це да сисају. 2) (an ber 2ruft) faugen, la-| ПОДРЕПЉИВАТИ СЕ, репљује се, v. r. impf.

ПОДРЕПНИЦА, f. (у Ц. г.) 1) ber dweifriemen, postilena, cf. кускун, подрепина. 2) подрепнице неваљала! dimpfwort gegen ein Frauenzimmer, convicium in mulierem. ПОДРЕСИТИ, подресим, v. pf. vide поткитити: Подрешена жутим дукатима

ПОДРЕЋИ, речём, vide урећн.

ПОДРЖНИК, n. (у Ц. г.) који на туђој земљи сједн, ver Snfaffe, iethmann, inquilinus. ПОДРИВАЊЕ, П. bas Unterriblen, suffossio. sub-|ПОДРИВАТИ, подривам, v. impf. unterrüßlen,

ПОДӦРАТИ, ПОдорем, v. pf. н. п. ђубре, unter=|ПОДРИГ, m. (у Боци) ber Mülps, ructus. pflügen, subaro.

ПОДРУГНУТИ СЕ, нём се, vide подругати се. |ПОДСМЕЈАВАТИ се, смејавам се, v. r. pf. (у ПоДРУГОВИЋ, m. berobn eines подруг, filius sesquiviri.

ПОДРУМ, m. 1) bas Erogefdog, tabulatum inf-
mum (q. d. по друму? franj. rez de chausée).
2) ber Keller, cella. cf. коноба.
ПОДРУМСКИ, ка, ко, Reller-, cellarius.

Сријему) vide подсмијевати се. ПОДСМЕНУТИ СЕ, нём се, vide подсмехнути се. подсмех, m. (ист.) vide подсмијех. ПОДСМЕХНУТИ се, нём се, (ист.) vide подсмјехнути се

подсмијевати се.

ПОДСМИВАЊЕ, П. (зап.) vide подсмијевање. ПОДРУЧЈЕ, П. fanb unb Reute, morúber man ju ПОДСМИВАТИ СЕ, подсмивам се, (зап.) vide befeblen bat, quod sub potestate est: у његову подручју; „За свега подручја га” (кад напијају коме у здравље). ПОДРУЧНИК, m. ber Untergebene, subjectus. ПОДРУЧНИЦА, f. bie Untergebene, subjects. ПОДСАД, m. bie Drut, progenies (meift als deltwort: пасјн подсаде!).

тво-|ПОДСМИЈЕ, подсмија, m. vide подсмијех. ПОДСМИЈЕВАЊЕ, П. аз Иušaden, derisio. ПОДСМИЈЕВАТИ се, подсмијевам се, v. r. impf. (јуж.) коме, чему, einen aušladen, morûber lachen, derideo, rideo.

ПОДСАДА, f. (у Сријему) оставити јаја за под-
саду, cf. насад.

ПОДСЕДАЊЕ, П. (ист.) vide подсједање.
ПОДСЕДАТИ, Дам, (ист.) vide подсједати.
ПОДСЕДЛИЦА, f. bie Deđe unter Dem Sattel,
stragulum, stratum.

ПОДСМИЈЕх, m. (јуж.) a laden über etmas, risus, derisio.

подсминути се, нêм се, vide подсмихнути се. подсмих, m. (зап.) vide подсмијех. ПОДСМИХНУТИ се, нём се, (зап.) vide подсмјехнути се.

ПОДСМЈЕНУТИ се, нêм се, vide подсмјехнути се. ПОДСЕСТИ, седнем (седем), (ист.) vide под-|ПОДСМЈЕХНУТИ се, нём се, v. r. pf. ausladen, сјестн.

ПОДСЕЋИ, подсечём, (ист.) vide подсјећи.
ПОДСЕЦАЊЕ, П. (ист.) vide подсијецање.
ПОДСЕЦАТИ, подсецам, (ист.) vide подсије-

цати.

derideo.

ПОДСТАВИТИ, Вӥм, v. pf. unterlegen, suppono, cf. подметнути: подставила двоје мачића (у приповијеци).

ПОДСТАВЉАЊЕ, n. baš Unterlegen, suppositio.

ПОДСИЈЕЦАЊЕ, п. (јуж.) баз Unterbauen, suc-|поДСТАВЉАТИ, вљам, v. impf. (у Ц. г.) untercisio.

ПОДСИЈЕЦАТИ, подсијецам, v. impf. (јуж.) un:| terhauen, succido.

ПОДСИРИТИ, рам, v. pf. т. j. млијеко, Габен, cogo (lac).

ПОДСИДАЊЕ, п. (зап.) vide подсједање. ПОДСИДАТИ, дам, (зап.) vide подсједати. подсисти, сиднём (сидём), (зап.) vide подсјести.

подсиЋи, подсичём, (зап.) vide подсјећи. ПОДСИЦАЊЕ, n. (кап.) vide подсијецање. ПОДСИЦАТИ, Подсицам, (зап.) vide подсије

цати.

ПОДСЈЕДАЊЕ, n. baš elagern, obsessio.
ПОДСЈЕДАТИ, Дам, v. impf. (јуж.) belagern,

legen, suppono :

Те подставља под овце јагањце ПОДСТРЕШЈЕ, П. мјесто што је под стрехом: Да не плаче у подстрешја туђа ПОДСТРИЋИ, подстрижем, v. pf. unter neiben, verscheren, forficibus subtus reseco. ПОДСУНАЦ, ПОдсунца, m. (у Дубр.) bie Gon= nenwenbe (Pflanze), heliotropium, cf. сунцо

крет.

ПОДУВАТАЊЕ, n. vide подухватање. ПОДУВАТАТИ, там, vide подухватати. ПОДУВАТИ, подувам, vide подухати. ПОДУВАТИТИ, тим, vide подухватити. ПОДУВАЋАЊЕ, П. vide подухваћање. ob-|ПОДУВАЋАТИ, ћам, vide подухваћати. sideo. ПОДУВИРАЊЕ, П. baš Peraufftoßen, sublevatio. ПОДСЈЕсти, сједем (днем), v. pf. (јуж.) jemanb| ПОДУВИРАТИ, рем, v. impf. von unten berauf in seiner Macht haben, beherrschen, obsideo: подсјео га (кад је ко све око кога н| ПОДУВРЁТИ, (ист.) )подуврем,(подувръо понавраћа га на којешта); Подсјео ме као пОДУВРИЈЕТИ, (јуж.) дуврла) v. pf. н. п. кад зао комшија. ПОДУВРИТИ, (зап.) ПОДСЈЕЋИ, подсијечем, v. pf. (јуж.) unten abz bauen, succido.

ПОДСЛОНИТИ СЕ, подслоним се, v. r. impf. на шro, sich anlehnen, innitor:

На десну се подслонио руку ПОДСМЕ, подсмêа, m. vide подсмех. ПОДСМЕВАЊЕ, п. (ист.) vide подсмијевање. ПОДСМÉВАТИ СЕ, подсмевам се, (ист.) vide подсмијевати се. подсмеЈ, m. vide подсмех.

ПОДСМЕЈАВАЊЕ, п. (у Сријему) vide подсмијевање.

ftoßen, sublevo.

се што диже полугом, von unten berauf ftoßen, sublevo. ПОДУДАРАЊЕ, П. baš uebereintimmen, consen

ПОДУЗИМАЊЕ, П. bas Ergreifen, correptio.
ПОДУЗИМАТИ, Мам (мљём), v. pf. ergreifen, cor-|.
ripio.

ПОДУКРАЈНС, мало не пуно (т. ј. до под крај)
beinahe voll, paene plenum.
ПОДУМЁНТА, f. (у Боци) vide темељ:
Б’јелу кулу, чудну грађевину :
Подуменшу од гвожђа жестока,
До покрива од мермер-камена
ПОДУМИЈЕНТА, f. (по јуж. кр.) vide темељ.
ПОДУНАВАЦ, вца, m. Einer von подунавље, сіг-
cumistranus.

ПОДУНАВКА, f. Eine von подунавље, circumda-
nubiana.

ПОДУНАВЉАНИН, m. vide подунавац. подỳнÂвлЕ, n. das Land längs der Donau, regio circumistrana.

ПОДУНАВСКИ, ка, ко, von подунавље, circumi

подупирач.

ПОДУПРЕТИ, ПОДупрём, (подупръо, подупрла)
(ист.) vide подупријети.
ПОДУПРЁТИ СЕ, подрупрём се, (ист.) vide под-
упријети се.

ПОДУПРИЈЕТИ, Подупрём, (подупръо, поду-|
прла) v. pf. (јуж.) unterftügen, suffulcio.
ПОДУПРИЈЕТИ СЕ, подупрём се, v. г. pf. (јуж.)
fid ftügen, innitor.

ПОДУПРИТИ, ПОдупрем, (подупръо, подупрла) (зап.) vide, подупријети.

ПОДЎПРИТИ СЕ, подупрём се, (зап.) vide поДупријети се.

подушити, подушим, v. pf. 1) vide подавити, погушити. 2)(у Рисну) òämpfen, in olla clausa

coquere, н. п. ориз маслом подушен, успе се врућа масла уњ па се заклопи. ПОДУШЈЕ, n. Gabe um ber Geele willen, Reisens gelb, quod datur pro animae salute: Дадоше ми Шарца од подушја ПОДУШНИЦЕ, f. pl. (у Рисну) оток испод вилица, vide заушнице.

побачити CE, пођађим се, v. r. pf, ein Štu= bent werben, fio discipulus, scholasticus. ПОЖАЛА, f. bie efdwerbe, querela, cf. тужба : Ка Стојану на пожалу пође

ПОЂИПАТИ, пођинамо, v. pf. auffpringen (von einer Menge), prosilio:

Полиаше премудри Латини ПОЖАЛИТИ, Лӥм, v. pf. bebauern, fid leib fein Iaffen, poenitet me:

Пака га је липо пожалио

ПОЖАЛИТИ СЕ, лӥм се, v. г. pf. коме на кога или на што, fid befdreren, conqueri, cf.

потужити се:

Но се оцу дијете пожали ПОЖАПКЕ (пожапке), н. п. ходити, т.ј. на рукама и на ногама, као жаба, vide четвороношке.

ПОЖАР, ın. ber Balobrand, flagrantia, ardor silvae sponte aut forte fortuna incensae. ПОЖАРЕВАЦ, ревца, m. tant in Serbien, am rechten Ufer der Morawa (verhunzt: das berühmte Passarowig).

ПОЖАРЕВАЧКИ, ка, ко, von Пожаревац.
ПОЖАРЕВЧАНИН, m. Giner von Пожаревац.
пожарити, пожарим, vide запожарити.
ПОЖБУНИТИ, пожбӯним, v. pf. vide побунити.
пождити, дим, v. pf. (у Ц. г.) vide попалити,
ПОЖЕГА, f. 1) Štabt in Serbien. 2) in lawonien:

Стиже бане питомој Пожези
ПОЖЕГЛИЦА, f. vide погорелица.
ПОЖЕДЊАТИ, њам, v. pf. vide ожедњети:
Докле беху пожедњали Турци —
пОЖЕЖАНИН, m. (pl. Пожежани) Çiner von По-

жега.

ПОДУСТАЈАЊЕ, n. baš Unterlaufen, suffusio.
ПОДУСТАЈАТИ, jе, v. impf. unterlaufen, suffundi.
ПОДЎСТАТИ, стане, v. pf. н. п. подустала
крв (кад човјек отече на здраву мјесту),
unterlaufen, suffundi.
ПОДУФАТИТИ СЕ, тӥм се, v. г. pf. vide пот-| пОЖЕЉЕТИ, (јуж.))pisco.

хватити се:

Пак се јадан подуфаши Видо

Да искочи на пенџер од куле

ПОДУХАТИ, ПОДӱхам, v. pf. ein wenig blafen,

sufflo.

пожелети, (ист.)) желим, v. pf. begebren, fid sich пожелити, (зап.) febnen nad etmas, concu

поженити, поженим, vide иженнти:
Покрстио пак и поженио
ПОЖЁНИТИ СЕ, поженимо се, v. r. pf. vide нже-

нити се :

Врсници се моји поженише

ПОДУХВАТАЊЕ, П. bas reifen von unten, appre- ПОЖЕти, жањем, v. pf. abfdneiben (Getreibe), n. | hensio a parte inferiori.

demeto.

ПОДУХВАТАТИ, Там, v. impf. von unten angrei=|пожёЋи, жежем, v. pf. 1) berbrennen, in Hranb fen, prehendo a parte inferiori.

ПОДУХВАТИТи, тим, v. pf. von unten anfaffen, subterprehendo.

ПОДУХВАЋАЊЕ, Г. baš Unfaffen von unten, subterprehensio.

ПОДУХВАЋАТИ, ћам, v. impf. vor unten anfaffen, subterprehenso, cf, подухватати.

fteđen, incendo. 2) пожегла ме риба, Fat mir Durst verursacht, sitim movit. ПОЖЕШКИ, ка, ко, von Пожега. пожЕШКИЊА, f. 1) Çine von Пожега. 2) т. ј. шлнва, die gewöhnliche Zwetschke, woraus der Zwetschken-Branntwein gebrannt wird, prunum vulgare. cf, маџаруша.

Двори су му жиком пожикани
А покрио тешкијем оловом,
Пожикао жицом од тетива
ПОЖИЉАК, љка, m. 1) vide масница. 2) оно
мјесто гдје је рана зарасла, bie Marbe, ci-|

catrix.

пджиочити, чим, v. pf. ударити жиоке, vide побаскијати.

ПОЖЉЕЂИВАЊЕ, п. (јуж.) baš Yufreißen, refri

catio.

ПОЖЉЕЂИВАТИ, жљеђујем, v. impf. aufreißen,
refrico.

ПОЖЊАКА, (f. воћка, н. п. трешња, која по-]
ПОЖЊАКИЊА, (зно доспијева, baš pätobft, po-

ma serotina.

ПОЖЊЕТИ, пожањем, vide пожети.
ПОЖУДА, f. (по јуж. кр.) Degierbe, desiderium,
cf. жеља.

ПОЖУДАН, дна, дно, (по јуж. кр.) gierig, cu-|
pidus, cf. жељан.

ПОЖУДЈЕТИ, Дӥм, v. pf. (по јуж. кр.) wünfden,
desidero, cf. пожељети.

пожӳлити, пожулим, v. pf. vide погулити.
Пожун, Пожуна, m. Preßburg, Posonium.
ПОЖУНАЦ, нца, m. 1) човјек из Пожуна. 2) жит-
на мјера (Pregburgermegen), cf. меров. 3) (у
Хрв.) и винска мјера од једне оке.
ПОЖӰНКИЊА, f. жена или дјевојка из Пожуна.
пджунскӣ, ка, ко, рои Пожун.
ПОЖУРИТИ СЕ, пожурим се, v. r. pf. (у војв.)
fid tummeln, festino, cf. похитјетн.
ПОЖУТЕТИ, Тӥм, (ист.) vide пожутјети.
пожутити, пожутим, v. pf. gelb färben, colore]
flavo imbuo:

Једна ми је ноге пожушила пожутити, тӥм, (зап.) vide пожутјети. ПОЖУТЈЕТИ, (југоз.)) жутим, v. pf. gels werben, ПОЖУЋЕТИ, (јуж.) (flavesco. ПОЗАБОРАВИТИ,вим, v.pf. ein wenig vergeffen, paululum obliviscor.

ПОЗАБОРАВЉАТИ, борављам, v. pf. nad einan ber vergeffen, obliviscor aliud ex alio. ПОЗАВЕЗИВАТИ, везујем, v. pf. nad einanber verbinden, colligare aliud ex alio. ПОЗАДРЁМАТИ, позадремам (мљём), (ист.) vide| позадријематн.

ПОЗАДРИЈЁМАТИ, задријемам (мљём), v. pf. (јуж.) nad einanber einfdlummern, obdormi-|

sco alius ex alio.

ПОЗАДРИМАТИ, задримам (мљём), (зап.) vide
позадријематн.

ПОЗАДУГО, (по за дуго) vide задуго.
ПОЗАИМАЊЕ, n. 1) vide узанмање. 2) gegenfeitige
Hülfe in Feldbaue, auxilium mutuum.
ПОЗАИМАТИ, мам (мљём), vide узаимтн.

|

ПОЗАИМАТИ СЕ, мам (мљём) ce, v. r. impf. с KHм, sich gegenseitig im Feldbaue helfen, operam sibi invicem praebere.

ПОЗАЈМЕНИК, меника, m. који у зајам један

другоме иду те раде што, einer von benen die sich gegenseitig im Feldbaue helfen, adjutores mutui.

ПОЗАЈМЕНИЦИ, Ника, m. pl. они дани за које се приповиједа да их је Март позајмио у Февруарија. cf. Бабини дни.

позајмити, позајмим, vide узајмити. ПОЗАЈМИЦЕ, gegenfeitig, mutuo, cf. узајмице. пòЗАЈМНИЦИ, никӑ, m.pl. vide позајменици. ПОЗÁКОНИТИ СЕ, ним се, v. r. pf. (у Хрв.) vide вјенчати се.

ПОЗАМРЦАТИ, Позамрчемо, v. pf. nad einanber vom Dunkel überfallen werden, crepusculo detineor alius ex alio.

ПОЗАН, зна, зно, fpat, tardus, serus: Позна ђеца готове сироте.

ПОЗБАЦАТИ, цам, v. pf. паф ber Meiße binab= werfen, dejicio alium ex alio.

позВАТИ, позовём, v. pf. rufen, einlaben, voco. ПОЗВЕКИВАЊЕ, n. baš Erflingen, sonitus, tinnitus. позвЕкивати, звекујем, v. impf. erflingen, per

sono:

ПОЗДРАВИТИ СЕ, ви́м се, v. г. pf. с ким, fid)
gegenfeitig grüßen, salutare se invicem: по-
здравно сам се с њим; нијесмо се ни по-
здравили.

пОЗДРАВЉАЊЕ, П. bas rufen, salutatio.
ПОЗДРАВЉАТИ, љам, v. impf. begrüßen, saluto.
ПОЗДРАВЉАТИ СЕ, љам се, V. r. impf. fid gegen:
feitig grüßen, salutare se invicem.
ПОЗДРАВЉЕ, n. vide поздрав.
позеленяти, (ист.) (зеленим, v. pf. grün ner=
позеленити, (зап.)
позЕЛЕЊЕТИ, (јуж.))
(ben, viresco.
ПОЗЕМЉУША, f. (у Боци) кућа која је озида-
на од самога камења без креча или земље

и нема тавана.

поземљуШИЦА, f. (у Хрв.) мала кућица. позќисти, зебу, v. pf. н. п. шљиве, ораси, nach der Reihe erfrieren, gelu perire. ПОЗИВАЊЕ, n. baš inlaben, invitatio ad coenam. Позивати, позивам (вљём), v. impf. cinlaben, voco ad coenam.

ПОЗИВАТИ СЕ, позивам (вљем) се, v. r. pf. beißen, vocor, cf. звати се:

Брез позлаћења, брез јуначкога
ПОЗЛАЋИВАЊЕ, n. baš Bergolben, inauratio.
ПОЗЛАЋИВАТИ, злаћујем, v.impf.vergolben,inauro.
позледити, позледим, (ист.) )v.pf.aufreißen
позайдити, позлидим, (зап.) >(eine.Bunbe),
позднЈедити, позлиједим, (јуж.)) refrico.
позлити, злӣ, v. pf. ûbel merben, in malis esse
нешто му позлило.
позлопцё, vide зларадице.

познавање, n. baš Rennen, cognitio.
ПОЗНАВАТИ, познајем, v. impf. fennen, novi.
ПОЗНАН, m. Mannšname, nomen viri.
ПОЗНАНА, f. Grauenname, nomen feminae.
ПОЗНАНИК, m. Ser Defannte, notus, familiaris.
ПОЗНАНИЦА, f. bie 2efannte, nota, femina fa-
miliaris.

познанство, п.bie2efannt{caft,familiaritas,usus.
ПОЗНАТИ, нам, v. pf. Fennen, nosse.

ПОЗНАТИ СЕ, нам се, v. pf. einander kennen, familiares sumus.

позно, fpät, sero, tarde.

ПОЗОБАТИ, позобљем, v. pf. (Rörner) aufeffen, comedo: позобале тице грожђе, кокоши жито, коња зоб:

:

Сви су коњи зопцу позобали, А мој доро није ни такнуо позор, m. bie dt, Wufmerffamfeit, attentio, cu-| га : имај позор на то; идем ја, а ти имај позор. ПОЗУБАТИ, бам, v. pf. eggen, оссо, cf. подрљати.| ПОЗУБАТИ СЕ, бам се, v. r. pf. vide свадити се. ПОЗУБИТИ, позубим, v. pf. (у Хрв.) vide позубатн.

ПОИГРАВАЊЕ, П. baš Uuftanzen, Süpfen vor reu be, exultatio.

ПОИГРАВАТИ, йгравам, v. impf. büpfen, auftan= jen, exulto, gestio.

ПОИГРАТИ, поиграм, v. pf, ein wenig tanzen, ex-|
sulto paululum.

ПОЙГРАТИ СЕ, ПОИграм се, v. г. pf. ein wenig|
fpielen, ludo paululum.
ПОЙГРИШТЕ, n. Hummelplat, campus:

И око ње коњско поигрище
Ту ти граду мјеста није

Ни коњицу поигришта ПОИЗВАЉИВАТИ, ваљујем, v. pf. поизваљивао вјетар шуму, nad einanber niebermerfen, prosterno unum ex alio.

ПОИЗДЕРАН, а, о, jiemlid jerriffen,sic sat laceratus (аиф понздерат):

Боље злато и поиздерашо Него сребро изнова ковато. поизодносити, односим, v. pf. nad einander megtragen, differo.

ПОИЗОСТАВЉАТИ, љам, v. p. nad einanber vers
Iaffent, omitto aliud ex alio.

ПОИЗРАЗЕОЛИЈЕВАТИ СЕ, болијевамо се, v. r.
pf. na einander erkranken, morbo corripior
alius ex alio.

поимање, n. verbal. v. поимати.
ПОИМАТИ, мам (мљём), v. impf. (у Сријему)
1) vide узимати: што ти мене поимаш у
то. 2) (код ћебеџија) извлачити (мјесто
предења) вуну за поучицу. 3) поима (хо-
ће да умре), im terben liegen, animam ago.
пòИМАТИ СЕ, мам (мљем) се, v. r. impf. unter=

nehmen, suscipio, cf. потхватати се: пои-
мао се он неколико пута то да учини.
поименце, namentlid, nominatim.
поймити, поймим, v. pf. unterneђmen, suscipio:
поимих да га ударим, т. ј. пођох.
ПОЙСКАТИ, Пòнштем, v. pf. verlangen, peto :
Па поиска да му потков плати
ПОЙСКАТИ, ПОЙштем, (у Сријему) vide поби-

скати.

ПОЙСКАТИ СЕ, поиштёмо се, (у Сријему) vide побискати се.

ПОИСПРЕВАЉИВАТИ, ваљујем, v. pf. nad einans ber ummerfen, everto aliud ex alio. ПОИСПРЕКИДАТИ, прекидам, v. pf. nad einanber brechen, rumpo aliud ex alio. ПОИСПРЕКРШТАТИ, прекрштам, v. pf. nad ein= ander in's Kreuz legen, decusso. поиспрЕламати, прèламам, v. pf. паd einanz der brechen, diffringo.

ПОИСПРЕМЁТАТИ, премећем, v. pf. übereinander
merfen, pervolvo.

ПОЙТЕТИ, тим, vide похитети.
пойтити, тим, vide похитити.
пойтЈети, там, vide похитјети.
ПОЙЋЕТИ, Итим, vide похићети,
пòЈААТИ, јашем, vide појахати.
поЈавити, појавим, v. pf. nadlođen, anfubren
(bie Speerbe), duco gregem, praeeo gregi:
Мајка Мару иза горе звала :
Ајде Маро, и појави стадо
А ђевојка појавила овце,
Док дојави на торине овце
појавити се, појавам се, v. г. pf. fid offenba=
ren, fid) zeigen, appareo: појавила се куга.
поЈагмити, појагмимо, v. pf. vide разграбити.
ПОЈАДИТИ СЕ, дим се, v. г. pf, vide ојадити се.
полаз, m. у Конављу пјева се мјесто појас,

а у говору се каже пас:
Првијенцу до појаза

ПОЈАМЧИТИ, ЧИм, v. pf. nad ber Meiße zur 2ûrg=
schaft auffordern, facio esse sponsorem alium
ex alio.

ПОЈАНА, f. (у Котору) уско платно, Urt Rein=
wanb, lintei genus.

ПОЈАЊЕ, П. Даš ingen, cantus:
Те ми чине шенлук и весеље
И велику игру и појање
Док ја коке понамештам
К тому време за појање