lunae. од нешта. 2) помрчао мјесец, [deint nidt uße wegen) am Montag faftet, qui jejunat die (wird erst nach Mitternacht aufgehen). ПОМРЧИНА, f. bie interniß, tenebrae. ПОМРЧИТИ, ЧИМ, v. pf. 1) einfdwarzen, nigro colore inficio : На себи је свилу помрчила 2) н. п. све сам писмо помрчио, burdftrei=| den, induco. помусти, помузем, v. pf. melfen, mulgeo. Помутити, помутим, v. pf. 1) truben, turbo: Сву су воду утве помушиле 2) (у Ц. г.) vermirren, conturbo, cf. смутити, побунити. 3) очи, verbunfeln (bas Ges fidt), visum hebetare. ПОМУТИТИ, СЕ, помутим се, v. г. pf. 1) fid| est. ПОНЕДЈЕЉАК, дијељка, m. vide понедјељник. пЕНЕДЈЕЉНИК, m. (југоз.)ber Montag, dies lunae. ПОНЕЂЕЉАК, ђељка, m. (јуж.) vide понедјељак. ПОНЕЂЕЉНИК, m. (јуж.) vide понедјељник. понемчити, понёмчим, (ист.) vide понијем чити. понќмчити се, понемчим се, (ист.) vide понијемчити се. ПОНЕСТАТИ, станê, v.Г. pf. ein wenig zu mangeln anfangen, coepit paululum deesse, cf. премаћи се: Ако л' тебе понесшане блага понети (понети), понесём, (ист.) vide notruben (vom Better), obscuror. 2) (у Ц. г.) нијети. помутили се људи, т. ј. узбунили се, по- понети се (понети се), понесём се, (ист.) завађали се, fid entzmeien, discordia orta vide понијети се. ПОНИЖЕЊЕ, n. bie Érniebrigung, humilitas. понављање, n. baš Érneuern (eines ebäuz | ПОНИЗАН (пòнизан), зна, зно, untertyänig, bes), renovatio. понављати, понављам, v. impf. erneuern, re-|понизи́ВАЊЕ, n. bas Demüthigen, demissio. ПОНИЗИВАТИ СЕ, низујем се, v. r. impf. fid bez müthigen, se demittere. novo. NÒнÂJвиNIÊ, meistentheils, größtentheils, maximam partem. ПòНАЈЛАК (понајлак), adv. fadte, leniter, sen- ПОНАКВАСИТИ, сим, v. pf. ein menig einweiden, Док ја коке ионамешшам, ПОНАПИТИ СЕ, понапијем се, v. r. pf. fid ei: nen kleinen Rausch antrinken, paululum inebriari. ПОНАПРИЈЕД, Voran, prae: Бре који ће понапријед поћи ПОНАТИЦАТИ, Тичём, v. pf. nad ber Reife an= fpiefen, figo alium ex alio. humilis. понизити СЕ, понизим се, v. r. pf. fid berab= Laffen, demittere se. понизност (понизност), зности, f. bie Des ПОНИЈЕМЧИТИ, понијемчим, (јуж.) zum Deut= 3) понијела година, понијели виногради, понијеле трешње, gut fteђen. 4) понијела жена, т. ј. затрудњела. 5) у пјесми, vide Доликовати: Одјело га понијело лепо ПОНАЎЧИТИ, научим, v. pf. 1) ein menig erfer=|пониЈЕТИ се, несём се, v. г. р. (јуж.) 1) fiф nen, paululum addisco. 2) ein wenig unterrichten, addoceo paululum. ПОНАЧИНИТИ CE, начиним сe, v. r. pf. vide oпоравити се: Док се Милош мало поначини ПОНЕÁРИ, (eš ift) vorbei, zu fpät, non (est) integrum. ПОНЕВИДИТИ СЕ, невидим се, v. r. pf. vide понијети се. ПОНЕДЕЉАК, недељка, (ист.) vide понедјељак. ПОНЕДЕЉНИК, (понеделник), m. (ист.) vide понедјељник. ПОНЕДЕОНИК, m. vide понедељник. ПОНЕДИЉАК, ДИљка, (зап.) vide понедјељак. ПОНЕДИЉИЙК (понедиљник), m. (зап.) vide понедјељник. ПОНЕДИОНИК, m. (зап. и јуж.) vide понедјељник. ПОНЕДИОНИЧАР, m. (зап. и јуж.)човјек који пости понедионик, ber (aus badyt over berl поникао, кли, f. baš Servorgefproffene, quod ПОНИКВА, f. вода у Хрватској код манастира Поникве, кӑва, f. pl. 1) поље у Ужичкој нахији : 2) село у Хрватској. 3) село у полуострву чити. пони́мчити сE, понӥмчим се, (зап.) vide по- | ПОНУДЕ, f. pl. maš einem Kranfen jum effen нијемчити се. angeboten wird, quod aegroto comeden- ПОНИРАЊЕ, П. bas MerfinÉen (bes Gluffes) un= понудити, дим, v. pf. кога чим, einem etmas an : понӳЂање, п. bas Inbieten 3. 2. von Speifen (gegen einen Kranken), oblatio cibi. ПОНУЂАТИ, Понуђам, v. impf. (einem Kranfen ПОНИТИ СЕ, понесём се, (зап.) vide пони- Speifen) anbieten, offero cibum aegroto. јети се. ПОНУКАТИ, Кӑм, v. pf. vide понуткати. пониЋи, пикнём, v. pf. 1) auffproffen, proger-|пОНУКИВАЊЕ, n. vide нуткање. mino. 2) (ст.) Сви јунаци ником ионико-|ПОНУКИВАТИ, Понукујем, vide нуткати. ше, т. ј. укочише се као да су из земље ПОНУТКАТИ, кам, v. pf. vide понудити. изникли (?) или оборнше главе к земљи(?). понциЈЕ, m. Pontier, Pontius, in bem Oprid): cf. поникнути. morte: Од Понција до Пилата. поништити се, тӥм се, v. r. pf. ben Muth fin= | поњ, т. ј. по њега: Ако га Бог зна колико Een lassen, sich demüthigen, herabwürdigen, se ја, зло иоњ. abjicere, cadere animo: У добру се не понеси, А у злу се не поништи ПОНОВАЦ, Новца, m. снијег који наново па ПОЊАВА, f. (pl. gen. поњава) eine Roge (zum дне на други, те га понови, ber Meuling|поЊАВСКИ, ка, ко, н. п. брдо, Rogen-, gausa- поновити, поновим, v. pf. erneuern, renovo. Поновити СЕ, поновим се, v. r. pf. fid erneu= ern (d. i. neue Kleider anziehen), renovor, i. e. novas vestes induo. ПОНОР, m. Drt mo fid ein Gluß unter bie Erbe verliert, locus, ubi flumen sub terram absconditur: tolz, super bia quaesita meritis. 2) (у Дубр.) Eräger= lobn, merces geruli. ПОНОСАН, сна, сно, vide поносит. ПОНÓСАТИ, Пòносам, v. pf. (bas Rinb) ein nig auf bem Urme tragen, ulmis gestare fantem. pinus. ПОЊАВЧИНА, f. augm. v. поњава. prid morte : Нашишу по пунишу а туђишу по поњишу, т.ј. нашему пуну, н. п. чашу вина, а туђину по ње. пдод, m. vide поход. побдати, поодам, vide походати. ПОДЕ, f. pl. vide походе. поодити, поодим, vide походити. ПОДДЈУТРИТИ CE, рú се, v. r pf. ber Morgen rückt vor, provehitur, procedit matutina hora: док се мало поодјушри. поодмаЋи, одмакнем, v. pf. 1) ein wenig meg= rücken, removeo paululum. 2) sich ein wenig we= entfernen, removeri paululum. in-|пӧовани, m. pl. vide похођани. пдочим, m. ber BabIvater, quem patrem ap- прочимити, мим, v. pf. žum поочним näbler, пдочити, чим, vide поочимити. д., а у осталијем догађајима (н. п. кад је; ко болестан, кад се роди дијете итд.) кад коме затреба поп, треба да му нде кући да га зове; ако ли га не нађе код | куће, а он треба да иде за њим по нурији да га тражи (тако може кашто човјек ићи за њим три дана докле га нађе). Кад су попови код своје куће, они раде сваке послове домаће, н. п. ору, копају, крче, косе, цијепају прошће и т.д. као Н остали сељаци; као што се приповиједа да је дијете казало попу кад га је видјело гдје враћа говеда: „Попо! зар и ти чуваш говеда?” а он му одговорио: „Е мој синко! те још да су моја!" Онамо су калуђери још старији од попова: јер су богатији и одјевенији, н боље разумију црквена правила: јер чешће чате у цркви и служе летурђију, a попови гдјекоји служе летурђију од године до године. У Црној гори никакав поп нема браде, а и капе су им као и у осталијех људи, и носе оружје као и остали људи, и тако се од осталога народа изван цркве ни по чему не раз пòПАСАК, ска, m. отјерао овце у иоиасак, cf. лаком. ликују, а у цркви се и кад не служе разликују по томе што не скидају капа. Онамо и попови иду у чету и бију се с Турцима као и остали људи, Н као главари ваља да предњаче, а гдјекоји су и народне старјешине, н. п. војводе (као | ПОПАША, f. плаћа што стока пасе, baš Mei што је и за времена Карађорђијева у Ср- begelb, quod solvitur pro pastu. бији било војвода попова, H. п. прота попАШАН, шна, шно, на што, Iüftern, appetens, Матије Ненадовић у нахији Ваљевској, поп Филип у нахији Студеничкој, Рачански архимандрит Мелентије у нахији Сокоској био је управитељ од цијеле нахије, који се звао комендаш). Данашњи попови наши у војводству а по њима гдјекоји већ и у Србији стиде се овога имена пои, и ишту да им се мјесто њега рече парох или свештеник. cf. намастир, школа. попа, m. (ист.) vide попо. попАШТИТИ СЕ, тим се, v. r. pf. fid befleißigen, operam do: Скочи, коло, да скочимо Да се дома попашшимо, Дома ми је зла свекрва попќваЊЕ, п. (ист.) vide попијевање. попЕВАТИ, попевам, (ист.) vide попије вати. ПОПЕВАТИ, ВâМ, (ист.) vide попјевати. попадати, дамо, v. pf. nad ber Seife fallen, попЕДАТИ се, да се, v. r. pf. попедао се ПОПАДАТИ, cadimus alius ex alio: хлеб, кад се добро не умијеси па му у поперити, поперим, v. pf. (у Ц. г.) усправити, ПОПАРА, f. eine peife (altbaden Drot gefot ten und dann abgeschmalzen), cibi genus: ckyвати коме попару, т. ј. досадити, доћи му хака главе. Питали некакво дијете:|попети се попењем (попнем) се, v. г. pf. попити се, пӥм се, v. r. impf. fid jum Popen (Priester) weihen lassen, geweiht werden, consecror sacerdos. Elimmen, fteigen, ascendo. 2) попело му се нешто за вратом, cf. испети се. попети, печём, v. pf. паd ber Weiße braten, assare unum ex alio. 2) (у Дубр.) попржити н. п. крух, baben, am Geuer börren, frigo. ПОПЕЧАК, чка, m. т. ј. меса, ein leifd, tü златни поп. um es zu braten, frustum assandum. поп златӑр, m. (у Дубр.) vide гундељ. cf. поп зӱк, m. (у Ц .г.) ПОПИВАЊЕ, П. (зап.) vide попијевање. ПОПИВАТИ, Попивам, (зап.) vide попијевати. ПОПИВАТИ, вӑм, (зап.) vide попјевати. ПОПИВКА, f. (зап.) vide попијевка. ПОПИЈЕВАЊЕ, П. (јуж.) baš Gingen unb mieber Gingen, percantatio. ПОПИЈЕВАТИ, ПОПијевам, v. impf. mer fingen, canto, percanto: Ви пијете и попијеваше, А мој Гојко лежи у тавници ПОПИЈЕВКА, f. (у Ц. г. и у примор.) пјесма која се уз гусле пјева, baš Sieb, cantilena. попик, m. чуг, врабац, eine Urt попиЋ, m. (у Ц. г.) vide царић. попишаница, f. bie 2ettbrunzerin (als dimpf= ПОПИШАТИ, шӑм, v. pf. bepiffen, commejo. попишмÁнити CE, попишманим се, v. г. pf. bereuen (3. 25. ben Rauf), poenitet (emisse). (јуж.) im=|попиШУЉА, (f. vide попишаница. piels, bem ПОПИШУША, ПОПЈАНИТИ, Ним, v. pf. vide опојити : поплав (поплав), m. (у Боци) vide бујица. (livesco, caeruleus fio. Balfd, lag ähnlic), ludi genus. Попик се шта-|пОПЛАВЕТНЕТИ, (ист.) THAM, V. pf. blau werden, пом пустимичке одбија или сагони с керђе, поплаветнити, (зап.) други који су у трлу, кече га или шрле ; кад | поОПЛАВЕТЊЕТИ,(јуж.) га укече, онда они дођу из трла те га одби-|поплавети, (ист.){ јају а они га други кече. попилица, m. ber Erinfer, potator: У пићу је тешка попилица, А у кавзи љута кавгаџија попин, а, о, без попа, sacerdotis: као поиино прасе. ПОПИНА, f. augm. v. поп. поплавити, (зап.) (вим, vide поплављети. ПОПЛАВИТИ, Вӥм, v. pf. ûberfcwemmen, inundo. ПОПЛАВИЦА, f. барице послије кише, bie füge, palus. Паметан|поплавЈЕТИ, (југоз.)) плавим, v. pf. vide поплапоплављети, (јуж.) (ветњетн. ПОПИНА (мала и велика), f. (највише се гово- ПОПЛАКАТИ, Плачём, v. pf. ein wenig weinen, paululum fleo. ПОПЛАКАТИ, поплачем, v. pf. ausfdemmen, Дал-|ПОПЛАКИВАЊЕ, п. 1) bas einen (ber Wnfang попино гувно, п. (у Сријему) vide маслачак. пдпипати, пӑм, v. pf. betaften, contrecto. ПОПИРАЊЕ, n. baš 2leiden, insolatio (eig. baš Eintauchen ins Wasser). ПОПИРАТИ, ПОПӥрам, v. impf. н. п. платно, ein= tauchen, aquae immergo, aquae imbuo insolandum. ПОПИСАТИ, Попишем, v. pf. befdreiben, describo. попити, попијем, v. pf. 1) austrinfen, ebibo, epoto. 2) vertrinÉen, bibendo absumo. 3) н. п. попила земљичка воду, einfaugen, imbibo. 4) (у Ц. г.) н. п. не ћу, попио ђаво! нема, попио ђаво! није, попио ђаво ! сf.ђавољи. попити, пим, v. impf. jum Фopen weiben, consecro sacerdotem. бо ПОПЛАТА, f. (у Ц. г.) прошња у коју иде човјек кад му се кака несрећа догоди, н. п. кад му кућа изгори, кад га ко похара (стоку му отјера), кад плаћа крв, (у Бјелопавлићима) и кад се одијели : отишао у поилашу, baš Detteln, mendicatio. поплатити, поплатим, v. pf. кога 1) bezablen, solvo: поплаЋати, поплаћам, v. pf. auszaßlen solvo:| попоЈаске, vide појаске. Да поил акам коње по Удбини ПОПЛАШИТИ, Шӥм, v. pf. 1) erfdređen, terrefacio. 2) abschrecken, deterreo. ПОПОЛА, (говори се и идаолак, а ниôполе) н. п. расјекао попола, entzweifdneiben, dis seco. ПОПЛАШИТИ СЕ, шим се, v. pf. 1) erfdređen, пополАКО, Langfam, lente: дудо пополако! terrefio. 2) fic abfdređen laffen, deterreor. поплÉнити, попленим, (ист.) vide поплијенити. ПОПЛЕСНИВИТИ, вим, (ист.) vide попљеснивити. поплёсти, плетем, v. pf. zufledten, perplecto, absolvo plexionem. пòПОНАЦ, Понца, m. (у Сријему) Die Uder= Посагаи се доље попониже ПОПРАВА, f. 1) bie Wušbefferung, reparatio. 2) (y Сријему) bie unung, reconciliatio : отншли у суд на поправу. пОПРАВДАТИ СЕ, дам се, v. г. pf. (у Хрв.) vide свадити се. пòпEт, m. 1) das Geflechte, Flechtwerk vom Baune, crates. 2) чарапе на поплет, деflochtene Strümpfe (die nicht gestrickt werden), tibialia nexa, non pingenda acи. Које чарапе нијесу на поилеш оне су на игле. ПОПЛЕТАЊЕ, n. baš Ueberfledten, plexio. ПОПЛЕТАТИ, плећем, v. impf. überfledten, plecto. ПОПЛЕТИЦА, f. Wrt Gticerei, picturae acu пОПРАВЉАЊЕ, n. bas Separiren, герaratio. factae genus. ПОПРАВЉАТИ, љам, v. impf. repariren, гераго. пòПРАВИТИ, ВИМ, v. pf. 1) verbefferu, repariren, ПОПЛИЈЕНИТИ, поплијеним, v. pf. (јуж) vide| ПОПРАВЉАТИ СЕ, љам се, v. r. impf. fid beffern, оплијенити. emendor. поплинити, поплиним, (зап.) vide поплије-| ПоПРАТИ, перем, v. pf. платно, in Baffer tou нити. поплинути, поплинём, v. pf. н. п. поплинула вода по бријегу, überfluten, effundi. поплиснивити, вим, (зап.) vide попљесни вити. ПÔПЉЕЊЕ, n. bas Beiben zum open, ordinatio. ПОПЉЕСКАТИ, кам (попљештём), v. pf. mit der flachen Hand schallend schlagen, cava vola percutio : Попљешши бијесна да је бје Попљеснивити, вим, v. pf. verfdimmeln, situ corrumpi. ПОНЉУВАТИ, Попљујем, v. pf. befpeien, conspuo. mus. Поповање, n. ber Priefterbienft, sacerdotium. den (bei ber 2leide), aqua imbuo. cf. попн- ПОПРАТИТИ, Тӥм, v. pf. vide испратити : А Сењанке тужбом попрашише попрдан, попрдана, m. vide прдоња 1. ПОПРДИВАЊЕ, П. as abgebroden Garzen, intercrepitatio. ПОПРДИВАТИ, прдујем, v. impf. abgebroden far žen, interpedo : Позвекују токе на Ђиласу, Попрдује аднађ у вуруни — ПОПРДИЦА, f. (у Дубр.) у пређи онај вавољак, гдје је пређа дебља: опредено на попрдице. попадљив, а, о, immer (oft) farzenb, qui semper pedit. ПОПРДНУТИ, Нêм, v. pf. прде и попрде, поф einmal farzen, gleichsam zum Beschluße, repedo. ПОПРДУША, f. попрдљиво женско. sacerdos: што ти мени попујеш (willft mid | ПоПРЕГНУТИ, попрегнем, v. pf. anzieђen, an= belehren, moralisiren). Поповац, поповца, m. (у Дубр.) vide мајчина fpannen, intendo, adduco, cf. попрећн. попРЕЗАЊЕ, n. baš Unzieben (з. 23. bes attel= gurts), intensio, adductio. попреЗАТИ, попрежем, v. impf. н.п. коњу колан, ПОПРЁКО, (ист.) vide попријеко. cineres igni impositi: има ватре у попрешу. ПОПРÈТАТИ, попрећем, vide запретати. ПОПРЕТИ, попрем, (попрео, по југоз. кр. и попръо) v. p. vernidten, perdo: Тако ме не попрло што си ми из твоје руке дао! ПОПРЕТИТИ, Попрётим, (ист.) vide поприје тити. |