Page images
PDF
EPUB

там” намо вуку.

[ocr errors]

к нама брже още и ваиви

Kpaj ?

f.

ВА. АтинА,
ВА Атин, т.

BÁH3*, m. Prediger, paedicator :
BÀHCTHHA, m. Mannsname, nomen viri:

Та дозива слугу Ваисшину:

Заисшино, моје чедо драго :
ВА І у овој законеци : Вај, ва), ђе је мору вАлА, f. vіdе хвала.

А, f. hyp. ь. Василија.
ВАЈАт, вајата, m. vіdе клијет. cf. спрема.
BAAтски, кa, кo, н. п. врата, Rammer-, Жет:

nat-, cellarius, ad cellam pertinens.
BAJAA*, f. Eugen, utilitas. cf. корист.
ва дисАти, ншём, v. pf. 1) пüвеn, prodesse: то

ти не ћева)дисасии, cf. помоћи. 2) не ћеш | ва дисАТИ СЕ, Ищём се, v. pf. vіdе вајдисаea qucamu, Nugen haben, lucror.

и 2 : скупо је купио, не ће се вајдисаши валити, валим, vidе хвалити.
ВодиЦА, f. dim. . вајда, ef. главница.
ВАКАДА, adv. јфон Lange, jam dіu : то је вај-валити се, валим се, vidе хвалити се.

nach seinem Wunsch bewirthet zu haben, excu-
satio de coena minus lauta. 2) vide kajake.

CR, Kâm ce, v. r. impf. 1) fich entschuld
lauta. 2) vidе кајати се : вајка се што није вАлдвит, а, о, wedenrei, undosus:

узео дјевојку коју су му давали.
ВАКАВИЦА, f. кад се игра лопте, Дrt Balena
вікЊА, f. (у Барањи) од грабовине као нверјевАллово, п. мала варошица у Славонијн.

ако не би зелено
Вако било свакој друзи
Која мајке не слушала!
ВАко, (у Ц. г.

прим.) vidе већако. ВАЉ, ваља, m. I
1) у Турској Хрватској варош на

4. сахата од Удбине: 2)* Kirchengut, bonum ecclesiasticum. IpH- BÀAA, f. das Zündloch (an der Flinte, Kanone), који је управљао вакупом: „Камо хора вАБАК, љка, m. bie Balae, cylindrus, ѕсutula. вакуп ??? а он ухвативши се шаком испод носа, и повукавши је преко уста доље низ вАЊАлијЦА, f. vіdе ваљарица.

браду одговорно: „Вакуп хуп !” (т. ј. по-вАЊАн, ваљана, но, wаtеr, tuФtig, probus, ВА, m. (pl. вами и валови) бie 9Bele, undа, ваљАницE, f. р. (у ц. г.) дрва што се ва

На брегове вода устанула,
А удара вода на валове,

BÁBAHE, n. das Wälgen, volutio.
свога господара

ВАЊАРИЦА, f. Die Balfmube, fullopica, ef. ва

љаоница, ваљалица, ступа.

Ал' не могах приступити,
Од мириса жуте дуње,

Од валова жубер-воде
вілА, f. (у Конављу) као увала нан дубо-

долина. вілі (вала)!* bei Gott! hеrele! ВАЛАА! упјесми мјесто вала! bei Sott! hеrсlе:

Ал' валаа! сиротоват не ћу augm. р. вајат. .

віЛАКЕ“, валака, f. pl. Вав 2Berћзеид ит бie Supe dim. р. вајат. .

zusammen zu winden, bei der Padogenstrafe, instrumentum pedibus ligandis ad feriendas ѕоlеаѕ. Којега бију онај легне на леђа, а двојицу држе међу собом валаке у које су ноге увијене, а трећи бије по табаннма.

cf. Фалаге. ВалйнКА, f. (у војв.) беr Xebler, 9Xangel, vi

tium, defectus. вілити, лим, v. pf. (у војв.) feben, lаbог,

desum.

ВалиЦА, f. dim. р. вала. 1) бав ntfфuthіgеn, jemans nimt вАЛКА, f. у пјесми, ваља да је оно што и вак

ња или фака:

А на главу калпак и челенке, man Jemand nicht nach seinem BÁNÔB, Bázoba, m. der Schweinstrog, alveus. cf.

А покрај њих валку по злаћену — excusare se de coena minus

корито.

Валювишу Дрину требродише
ВаловљЕ, n. (у ц. г.) гдје су велики крши,

die Felsen, rupes:

Тамо даље у црно валове мјесто , . ер. Василије.

biet pon Валпово, territorium той Валпово. ВАЛУТ, m. (у Далм.) обал камен, као песни

ya Bennku, kleiner, runder Stein, lapillus teres. ВА Ўтица, г. (у Далм.) један валут, ein feiner

runder Stein, lapillus teres: yapa ra ba

мушицом.
и онуда по

ВалцИЈА, m, vidе хвалџија.
ВАКУП, m.

(у Хрв.) велики ваљак који се

попријеко на коњма или на воловима вуче Уни оқO

преко посијана жита да се бусење сатре, die Ackerwalze, cylindrus aequando arvo.

. повиједа

кад

[ocr errors]

ада било. ВАКАЊЕ,

Wunsch bewirthet, ,

m m.
ludi .

genus

[ocr errors]

које се

genus.
віко, m. hyp.

Вако полегло

како

су питали некакога хоцу

ce

foramen . ef.

ef. ваљуга.

jeo ra).

ef. талас

bonus. cf. ваљаст, ваљатан.
љају низ планину, bаѕ pola, бо рот Зеrge
berabgewälzt wird, ligna.

Она носи и угледа

јеле од планине

ВАЊАОницА, f. (у Сријему) vidе ваљарица.

[ocr errors]

ци: наврела

мова

ВАРВАРИЦА

Анчара), ab aj

[ocr errors]

Вараждина.

bara. 2) (у Боци) vidе варнца. но, аltеn, subigo. 3) (у хрв.) орање, wal: BAРAГовАти, гује, Р. impf. стругати взауже. вањАти, љам, у. impf. 1) феrtѕ jein, valere: ВАРАД, m. 1) у пје некакав град:

Großwardein in Ungern.

m. Peterwardein, Petrovaіф Brauen, поведн га, ваљаће ти гдје : ВАРАДйНАЦ, нца, т. дer Petermarbeiner, PetroвіЊАТА СЕ, ваљам се, v. г. impf. jiф walken, ВАРідинкА, f. Sie pererbarbeinerin, і

Платно бели Варадинка Мара

На Дунаву према Београда
ВАРААйнскӣ, кa, кo, Petermaroeiner-, Petrova-

2)Вараждински бурмут, Ваrаshiner Офиpf=
BÀPAK, m. das Rauschgold, Flittergold, bractea

aurichalci, cf. козар, клободан, телеј, шнк.

BAPÀRABE, n. das Ausweichen, deelina tio. вампЙР, вампира, m. vіdе вукодлак.

ВАРАКАТИ СЕ, кам се, феn fumen, declino ali-
ван, т. ј. на пољу. 4) ald, auper, praeter,
поље. 3) braupen, foris, ef. ванка: он је ВАРАКлвисАти, меншём, v. pf. и. impf, mit

Flittergold bekleben, bractea aurichalci induco.
BAPAKAH*, adj. mit Bapak überzogen, bractea

мени варакли преслнцу. 5) ван да, auper went, nisi, cf. већ ако.

ВАРікНУти, варакнём, у.
ВАРікнути ск, варакнём се, v. г. pf. Jфеn, de-

BÀPANIJA, f. Betrüger, fraudator (als Apposi:
ВАНЦАГА, f. (у Сријему ну Слав.) vide брадва.

Латини су старе варамице

ВАРАНЦИЈА (варанција), f. Der Zietrus, fraus, вінцикА, f. (у ц. г.) vidе цвaнцика. віпA, f. вода у Србији близу Сјенице, ein) Fluß in Serbien, fluvius Serbiae.

ВАРАЊЕ, p. ба$ Betrидеп, deceptio. вапити, вапнјем, ц. г.) vidе упитн.

B ÀPATH, pám, v. impf. betriegen, decipio.

BAPATH CE, pas ce, v. 1, impf. fich täuschen, de ВАР, n, (у Србији) н. п.

ваРВАРА, f. Barbara, Barbara, cf. варнца. die Gluth, die Glübhiße, ardor. BAP, f. (y XpB.) die Hiße, fervor: npowaa jy

НАРВАРНЦА, f. dim p. ма већ превалила).

Варварица вари,

А Савица лади, ца Варвара, која пада 24 Декемврија, Зt.

Николнца куса, сх.

вањАст, а, о, (у ц. г.) vidе ваљан.

Barbara, s. Be вањАТАН, тна, тно, (у ц. с.) vidе ваљан.

3) у припов ЕТ Вањашку му главу откинуо –

дола. — Т. важати, ваљам, v. impf. D) waljen, voluto. 2) сук-| ВАРАговање, jen, cylindro aequare.

ну кожу (код от вања сто дуката, вата царева града, cf. До Варада укр вриједнти. 2) ваља ићи, тап тир, ороrtеt; Rok ваља, хљебвања, Фferb bonnétbet, 23rob | ВАРідин, Варадина,

2) велики Варад.
vonnöthen, saxafe to menn, das werde (kann) radinum.
sa nao mu je mhoro, von Nußen sein, prodesse. varadinensis.
volutаrе ѕе. .

nensis femina:
ВАЊЕ, (у Хрв.) vidе одмах.
ВАЉЕВАЦ, Ваљевца, m. Winer von Ваљево.
ВАЊївица, f. (у Ц. г.) vidе упртљача.
ВА.љЁВКА, f. Wine bon Ваљево.

radinensis.
Ваљево, n. nom. propr. einer Otabt in Derbien: ВАРАждин, Вараждина, т. 28araвoin, Varas-
Полећела два бијела голуба

dinum. од онога ваљенога Ваљева

ВАРАждЙНАЦ, нца, m. 1) човјек Ваљевски, кa, кo, von Ваљево. вањЕЊЕ, n, vidе хваљење.

tabad. BAљковACт, а, о, као ваљак, waljenfürmis, ВАРАждински, ка, кӧ, во Вараждине BAљковит, cylindratus. ваљУГА, f. (у Ц. г.) vidе ваљак. віљушка, г. (@terr. Der &nbel), &lop, globulus BAPAK, рка, рко, (у Дубр.

e farina, pastillas. ВАЉУШКАЊЕ, П. dim p. ваљање.

quibilis.

.
вањУШКАТи, кам, dim. р. ваљати.
віљУНІКАТИ СЕ, кам се, dim. р. ваљати се. ВАРАКАТи, кам,
вамйлиА, f. vide Фамнанја.

quem.
1,
) binaий, fоrаs: т. .
љепше и

auswei
нопанак
те гледала

,
зап. кр.) Jer Salf, calx. cf. креч.

из вара клепати

ласно

се

што

свари, н. п. сочнво, грах, leibt tофbar, co

v. impf. einem ausjuwei

ВАРАКЛЁИСАЊк, т. vas efleben mit ѕlіttеrѕоlь,

inductio bracteae aurichalei.

cf. осим, него до: Ништа

красније

aurichalci inductus:

Ван чарапа Ван

И дај

стајала

clino.

се вангеу (буха). вінАРНА, f idе ваша. BAHRA, draußen, foris. cf. Ball,

tion):

ef. пријевара.

[blocks in formation]

варғAњ,

cati genus.

.

n.

ВАРДАЊЕ,

гумарање.

ВАРДАти,

лију варда

2хрв.)

ни

ebbare trockene Schwämme, fungi eduli sic-
в АРДАЊА, f. (у ц. г.) Сејфееі, сlаmоr.
BÀPAÄHE, n. das Lärmen, clamatio.
ВАРДАР, Вардара, m. вода у старој Србија:

до Велеза и воде Вардара .
Турски су стражари на Дрини за времена

Арнога борђија викали : вардај! а дру- |
ги му одговарао: вардам, вардам! 2) (У

Грбљу) vide тумарати : све нешто кроз heВАРДАТИ, дам, v. impf. (у Ц. г.) lärmen, clamare. ВАРЕВИНА, f. (у ц. г.) vidе вареника. ВАРЁник, вареника, m. вруће замеђено и за- |

биберено вино, што се по обичају пнје на

Божић прије јела (у Сријему и у Бачкој), eine Art Weinsuppe mit Honig und Pfeffer, be

fonders auf Weihnachten üblid, potionis genus. BAPÈHHKA, f. 1) warme Milch, lae calefactum.

- Füße (ungefäuerte) Milch, lac. ВАРЕЊАКА, f. (у Рисну) тиква која се вари за

jero, ein Kochkürbiß, cucurbita quam coquunt,
(іт Седеntheil p. водењака). cf. тиква,
(у приповијеци) пече
filienholz, color ligni brasiliani; Bap3H10 ce

Dülsenfrüchte, legumina.
ВАРИМЁсо, т. (у Сријему) vide сукало, крцкало.

Ha Ane, m. St. Barbara-Tag, dies
ВАРИти, варим, v. impf. fофеп, соquo.

Báphnee, v. r. impf, kochen, sieben,
дофіна), теrѕurae parvae genus: од шиника ТВАРЈАЧА, f. Der Rowleffe, ligula. cf. варњача.

приповијеци). 2) мушки нади- ВАРКА, f. 1) ба8 Офwaniftudf vom Sife, cauda:
Ти позов и старца Bapufака,
ВАРИЦА, f. dim v. Bара ?) жито што се по

Породицу Варнћаковиће.
један онац, или у котао од свакога жита (ВАРНИЦА, f. 1) Оer Sunte, scintilla. 2) каца

други и трећи дан, по што се
Варвари ца

вече (уочи Варива дне), па ГВАРОНІАННЯ, m. (р. варошани) беr taster, стави још у гледа с које је стране наврела,

ВАРГА

те на оној страни сију жита оне године : варғања, m. (у. Сријему) eine art

јер кажу да ће онамо најбоље родити. „Наврела вара од Дундулова дола” (приповијетка Херцеговачка). У Боци наставе

варицу по вечери само да се мало смлачи, 1) Uchtgeben, attentio. 2) vide

па ујутру (на Варин дан) гледају каква је одозго: ако нађу по њој гуке и брегове онда веле да слути на богаство, ако ли

буду путови и пукотине, онда веле да Aâm, v. impf. 1) Acht geben, attendo. слути на смрти на гробове. У Боци варицу

носе и на воду не говорећи ништа путем и њоме посипају водуговорећи: „Добро јутро ладна водо! ми тебе варице а ти нама

водице и јарице, јањице и мушке главице и којешта премеће.

и сваке срећице.” Вративши се с воде поспу њоме по кућн говорећи: „Оволико људи, волова, бродова, коња, улишта, пила, коша, да се плоди плод и род.По том иду те посипљу њоме уљанике говорећи: „Урочници и урочнице низ улицу; ненавидници и ненавиднице низ улицу ; — бјегунци и бјегуннце низ улицу,

море и вјештице низ улицу; а моје челе свако млнјеко које није кисело, пут истока уз улицу. Ни на мору моста,

на псу рога, ни на длану длака ни на моје челе урока." Вару мећу у со н дају стоци, а гдјекоји мажу њоме и воловима

вратове да им се не набија орући. Кад се 5) баѕ Жофен, сосtiо. 2) варење,

варнца вари, дјеца пјевају:

Вара вари варице,

печење и варење, тав Зеќофte, coctum.

Да се рађу јарнце pie Brasilie (Färbemittel von Bra

и бијеле јагњице
и фетићн н јунчићн.
Gericht, so auf Babara üblich ist, ferculum
solemne die festo S. Barbarae :
Поручује варица Божићу:
Пошљи мене од прасца ножицу,
Да зачнним варицу шеницу
(пјева се Божићу послије Варнна дне).
2) у пјесми кад носе вyчину, мјесто : ше-
ница:
Подај вуку варице

Да не коље јарице
варића к
мак:

Варка пред Марка. 2) (im oфerge) ber
Hintere, besonders bei dem Frauenzimmer,

podex, praesertim feminarim.
BAPMETA, f. (у војв.) Die Sерапnfфаft, conti-

tatus:

Мог у нема и варива,

укопана у земљу, у којој опанчари коже послије,

залужују, Gerbergrube, fovea macerando

corio. ВАРНИЧАВ, а, о, н. п. барут, funtig, pier Хип

ken sprühend, scintillosus (?).
обично,

ВАРЊАЧА, f. (у Ц. г.) vidе варјача.
Варица се

свуда, при- ВАРОш*, f. Die Otast, urbs.

urbanus.

јургет. ВАРЕЊЕ, п.

)

се

скрсу, те њим боје

варили се ВАРзило, п.

) ) купује о ВАРИво, п.

ВАРИН ДАН,
*- festus s. Barbarae.
ВАРИти CE,

coqui.
ВАРИТАК, т.

eine Art Getreidemaß (in Herze

[ocr errors]

,

,

Нек поведе

на

Варин дан: метне се у

кува

се скува заједно, па се једе

Te

охлади;

А Савица
Николица

H

вари, лади, куса.

готово

се ујутру

paschatis.

BÁDIAP

Айта қад

Кад

кренога имена !

ваславу

се

Устаје усааву, ну којој

она молитва што

и част"

m

а, о, :

Tora.

BÄCOJEBHE,

,

inferis : Backpcao ra bor. COBAHE, n. das Feiern der Ditern, celebra

resurgo. 2) kora, guferweden, excitare соВАти, сујем, ВА, f. (по јужн. кр.):

ingen, celebro pascha. есто говори :,,ва славу та светога : Тако ми славе и ваславе

v. impf. und pf, die Ditern ЕН, m. (по југоз, кр.): таван васмеfена цвећа.

заче да говори (јуж.) hyp. p. Васнанје. Те се пови један прамен магие васолевики, Васојевића, т.

m. Einer von Bacojebuha. цркве и непознати људи, али треба нај- ВАТРЕН,a, o, feuris, igneus, н. п. коњ, човјек,очи. прије да виде јаје један другоме: јер неки віГРЕЊАЧА, f. (око Мухача) Sad Dampffфіff,

navis vaporaria. Други дан васкрсенија (у понедјељник)| BATPЙТЕ, p. Seuertätte, ustrina: Тражити ват.

ре на лањском вашришшу.

bißige Krankheit, morbus п. у Срнјему и у:Бачкој) хоће да полнју | ВАТРУШТИНА, Г. Бie

acutus. cf. огањ, врућица,
Од васкрсенија до Спасова дне говори віход, т. (у Грбљу) vide пријенос.
кад који коме дође у кућу: Pucщос вас- вашA f. (асс, вашу и. вашу) комад коже што
се, кад се двојица срету на путу, нли ВАШ, ваши, f. (gen. р. вашӣ, вашију) vidе ущ.

Thjesa, ein Stück abgeschundene
Haut, frustum eutis detraetae, cf. Bahapwa :
Који се расрди да му дадремо вашу (у при-
Репну му је вам садерао

од тртице до врхртенице -
BÁLLAP, m. (y bojb.) der Markt, die Mese,

dinae : Коме вар ВАСКРСнути нём, v. pf. 1) (oot Robe) aufertea)

глав иде. cf. на нафур, сајам.

ріРОшінчE, ета, д. упјесми мјесто варошче :

Кује коња Туре варошанче ВАРОшица, f. dim. р. варош. BÅPOLUKA, f. die Städterin, urbana.

BÀC

ЕГЭ ВАРОшки, кa, кo, tästifф, urbanus.

BÀcs: BÀPOMIYAA, f. (coll.) die Stadtkinder, juventus

за 5 urbana.

BÀc ВАРОШчи, чета, п. Бав ©tavttino, juvenis ur се banus.

се ВАРОшчИЦА, f. dim. ь, варошка.

и та віРЧИЦА, cf. пипавица.

мога BÀC, vide cab : На алату вас у чистом злату

BACAÈS Вас му коњицу крв огрезнуо —

Једа, BÁCA, m. (uct.) vide Baco.

Васо, т. ВАСИЛИЈА, f. Bafilia, Basilia.

BAcoЈЕ, BACHAHJE, m. Bafilius, Basilius.

BAcoЈЕВ, Васиљ, Васиља, m. (voc. Bäснљу) vide Ba

силије.
ВАСИЉЕнӣ, на, но, (у Грбљу) vidе васиони:

Тако ми силе васиљене !
ВАСИЉИЦА, f. колач што се по обичају мнјесн

на мали Божић, eine 2rt Офтаlsbrot auf pen

Basilitag, panis S. Basilii.
BACÀOHÀ CBHJET, m. die ganze Welt, orbis terra-

rum (cf. slav. BACEAEAN, das der griechischen

oixovuém wörtlich entspricht).
BАСKo, m. Rannname, nomen wiri (р. Васи-

ије).
BÅCKO AHK, a, o, gang, totus quantus.
ВАСКРС, m. оftеrn, pascha. На васкрсе- вітање, п. vіdе хватање.
ВАСКРСвниЈЕ, n. јније треба свако да узме вітАти, там, vidе хватати.

навору: за то у Србији зађу пред ваекр- BATAТи ск, там се, vidе хватати се
сеније по селима намастирски ђаци с ко- вітити, тим, vidе хватити.
тарицама те дају навору за јаја, ова- вітити cЕ, тим се, vidе хватити се.
скрсенију се туку шареним и црвеним вітьиКА, f. vіdе хватљнка.
јајима, т.

•ј. ударају врховима јаје о јаје, ватою, m. этапngname, nomen viгi. па које се разбије оно узме онај који је вАТРА, f. сав Земет, ignis eft team

m. die Feuerschaufel, batillum. разбно. То чине код намастира н код ваТРАљ, ватраља, пробију јаје од оздо те исциједе жујце н бјеланце, па налију воска да је . , f. din. ко не оде у јутрењун. водом или да баце у воду; за то се каже онда : данас иду годишњаци у цркву (т.ј. ВАТЕЛ, 1 они који нду само од године до године). віков, 5

се одаре с крс (мјесто добро јушро, ионозБог и добар вече), и одговара се ва истину васкрс; тако и кад се инје, мјесто саасуі сен на здравље. cf. васкрсење, Ускрс, вазам, велигдан.

п. (у горњ. прим.) vidе васкрсеРадује се светом васкрсењу

Stamm zwischen Montenegro und Aum. Bacoje:

pl. Gegend und вићи који су преко планина к Црној горн онн се држе с Црногорцима,

н Турцима не пла-
ћају ништа, а осталн, који су преко планина

Лиму, они су под пашом Скрадарскнм :
Пред њу метни Мутапа Лазара:

к

Јер је Лазо од Васојевића
ВАТ, m. vіdе хват.
ВАТАНИЈА, f. vіdе хватанија.

:

[ocr errors]

ватра.

m. vіdе убрадач.

повијеци);

капу купује, он голо

1

ВАСКРСЕЊЕ,

није :

&imer ponimрlf Rap, amhpora: по што је ве- вЕЛЕ, 1) (по југоз. кр.) много, ріеl, multum :

.

nundinalis.

,

.

. cf.

ВАШИЦА,

Ha

[ocr errors]

рујбе. ВАКА,

BÁMAPEHE, n. das Markten, nundinatio.
BáNAPHTH, PÂM, v. impf. Markt, Meffe halten,
BAMÀPÁJTE, n. der Ort wo Markt (Meffe) ge-

halten wird, locus nundinarum.
ВAШAPHй, на, но, н. п. доба, эгаrtt-, эгер:, вёЗАТи, вёжём, v. impf. Бinsen, ligo.
BALÀPLHJA, m. der den Markt, die Meffe besucht,
ВАШАЦ, тца, т. (у сријему) vidе вашица. | ВЁЗАЧ, везача, m, vide везилац.
ВАШИНА, f. грање сирово, ајфіпеn, fascis vir-вЕЗЕНТА f. у пјесмама некака планина :

сврби. Вашнцу притискују угрвјанијем лу-
престане сврбљети. cf. вашац, ваштица,

f, vide псето.
ВАШљив, а, о, vidе ушљнв.
ВАШЊИВАЦ, вашљивца, m. vіdе ушљивац.
ВАШљивиЦА, f. vіdе ушљивица.
вАнтицА, f. (у Сарајеву) vidе вашнца.
ВЁ, (по југоист. кр.) асс. Von ви (мјесто вас): вузЙРЕВ, а, о, vidе везнров.

што ве раним тридесет година ВЁгд, а, о, (вегдӣ, да, до,) vidе вет. BEAAP, Apa, Apo, heiter, serenus : ВЕДЁНик, веденика,

Venedig), teli minoris genus.
ВЕДЕНИчки, ка, кӧ, н. п. 1иштољ, злато, чоха,

Venetianers, Venetus:
у црвеној чон веденичкој

нём, (у Ресави и у Лијевчу) vide | вёзов, а, о, н. п. дрво, vide брестов. ВЁДРАц, ведраца, т. 1) vidе врућац. 2) чист вЁЈАВИЦА, f. (нст.) vidе вијавица.

flareg &ів, glacies limpidissima. cf. | BEJATи, jём, (ист.) vidе вијати. ВЕДРЕЊАК, ведрењака, т. (у ц. г.) vidе ве-ВЕК, m. (нст.) vidе вијек. ВЁДРИК, ведрйка, т. у риту гдје нема трске, вЁКА, f. козји глас, bag Sredern, mutіtіо. Hero BOAa, das Lichte in einem Röhrig, locus BÉKABHILA, f. kosa, die Meckerin (als Appofition

die Heiterkeit, serenitas : Дај ми Боже од Дрине ведрине,

од Херцеговине ВЕДРИТИ СЕ, pи ce, v. г. impf, es wirbeiter, BEKдвАЊЕ, п. (ист.) vidе вјековање. ВЁДРО, п. 1) дрвен суд водени, Ser 2Baffereimer, вЕКЦІЙњом, (у Хрв.) grеptеntheils, pоtiоri ex BÊ3, m, 1) die

вёза, (у Барањи) бie ulme, ulmus, ef, бријест. ВЁЗАК, вёскат. hyp. . вез: везла сеја тефтедара

ВЕЗАНИJA f. (у Барањн) бie Refrutirung, dеlес

tus: Кад је била везанија, т.ј. кад су хватали у солдате, јер су се до скора људи на

силу хватали у солдате. ВЁЗАЊЕ, n. Bas Binsen, ligatio. ВЁЗАТи ск, вёжём се, v. r. impf. fit wie gebunə

den verhalten, ligor : berce! ruft der Räuber

beim Eintritt ins Haus. f. као мала чибуљица што нзићевёзЁЊЕ, n. Das Otiten, pictura per acum. нози одоздо (на табану) под кожом па вёзидвА, f. Фав 2Inbinjen Der Beintde, capi

stratio vitium. вёзиљА, f. Vie Otiterin, quae acu pingit :. У ве

зиље свилу куповати.
вёзЙР, везира, т. (pl. вевіри, а у пјесмама

има и везирови) per Befir, vezirus:
Не бојн се цара ни везира

Браћо моја, осам везирова -
ввзЙРЕВИЦА, f. vіdе везировица.
вкзЙРов, а, о, беѕ Bеfіrѕ, veziri.

везёРОВИЦА, f. Die Srаи бев Зерies, veziri uхог. по ведром небу

вёзЙРСкӣ, кa, кӧ, Befit, vezirorum. , . (

ВЕзЙРСтво, n. Das efirtbum, veziratus :

Дао би му на Босни везирсаво
ВЕЗйтАК, тка, т. у пјесми мјесто вез 1:

Ка” од вуне конац у везашку
вёзмА, f. (у Хрв.) као мала рожана тиквица

којом се пушке потпрашују; cf. басма. вёзовинА, f. (у Барањи) vide брестовина. ВЕЈАЧА, f. (ист.) vidе вијача.

BÊK, m. lucidus.

pon per Siege), mutitrix. cf. бекавица. BEKÈTAHE, n. das Medern, mutitio.

BEKÈTATH, Bèkehêm, v. impf. meckern, mutio. serenatur vide

f. (ист.) vidе вјеверица.

ВЁВЕРИЦА,

облак се внје

У ВЁднути,

видјети. мед, на другога, ведрењак.

т) , ) . одозго нема

ВЕЈАЊЕ, n. (ист.) vidе вијање.

драц 2.

ВЕДРИНА, f

. .

BEKдвATи, векујем, (ист.) vidе вјековати. 2vidе крављача. ВЕковит, ао(.vidе .

на крајини

situla. 2)

мјера од лока, В. А, (у војв, , genus 3) (у

веле ниште ; веле једе; Теле веле, кока уіdе обрва. дро вина

мало, јагње жао, те зету јаје на таву. 2) (ст.) ВЕТА, f. (асс:

per .

groß, magnum :

о мој вране, веле добро моје ВЕЛЁБит, т.

планина између Хрватске н

2

Везак

Далмације.

« PreviousContinue »