Page images
PDF
EPUB

ВАРГАЊ, варгања, m. (у Сријему) eine Urt eßbare trockene Schwämme, fungi eduli siccati genus.

ВАРДАЊА, f. (y Ц. г.) Sefdrei, clamor.
ВАРДАЊЕ, п. 1) Wdtgeben, attentio. 2) vide

тумарање.

ВАРДАЊЕ, n. baš kärmen, clamatio.

ВАРДАР, Вардара, m. вода у старој Србији:
До Велеза и воде Вардара
ВАРДАТИ, Дам, v. impf. 1) 2dt geben, attendo.
Турски су стражари на Дрини за времена
Црнога Ђорђија викали: вардај! а дру-
ги му одговарао: вардам, вардам! 2) (у
Грбљу) vide тумарати: све нешто кроз ће-
лију варда и којешта премеће.
ВАРДАТИ, Дам, v. impf. (у Ц. г.) lärmen, clamare.
ВАРЕВИНА, f. (у Ц. г.) vide вареника.

ВАРЁНИК, вареника, m. вруће замеђено и забиберено вино, што се по обичају пије на Божић прије јела (у Сријему и у Бачкој), eine Art Weinfuppe mit Honig und Pfeffer, befonders auf Weihnachten üblich, potionis genus. ВАРЕНИКА, f. 1) warme Wild, lac calefactum.

2) (у Хрв.) свако млијеко које није кисело, füße (ungesäuerte) Milch, lac.

ВАРЕЊАКА, f. (у Рисну) тиква која се вари за jeлo, ein Kochkürbiß, cucurbita quam coquunt, (im Gegentheil v. водењака). cf. тиква, јургет.

ВАРЕЊЕ, n. 1) bas Roden, coctio. 2) варење, (у приповијеци) пече ли ce печење и варили се варење, baš Getodyte, coctum. варзило, n. bie Drafilie (Karbemittel von Draz filienholz), color ligni brasiliani; варзило се купује о ускрсу, те се њим боје јаја. ВАРИВО, n. Joülfenfrüdte, legumina. ВАРИМЕСО, m. (у Сријему) vide сукало, крцкало. ВАРИН ДАН, на дне, m. t. arbara-ag, dies festus S. Barbarae.

Варити, варим, v. impf. foden, coquo. ВА́РИТИ СЕ, варим се, v. r. impf. foden, fieben, coqui.

BÀPHRAK, M. 1) eine Art Getreidemaß (in Herze gowina), mersurae parvae genus: од шиника варићак (у приповијеци). 2) мушки нади

мак:

Ти позови старца Варићака, Нек поведе своју породицу, Породицу Варнћаковиће — ВАРИЦА, f. 4) (dim v. Вара?) жито што се по обичају кува на Варин дан: метне се у

те на оној страни сију жита оне године: јер кажу да ће онамо најбоље родити. „Наврела вара од Дундулова дола” (приповијетка Херцеговачка). У Боци наставе варицу по вечери само да се мало смлачи, па ујутру (на Варин дан) гледају каква је одозго: ако нађу по њој гуке и брегове онда веле да слути на богаство, ако ли буду путови и пукотине, онда веле да слути на смрт и на гробове. У Боци варицу носе и на воду не говорећи ништа путем и њоме посипају водуговорећи: „Добро јутро ладна водо! ми тебе варице а ти нама водице и јарнце, јањице и мушке главице и сваке срећице.” Вративши се с воде поспу њоме по кући говорећи: „Оволико људи, волова, бродова, коња, улишта, пила, коша, да се плоди плод и род. 3 По том иду те посипљу њоме уљанике говорећи: „Урочници и урочнице низ улицу ; - ненавидници и ненавиднице низ улицу ; — бјегунци и бјегунице низ улицу, — море и вјештице низ улицу; а моје челе пут истока уз улицу. Ни на мору моста, ни на псу рога, ни на длану длака ни на моје челе урока." Вару мећу у со и дају стоци, а гдјекоји мажу њоме и воловима вратове да им се не набија орући. Кад се варица вари, дјеца пјевају: Вара вари варице,

Да се рађу јарице
И бијеле јагњнце

И ђетићи и јунчићи.

[ocr errors]

Gericht, so auf Babara üblich ist, ferculum solemne die festo S. Barbarae:

Поручује варица Божићу:

Пошљн мене од прасца ножицу,
Да зачнним варицу шеницу

(пјева се Божићу послије Варина дне).
2) у пјесми кад носе вучину, мјесто: ше-

[blocks in formation]

tatus:

Мог швалера у вармеђи нема један лонац, или у котао од свакога жита | ВАРНИЦА, f. 1) ber Žunée, scintilla. 2) каца

и варива, те се скува заједно, па се једе послије, други и трећи дан, по што се охлади; и за то се пјева :

Варварица вари,

А Савица лади,

Николица куса.

Варнца се обично, готово свуда, при

укопана у земљу, у којој опанчари коже залужују, Gerbergrube, fovea macerando

corio.

ВА́РНИЧАВ, а, о, н. п. барут, funtig, viel un fen fprübenb, scintillosus (?).

ВАРЊАЧА, f. (у Ц. г.) vide варјача.
ВАРОШ*, f. bie Štabt, urbs.

стави још у вече (уочи Варина дне), па ВАРОШАНИН, m. (pl. варошани) ber Stätter, се ујутру гледа с које је стране наврела, urbanus.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Вас му коњиц у крв огрезнуо

BÁCA, m. (ист.) vide Васо.
ВАСИЛИЈА, f. afilia, Basilia.
ВАСИЛИЈЕ, m. Dafilius, Basilius.
Васиљ, Васиља, m. (voc. Bасиљу). vide Ва-
силије.

ВАСИЉЕНИ, на, но, (у Грбљу) vide васиони:
Тако ми силе василљене!
ВАСИЉИЦА, f. Колач што се по обичају мијесн
на мали Божић, eine Wrt malzbrot auf ben
Basilitag, panis S. Basilii.

ВАСИОНИ СВИЈЕТ, m. bie ganze Belt, orbis terra

rum (cf. slav. BxceAisam, das der griechischen oixovμérn wörtlich entspricht). ВАСКО, m. Тапnšname, nomen viri (v. Василије).

ben, resurgo. 2) кога, aufermeđen, excitare ab inferis: васкрсао га Бог.

ВАСКРСОВАЊЕ, n. baš Žeiern ber Dftern, celebratio paschatis.

ВАСКРСОВАТИ, сујем, v. impf. unb pf. bie Ditern zubringen, celebro pascha.

ВАСЛАВА, f. (по јужн. кр.) она молитва што
се чита кад се устаје у славу, и у којој
се често говори: „ва славу и част” тога
и тога светога: Тако ми славе и ваславе
мога кренога имена!

Кад ваславу заче да говори
ВАСЛЕЂЕН, m. (по југоз, кр.):

Један таван васлеђена цвећа —
BÁCO, m. (јуж.) һур. v. Василије.
BACOJE, M. Mannsname, nomen viri.
BACOJEB, a, 0,:

Ђе се пови један прамен магле
Од проклете земље Васојеве —
ВАСОЈЕВИЋ, m. Çiner von Baсојевићи.
ВАСОЈЕВИЋИ, Васојевића, m. pl. Gegenb итб
Stamm zwischen Montenegro und Auм. Bacoje-
вићи који су преко планина к Црној гори они
се држе с Црногорцима, и Турцима не пла-
ћају ништа, а остали, који су преко планина
к Лиму, они су под пашом Скрадарским:
Пред њу метни Мутапа Лазара:
Јер је Лазо од Васојевића -
вӑт, m. vide хват.

ВАТАНИЈА, f. vide хватанија.
вітаЊЕ, n. vide хватање.
вӑТАТИ, там, vide хватати.
ВАТАТИ CE, там се, vide хватати се.
вÄТИТИ, тим, vide хватити.

васколик, a, o, gang, totus quantus. ВАСКРС, m. (Ditern, pascha. На васкрсеВАСКРСЕНИЈЕ, П. није треба свако да узме навору: за то у Србији зађу пред васкр-| сеније по селима намастирски ђаци с котарицама те дају навору за јаја. О ва- ватити CE, тим се, vide хватити се. скрсенију се туку шареним и црвеним ватљика, f. vide хватљика. јајима, т. ј. ударају врховима јаје о јаје, ватољ, m. Mann$name, nomen viri. па које се разбије оно узме онај који је ВАТРА, f. baš Žeuer, ignis. cf. oгањ, разбно. То чине код намастира и код ВАТРАљ, ватраља, m. bie Geuerfdaufel, balillum. цркве и непознати људи, али треба нај-| ВАТРЕН, а, о, feurig, igneus, н. п. коњ, човјек,очи. прије да виде јаје један другоме: јер неки ВАТРЕЊАЧА, f. (око Мухача) баз Дampffdiff, пробију јаје од оздо те исциједе жујце navis vaporaria. и бјеланце, па налију воска да је тврђе. ВАТРИЦА, f. dim, . ватра. Други дан васкрсенија (у понедјељник) ко не оде у цркву на јутрењу, онога (н. п. у Сријему и у Бачкој) хоће да полију ВАТРУШТИНА, f. bie bigige Kranfheit, morbus водом или да баце у воду; за то се каже acutus. cf. огањ, врућица. онда: данас иду годишњаци у цркву (т.ј.| ВаЋел, ) они који иду само од године до године). Од васкрсенија до Спасова дне говори се, кад се двојица срету на путу, или кад који коме дође у кућу: Ристос васкрс (мјесто добро јутро, иомоз' Бог и Добар вече), н одговара се ва истину васкрс; тако и кад се пије, мјесто сиасуј се и на здравље. ef. васкрсење,

Ускрс, вазам, велигдан.

[ocr errors]

ВАСКРСЕЊЕ, П. (у горњ. прим.) vide васкрсеније :

Радује се светом васкрсењу ВАСКРСНУТИ нем, v. pf. 1) (vom Robe) auferfte=l

вАТРИШТЕ, n. geuerftätte, ustrina: Тражити ватре на лањском вашришшу.

[ocr errors]

m. vide убрадач.

ваход, m. (у Грбљу) vide пријенос.
ваш, ваши, f. (gen. pl. ваши, вашију) vide уш.
ваша f. (асс. вашу и. вашу) комад коже што
се одадре с тијела, ein Stüd abgefdunbene
Saut, frustum cutis detractae, cf. вандра :
Који се расрди да му одадремо вашу (у при-
повијеци);

Репну му је вашу садерао
Од тртице до врх ртенице
ВАШАР, m. (у војв.) ber MarÉt, bie Meffe, nun-
dinae: Коме вашар капу купује, он голо-
глав иде. cf. панађур, сајам..

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

ВАШТИЦА, f. (у Сарајеву) vide вашица.
BÈ, (по југоист. кр.) асс. von ви (мјесто вас):
Што ве раним тридесет година
ВЁВЕРИЦА, f. (ист.) vide вјеверица.
вёгд, а, о, (вегди, да, до,) vide вет.
ВЕДАР, дра, дро, beiter, serenus :

[ocr errors]

Облак се вије по ведром небу
ВЕДЁНИК, веденика, m. eine Urt Piftole (von
Venedig), teli minoris genus.
ВЕДЁНИЧКӣ, ка, ко, н. п. пиштољ, злато, чоха,
Senetianer, Venetus:

[ocr errors]

У црвеној чон веденичкој вёднути, нём, (у Ресави и у Лијевчу) vide видјети.

ВЁДРАЦ, ведраца, m. 1) vide врућац. 2) чист лед, на коме одозго нема снијега или чега другога, flares Eiš, glacies limpidissima. cf.

ведрењак.

ВЕДРЕЊАК, ведрењака, m. (у Ц. г.) vide ве

драц 2.

ведрик, ведрика, m. у риту гдје нема трске, него вода, баš Vidte in einem Köbrig, locus lucidus.

ВЕДРИНА, f. bie Seiterfeit, serenitas :

Дај ми Боже од Дрине ведрине,
Југовине од Херцеговине —

ВЕЗАТИ СЕ, вêжем се, v. r. impf. fid wie gebun-
den verhalten, ligor: Bex' ce! ruft der Räuber
beim Eintritt ins Haus.

вÈзіч, везача, m. vide везилац.
везёНТА f. у пјесмама некака планина :

Примише се горе уз Везеншу —
ВЕЗЕЊЕ, n. bas tiđen, pictura per acum.
ВЕЗИДБА, f. b nbinben ber Beinftöđe, сарі-

stratio vitium.

вÈзилац, зиоца, m. т. j. који веже виноград, ber Webenbinber, qui capistrat vites. cf. везач. ВЁЗИЉА, f. bie Stiđerin, quae acu pingit: У везиље свилу куповати.

--

ВЕЗИР, везира, m. (pl. везири, а у пјесмама
има и везирови) ber efir, vezirus :
Не боји се цара ни везира —
Браћо моја, осам везирова
вЕЗИРЕВ, а, о, vide везиров.
ВЕЗИРЕВИЦА, f. vide везировица.
ВЕЗИРОВ, a, o, bes efirs, veziri.

:

ВЕЗИРОВИЦА, f. bie Grau beš Zefirś, veziri uxor.
ВЕЗИРСКИ, ка, ко, Wefir-, vezirorum.
ВЕЗИРСТВО, n. va efirthum, veziratus:
Дао би му на Босни везирство
ВЕЗИТАК, тка, m. у пјесми мјесто вез
Ка’ од вуне конац у везишку
ВЁЗМА, f. (у Хрв.) као мала рожана тиквица
којом се пушке потпрашују; еf. басма.
везов, а, о, н. п. дрво, vide брестов.
ВЁЗОВИНА, f. (у Барањн) vide брестовина,
ВЁЈАВИЦА, f. (ист.) vide вијавица.
вёЈАЊЕ, п. (ист.) vide вијање.
BEJАТИ, јем, (ист.) vide вијати.
ВЕЈАЧА, f. (ист.) vide вијача.
век, m. (ист.) vide вијек.
ВЁК, m.

f.

Ка, козји глас, bав Međern, mutitio
ВЕКАВИЦА, f. коза, bie Mederin (als Uppofition
von ber 3iege), mutitrix. cf. бекавица.
BEKÈTÂHE, n. das Meckern, mutitio.
ВЕКÈТАТИ, векећем, v. impf. međern, mutio.
Векнути, векнем, v. pf. međern, mutio.

ВЁДРИТИ СЕ, Рú се, v. r. impf, es wirb feiter, ВЕКОВАЊЕ, П. (ист.) vide вјековање.
serenatur coelum.

ВЁДРИЦА, f. 1) vide ведро 1. 2) vide крављача. ВЕДРО, п. 1) дрвен суд водени, ber 2Baffereimer, situla. 2) на бунару, ber 2Baffereimer, situla. 3) (у крајини Неготинској) мјера од 12 ока, Gimer von groölf aß, amhpora: по што је ведро вина ? cf. вједро.

ВЕБА, f. (ист.) vide обрва.

BE3, m. 1) die Stickerei, pictum per acum. 2) gen. веза, (у Барањи) bie Ulme, ulmus, cf, бријест. Везак, веска m. hyp. v. вез:

Везак везла сеја тефтедара

[ocr errors]

ВЕКОВАТИ, векујем, (ист.) vide вјековати.
вЕКОВИТ, а, о, (ист.) vide вјековит.
вЕкшињом, (у Хрв.) größtentheils, potiori ex
parte, cf. понајвише.

вела, f. (у војв.) bie Wrt, Battung, genus.
веле, 1) (по југоз. кр.) много, viel, multum :
веле иште; веле једе; Теле веле, кока
мало, јагње жао, те зету јаје на таву. 2) (ст.)
groß, magnum :

О мој вране, веле добро моје
ВЕЛЕБИТ, m. планина између Хрватске и
Далмације.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Велешу сам на ликце раздрла ВЕЛИГДАН (велики дан), m. (доље преко Мораве) vide васкрсеније.

ВЕЛИКА, f. Frauenname, nomen feminae.
ВЕЛИКА БОЛЁСт, f. vide горска болест.
ВЕЛИКА НЕДЈЕЉА, f. bie Chatwode, hebdomas|
antepaschalis.

Ако те срећа не причека, на вељега је хата стић' не можеш;

Ге си, бане, упутно?
Зар у б'јелу манастиру
Ге су наша веља добра? —
Учинно веље јаде —

--

Што учиње веље јаде Младој твојој кукавици — И на вељу својту твоју Вељко (Вељко), m. Жаппšнатe, nomen viri. ВЕЉОВАТИ, вељујем, v. impf. (у Боци), веље fein, sum веље, у овој пословици: Кад веље не вељује, маре опакује, т. ј.ако у вељачи није зима, биће у Марту. ВЕЉУ, (јуж.) велим, fagen, ajo, dico. ВЕНАЦ, нца, m. (ист.) vide вијенац. BÈHÊHE, n. das Welken, marcor.

ВЕЛИКА СТРАЖА, f. (у Сријему и у Бан.) Saupt=|вент, m. (у војв.) in ber Mebenšart: вента ра

wache, praetorium.

ВЁЛИКАЧАК, чка, чко, augm. v. велики, febr groß, valde magnus, vastus.

великаш, великаша, m. Мagnat, magnas. великӣ, ка, ко, 1) gre, magnus, cf. вељн. 2) у велике, redt mitten brin, magnopere: има зрела грожђа у велике; раде људи у ве

лике.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

На њојзи су гаће од велуда ВЁЉА ПЎШКА, f. (у Ц. г.) vide дуга пушка. ВЁЉАЧА, f. (једни говоре и авељача и овељача) 1) (у запад. прим.) Monat Februar, Februarius: вељача превртача; Кад вељача не дажди, Марач добра не мисли. 2) (у Србији) vide бабини укови.

ди, ber Sormanb, praetextus. ВЕНУТИ, вёнём, v. impf. welfen, marceo. ВЕНЧАВАЊЕ, П. (ист.) vide вјенчавање. ВЕНЧАВАТИ, венчавам, (ист.) vide вјенчавати. ВЕНЧА́ВАТИ СЕ, Венчавам се, (ист.) vide вјен

чавати се.

венчани, на, нô, (ист.) vide вјенчани. ВЁНЧАНИЦА, f. (ист.) vide вјенчаница. ВЕНЧАЊЕ, n. (ист.) vide вјенчање. ВЁНЧАТИ, Чӑм, (ист.) vide вјенчати. ВЕНЧАТИ СЕ, Чам се, (ист.) vide вјенчати се. ВЕЊА, f. (у војв.) 1) bie Madbolberftaribe, juniperus communis. 2) die Wachholderbeeren, (zum Räuchern), baccae juniperi. cf. клека. вко, вела, m. (у Паштр.) бијела махрама што дјевери држе изнад дјевојке, која клочи држећи оружје на рукама, кад јој засједе дају добру молитву:

И три лакта вела од Млетака BEÔMA, febr, valde. cf. врло.

ВЁПАР, пра, m. (pl. вепрови, вèпрова) крмак, бравац, назимац, базdwein (Männden), porcus.

ВЁРА, f. 1) (ист.) vide вјера. 2) (око Сиња) vide витица 2.

ВЕРА, f. вода у Плащкоме, која извире из Капеле и утјече у Дретуљу.

*

ВЕРАН (веран), рна, рно, (ист.) vide вјеран. BEPÂHE, n. 1) das heimliche Umbergeben, clandesti

na circuitio. 2) das Verstecken, absconditio. ВЁРАТИ, рем, v. impf. завлачити, крити, ver= ftecten, abscondo :

У грм главе не верала вёрати се, рём се, v. r. impf, крити се, провлачити ce, heimlich umbergehen, clam circuire:

Не чудим се лији ни ђердану,
Већ се чудим зецу и гаћама :
Куд се вере како не издере

вље, т. (у Боци) һур. р. вељача, у овој по-
словици: Кад веље не вељује, маре опа-
кује.
ВЕЉЕ ЗЕЉЕ, П. (у Ц. г.) некаква трава, од које | ВЕРГИЈА*, f. vide пореза.

би се човјек могао опити, Urt Pflanze, herbae | ВЕРГИЈАШ, вергијаша, m. ber ber пореза unter=

genus.

morfen ift, vectigalis:

вѣљи, ља, ље, (по југоз. кр.) vide велики: А Турака Јањи донесоше

1

Пет стотина онђе укопаше,
Вергијаша ни носили ни’су —
ВЕРЕНИК, m. (ист.) vide вјереник.
ВЁРЕНИЦА, f. (ист.) vide вјереница.
ВЕРЁНИЦА ЉУБА, f. (ст. ист.) vide вјереница.
ВЕРЕСИЈА, f. Rrebit, fides: узео на вересију;
отишао да купи вересију; Вересија гола
шија.

BEPELIA*, f. 1) Oberkleid der türkischen Frauen,
vestis mulierum turcicarum genus. 2) (у
војв.) ein altes Kleib, vestis antiqua: натукао
некаку вереџу.

ВЕРИГА, f. (у Боци) bie Rette, catena. cf. ланац.
ВЕРИГЕ, вёрига, f. pl. 1) pl. b. верига:

Па поведе вранца за вериге

|BÉCA, M. (Heт.) vide Beco.

ВЁСАК, ска, m. (и весак, ска, као дур. . вёс, које може бити да се гдје и говори) глас, особито који се чује из далека, тако да се не може разабрати шта је и ода шта је, eine dumpfe Stimme, vox abtusa:

Оде весак од брда до брда ВЕСАОЦЕ n. dim. v. весло. BECEJA, f. Frauenname, nomen feminae. вЁСЕЛИК, m. веселиче један! кад кога жалећи карају, мјесто: јадниче, несретниче! као што мати дјетету рече: (н. п. шта си то учинио) весео мајци бно! мјесто: жалосна ти мајка! ein mitleibenbes deltwort, convicium.

2) bie Reffelfette, catena e qua pendet aenum. ВЕСЁЛИН, n. annšname, nomen viri.

У Грбљу кажу да вериге не ваља оставити | ВЕСЁлити, лим, v. impf. freuen, gaudio afficio. да се љуљају кад се пињата или котао ВЕСЁЛИТИ СЕ, лим се, v. r. impf. fid freuen, скине с ње, јер веле да су лађе на мору

gaudeo.

за оно вријеме у муци и невољи док се ве- ВЕСЁЛИЦА, f. 1) ef, веселик, 2) (у Грбљу) Siegen= риге љуљају. 3) једно уско мјесто у заливу name, nomen caprae indi solitum. 3) у загоБокељскоме, гдје су горе с обје стране неци, сf. цуцнути се.

залив стијесниле. Приповиједа се да су ВЕСЕЉАК, весељака, m. luftiger Runbe, hila-
се на ономе мјесту негда запињале вериге, rator.
да бродови непријатељски не би горе проћи | ВЕСЕље, п. 1) luftigfeit, hilaritas. 2) Sodzeit,
могли, и зидине од стражара са обје стра-
не још се виде.

ВЕРИДБА, f. (ист.) vide вјеридба.
ВЁРИЖИЦА, f. dim. v. верига (н. п, на сахату).
ВЕРИЖИЦЕ, Вèрижица, f. pl. dim. v. вериге.
ВЁРИЖЊАЧА, f. bie Stange an ber bie Reffelfette
befeftigt ift, trabs e qua pendet catena aeni.
ВЁРИТИ СЕ, Рим се, (ист.) vide вјерити се.
ВЁРИЦА, f. dim. v. вера.

ВЁРКАЊЕ, n. dim. v. верање.

ВЁРКАТИ СЕ, кам се, dim. v. верати се.
вѣрмін, вермана, m. vide ферман.
ВЁРМАТИ, мам, V. impf. adyten, fürdyten, curo:

он њега не верма ни у што.

ВЁРМАШ, m. (ст.) ber Želbmarfdall, summus

1

dux exercitus:

[blocks in formation]

ВЕРНОСТ, f. (ист.) vide вјерност.
ВЁРОВАЊЕ, n. (ист.) vide вјеровање.
ВЕРОВАТИ, рујем, (ист.) vide вјеровати.
ВЕРОВИТИЦА, f. vide Вировитица.
ВЕРТА, f. (у Сријему) 1) bas gürtud, praecincto-
rium. 2) die Fürtuchleinwand, linteum prae-
cinctoriis conficiendis: дај ми верше за ке-

цељу.

ВЁРТЕП, m. bie rippe (ber Beburt Ehrifti), bie
die Schulknaben um Weihnachten umberfüb:
ren, praesepe Christi.

ВЕРУГАЊЕ, n. baslängeln, sinuatio.
ВЕРЎГАТИ СЕ, Гам се, v. impf. fid) fdylängeln,

sinuari.

ВЁРУША, f. ријека у Кучима, Матe eines fes, nomen fluvii.

luf-|

[ocr errors]

nuptiae, cf. свадба.

ВЕСЕЉЕЊЕ, П. bas freuen, hilaratio.

вёско, села, ло, 1) luftig, hilaris : Весело срце
куђељу преде. 2) као веселик, говори се
мјесто: јадни, жалосни, armfelig, miser: камо
тај мој весели брат? cf. веселик.
весина, f. aug. v. вес.

ВЕСИЋ, m. dim. v. вес.

ВесліЊЕ, n. bas Kubern, remigatio.
ВЁСЛАТИ, лам, v. impf. rubern, remigo.
ВЕСЛИГЕН, m. (по југоз. кр.) некакав цвијет,
Wrt 23lume, floris genus. cf. Bаслеђен.

весло, n. (gen. pl. весáла̂) bes Huber, remus.
У пјесмама пјева ce in pl, и веслеша
(мјесто весла):

Дај ти мене ораову лађу

[blocks in formation]

ВЕСО, m. (јуж.) һyp. v. Веселин.
BÉCтH, Béзêм, v. impf. sticken, pingere acu.
вёт, (Херцеговци говоре и вегд), а, о, alt,
vetus. cf. стар.

BÈТАР, тра, m. (ист.) vide вјетар.
BETMA, f. das Fetwa (Brief des Mufti), res
judicata a Muftio.

ВЕТРЕЊАК, m. (ист.) vide вјетрењак,
ВЕТРЕЊАЧА, f. (ист.) vide вјетрењача.
ВЕТРЕЊЕ, п. (ист.) vide вјетрење.
ВЕТРИНА, f. augm. b. ветар.
ВЕТРИТИ, рим, (ист.) vide вјетрити.

BEC, веса, m. baš rothe türtifde Räppden, gale- ВЕТРИЋ, m. dim. v. ветар.

riculum turcicum.

ВЕТРОВИТ, а, о, (нет.) vide вјетровит.

« PreviousContinue »