појас, m. (loc. појасу) ber Gürtel, cingulum,] zona, cf. пас.

ПОЈАСАСТ, а, о, н. п. коза, ürtel-, geftreift,
lineam albam habens.

ПОЈАСИНА, f. augm. lv. појас.
ПОЈАСИЋ, m. imm.

ПОЈАСИЦА, f. појасаста коза, eine geftreifte
Riege, capella zonata.

ПОЈАСКЕ, ухватили се појаске, т. ј. у појас,
као кад се рве, bei urtel, cingulo. cf. рва-

TH ce.

Доцне појдо из нове меане — ПОЈУРИТИ, појурим, v. pf. in bie ludt treiben, fugo, in fugam ago, ef. погнати. ПОЈУТАРЈЕ, n. први дан по крсном имену (други дан крсног имена), ber zweite Zag Без крсно име, dies secundus festus sancto familiari, ef. окриље.

ПОКАЗАТИ, покажем, v. pf. zeigen, monstro, ostendo.

ПОКАЗАТИ CE, покажем се, v. r. pf. fid blicen Laffen, fid) zeigen, ostendere se. ПОЈАТА, f. (ПО Херц.) 1) ber Štall, stabulum. ПОКАЗИВАЊЕ, n. baš Žeigen, ostensio.

2) гдје сијено и слама стоји. 3) bie Rammer, | ПОКАЗИВАТИ, казујем, v. impf. zeigen, ostenso. conclave: ПОКАЈАЊЕ, m. (у Ц. г.) покајнице иду на покајање, cf. покајнице.

Да од њега бијел двор мирише,
И појама ђе Омер-бег спава
ПОЈÁТак, јатка, m. у задружнијем кућама пре-
градак у којему муж и жена спавају, даš|
Schlafgemach, cubiculum dormitorium, cf, кy-
ћер.

ПОЈАТИ, јем, v. impf. fingen, canto, ef, пјевати.
појати, појашём, v. pf. vide појахати:
Поја коња, оде у Крајину
ПОЈАТИЦА, f. dim. v. појата:

А поред њих једна појашица
ПОЈАХАТИ, јашём, v. pf. коња, auffigen (auf's
Pferd), conscendere equum:
Кад појашу вране коње,
А припашу бритке сабље
ПОЈАХНУТИ, Нêм, v. pf. vide појахати.
ПОЈАЦ, појца, m. ber trefflide Danger, cantor
egregius. cf. пјевач.

појач, појача, m. (по југоз. кр.) ber Ganger,
cantor, cf. пјевач, појац.

ПОЈЕВТИНИТИ, на, v. p. moblfeil merben, viliori pretio vendi.

поједљив, а, o, gefräßig, edax.

ПОЈЕДЉИВАЦ, ивца, m. ein gefräßiger Mend, homo edax.

ПоЈЕЗДА, m.:

и Појезда од Голупца града — позÈздити, дим, v. pf. (ст.) aufjigen, baberrei= ten, equos conscendisse :

Појездише нљада сватова

ПОЈЕЊЕ, n. bas Eränfen, praebitio potus.

ПОКАЈАТИ, јем, v. pf. қога, или што, einen rå-
den, ulcisci aliquem aut aliquid.
пОКАЈАТИ СЕ, јем се, v. r. pf. uße thun, be=
reuen, poenitentiam ago.

ПОКАЈНИЦЕ, f. pl. (у Ц. г.) чељад која жале и
наричу за мртвима. Осим кућана и оближ-
ње родбине покојникове покајнице се зо-
ву и његова даља родбина и пријатељи и по-
знаници који из другијех села или први дан
на погреб или и други и трећи иду кући ње-
говој на покајање. Кад из другијех мје-
ста иду мушкарци на покајање, они се по-
ређају један за другијем заметнувши пу-
шке наопако, а једнога између себе избе-
ру те нариче и јауче иза гласа; кад се
прикуче близу гроба или куће покојнико-
ве, онда потрче сви без реда и зајаучу у
глас сви како који може. Код куће покој-
никове изнесу хаљине и оружје те се над
тијем тужи. Кад се покајнице врате с гро-
бља, код куће покојнике даје се трие-
за (као даћа). Треће јутро иду оближње
покајнице на гроб, гдје се послије плача
и јаукања такође пије и једе. cf. нарикача,

ПОКАЛДРМИТИ, мим, v. pf. pflaftern, sterno (viam).

поЈести, једем, v. pf. 1) vide изјести. 2) ein поканити, поканим, v. pf. vide понудити.

menig effen, paululum manduco.

ПОЈЕФТИНИТи, ним, vide појевтинити.
ПОЈЕЧАТИ, ЧИМ, v. pf. vide зајечати:
Сад од Беча сва земља појеча
позило, п. мјесто гдје се стока поји, vieÅrån¥e,
aquatio, cf. појиште :

На појило, где се поји стадо позити, јим, v. impf. tranfen, praebeo potum. ПОЈИШТЕ, П. vide појило.

ПôЈМА, f. (у Дубр.) vide помња : имај појму; носи с појмом.

појмити СЕ, појмим се, v. гr. pf. vide сегну

ти се.

пости, појдем, v. pf. (особито у Босни) vide поћи:

ПокÁНИТИ СЕ, поканим се, v. r. pf, vide пону

У злу кућу покаиљиву
ПОКАРАТИ, покарам, v. pf. 1) ein wenig ausfcel

bacchanalium.

ten (ausgreinen), objugare aliquantulum. 2) [покладоваЊЕ, п. баз покладе-Halten, actio покарао га Бог, Sott bat ibn geftraft, reprehendit illum deus, cf. наказити. ПОКАРАТИ СЕ, Покарам се, v. г. pf. fid) ausfcel= ten, fid) zertragen, jurgio invicem se excipere. покарљив, а, о, ¿änfifd, rixosus : У злу кућу покапљиву, И на чељад покарљиву ПОКАСАТИ, сâм, v. pf. ein wenig traben, tolutim coepi incedere.

ПОКЛАДОВАТИ, дујем, v. impf. и. pf. Žaftnadt halten, agere bacchanalia. [пОКЛАЊАЊЕ, П. 1) bas Serbeugen, inclinatio. 2) das Schenken, donatio.

ПОКАСКИВАЊЕ, n. bas Untraben, incessus equi.
ПОКАСКИВАТИ, Каскујем, v. impf. anfangen zu
traben, incipio incedere (de equo).
ПОКАУРИТИ, рим, v. pf. zum каур тафен, facio|
zo» каур.

ПОКАШЉИВАЊЕ, n. baš Sufter, tussicula.
ПОКАШЉИВАТИ, кашљујем, v. impf. buften (bann
und wann), tussio.

ПОКВАРИТИ, ПОкварим, v. pf. verberben, befdä=
bigen, corrumpo, depravo.
ПОКВАСИТИ, Сӥм, v. pf. Бепеßеn, humecto.
ПОКИВАЊЕ, n. bas ellopfen (з. 2. Dengeln ber

enfe), pulsatio.
ПОКИВАТИ, ПОкивам, v. impf. н. п. косу, т. ј.
откивати, be lopfen, pulso (compungo).
покидати, дам, v. pf. 1) jerreifen, disrumpo.
2) berabreißen, detraho. 3) кошару, aušmiften,
expurgo (ejecto stercore).

ПОКИДАТИ СЕ, Дамо се, v. г. pf. од смијеха, vor
Lachen bersten, rumpimur risu.

ПОКИКАТИ СЕ, кам се, v. r. pf. почупати се с
ким за кику, fid bei bem Sopfe nebmen, capillis
se invicem trahere.

ПОКЛАЊАТИ, њам, v. impf. коме што, fфenen,

dono.

поклаЊАТИ се, њам се, v. r. impf. fid verbeu= gen, verneigen, inclinor.

|поклапан, пна, пно, vide похлапан. поклапаЊЕ, n. bas Žubeđen, opertus, opertura. |ПоклÁПАТИ, покланам, v. impf. jubeđen, operio. ПоклАПУША, f. vide преглава.

поклати, кољем, v.pf. zufammenfcoladten, ma

cto unum ex alio.

ПОКЛАТИ СЕ, кољем се, v. г. pf. raufen, rixor.
ПОКЛАЋЕ, n. (у Ц. г.) bas futbab, caedes, cf.

покољ.

ПОКЛЕКНУТИ, нём, v. pf. nieberÉnieen, in genua
procumbo, cf. поклећи.
поклем, пафбет, quum.

ПОКЛЕПАК, пка, m. (у Боци) н. п. биће поклепа-
ка, т. j. боја, bie dläge, verbera.
ПОКЛЁПАТИ, Поклепљем, v. pf. н. п. сјекиру,
моTHку, glühend machen und schärfen, cande-
factum acuo.

поклЕЋИ, клекаем, vide поклекнути.
пОБЛЕЦИВАЊЕ, n. baš MieberÉnieen, prolapsio in
genua.

ПОКЛЕЦИВАТИ, клёцујем, v. impf. niederknieen, procumbo in genua.

ПОКЛЁЧКЕ, н. п. ићи, т. ј. на кољенима, fnieenb, genibus nixus.

покилавити, килавим, v. pf. пad ber Meiße eis nen 2rud (leibfdaben) verurfaden, hernias | поклизнути, нём, v. pf. (ausgleiten, labi concilio. |ПОКЛИЗНУТИ СЕ, нём се, v. r. pf. ((loco lubrico). ПОКИЛА́ВИТИ СЕ, килавимо се, v. r. pf. nad)|покликивање, п. bas Yufrufen, exclamatio. ber Meile Brüde befommen, hernias sibi con- |покликивати, кликујем, v. impf. aufrufen, ex

dundo (лонац ипо
/кипим, v.pf. überlaufen, re-

ciliare. ПОКИПЕТИ, (ист.) покипити, (зап.) покипЈЕТИ, (југоз.) ( ПОКИПЉЕТИ, (јуж.) јеко).

ПОКИСЕЛИТИ, Лим, v. pf einweiden, eintrånfen,

macero.

покиснути, нём, (покисао и. покиснуо) v. pf. beregnet werden, pluvia madefieri. ПОКИЧЁЉАТИ СЕ, љам се, v. r. pf. vide поније

ти се.

ПОКЛАДЕ, поклада, f. pl. 1) н. п. Бијеле, Месне, Божитње, Петрове, Госпођине, Аранђелове итд., ber Zag vor ber Žafte (bie Gaft= nadt), bacchanalia ? 2) (у Дубр. у кршћ.) vide месојеђе (а што су хришћанима покладе, оно кршћани зову пошљедњи дан од поклада).

поклади, m. pl. vide покладе.

clamo.

покликнути, нём, v. pf. aušrufen, Freifden,

exclamo, cf. поклићи.

|ПОКЛИСАР, поклисара, m. (по југоз. кр.) ber Se:
fanbte, legatus: Поклисару се глава не
сијече.

поклиЋи, кликнём, vide покликнути.
поклич, f. (у Ц. г.) ber Kuf, clamor.
поклон, m. 1) bas Sefden, donum: Покло-
ну се у очи на гледа (Поклоњеној се ко-
били у зубе не гледа). 2) bie Serbeugung,
inclinatio: вала брате, поклон имамо; по-
здрав и поклон; поклон до црне земље:
Обрни се, поклони се,
Поклон домаћину
поклоник, поклоника, m. (у Дубр.) ber Yil=
ger, peregrinus religionis ergo, cf. хаџија.
поклонити, поклоним, v. pf. {denfen, dono.
ПОКЛОНИТИ СЕ, поклоним се, v. r. impf. fid
verbeugen, verneigen, inclinor.

ПОКЛАДНИЦА, f. (у Ц. г.) уз бијелу недјељу Дјевојке се скупе у једну кућу и донесу поклоЊАЊЕ, n. vide поклањање. докладницу (сира, скорупа итд.) те гото- | поклоЊАТИ, њам, vide поклањати. ве јело и часте се. | ПОКЛОЊАТИ Ссе, њам се, vide поклањати се.

град, онда се у прољеће прво копање зове
иокопица ( или себица).

ПОКОР, m. 1) ber Eabel, geredte Sormürfe, op-
probrium :

Од Бога је велика гријота
А од људи покор и срамота

ПОКЛОПАЦ, пца, m. vide заклопац.
поклопити, поклопим, v. pf. ¿ubeđen, operio.
поклопити се, поклопим се, v. r. pf. fid ftil |
hinducken, conquinisco, remitto membra.
ПОКЛОПИЦА, f. (у Србији по варошима) Urt
Kartenspiel um Gewinn, lusus paginarum
genus: поклопивши по неколико карата
на гомиле, меће одозго на њих ко што
хоће, па кад се изврну у чијој гомили|ПОКОРА, f. (у зап. кр.) bie Duße, piaculum :
Доња карта буде већа, онај добија.
Тешку Саво покору чињаше

2) ein Mensch, der zum Vorwurfe gereicht,
opprobrium: мучи покоре један!

ПОКЛОПНИЦА, f. (ст.) 1) ber Deđel, operculum:|ПОКОРАВАЊЕ, n. bas Unterwerfen, Unterthänig=

Од копља ти градили носила, А од штита гробу поклопнице 2) (у Новом у Боци) vide гробница. ПОКЉУНИТИ СЕ, покљуним се, v. r. pf. finžen, consternor, cado : нешто се покљунио; покљунило се зеље (од мраза). покњишкӣ, adv. н. п. говорити, wie es in ben] Büchern ist (d. i. altslawisch), lingua librorum (ecclesiasticorum).

ПОКОВАТИ, покујем, v. pf. 1) beflopfen, pulso, compungo, cf. покивати:

Покуј њима криве косијере

machen, subjectio.

ПОКОРАВАТИ, Коравам, v. impf. žu Paaren trei=

ben, unterwerfen, sub potestatem redigo.
поКОРАН, рна, рно, geforfam, obediens: По-
корну главу сабља не сијече (fo bört man
es, mit dem accus.).
покдРизмиЋ, m. (von quaresima ?) оно ври-
јеме између васкресенија и Ђурђева дне :
колико има ове године покоризмића?
поКОРИСАЊЕ, n. bas dänben, ignominia.
ПОКОРИСАТИ, Ришем, v. impf. кога,
(im hohen Grade) bringen, ignominia afficere.

фаньe

2) nad einanber fdmieben, cudo aliud ex alio.|пОКОРИСАТИ СЕ, ришем се, v. r. impf. fid покоЈ, покоја, m. bie Миђе, requies : Бог да му душн покој да! Покој ти оцу! Па Комнену покој душе даје покојни, нá, Hô, ber verftorbene, felige,

ctus.

schänden (im hohen Grade), se dedecorare.
ПОКОРИТИ, Покорим, v. pf. untermerfen, sub
potestatem redigo.

defun-ПОКОРНИК, m. (по зап. кр.) који се каје, ber
Büßer, poenitens.

ПОКОЈНИК, m. ber Werftorbene, defunctus.
покојников, а, о, bes Werftorbenen, defuncti.
ПОКОЈНИЦА, f. bie Werftorbene, defuncta.
покојничин, а, o, ber Werftorbenen, defunctae.
покољ, m. (у Ц. г.) баз lutbab, caedes, cf.
поклаће: Покољ, као на Косову;
Ну ми штогођ од покоља причај
ПОКОЉЕНИК, ( m. (уГрбљу) дугачак убрус који
ПОКОЉЕЊАК, се свијем гостима око трпезе
метне преко кољена, Wrt Serviette fo eine
allen Tischgenoffen über die Knie bebreitet wird,
mappae genus.

покољење, n. (јуж.) біе РафÉommen, proge

nies.

ПОКОНДИРИТИ се, кондирим се, v. r. pf. Bes
der werben, fio poculum, in bem Špridmorte :
Кад се тиква покондири, тепn ber Se=|
ringe ein Herr wird.
покоњ, cf. напокоњ :

ПОКОРНИЦА, f. bie 2üßerin, poenitens.
покорност, покорности, f. bie Unternürfigleit,
der Gehorsam, obedientia.
покОРУШИТИ CE, корушим се, v. г. р. смрзну-
ти се мало (као да се по земљи ухвати
кора), ein wenig jufrieren, wie mit einer Min=
de überzogen werden, concrustari, paulo con-
gelari.

покосити, покосим, v. pf. abmäßen, demeto.
нокоШКАТИ се, кам се, v. r. pf. vide спори-
јечити се.

ПОКРАТА, f. Diebftabl, bas Seftohlene, furtum, cf.

одора.

ПОКРАЈ, mit gen. neben, längs, juxta: прође по-
крај мене; покрај воде итд.
ПОКРАЈАЦ, крајца, m. annšname, nomen viri.
ПОКРАЈИНА, f. (ст.) vide крајина :

Чадор пење Краљевићу Марко
На Арапској љутој покрајини —
ПОКРАСТИ, покрадём, v. pf. 1) nad ber Seibe
fteblen, furor aliud ex alio. 2) befteblen, ali-
cui furor: покрали га.

На покон ти оженила сина! И узо час снашицу добила! покоп, m. a Degräbniß, sepultura, cf. погреб. ПОКРАТАК, тка, тко, ziemlid furg, breviusculus. Покопање, n. (у Дубр.) Degrabniß, se-ПОКРАТИТи, пократим, v. pf. Eüržer maden, pultura: дајте што за покопање Бога verkürzen, abkürzen, decurto.

(говоре калуђери пред ускрс кад просе). ПОКРАЋИВАЊЕ, n. bas bürgen, decurtatio. покопати, пӑм, v. pf. 1) nad ber Steiђe_be=|ПОКРАЋИВАТи, крађујем, v. impf. abfürzen, degraben, composui omnes. 2) nach der Reis. curto, brevius reddo.

be ausgraben, effodio unum ex alio, н. н. по- ПОКРЕНУТИ, покренем, v. pf. rüđen, moveo. копао сву репу, роткву. 3) ein wenig graben, ПОКРЕТАЊЕ, n. baš Rewegen, commotio. paululum fodio. ПОКРЕТАТИ, покрећем, v. impf. bewegen, comf. ПОКОПИЦА, кад се у јесен не загрне вино

moveo.

ПОКРЕЋИВАЊЕ, n. vide покретање.

ПОКРЕЋИВАТИ, крећујем, v. impf. vide покре

тати:

Немој нама покрећиваш овце

ПОКУДИТИ, Дúм, v. pf. tabeln, vitupero. пОКУЉАТИ, љам, v. pf. bervorftürzen, se profundere: покуљаше челе из кошнице ; покуљаше му цријева (н. п. на рану).

ПОКРИВ, m. 1) (у Дубр.) vide заклопац. 2) (у покумити, покӱмим, v. pf. (у Сријему) н. п.

Боци) vide кров. cf. покривац. ПОКРИВАЊЕ, П. baš Bebeđen, contectio.

ПОКРИВАТИ, Покривам, v. impf. bebeđen, contego.

не ћу макар ме покумно, vide окумити. ПОКУЊАТИ, покуњам, v. pf. eine Beile flum= mern, kränkeln, lenem somnum capio, leviter aegroto.

ПОКРИВАТИ СЕ, покривам се, v. r. impf. fid be= | покуњити се, покуњим се, v. г. pf. den Kopf decken, contego me.

ПОКРИВАЦ, вца, m. vide покрив.

ПОКРИВАЧ, покривача, m. bie Dece, Bettbece, stragulum.

ПОКРИВАЧА, f. 1) поњава, што се покрива њоme, eine Rogenbeđe, stragulum rusticius. 2) (у Далм.) vide повезача.

bängen Laffen, demitto caput, auriculas. ПОКУПИТИ, Пӥм, v. pf. 1) auffammeln, colligo, lego. 2) коњу дизген, anzieben, attraho: Он покупи дизгене кулашу поКУПИТИ СЕ, Пӥм се, v. r. pf. fid zufammen= ziehen, contrahi.

ПОКУПОВАТИ, Купујем, v. pf. auffaufen, coëmo. ПОКУРЈачити, курјачим, v.pf. zum 2Bolfe mафен, facio esselupum: покурјачили га.

ПОКРИЖАК, кришка, m.(у Јадру) ein Geft um ben| Спасов дан, baš aber nur bem Rolfe befannt, nidt im Ralenber ftent, dies festus circa a-|ПОКУРЈАЧИТИ СЕ, курјачим се, v. r. pf. jum Bolfe scensionem domini. werden, fio lupus. покрити, покријем, v. pf. 1) bebeđen, contego: ПОКУСАЛИЦА, f. (у Ц. г.) који много једе, ber удала се само да покрије главу, unter Die reffer, edo, cf. поједљивац.

Saube fommen, cf. забелоглавити се. 2) паф| пОКУЋАР, покућара, m. н. п. пас, пијетао, Saušder Reihe verstecken, abscondo. (hund), (canis) domesticus. sich NÒKYKE,

СЕ,

покрити се, покријем се, v. г. pf. fid bebecten, покутство. n. bas Sausgeräth, supellex.

contego me.
ПОКРКЉА, f. (у Рисну) јело од брављијех
цријева, која се очишћена исплету у пле-
теницу па се онда кухају и једу.
ПÒкРов, m. die Leichendecke, das Leichentuch, pan-
nus funebris.

ПОКРОВАЦ (покровац), покровца (покровца),
m. eine Pferdedecke (von Ziegenhaar), stra-
gulum ad operiendum equum.
ПОКРОВЧИНА, f. augm. v. покровац.
ПОКРОВЧИЋ, m. dim. v. покровац.
ПОКРОЈИТИ, покројим, v. pf. (Aleiber) jufdneis
den und machen, conficio vestem.
ПОКРОП, m. (у Паштр.) vide покров.
ПОКРОПИТИ, покропим, v. pf. befprengen,
spergo, aspergo.

ПОКУТСТВО,

покУЦАВАЊЕ, n. bas Unfdlagen, Klopfen, pulsatio.

ПОКУЦАВАТИ, кўцавам, v. impf. andlagen, flo
pfen, pulso.

ПОКУЦАТИ, Цӑм, v. pf. 1) обруче, біe Reife ein
wenig fester anschlagen, pulsando firmo, 2) ein
menig Elopfen, pulso paululum.
ПОКУЦКИВАЊЕ, n. dim. v. покуцавање.
ПОКУЦКИВАТИ, куцкујем, dim. v. покуцавати.
ПОКУЧИВАЊЕ, п. (у Дубр.) bas Reiden, por-

rectio.

ПОКУЧИВАТИ, кучујем, v. impf. (у Дубр.) bar= reichen, porrigo.

con-покучити, покучим, v. pf. (у Дубр.) н. п. коме чибук, т.ј. пружити, barreiden, porrigo: Покучи (па) докучн.

ПОКРПИТИ, Пӥм, v. pf. fliđen, гераго, resarcio.

ПОКРПИТИ СЕ, Пим се, v. r. pf. fid jufammen=|пола, f. (meift indecl.) bie älfte, dimidium : uo

flicken, sich behelfen, resarciri,

Покрстити, покрстим, v. pf. žum Chriften ma= chen, Christianum reddo:

Покрсши га у свом намастиру ПОКРСТИТИ СЕ, покрстим се, v. r. pf. ein Chrift | werben, fio Christianus.

ПОКРСТИЦА, f. Urt tiđerei, picturae acu factae genus.

ПОКРЧЎМАТИ СЕ, мам се, v. r. pf. као почупати се с киме, in treit gerathen, confligo. покршити, покршим, v. pf. jufammenbreden, confringo, cf. поломити.

ла мени, пола теби, balb mir, balb bir;
Да л' се хоћеш јунак потурчити,
Дала бих ти пола Сарајева

Кад је било око пола дана

пола, f. у Бишини велика стрменита камена
коса или греда и у њој пећина. Око пећин-
скијех врата познаје се да је негда зази-
ђивано, и приповиједа се да је ондје жив-
љео Старина Новак са својијем друштвом.
Под Полом извире ријека Ловница.
пола, f. hyp. v. Полексија.
полагано, fate, leniter, paulatim.

ПОКРШТЕНИК, штеника, m. vide покрштењак. | полагаЊЕ, п. 1) bas Berlegen (bes Gutters),

ПОКРШТЕНИЦА, f. eine, bie fid taufen laffen, proselyta Christiana.

ПОКРШТЕЊАК, Штењака, m. ber fid hat taufen laffen, proselytus Christianus.

praebitio (pabuli). 2) das Legen, positio. 3) das Speisen mit einem einzigen Löffel, usus communis unius tantum cochlearis ad manducandum. 4) das Ablegen, Absenken, propagatio.

полагати, полажем, v. impf. 1) nieberlegen,|ПОЛАЗИТИ СЕ, 3ӥм се, v. r. impf. с ким, einan:
ponere in terra. 2) dem Viehe Futter vorle- der besuchen, salutari invicem.
gen, praebeo pabulum. 3) лозу у винограду, полазник, m. vide полажајник.
einen Zweig ablegen, absenken, propago.
ПолÀГАТИ, полажем, v. pf. 1) ein menig lüдеп,
mentior paululum. 2) nachlügen, mentior post
(secundum) aliquem.

ПОЛАГАТИ СЕ, полажем се, v. г. pf. c ким, mit
einem Löffel essen, uno tantum cochleari man-
ducant alius post alium.
ПОЛАГАЧИЦЁ, dim. v. полагано.

ПОЛАГИВАЊЕ, n. baš МафІйден, mendacium post
(secundum) alium.

ПОЛАГИВАТИ, лагујем, v. impf. nadlügen, juvo
mentientem: један лаже, други полагује.
ПОЛАГИГАНО, у приповијеци мјесто полагано.
ПОЛАЖА, f. ber Madlügner, adjutor mendacis:
Састала се лажа и полажа.
HÒлАœÂ3, m. der Weihnachtsbesuch, salutatio die
natali Christi.

|

ПОЛАЗНИКОВ, а, о, češ полазник, salutatoris.
полак, (понајвише у војв.) vide пола:
Даћу њему полак пашалука
ПолАко, vide полагано.
полАКОМИТИ CE, мим се, v. г. pf. на што, bef
tige Begierde nach etwas bekommen, habsüch-
tig werden, concupisco (besonders nach Geld).
ПОЛАКШАЊЕ, п. (у Хрв.) bie Erleidterung, le-
vamen, cf. поластица.

ПОЛАМАТИ, поламам, v. impf. breden, frango:
Да је јунак Пејо Никчевићу,
Не би сјека, браћу Стубичане,
Не би своја поламао крила
полÂпан, пна, пно, vide похлапан.
ПОЛАСТИЦА, f. bie Erleidterung, levamen, cf. по-
лакшање: то је њему велика поласшица.
полӑтинити, ним, v. pf. (у Боци) зит Лати-
нин machen, facio latinum:

Латннин је полашиниће те — полатинити CE, нӥм се, v. r. pf. (у Дубр.) ЛаTHнин (d. h. römisch katholisch) werden, fio la

ПОЛАЖАЈНИК, m. ber erfte 2efuder ju Beibrad)= ten, qui primus ad aliquem invisit die natali Christi. Полажајника обично избирају (јер неки гатају да с њега могу бити срећни или несрећни оне цијеле године) и зовну (прије Божића на неколика дана), или др-|ПОЛАЧА, f. (у Ц. г.) ber Pallaft, palatium: Боже једнога сваке године. Полажајник по- ље је у појату Фукати, но у полачу хy

несе у рукавици жита, па кад назове с

tinus.

кати.

врата „Христос се роди”, онда поспе| поле, m. (у Лици) vide попак.

из руке житом по кући (а из куће ко по- полЕВАЊЕ, п. (ист.) vide пољевање. спе њега, и одговориму: „ва исшину ро- полЕВАТИ, вам, (ист.) vide пољевати. ДИ"); па онда скреше бадњаке, т. ј. уз-| полегати, полежемо, (ист.) vide полијегати. ме ватраљ, па удара њиме бадњаке гдје полегушке, н. п. вребати што, gebuct, сарігоре (да скачу варнице) говорећи: „ово- te obstipo. лико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмака, ово

лико кошница, оволико среће и напретка” и т. д.; по том разгрне пепео накрај огњишта и метне ондје неколике паре нли укрупно какав новац (како који може): гдјекоји донесе и повјесмо те превјеси преко врата. Кад хоће да сједе многи гледају да измакну испод њега столицу да би пао, а пошто сједе, жене га огрну губером или поњавом, да им се хвата дебео скоруп. По што му даду те заложи што и напије се ракије, онда отиде својој кући, па дође опет послије ручка, те га часте до мрака; доста пута га опоје те се и побљује (и кажу да је то добро). Кад већ пође кући, онда га дарују марамом, или чарапама, или назувицама, и колачем. cf. полазник. ПОЛАЖАЈНИКОв, а, о, без полажајник, primi salutatoris.

ПОЛАЖЕЊЕ, П. 1) bas 2efuden, visitatio, salu-
baš
tatio domestica. 2) baš 2lbreifen, profectio.
ПОЛАЖИЦА, f, vide полажа.

ПОЛАЗАК, ласка, m. bie 2breife, profectio.
ПОЛАЗИТИ, ЗИМ, v. impf. 1) abreifen, proficiscor.
2) кога, befuden, inviso (понајвише на Бо-
жић).

поледити се, поледи се, v. r. pf. glatteifen (eifig) werben, glacior, fit glacies lubrica. поледица, f. baš Slatteis, glacies lubrica. полЕЂИНА, f. bas Küđenftück (vom Rleibe, bierbalge, im Gegensage des Bauchstücks), pars

dorsalis.

полёЖАКА, f. Rufuruzbrot baš ju lange im Geuer gelegen, panis e zea nimis diu coctus. полежати, жим, v. pf. ein wenig liegen, paulu.

lum cubo.

полёКСИЈА, f. Frauenname, nomen feminae.
полетаЊЕ, п. (ист.) vide полијетање.
полётар, летара, m. 1) flüder (flüger) Bogel,
avis ad volandum firmata, pennata, cf. поле-
тарац. 2) (у Боци) vide црквењак.
поЛЕТАРАЦ, рца, m. vide полетар 1.
полÉТАТИ, полећем, (ист.) vide полијетати.
ПОЛЁТЕТИ, Тӥм, (ист.) vide полетјети.
полÈтити, тим, (зап.) vide полетјети.
полётиш, полетиша, m. (у Ц. г.) Urt Rinber=
fpiel, lusus genus. Метнувши руке на коље-
на говори се: леш, леш, у том старје-
шина рекне: полетје то или оно; ако рек-
не да је полетјело оно што може летје-
ти, онда ваља сви да дигну руке, а ко по-
гријеши, онај ваља да да залогу и т. д.
|ПОЛЁТЈЕТИ, Тим, v. pf. (југоз.) fliegen, volo.