један лонац, или у котао од свакога жита | ВАРНИЦА, f. 1) ber Gunte, scintilla. 2) каца

укопана у земљу, у којој опанчари коже
залужују, Фетrbergrube, fovea macerando
corio.

ВАРНИЧАВ, а, о, н. п. барут, funfig, viel Sun-
ken sprühend, scintillosus (?).
ВАРЊАЧА, f. (у Ц. г.) vide варјача.
ВАРОШ", f. bie tabt, urbs.

стави још у вече (уочи Варина дне), па вароОШАНИН, m. (pl. варошани) ber Stäster, се ујутру гледа с које је стране наврела, urbanus.

ВАРОШАНЧЕ, ета, п. у пјесми мјесто варошче :|
Кује коња Туре варошанче
ВАРОШИЦА, f. dim. v. варош.
ВАРОШКА, f. bie Städterin, urbana.
ВАРОШКИ, ка, ко, tätif, urbanus.
ВАРОШЧАД, f. (coll.) bie

urbana.

tabtfinber, juventus

ВАРОШЧЕ, чета, n. baš tavtino, juvenis ur-
banus.

ВАРОШЧИЦА, f. dim. v. варошка.
ВАРЧИЦА, Сf. пипавица.

Вас, vide сав:

На алату вас у чистом злату Вас му коњиц у крв огрезнуо ВАСА, М. (ист.) vide Baco. ВАСИЛИЈА, f. Bafilia, Basilia. ВАСИЛИЈЕ, m. Bafilius, Basilius.

Васиљ, Васиља, m. (voc. Васиљу) vide Ва-
силије.

ВАСИЉЕНИ, на, но, (у Грбљу) vide васиони:
Тако ми силе васиљене!
ВАСИЉИЦА, f. Колач што се по обичају мијесн
на мали Божић, eine 2Xrt фmalibrot auf ben
Basilitag, panis S. Basilii.
ВАСИОНИ СВИЈЕТ, m. bie ganje 2Belt, orbis terra-
rum (cf. slav. BxceAisam, das der griechischen
oixovμérn wörtlich entspricht).

ВАСКО, m. Mannéname, nomen viri (v. Васи-
лије).

васколик, а, о, gan, totus quantus.

ben, resurgo. 2) кога, quferweđen, excitare ab inferis: васкрсао га Бог. ВАСКРСОВАЊЕ, n. baš Geiern ber Dftern, celebratio paschatis.

ВАСКРСОВАТИ, сујем, v. impf. unb pf. bie Dftern zubringen, celebro pascha.

ВАСЛАВА, f. (по јужн. кр.) она молитва што
се чита кад се устаје у славу, и у којој
се често говори: „ва славу и част" тога
и тога светога: Тако ми славе и ваславе
мога кренога имена!

Кад ваславу заче да говори
ВАСЛЕЂЕН, m. (по југоз. кр.):

Један таван васлеђена цвећа -
Васо, м. (јуж.) һур. ѵ. Василије.
BACOJE, M. Mannsname, nomen viri.
ВАСОЈЕВ, А, 0,:

Бе се пови један прамен магле
Од проклете земље Васојеве -
ВАСОЈЕВИЋ, m. Siner von Baсојевићи.
ВАСОЈЕВИЋИ, Васојевића, m. pl. Segent ипо
Stamm zwischen Montenegro und Auм. Bacoje-
вићи који су преко планина к Црној гори они
се држе с Црногорцима, и Турцима не пла-
ћају ништа, а остали, који су преко планина
к Лиму, они су под пашом Скрадарским:
Пред њу метни Мутапа Лазара:
Јер је Лазо од Васојевића -
BÂт, m. vide хват.

ВАТАНИЈА, f. vide хватанија. ВАСКРС, m. (Offern, pascha. На васкрсе- ВАТАЊЕ, n. vide хватање. ВАСКРСЕНИЈЕ, П. (није треба свако да узме ВАТАТИ, там, vide хватати. навору: за то у Србији зађу пред васкр- вітати се, там сe, vide хватати се. сеније по селима намастирски ђаци с ко- ватити, тим, vide хватити.

тарицама те дају навору за јаја. О ва-Ватити се, тим се, vide хватити се. скрсенију се туку шареним и црвеним ватЉИКА, f. vide хватљика.

јајима, т.ј. ударају врховима јаје о јаје, ватољ, m. Mannšname, nomen viri. па које се разбије оно узме онај који је ВАТРА, f. baš euer, ignis. cf. oогањ. разбио. То чине код намастира и код ВАТРАЉ, ватраља, m. bie Seuerfhaufel, balillum. цркве и непознати људи, али треба нај- ватрен, а, о, feurig, igneus, н. п. коњ, човјек, очи. прије да виде јаје један другоме: јер неки | ВАТРЕЊАЧА, f. (око Мухача) ба Дampfфій, пробију јаје од оздо те исциједе жујце navis vaporaria.

ВАЋЕЛ, m. vide убрадач.
ватов,

и бјеланце, па налију воска да је тврђе. вАТРИЦА, f. dim, v. ватра. Други дан васкрсенија (у понедјељник) вАТРИШТЕ, п. uerftätte, ustrina: Тражити ватко не оде у цркву на јутрењу, онога (н. ре на лањском вашришшу. п. у Сријему и у Бачкој) хоће да полију ВАТРУШТИНА, f. bie bigige Sranfheit, morbus водом или да баце у воду; за то се каже acutus. cf. oгањ, врућица. онда: данас иду годишњаци у цркву (т.ј. они који иду само од године до године). Од васкрсенија до Спасова дне говори се, кад се двојица срету на путу, или кад који коме дође у кућу: Рисщос васкрс (мјесто добро јутро, помоз' Бог и Добар вече), и одговара се ва истину васкрс; тако и кад се пије, мјесто спасуј се и на здравље. cf. васкрсење,

ускрс, вазам, велигдан.

ВАСКРСЕЊЕ, п. (у горњ. прим.) vide васкрсеније :

Радује се светом васкрсењу ВАСКРСНУТИ нём, v. pf. 1) (vom Sobe) auferfte

ваход, m. (у Грбљу) vide пријенос.
ваш, ваши, f. (gen. pl. вашӣ, вашију) vide уш.
ВАША f. (асс. вашу и. вашу) комад коже што
се одадре с тијела, ein tü abgefunbene
Paut, frustum eutis detractae, cf. вандрша :
Који се расрди да му одадремо вашу (у при-
повијеци);

Репну му је вашу садерао
Од тртице до врх ртенице
ВАШАР, М. (У војв.) ber Mart, bie Meffe, nun-
dinae: Коме вашар капу купује, он голо-
глав иде. с. нанађур, сајам.

ВАШАРЕЊЕ, n. baš Marften, nundinatio. ВАШАРИТИ, Рим, v. impf. Marft, Meffe balten, nundinor.

ВАШАРИШТЕ, n. ber Drt wo Marft (Meffe) ge= halten wird, locus nundinarum.

ВАШАРИЙ, на, но, н. п. доба, Mart=, Теß, nundinalis.

ВАШАРЏИЈА, Т. ber ben Marft, bie effe befuht, nundinarius.

ВАШАЦ, шца, m. (у Сријему) vide вашица. ВАШИНА, f. грање сирово, Safminen, fascis virgultorum. cf. Фашина.

ВЕЗАНИЈА 1. (У Барањи) bie Refrutirung, delec-
tus: Кад је била везанија, т.ј. кад су хва-
тали у солдате, јер су се до скора људи на
силу хватали у солдате.
ВЕЗАЊЕ, П. bas Binben, ligatio.
вЕЗАТИ, вежём, v. impf. binben, ligo.
ВЕЗАТИ СЕ, Вежем се, v. r. impf. fi wie gebun-
den verhalten, ligor: Bex' ce! ruft der Räuber
beim Eintritt ins Haus.

везач, везача, m. vide везилац.
вЕЗЕНТА f. у пјесмама некака планина :
Примише се горе уз Везеншу -

ВАШИЦА, Ғ. као мала чибуљица што изиђе | ВЕЗЕЊЕ, n. bastien, pictura per acum.
на нози одоздо (на табану) под кожом па
сврби. Вашицу притискују угријанијем лу-
чем и кажу да од тога прође или барем да
престане сврбљети. cf. вашац, ваштица,
рујбе.

ВЕЗИДБА, f. baš nbinben ber Beintöde, capi-
stratio vitium.

ВАШКА, f. vide псето.

вашљив, а, о, vide ушљив.

ВАШЉИВАЦ, вашљивца, m. vide ушљивац.
ВАШЉИВИЦА, f. vide ушљивица.

ВАШТИЦА, f. (у Сарајеву) vide вашица.
ВÈ, (по југоист. кр.) асс. von ви (мјесто вас):
Што ве раним тридесет година
ВВЕРИЦА, f. (ист.) vide вјеверица.
вёгд, а, о, (вегди, да, до̂,) vide вет.
ВЕДАР, Дра, дро, beiter, serenus :

Облак се вије по ведром небу
ВЕДЕНИК, веденика, m. eine Wrt Piftole (von
Venedig), teli minoris genus.

ВЕДЕНИчки, ка, ко, н. п. пиштољ, злато, чоха,
Benetianer, Venetus:

ВÈЗИЛАЦ, зиоца, m. т. ј. који веже виноград, ber Rebenbinber, qui capistrat vites, cf. везач. ВЕЗИЉА, f. bie tiđerin, quae acu pingit : У везиље свилу куповати.

ВЕЗИР, везира, m. (pl. везири, а у пјесмама има и везирови) ber Befir, vezirus:

--

Не боји се цара ни везира -
Браћо моја, осам везирова
ВЕЗИРЕВ, а, о, vide везиров.
ВЕЗИРЕВИЦА, f. vide везировица.
везиров, а, о, beš Befirs, veziri.

:

ВЕЗИРОВИЦА, f. bie Grau bes Befirs, veziri uxor. ВЕЗИРСКИ, ка, ко, Befir, vezirorum. ВЕЗИРСТВО, П. bas efirthum, veziratus: Дао би му на Босни везирство ВЕЗИТАК, тка, m. у пјесми мјесто вез Ка од вуне конац у везишку ВЕЗМА, f. (у Хрв.) као мала рожана тиквица У црвеној чон веденичкој којом се пушке потпрашују; с. басма, веднути, нём, (у Ресави и у Лијевчу) vide везов, а, о, н. п. дрво, vide брестов. видјети. ВЕЗОВИНА, f. (у Барањи) vide брестовина. ВЕДРАЦ, ведраца, m. 1) vide врућац. 2) чист | ВЕЈАВИЦА, f. (ист.) vide вијавица. лед, на коме одозго нема снијега или чега | ВЕЈАЊЕ, п. (ист.) vide вијање. другога, Hares Éis, glacies limpidissima. cf. BĚJАТИ, јем, (ист.) vide вијати. ВЕЈАЧА, f. (ист.) vide вијача. век, m. (ист.) vide вијек. ВЕК, м. f.

ведрењак.

ВЕДРЕЊАК, ведрењака, m. (у Ц. г.) vide ведрац 2.

ведейк, ведрика, m. у риту гдје нема трске, козји глас, baš Međern, mutitio. него вода, baš ihte in einem Röbrig, locus | ВЕКАВИЦА, f. коза, bie Međerin (als Xppofition

lucidus.

ВЕДРИНА, f. bie Seiterfeit, serenitas :

Дај ми Боже од Дрине ведрине,

Југовине од Херцеговине —

von ber Siege), mutitrix. cf. бекавица. BEKÈTÂHE, n. das Meckern, mutitio. ВЕКСТАТИ, векећем, v. impf. metern, mutio. векнути, векнём, v. pf. medern, mutio.

ВЕДРИТИ СЕ, Рӣ се, v. r. impf. eś wirò beiter, ВЕКОВАЊЕ, П. (ист.) vide вјековање. serenatur coelum.

ВЕДРИЦА, f. 1) vide ведро 1. 2) vide крављача. ВЕДРО, п. 1) дрвен суд водени, ber Baffereimer, situla. 2) на бунару, ber Baffereimer, situla. 3) (у крајини Неготинској) мјера од 12 ока, Simer bon grwölf Maß, amhpora: по што је ведро вина ? cf. вједро.

ВЕБА, f. (ист.) vide обрва.

BE3, m. 1) die Stickerei, pictum per acum. 2) gen. веза, (у Барањи) bie Wme, ulmus, cf. бријест. ВЕЗАК, веска т. hyp. v. вез:

Везак везла сеја тефтедара

ВЕКОВАТИ, векујем, (ист.) vide вјековати.
Вековит, а, о, (ист.) vide вјековит.
ВЕКшињом, (у Хрв.) größtentheils, potiori ex
parte, cf. понајвише.

ВЕЛА, f. (у војв.) bie 2rt, Battung, genus.
веле, 1) (по југоз. кр.) много, viel, multum :
веле иште; веле једе; Теле веле, кока
мало, јагње жао, тезету јаје на таву. 2) (ст.)
groß, magnum:

О мој вране, веле добро моје
ВЕЛЕБИТ, m. планина између Хрватске и
Далмације.

ВЕЛЕЗ, М. Турски Кјупрели (Ћуприлија), Ма
me einer Stadt, nomen urbis :
До Велеза и воде Вардара
ВЕЛЕН, (ст.):

Ој девојко селен велен!
Не узвијај обрвама -

ВЕЛЕНАЦ, Веленца, m. (у Сријему) vide ша-
реница.

ВЕЛЕСРДНО, (у Боци) berzensgern, lubentissime.
ВЕЛЕТА, f. (У Дубр.) vide вео:

Велешу сам на ликце раздрла
ВЕЛИГДАН (велики дан), m. (доље преко Мо-
раве) vide васкрсеније.

ВЕЛИКА, f. Grauenname, nomen feminae.
ВЕЛИКА БОЛЕСТ, f. vide горска болест.

Ако те срећа не причека, на вељега је хата стић' не можеш;

--

Ге си, бане, упутно?
Зар у б'јелу манастиру
Ге су наша веља добра ? —
Учинио веље јаде -
Што учиње веље јаде
Младој твојој кукавици -
И на вељу својту твоју —
Вељко (Вељко), m. Mann name, nomen viri.
ВЕЉОВАТИ, вељујем, v. impf. (у Боци), веље
fein, sum веље, у овој пословици: Кад ве-
ље не вељује, маре опакује, т. ј.ако у
вељачи није зима, биће у Марту.
ВЕЉУ, (јуж.) велим, fagen, ajo, dico.

ВЕЛИКА НЕДЈЕЉА, f. bie Charwoche, hebdomas | ВЕНАЦ, Нца, m. (ист.) vide вијенац.
antepaschalis.

BÈHÊHE, n. das Welken, marcor.

ВЕЛИКА СТРАЖА, f. (у Сријему и у Бан.) Paupt=|вент, m. (у војв.) in ber Mebenšart: вента раwache, praetorium.

дH, der Vorwand, praetextus.

ВЕЛИКАЧАК, чка, чко, augm. v. велики, fеr gеoб, венути, вёнём, v. impf. welfen, marceo.

valde magnus, vastus. Великаш, великаша, m. Мagnat, magnas. велики, ка, ко, 1) greß, magnus, cf. вељи. 2) У велике, redot mitten brin, magnopere: има зрела грожђа у велике; раде људи у ве

лике.

ВЕЛИЧИНА, f. bie Sröße, magnitudo, altitudo.
Величко, m. Mannśname, nomen viri.
ВЕЛСАГЕН, М.:

Убрах киту гаравиља,

Убрах другу велсагења

ВЕЛЋЕР, m. (у војв.) (öfterr. ber elberer), ber Chirurgus, chirurgus, cf. видар.

ВЕЛЋЕРОВ, а, о, bes Chirurgus, chirurgi.

ВЕНЧАВАЊЕ, П. (нет.) vide вјенчавање.
ВЕНЧАВАТИ, Венчавам, (ист.) vide вјенчавати.
ВЕНЧА́ВАТИ СЕ, Венчавам се, (ист.) vide вјен-

чавати се.

венчани, на, но, (ист.) vide вјенчани.
ВЕНЧАНИЦА, f. (ист.) vide вјенчаница.
ВЕНЧАЊЕ, П. (ист.) vide вјенчање.
ВЕНЧАТИ, чам, (ист.) vide вјенчати.
ВЕНЧАТИ СЕ, Чам се, (ист.) vide вјенчати се.
ВЕЊА, f. (у Војв.) 1) bie Bambolbertaribe, juni-
perus communis. 2) die Wachholderbeeren,
(zum Räuchern), baccae juniperi. cf. клека.
вко, вёла, т. (у Паштр.) бијела махрама што
Дјевери држе изнад дјевојке, која клечи
Држећи оружје на рукама, кад јој засједе
дају добру молитву :

И три лакта вела од Млетака
BEÔMA, fehr, valde. cf. врло.

ВЁПАР, пра, m. (pl. вèпрови, вепрова) крмак,
бравад, назнмаu, das Schwein (Männchen),
porcus.

ВЁРА, f. 1) (ист.) vide вјера. 2) (око Сиња) vide витица 2.

ВЕЛЋЕРОВИЦА, f. bie Srau bes Chirurgus, uxor | ВЕРА, f. вода у Плащкоме, која извире из Ка

chirurgi.

ВЕЛТЕРСКИ, ка, ко, фіur, chirurgicus.
ВЁЛУД, М.:

На њојзи су гаће од велуда ВЕЉА ПУШКА, f. (у Ц. г.) vide дуга пушка. ВЕЉАЧА, f. (једни говоре и авељача повељача) ) (у запад. прим.) Monat Sebruar, Februarius: вељача превртача; Кад вељача | не дажди, Марач добра не мисли, 2) (у Србији) vide бабини укови.

ВЕЉЕ, m. (у Боци) һур. ѵ, вељача, у овој пословици: Кад веље не вељује, маре опакује.

ВЕЉЕ ЗЕЉЕ, П.

пеле и утјече у Дретуљу.

ВЁРАН (веран), рна, рно, (ист.) vide вјеран.
BEPÂHE, n. 1) das heimliche Umbergeben, clandesti-

na circuitio. 2) bas Berftecten, absconditio. ВЁРАТИ, рем, v. impf. завлачити, крити, ver= ftecten, abscondo :

У грм главе не верала-
вёрати се, рём се, v. r. impf. крити се, про-
влачити ce, heimlich umbergehen, clam
circuire:

Не чудим се лији ни ђердану,
Већ се чудим зецу и гаћама :
Куд се вере како не издере

(у Ц. г.) некаква трава, од које | ВЕРГИЈА*, f. vide пореза.

би се човјек могао опити, Xrt Pflanze, herbae | ВЕРГИЈАШ, вергијаша, m. ber ber пореза unter=

genus.

morfen ift, vectigalis:

вељи, ља, љё, (по југоз. кр.) vide велики: А Турака Јањи донесоше

I

Пет стотина онђе укопаше,
Вергијаша ни носили нису —
ВЕРЕНИК, m. (ист.) vide вјереник.
ВЕРЕНИЦА, f. (ист.) vide вјереница.
ВЕРЕНИЦА ЉУБА, f. (ст. ист.) vide вјереница.
ВЕРЕСИЈА, f. Srebit, fides: узео на вересију;
отишао да купи вересију; Вересија гола
шија.

BEPELIA*, f. 1) Oberkleid der türkischen Frauen,
vestis mulierum turcicarum genus. 2) (у
Војв.) ein altes leib, vestis antiqua: натукао
некаку вереџу.

ВЕРИГА, f. (у Боци) bie Rette, catena. cf. ланац. вериге, верига, f. pl. 1) pl. v, верига:

Па поведе вранца за вериге

ВЕСА, m. (нет.) vide Beco.

ВЁСАК, СКА, m. (и весак, ска, као һур. v. вёс, које може бити да се гдје и говори) глас, особито који се чује из далека, тако да се не може разабрати шта је и ода шта је, eine dumpfe Stimme, vox abtusa:

Оде весак од брда до брда ВЕСАОЦЕ n. dim. v. весло. BECEJA, f. Frauenname, nomen feminae. ВЕСЕЛИК, m. веселиче један! кад кога жалећи карају, мјесто: јадниче, несретниче! као што мати дјетету рече: (н.п. шта си то учинио) весео мајци био! мјесто: жалосна ти мајка! ein mitleibenbes heltwort, convicium.

2) die Kesselkette, catena e qua pendet aenum. BECÈлин, n. Mannsname, nomen viri.

У Грбљу кажу да вериге не ваља оставити | Веселити, лим, v. impf. freuen, gaudio afficio. да се љуљају кад се пињата или котао ВЕСЕЛИТИ СЕ, Лим се, v. r. impf. fih freuen, скине с ње, јер веле да су лађе на мору

gaudeo.

за оно вријеме у муци и невољи док се ве- ВЕСЁЛИЦА, f. 1) сf, веселик, 2) (у Грбљу) Siegen= риге љуљају. 3) једно уско мјесто у заливу name, nomen caprae indi solitum. 3) у загоБокељскоме, гдје су горе с обје стране неци, сf. цуцнути се.

залив стијесниле. Приповиједа се да су | ВЕСЕЉАК, весељака, m. luftiger Runbe, hila-
се на ономе мјесту негда запињале вериге, rator.
да бродови непријатељски не би горе проћи | ВЕСЕЉЕ, п. 1) luftigřeit, hilaritas. 2) Podoseit,
могли, и зидине од стражара са обје стра-
не још се виде.

ВЕРИДБА, f. (ист.) vide вјеридба.
ВЕРИЖИЦА, f. dim. v. верига (н. п. на сахату).
ВЕРИЖИЦЕ, верижица, f. pl. dim. v. вериге.
ВЕРИЖЊАЧА, f. bie Stange an ber bie Reffelfette
befeftigt ift, trabs e qua pendet catena aeni. |
ВЕРИТИ СЕ, Рим се, (ист.) vide вјерити се.
ВЕРИЦА, f. dim. v. вера.

ВЁРКАЊЕ, n. dim. v. верање.

ВЁРКАТИ СЕ, кам се, dim. v. верати се.
Вермін, вермана, m. vide ферман.

BÈPMATH, MÂM, V. impf. achten, fürchten, curo:

он њега не верма ни у што.

BÈPMÂIII, m. (er.) der Feldmarschall, summus
dux exercitus:

Вермаш оде Нишу и Видину;
Узе Ниша, не може Видина
ВЕРНОСТ, £. (ист.) vide вјерност.
ВЕРОВАЊЕ, П. (ист.) vide вјеровање.
ВЕРОВАТИ, рујем, (ист.) vide вјеровати.
ВЕРОВИТИЦА, f. vide Вировитица.
ВЕРТА, f. (у Сријему) 1) bas &ürtu, praecincto-
rium. 2) die Fürtuchleinwand, linteum prae-
cinctoriis conficiendis: дај ми верше за ке-

цељу.

ВЕРТЕП, m. bie Srippe (ber Geburt Shrifti), bie die Schulknaben um Weihnachten umberfüb: ren, praesepe Christi.

ВЕРУГАЊЕ, П. baš olängeln, sinuatio,

nuptiae, cf. свадба.

BECÈ¿ÊœÉ, n. das Freuen, hilaratio.

ВЕСЕО, села, ло, 1) luftig, hilaris: Весело срце
куђељу преде. 2) као веселик, говори се
мјесто: јадни, жалосни, armfelig, miser: камо
тај мој весели брат? cf. веселик.
ВÈСИНА, f. aug, v. вес.

весиЋ, m, dim, v. вес.
ВЕСЛАЊЕ, П. baš Mubern, remigatio.
ВЕСЛАТИ, лам, v. impf. rubern, remigo.
ВЕСЛИГЕН, m. (по југоз. кр.) некакав цвијет,
2lrt 23lume, floris genus. cf. васлеђен.

BECло, n. (gen. pl. веcáлâ) des Ruder, remus.
У пјесмама пјева се in pl. и веслеша
(мјесто весла):

Дај ти мене ораову лађу

И веслеша дрва шимширова ВЕСНУТИ СЕ, нём се, м. г. pf. 1) (у Лици) као јавнути се, ф melben, adparеге. 2) (у Ц. г.) осветити се коме, sich rächen, vindictam sumo. 3) (у Ц. г.) шенути собом, іф Бе

wegen, movere se.

вќсо, т. (јуж.) һур. ѵ. Веселин.
BÉCтH, Béзêm, v. impf. sticken, pingere acu.
вет, (Херцеговци говоре и вегд), а, о, alt,
vetus. ef. стар.

BETAP, тра, m. (нст.) vide вјетар.
BETMA, f. das Fetwa (Brief des Mufti), res
judicata a Muftio.

ВЕТРЕЊАК, т. (ист.) vide вјетрењак,
ВЕРУГАТИ СЕ, Гам се, v. impf. fi flängen, ВЕТРЕЊАЧА, f. (нет.) vide вјетрењача,

sinuari.

ВЕРУША, f. ријека у Кучима, Маme eines luf fes, nomen fluvii.

ВЕС, веса, m. baš rothe tütfifdhe Räррфен, galericulum turcicum.

ВЕТРЕЊЕ, п. (ист.) vide вјетрење.
ВЕТРИНА, f, augm. b, ветар.
ВЕТРИТИ, рим, (ист.) vide вјетрити.
ВЕТРИЋ, m. dim. v. ветар.

ВЕТРОВИТ, а, о, (нет.) vide ветровит.