подлогач, подлогача, т. (у Грбљу) vidе поподJАЗницА, f. Њнва у подјажју.

длога: Ко тражи избирач наћи ће водподJAMчити се, чйм се, vide подјемчити се. могач. подJАРИти, подјарим, v. impf. 3) ватру, аnfа: пддлоЖАН, жна, жно, untеrtban, subditus.

фен, excito (ignem). 2) човјека, т. б. по-подлоЖАЊ, жња, т. (у Сријему) дрво као

дражити тa, antеgеn, аnreigen, excito, instigo. пречага које стоји попријеко под срчаниподJAРМИЦА, f. (у Сријему) vide подтрљача. цом, те држи стражњи крај руде да јој подJEMA, f. (ст.) оно што се удијели просја- предњи крај не бн падао к земљн, дав эRei ky, das Almosen, eleemosyna :

Беfфеit, cf. подлажа. Те он проси шљепачку подјелу: подлдіАРА, f. vіdе подводница. подJЕлиЦА, f. dim. B. подјела.

подложине, г. р. (у Сињу) vidе подложподJEљивіњк, п. баз Зеrtseiten, distributio. ници. подJEљивати, подјељујем, v. impf. Bertheifen, подложити, подложим, v. pf. ) ипterlegen, distribuo.

subjicio. 2) unterschüren, subjicio ligna igni подJкмчити ск, чём се, y, r. pf. за коra, ji augendo. verbürgen, spondeo.

подложиҢА, f. dim. . подлога. подалгање, р. ) даѕ unterlegen, subjectio. 2) подложник, т. (по зап. кр.) Ser Untertђап,

das unterschüren, subjectio, suppositio ligno- stbditas..
rum igni augendo.
. -

подложници, ника, m. pl. vіdе подножници.

« PreviousContinue »