Page images
PDF
EPUB

ти се.

Шивати.

вати.

подложњаци, њака, м. р. (у Хрв, у кршћана) траг, а кад се хоће да оpе плиће онда се vidе подложници.

потјера у напредак, те се лемеш подигне. подлокATи, подлоче, v. pf. т. б. вода бријег, cf. подбијач, подлога.

unterfressen, abspülen von unten her, subterlam- nÒAMETHYTH, hêm, v. pf. 1) unterlegen, subjicio. bo, subluo.

2) коња, perfфneiben, castro equam. подломити, подломӣм, v. pf. untеn abbreфen, подМЕЎРИти CE, мёўрни се, vidе подмехури

suffringo:
Испред себе Ђерђев отурила,

подМЕХУРИти се, мехӯрӣм се, (ист.) vidе подДвије му је ноге подложила

мјехурити се. подлӯЖЈЕ, п. тако се зове југоисточни крај подмышивАЊЕ, n. (ист.) vidе подмјешивање. Сријема поред Саве.

| подмешивАти, мешујем, (нст.) vidе подмјеподлӰпити св, подлупим се, v. г. pf. ) jih muno

деђеп, pedes attero eundo, cf. подбити се. подмйгљив, а, о, böhnifф, cavillans. 2) подлупно се хљеб, кад му се у печењу подмноќсити, подмијесім, v. pf. (јуж.) einə горња кора одвоји од средине.

fäuern (den Brotteig), fermento. подлУПљивањЕ, n. betbal. p. подлупљивати се. подмијЎРИти ск, мијӯрим се, vidе подмјеxyподлУПЉйВАТИ СЕ, лупљујем се, v. г. impf. vi

рити се. dе подлупити се.

подминути, подмөнём, v. pf. заћи одоздо, н. подЉЕВАЊЕ, т. (јуж.) бав Иntergiepen, subter- п. кад се чете или војске бију у брдима, fusio.

umgeben, circumvenio. подЉЕВАти, вам, v. impf. Intergiepen, subter- подмНРАВАЊЕ, n. (зап.) vidе подмјеравање. fundo, cf. подлијевати.

подмиР АВАти, мнравам, (зап.) vidе подмјераподМАЗАти, мажем, v. pf. 1) untеrmieren, sub

terlino. 2) bestechen, corrumpo (pecunia, do- 104MHPÚBÂbE, n. das Befriedigen, satisfactio. nis), cf. подмнтитн.

подмиРИВАти, мирујем, v. impf. einen befrіеді: подмАйваЊЕ, п. ) даѕ unterfфтieren, subli- gen, zufrieden stellen, satisfacio. tio. 2) das Bestechen, corruptio.

подмЙРИти, подмирим, v. pf. befrіеѕіgеn, aus подмазвBATи, мазујем, v. impf. 1) untеrfomie- gleichen, satisfacio: ren, sublino. 2) bestechen, corrumpo.

Али сада, али и да дођи, подмАТИ, подмакнём, v, pf. Sarunter rufen, Да ми старе крви подмиримо subdo. .

подмИРИти, рим, (зап.) vidc подмјерити. подмЁЗГАти, гам, v. pf. Caft befoттеп (pon подмйсити, подмiсiм, (зап.) vidе подмије.

Bäumen im Frühjahre), succum nanciscor : подмезгала гора.

| подмита, f. pie 23eftефung, corruptio. подМЕРАВАЊЕ, п. (ист.) vidе подмјеравање. подмитити, подмитим, v. pf. Defteфen, corrumpo подмЕРАВАТи, меравам, (нст.) vidе подмјера- pecunia.

| подмитиваЊЕ, . баѕ bеfteфen, corruptio. подМЕРИти, рим, (нст.) vidе подмјернти. | подмитЙВАти, мићујем, v. impf. Deteфen, corподмёсити, подмёсим, (ист.) vidе подмије- rumpo.

подмихЎРИти CE, михӯрӣм се, (зап.) vidе подподмёсити CE, подмёсим се, v.r. pf. н. п. под- мјехурити се.

месяло се мало ово крме, leijbefommen, подмицаЊЕ, n. Das unterlegen, ѕubjесtiо. roboror.

подмицАти, мнчём, v. impf. Sarunter rufen, 110AMÉCTH, mérêm, v. pf. unterrühren, subtermi- submitto, subjicio.

подмишивАЊЕ, n. (зап.) vidе подмјешивање. пддМЕТАК, тка, т. ба8 linterlegeholi, quod подмишнВАТИ, мишујем, (зап.) vidе подије

subjicitur. подмётањк, п. 1) ба8 Иnterlegen, subjectio. подмJBP АВАЊЕ, п. (јуж.) ) Sa8 2ГБmeTen (wie

2) das Verschneiden (des Pferdes), castratio. viel ein Gefäß halte), emensio. 2) das Probis подмЌТАЊЕ, п. баѕ unterrubren, subtermixtio. ren, ob ein Gefäß das gehörige Maß halte, ex. подмÉTATи, подмећем, v. impf. ) иnterlegen, ploratio mensurae.

subjicio. 2) коња, баѕ Рfers perfфneiдеп, са-подмЈЕРАВАти, мјеравам, v. impf. (јуж.) ) аб: stro equuni. .

messen, emetior, 3) das Maß probiren, exploподмÉTATи, подметам, v. impf. unterrübren (bie Suppe mit Meht), subtermisceo.

подмЈЕРИти, рим, v. pf. (јуж.) ) abmeTen uno подМЁТАЧА, f. (у Сријему) расцијепљено и abwägen, emetior und expendo. 2). das Maß

с краја отањено дрво (од прилике као ма- oder die Wage probiren (prüfen), exploro menин клин којијем се дрва цијепају), које је suram aut libram. на гредељу горе подметнуто под чивију |подмJExЎРИти CE, мјехӯрим се, v.r, pf. (јуж.) која држи цимер, па кад се хоће да плуг н. п. кад се човјек ожежe, Branbыlafen beдубље ope онда се подметача повуче на- kommen, pustulis obduci.

.

[ocr errors]

вати.

сити.

sceo.

шивати,

ro mensuram.

подмJEшивањЕ, п. (јуж.) баѕ ginjäцеrn бев | 3) А. Јели добро вино? Б. Може аодниBrotteigs, fermentatio.

јеши, ѕеbt аn, pajjirt. подмJEшЙВАти, мјешујем, v, impf. (јуж.) ein: подниЈЕти се, поднесём се, v. r. pf. vіdе поsäuern, fermento.

нијети се : У добру се лако поднијеши. подмлАДАК, млатка, m. Bеr prépling, Sіе аф: поднимити cЕ, поднимйм се, v. P. pf. Ben Sopf fommenfфаft, suboles, cf. омладина :

auf den Arm stüßen, suppono capiti brachium, Како сам се с њоме састануо,

innilor brachio : Не надо чеда ни подмлашка

Те излази на пенџер од куле, подмладити ск, подмладим се, у. г. pf. ) wie- На десну се иоднимио руку

ber jung mеrѕеn, jih bеrjungen, juvenesco. поднити, поднесем, (поднно, подняла) (зап.) 2) подмладило се небо, кад се на ведрини vidе поднијети. из окола покажу мали танки облаци, и он- подниЦА, f. даска којом је што попођено: да се каже да ће бити кише.

Удовице, у али иоднице ! подм.ЛATйвањЕ, n.Bas Berjungen,zo juvenescere. подно, vidе удно : подмЛАТИВАТИ СЕ, млађујем се, v. r. impf. ) Па заскочи водно баре војска

fi bеrjungen, juvenesco. 2) подмлађује се Подно поља рану мацурану, небо, биће кише, cf. подмладити се.

Крајем поља румену pужицу подмостити, подмостим, v. pf. (у Славон.) vi-| подножи, f. pl. vіdе подножници. de пoтaвaнити.

TÒAHOKJE, n. das Fußgestell, der Fußschämel, подмоцітАВАЊЕ, п. vіdе тавањење.

basis, scabellum : подмошҡАВАти, мошћавам, (у Славон.) vide Нек' цјелује ногу и папучу, таванити.

Нек се знаде ће му је подножје подмЎКАЛАЦ, каоца, т. (у Рисну) који што Ваше робље све Турско подножје

испод мукла ради, еіn tutifфеr Renfф, hо- подножници, т. р. под нитима оне двије

mo subdolus: Подмукаоца глава не боли. дашчице, гдје жене држе ноге те помичу подМУКАО, подмўкла, кло, (подмӯкли, кла, њима нити кад чу (Sie kritte).

кло) beimtutif, malitiosis, subdolus: Под: поднос, т. (у Србији сад код господе намукло псето најприје ће ујести.

ше) vide служавник. подМУКлиЦА, f. подмукло чељаде.

подносити, подносим, v. impf. 1) ирtеr еtmas подмЎКличинА, f. augm, p. подмуклица: ве- tragen, praetendo (sub nares). 2) ertragen, лика је то подмукличина.

fero, tolero, 3) не подноси ми вјера, erlauподмӯКлост, подм уклости, f. Vie Sute, animus ben, non fert, non patitur. 4) подноси, pajjirt, subdolus.

ferri potest. 5) vide приликовати : поднапити ск, поднапијем се, (у војв.) vide Бердан црвена грло бијело,

То ћевојку иодносило дивно поднE, n. (indecl.) Rittag, meridies: од подне подносити CE, подносим се, v. г. impf. (у

до мрака; у по подне; око подне, cf. Дубр.) fit aufführer, betragen, se gerere : пладне.

добро се подноси. подНЁти, поднесём, (нст.) vidе поднијети. подношEЊЕ, п. 1) аѕ rаgеn unter - praeподнйзATи, поднӣжем, v. pf. unterfфnüren, li- tensio. 2) das Ertragen, toleratio. 3) das Erneam subterduco:

Lauben, G3efфеђеntаffen, permissio. 4)(у Дубр.) Подниааши дробнијем бисером — die Aufführung, mores.

. поднизивАЊЕ, п. Ба8 23erbrämen mit einer | подну, (по дну) vide подно: Schnur (von Perlen, Dukaten), adjunctio li- Подну соФре Петка и Неђеља

подњйвити, подњйвим, v. pf. (у горњ. прим.) поднизивАти, низујем, v. impf. eine (Perlene, vidе одгојитн.

Оиғаtеn:) Офnur untеn аnbringen, subtexo подоБАН, бна, бно, Barna) aufebens, fähig, limbum.

tauglid), qui a pparet posse : подниЈЕти, поднесем, (поднио, поднијела, Има много војске у Турака ?

ло) v. pf. (јуж.) ) unter etwas bringen, prae- Је лиодобна да боја убије tendo, subtertendo. 2) ertragen, tolero. 3) ако подоБАР, бра, бро, бо діеmli gut, ѕiс ѕаtіѕ bоти може поднијети, репn su es (um Siefen nus (und so vor allen Beiwörtern), cf. no. Preis) geben kannst, si absque tuo detrimen- HÒAOBPAHO, T, J. 110406po, ziemlich gut, satis to potes; ако ти вјера може подчијеши, bene. wenn es dein Glaube erlaubt (duldet), si per 1104ÒBPHTH CE, no obpâm ce, v. r. pf. einem fidem tuam licet:

gut werden, benignus fio in aliquem : Турска вјера поднијешне море

већ се, синко, подобрише раји Да каурин обљуби Туркињу

подоБРО, siemli gut, hand male. 4) душом поднијети, т. і. узети на душу : поддзити, подојим, v. pf. 3) н. п. дијете, bie Вас четири душом поднесише,

Bruit reiben, praebeo mammam ; да иодо. А четири криво сведочите

јимо jаrањце, т.ј. да их пустимо међу ов.

понапити се.

neae, limbi.

.

aro.

це да снсају. 2) (an Set 23rut) faugen, la-|подРЕПьйвати CE, репљује се, v. r. impf. cto:

vidе подрепити се. Каде дође, да иодоји дојке

подРЕПНИЦА, f. (у Ц. г.) :) Ser ©фweifrіетеп, поддзниЦА, г. овца која се ово дојчила, т. postilena, cf. кускун, подрепина. 2) подреп

ј. остала без јагњета, беҙ бiuglings bеrаub: Hнце неважала! Офimpfwort gegen ein tes Schaf, ovis lactente privata:

Frauenzimmer, conviciam in mulierem. Заблејаше овце подојнице

подРЁсити, подрёсим, v. pf. vіdе поткитити: Стаде блека тридест иодојница Подрёшена жутим дукатима — подољЕ, weiter unten, inferius:

подРЁТи, речём, vidе урећи. у планине иодоље од друма

пддржник, п. (у Ц. г.) који на туђој земљи подоплАТА, f. vіdе потплата.

cjene, der Insafe, Miethmann, inquilinus. TIO AOPÁBAE, n. das Unterpflügen, subaratio. подРИВАЊЕ, п. баѕ untermüblen, suffossio. подоPAВAТи, бравам, v, impf. unterpflägen, sub- подРИВАТи, подрявам, v. impf. untermüblеп,

suffodio. подбPATи, подорем, v. pf. н. п. ђубре, unter- пӧДРИГ, т. (у Боци) Ser Rufps, ructus. pflügen, subaro.

подРигивањЕ, т. дag 21ufftopen, Rulpfen, ruподоцнь, зiemli jpät, serius:

ctatio. А ја јутрос и подоцне пођох

поДРИГИВАТИ СЕ, гује ми се, v. г. impf, auffto: подопитРАВАЊЕ, т. баз Зujpigen bоt unten, Ben, rülpsen, ructo. acuminatio ab imo. .

подРИГНУТИ СЕ, не ми се, v. r. pf. es ftopt mir подошТРАВАТи, діштравам, v. impf. н. п. коље, auf, ich rülpfe, ructo.

. untеn gujpigen, cacumino ab imo, cf. пода-поДРИЈЌтло, п. (јуж.) беr Зuname, Samiliena штрати.

пате, cognomen, cf. презиме. подошТРИти, подоштрім, v. pf. н. п. колац, подРИмљЕ, п. мјесто око Дрима : von unten zufpißen, praeacuo ab imo.

Те ти ајде у по дримље равно поДРАЖАТи, жам, v. pf. (у Дубр.) vidе поску-подРИМУНАК, нка, m. (у Славонији) vidе дрепљети.

мовац. поДРАживАЊЕ, п. 1) Sag Xeigen, irritatio. 2) подРИЊЕ, П. Вав Rans läng& Ser Drina, regio das Necken, lacessitio.

circumdrinana, ambidrinana: поДРАЖИВАТИ, дражујем, v. impf. reiзеп, пе: Да би посл'о Чупића Стојана, den, irrito, lacesso.

Чупић чува Мачву и подриње поДРАжити, подражим, v. pf. н. п. псето, ди- подРИти, пӧдријем, v. pf. untermüblen, sufjere, reijen, necken, irrito, lacesso.

fodio. пӧДРАНАК, ранка, m, vide уранак.

| подРБАТи, подрљам, v. pf. eggen, occo. поДРанити, подраним vіdе потхранитн. | пддРОБАК, дропка, m. (у Рисну))) куван дроб, подPAHнти, ним, (у војв.) vidе поранити : затопљен лојем, cf. прчор. 2) цријева или Од петала они подранише

друго што кад се ситно исијече па метпоДРАЊйвАЊЕ, n. vіdе потхрањивање.

не н зашнје у бравче кад се пече. подРАЊйВАти, рањујем, vidе потхрањиватн. |пәДРОБАЦ, дропца, m. 1) баs Singebrotte, inподР АслиЦА, f. (у Дубр.) дјевојче од 10 — 12 trita: оставно иодробац у чанку. 2) (у Ри

roquna, ein junges Mädchen, adolescentula. сну) vidе подробак. пӧДРАст, f. некака болест, 2Гrt &rantheit, подРовити, подробим, 'v. pf. einbroten, intemorbus quidam.

ro, cf. удробити. подрасти, подрастём, v. pf. ) betanwафfen, подеднити, подроним, v. pf. untеrtаифеп, uri

nor: Подрасла је у Новн наранца,

Таде Иван воду по дронио Гојила је новкиња ћевојка —

подРУБ, т. (у Ц. г.) vide поруб. 2) unterwachsen (eine Art Kinderkrankheit): 60fpyr, m. anderthalb Mann groß, sesquihomo подрасло дијете.

(tam magnus, ut sesquiаltеrum aequet); fo подРЕЗАти, режём, v. pf. D) unterfфneiben, sub- аиф подруг ока, подруг стотина и т. д.

tercido. 2) кошницу, bie bienen fфneisen, подРУГАТА СЕ, подругам се, y, r. pf. реrhöhjeideln, castrare alvos apum.

nen, derideo. подРЕЗИВАЊЕ, n. Фав Иnterfфneisen, subtеrсіѕіо. поДРУГйвање, т. бав броttеn, dеrіѕіо. подРЕЗйвати, резујем, v. impf. unterfфneisen, поДРУГцВАТИ СЕ, подругујем се, v. r. impf. subterscindo.

ким, чим, коме, чему, jpotten, cavillor: подРЕПАК, пка, т."

Погледа га Краљевићу Марко пд ДРЕпина, f. (у Днци) vidе подрепница 1. Па се поче по другиваш њиме по,ДРЁпити CE, 'подрёпи се, v. г. pf. кад се Сватови се подругују Мирком

какав посао-подрени па не може више да подРУгљив, а, о, büknif, cavilians. нде у напредак, 'jtociet haereӧ...

подРУгљивац, подругљивца, т. (у Грбљу) подРЕПіљивањЕ, n. betbal. p. подрегіљнвати се. ein höhnischer Mensch, cavillator.

succresco:

[ocr errors]

sus, derisio.

пдДРУГНУТИ СЕ, нём се, vide подругати се. [подсМЕЈАВАТИ СЕ, смејавам се, v. г. р. (у пбДРУГовит, т. бet Софn eines подруг, filius Сријему) vidе подсмијевати се. sesquiviri. .

подсмЕНУТИ СЕ, нём се, vidе подсмехнути се. пәДРУМ, т. 1) Bag Crs gefфор, tabulatum infi-Tподсмӣх, m. (нст.) vidе подсмијех.

mum (q. d. по друму ? frana. rez de chausée). подсМEХНУТИ СЕ, нём се, (ист.) vidе под2) Ser Reler, cella. cf. коноба.

смјехнутии се. пәДРУмски, ка, кӧ, Refere, cellarius. подсмиваЊЕ, n. (зап.) vidе подсмијевање. пдДРӰЧЈЕ, п. Ranuni Reute, wоrüber man gu подсмивАТИ СЕ, подсмивам се, (зап.) vide

befehlen hat, quod sub potestate est: y be- подсмијевати се. гову подручју; „За свега подручја тво- подсмиЈЕ, подсмија, т. vіdе подсмијех.

га” (кад напијају коме у здравље). подсмилЁВАЊЕ, п. Ваз 21ulaфen, dеrіѕіо. пәДРУчник, m. Sеr untergebene, subjectus. подсмилЁBATH CE, подсмијевам се, v. . impf. пәДРУчницА, f. Die Untergeбeпe, subjectа. (јуж.) коме, чему, еіnеn аuѕlафеn, woruber TÒACAA, m. die Brut, progenies (meist als lachen, derideo, rideo. Офеltwort: пacји подсаде!).

подсмнЈЕх, m. (јуж.) дав афеn über еtmas, riподСАДА, f. (у Сријему) оставити јаја за подсаду, cf. насад.

подсминути ск, нём се, vide

подсмихнути се. подсвДАЊЕ, n. (ист.) vidе подсједање. подсмйх, m. (зап.) vidе подсмијех. пддСЕДАТи, дам, (нст.) vidе подсједатн. подсмихнути СЕ, нём се, (зап.) vidе подподсудлиЦА, f. pie Dede unter бет бattel, смјехнути се. stragulum, stratum.

подсмЈЕНУти се, нём се, vidе подсмјехнути се. подсисти, седнем (седем), (нст.) vidе под-подсмЈЕХНути ск, нём се, v. г. pf. audlaфen, сјестн.

derideo. подсети, подсчём, (ист.) vidе подсјећи. подсTABнти, вим, v. pf. unterlegen, suppono, подсќЦАЊЕ, n. (нст.) vidе подсијецање. cf. подметнути: иодсшавила двоје мачиподСЁЦАти, подсецам, (нст.) vidе подсије- ћа (у приповијеци). цати.

HÒACTAB.LÂHE, n. Das Unterlegen, suppositio. подсилЁЦАЊЕ, п. (јуж.) бав Иnterbauen, ѕuс подсТАВЉАти, вљам, v. impf. (у ц. г.) пntercisio.

legen, suppono : подсијќЦАТи, подсијецам, v. impf. (јуж.) un: Те подсшавља под овце јагањце terbauen, succido.

подстРЁШЈЕ, п. мјесто што је под стрехом : подсИРИти, рим, v. pf. т. ј. млнјеко, Іaben, Да не плаче у подсирешја туђа cogo (lac).

подстрити, подстрижем, v. pf. unterfфneisen, подсидіЊЕ, n. (зап.) vidе подсједање. verscheren, forficibus subtus reseco. подсидати, дам, (зап.) vidе подсједати. подсУНАЦ, подсунца, m. (у Дубр.) бie Con: подсисти, сиднём (сидём), (зап.) vidе под- пепрепре (Pflange), heliotropium, cf, сунцосјести,

крет. подсити, подсичём, (зап.) vidе подсјећи. подЎВАТАЊЕ, n. vіdе подухватање. подсицањЕ, n. (кап.) vidе подсијецање. подУВAТAТи, там, vidе подухватати. подсиЦАти, подсицам, (зап.) vidе подсије-подЎВАТИ, подувам, vide пoдухати. цати.

подЎВАТити, тим, vidе подухватити. подсЈЕДАЊЕ, n. Bag 23elagern, obsessio. подЎВАТАЊЕ, n. vіdе подухваћање. подсЈЕДАти, дам, v. impf. (јуж.) bеlаgеrn, ob-подЎВАЖАТИ, ћам, vidе подухваћати. sideo. .

подЎВИРАЊЕ, n. Bag реrаufjtopen, sublеvаtiо. подсЈЕСти, сједем (днём), v. pf. (јуж.) етапо подЎВИРАти, рем, v. impf. von untеn bеrаuf

in seiner Macht haben, beherrschen, obsideo : stoßen, sublevo. подсјео га (кад је ко све око кога и подЎ ВРЁти, (нст.) ) подуврем,(подувръо понавраћа га на којешта); Подсјео ме као подЎВРИЈЕти, (јуж.), дуврла) v. pf. н. п. кад зао комшија.

подЎВРИти, (зап.) се што днже полугом, подсЈЕти, подсијечём, v. pf. (јуж.) untеn aba von unten herauf stoßen, sublevo. bauen, succido.

подЎ ДАРАЊЕ, n. Bаѕ lеbеrеіntіттеп, consenподслонити ск, подслонём се, v. г. impf. на wro, fich anlehnen, innitor:

поДУДАРАТИ'CE, рам се, v.r. impf. | ubereinfom: На десну се подслонио руку

подЎДАРИти CE, рим се, у. г. pf., теп, conподсмӣ, подсмёa, m. vіdе подсмех.

yenit mihi cum aliquo de rе: не може ћуд да подсмёвање, п. (нст.) vidе подсмијевање. мен се подудари. подсМЁВАТИ СЕ, подсмевам се, (ист.) vide пддужицE, f. pl. fleine Офulben, pecuniola deподсмијевати се.

bita, подсмӣЈ, m. vіdе подсмех.

подЎзёти, подузмем, v. pf. подузела ме зима, подсМЕЈАВАЊЕ, п. (у Сријему) vidе подсми- т. ј. зима ми је изнутра ; тако и: подузејевање.

ла ме ватра, дјеца, ersteifen, corrіpio.

Sus.

[ocr errors]

подЎзимАЊЕ, n. Sas Ergreifen, correptio. |подЎшити, подӯшим, v. pf. ) vidе подавити, подЎЗИМАТи, мам (мљём), v. pf. ergreifen, cor- погушнти, 2)(у Рисну) бämpfen, in оlla clausa ripio.

coquere, н. п. ориз маслом подушен, успе пддУКРАJнс, мало не пуно (т.ј. до под крај) се врућа масла уњ па се заклопи. beinahe voll, paene plenum.

подЎШЈЕ, n. Забе ит ter Beele milen, Reiфеnѕ подӰМЕНТА, f. (у Боци) vidе темељ:

geld, quod datur pro animae salute: Б’јелу кулу, чудну грађевину:

Дадоше ми ІШарца од подушја Подуменшу од гвожђа жестока, подушниЦЕ, f. р. (у Рисну оток нспод вн. До покрива од мермер-камена

лица, vide заушнице. подЎМИЈЕНТА, f. (по јуж. кр.) vidе темељ. пољачити CE, пођађим се, у. г. pf. ein tu: поДУНАВАЦ, вца, m. Ciner von подунавље, cir- dent werden, fio discipulus, scholasticus. cumistranus. .

пӧЖАЛА, f. Sіе bеfфwerbe, querela, cf. тужба : подЎНАВКА, f. Sine ppt подунавље, circumda- Ка Стојану на пожалу пође nubiana.

потЙПАти, пођипамо, v. pf. auffpringen (bon поДУНАВЉАнин, т. vіdе подунавац.

einer Menge), prosilio: подЎНАВЉЕ, n. Bag Sany läng3 Ser Donau, re- Пођиваше премудри Латини — gio circumistrana.

пджалити, айм, v. pf. Depauern, fіф Іeit fein поДУНАВСкӣ, кa, кo, ppt подунавље, circumi- lassen, poenitet me: stranus.

Пака га је лепо пожалио подЎПИРАЊЕ, т. баѕ Иntertugen, fultura, suf- пӧЖАЛити CE, лём се, v. г. pf. коме на кога fultio.

нли на што, fib befфwеrеn, conqueri, cf. подЎПИРАТИ, pём, v. impf. untеrіtupen, suffalcio.

потужити се : подУПИРАч, пирача, т. 1) беr unterftüger, Но се оцу дијете пожали fultor. 2) vidе подупорањ.

поЖАпкЁ (пожанке), н. п. ходити, т. і. на пд ДУПЛАТА, f. vіdе потплата.

рукама н на ногама, као жаба, vidе четвопоДУПлатити, уплатим vіdе потплатити 5. poнoшке. подУПОРАЊ, pња, т. дie Otube, fulcrum, cf. пӧЖАР, n. Der 23аlоbrаnѕ, flagrantia, ardor silподупирач.

vae sponte aut forte fortuna incensae. подЎПРЁти, подупрём, (подупръо, подупрла) пӧЖАРЕВАЦ, ревца, m. Otact in Derbien, am (нст.) vidе подупријети.

rechten Ufer der Morawa (verhungt: das bes подЎПРЁти CE, подрупрём се, (нст.) vidе под- rühmte Paffarowig). упријети се.

пдЖАРЕВАЧки, кa, кo, pon Пожаревац. подЎПРИЈЕти, подупрём, (подупръо, поду-поЖАРЁВЧАнин, m. Ciner von Пожаревац.

прла) v. pf. (јуж.) untеrtugen, suffulcio. поЖАРИти, пожарим, vidе запожарити. подЎПРИЈЕТИ СЕ, подупрём се, v. P. pf. (јуж.) поЖБУнити, пожбуним, v. pf. vіdе побунитн. sich stüßen, innitor.

| пождити, дим, v. pf. (у Ц. г.) vidе попалити, подЎПРЙти, подупрём, (подупръо, подупрла) пӧЖЕГА, f. )tact in @erbieп. 2) in оlаmоniеn: (зап.) vide, подупријети.

Стиже бане питомоj Пожеви подЎПРИти CE, подупрём се, (зап.) vidе под-пъЖЕГлиЦА, f. vіdе погорелица. упријети се.

пожЁдњАТИ, њам, v. pf. vіdе ожедњети : подЎСТАЈАЊЕ, n. Bag unterLaufen, suffusio. Докле бјеху пожедњали Турци подЎСТАЈАТИ, je, v. impf. unterlaufen, suffundi. | пожEЖAНин, т. (рі. Пожежани) Winer von ПоподЎСТАТи, стане, v. pf. н. п. подустала

крв (кад човјек отече на здраву мјесту), пожЁЛЕТи, (нст.)| желим, v. pf. Бедеђren, fi unterlaufen, suffundi.

пожЁлити, (зап.) febnen паф еtmas, concuподЎФАТнти CE, тим се, v. г. pf. vіdе пот- поЖЕЊЕти, јуж.)) pisco.

пожЁнити, поженём, vidе нженнти: Пак се јадан иодуфаши Видо

Покрстио пак и аоженио Да искочи на пенџер од куле

пожЁнити CE, поженимo сe, v. г. pf. vіdе нжеподЎХАТИ, подӯхам, v. pf. ein menig blajеп, sufflo.

Врсници се моји поженише подЎХВАТАЊЕ, n. Bag Sreifen pon untеп, аррrе- пожEти, жањем, v. pf. abfфneisen (@efreise), hensio a parte inferiori.

demeto. подЎХВАТАти, там, v. impf. Don untеn andrei: поЖЕти, жёжём, v. pf. 1) verbrennen, in Brano fen, prehendo a parte inferiori.

fteten, incendo. 2) пожегла ме риба, bat поДУХВАТИти, тим, v. pf, pon untеn аnfaffen, mir Durst verursacht, sitim movit. subterprehendo.

| пожEшки, кa, кo, pon Пожега. подЎХВАТАЊЕ, r. Bаѕ аnfаrTen pon unten, sub-пожEшкињА, f. 5) Eine ppt Пожега. 2) т. б. terprehensio.

III.bhba, die gewöhnliche Zwetschke, woraus der подЎХВАТАTи, ћам, v. impf. von untеn аnfајтеп, Zwetschken-Branntwein gebrannt wird, pru. subterprehenso, cf. подухватати.

num vulgare, cf. мацаруша.

жега.

Хватити се :

Hнти се :

« PreviousContinue »